58. библијска књига — Јеврејима

Писац: Павле

Место писања: Рим

Писање завршено: отприлике 61. н. е.

 1. Зашто је писање посланице Јеврејима било у складу са задатком за који је Павле био опуномоћен?

ПАВЛЕ је најпознатији као ’апостол незнабожаца‘. Али да ли је његова служба била ограничена само на нејевреје? Наравно да није! Пре него што је Павле био крштен и опуномоћен за своју службу, Господ Исус је за њега рекао Ананији: ’Тај човек ми је изабрана посуда да носи име моје незнабошцима, а и краљевима и Израеловим синовима‘ (Дела 9:15; Гал. 2:8, 9). Писање посланице Јеврејима заиста је било у складу са задатком за који је био опуномоћен, наиме да донесе Исусово име Израеловим синовима.

 2. Зашто се тврдње да Павле није писац посланице Јеврејима могу одбацити?

² Међутим, неки критичари сумњају у то да је Павле написао посланицу Јеврејима. Као један од разлога за сумњу наводе то што се Павлово име не спомиње у тој посланици. Али то заправо и није проблем, јер се и у многим другим канонским књигама Библије не спомиње име писца, него се писац често препознаје на темељу садржаја библијског текста. Осим тога, неки мисле да је Павле можда намерно изоставио своје име док је писао јеврејским хришћанима у Јудеји, јер је његово име било омражено међу њиховим сународницима у тој провинцији (Дела 21:28). Чак ни стил писања, који је другачији од осталих Павлових посланица, није доказ да Павле није написао ову посланицу. Павле се увек трудио да ’свима буде све‘, било да се обраћао паганима, Јудејцима или хришћанима. У овој посланици је изнео аргументе онако како би то учинио Јудејац који се обраћа Јудејцу, како би они у потпуности могли да га разумеју и да уваже оно што је желео да каже (1. Кор. 9:22).

 3. Како сам текст посланице Јеврејима потврђује да ју је написао Павле и да је написана првенствено за Јудејце?

³ Сам текст ове посланице потврђује да ју је Павле написао. Писац је био у Италији и сарађивао је с Тимотејем, а то одговара Павловим околностима (Јевр. 13:23, 24). Осим тога, иако приликом изношења аргумената Павле полази од одлика јудаизма, поуке у посланици су типичне за њега и осмишљене тако да их лакше прихвати група којој је она била упућена, а која се састојала искључиво од Јевреја. О томе је библичар Адам Кларк написао следеће: „Конструкција целе посланице показује да је била написана за Јудејце, оне који су то били по рођењу. Да је била написана за незнабошце, вероватно ниједан од њих не би могао да схвати изнесене аргументе, јер нису били упознати са јудаизмом, а писац ове посланице у свему полази од претпоставке да га њени читаоци познају.“a То објашњава разлику у стилу између ове и других Павлових посланица.

 4. Шта се још може навести као потврда да је Павле написао посланицу Јеврејима?

⁴ Откриће папируса Честер Бити бр. 2 (P⁠⁴⁶), отприлике 1930. године, пружило је даљње доказе да је Павле писац ове посланице. У осврту на тај папирусни кодекс који је био написан свега око 150 година након Павлове смрти, истакнути британски текстуални критичар сер Фредерик Кењон рекао је: „Занимљиво је да се посланица Јеврејима налази одмах иза посланице Римљанима (где се готово никада не налази), што показује да у старо доба када је овај рукопис био написан није било никакве сумње у то да ју је написао Павле.“b О истој теми један други извор каже: „Не постоји никакав стварни доказ, ни у Библији ни изван ње, који би ишао у прилог томе да је ову посланицу написао ико други осим Павла.“c

 5. Како садржај посланице Јеврејима доказује да је она надахнута од Бога?

⁵ Осим што су први хришћани прихватили ову књигу, сам њен садржај доказује да је она ’надахнута од Бога‘. Она стално указује читаоцу на пророчанства из хебрејских књига Библије, јер се врло често позива на те књиге и показује да су се сва та пророчанства испунила на Исусу Христу. Већ у првом поглављу је употребљено бар седам цитата из хебрејских књига Библије како би се поткрепила тврдња да је Син сада већи од анђела̂. Ова посланица стално велича Јеховину Реч и његово име, указујући на то да је Исус Главни Заступник живота и да је Божје Краљевство којим Христ влада једина нада за решење проблема човечанства.

 6. Како се може одредити место и време писања посланице Јеврејима?

⁶ Што се тиче времена писања, већ је споменуто да је Павле ову посланицу написао док је био у Италији. У закључку посланице је рекао: „Знајте да је ослобођен наш брат Тимотеј. Ако ускоро дође, с њим ћу вас посетити“ (13:23). Те речи вероватно указују на то да је Павле очекивао да ће ускоро бити пуштен из затвора и да се надао да ће се придружити Тимотеју, који је раније такође био затворен, али је у време писања ове посланице већ био ослобођен. Зато се сматра да је ова посланица највероватније написана задње године Павловог првог заточеништва у Риму, то јест 61. н. е.

 7. С каквим противљењем су се суочили јеврејски хришћани у Јерусалиму и шта је зато било потребно?

⁷ У време краја јеврејског поретка наступило је раздобље тешких кушњи за јеврејске хришћане у Јудеји, а посебно за оне у Јерусалиму. Како се добра вест ширила и напредовала, Јудејци су били све више огорчени и крајње фанатично су се противили хришћанима. Свега неколико година раније настао је велики метеж у Јерусалиму само зато што се Павле појавио у граду, а ортодоксни Јудејци су из свег гласа викали: „Уклони таквог са земље, јер не заслужује да живи!“ Више од четрдесет Јудејаца се заклело да неће ни јести ни пити док не убију Павла, па је морао ноћу и под великом војном пратњом бити одведен у Цезареју (Дела 22:22; 23:12-15, 23, 24). Окружени верским фанатизмом и мржњом према хришћанима, браћа и сестре у скупштини су морали да живе, проповедају и остану чврсти у вери. Требало је да тачно знају и разумеју како је Христ испунио Закон да се не би вратили на јудаизам и да не би опет почели да се држе Мојсијевог закона и приносе животињске жртве, што је тада већ био само испразни ритуал.

 8. Зашто се може рећи да је Павле био најпогоднија особа за писање посланице Јеврејима и какав је низ аргумената изнео?

⁸ Апостол Павле је најбоље могао да разуме под каквим су притиском били јеврејски хришћани и каквом су прогонству били изложени. Павле, некадашњи фарисеј, најбоље је могао да пружи браћи снажне аргументе којима су се могли одбранити од покушаја да им се наметну традиционална гледишта јудаизма. Послуживши се својим изврсним познавањем Мојсијевог закона (то знање је стекао као Гамалилов ученик), пружио је необориве доказе да је Христ испунио Закон, његове прописе и потребу за приношењем жртава. Објаснио је како је све то замењено новим и бољим савезом, који доноси неупоредиво већу корист онима који су укључени у њега. Оштроумно је навео читав низ јасних и уверљивих доказа. Било је много изразито нових учења: укидање савеза Закона и долазак новог савеза; Христова свештеничка служба већа је од свештеничке службе Аронових синова; за разлику од животињских жртава, Христова жртва има трајну вредност; Христ није дошао пред Јехову тако што је ушао у земаљски шатор, него тако што је дошао у само небо. Иако су их Јудејци који нису веровали у то мрзели до крајњих граница, она су јеврејским хришћанима била изнесена уз такво обиље доказа из хебрејских књига Библије да их је сваки разуман Јудејац могао прихватити.

 9. Какву је помоћ посланица Јеврејима пружила јеврејским хришћанима и зашто се може рећи да је она одраз Павлове љубави?

⁹ Ова посланица је послужила јеврејским хришћанима као ново делотворно средство којим су могли ућуткати Јудејце који су их прогонили, а пружила је и мноштво доказа којима су могли да увере и преобрате Јудејце који су искрено тражили истину о Богу. Посланица Јеврејима је одраз Павлове дубоке љубави према јеврејским хришћанима и његове жарке жеље да им на практичан начин помогне онда када им је помоћ заиста била потребна.

САДРЖАЈ ПОСЛАНИЦЕ ЈЕВРЕЈИМА

10. Шта је у уводним речима посланице Јеврејима речено о Христовом положају?

¹⁰ Христов узвишени положај (1:1–3:6). Уводне речи скрећу пажњу на Христа: „Бог, који је у прошлости много пута и на много начина говорио нашим праочевима преко својих пророка, у овим последњим данима обратио се нама преко Сина.“ Павле је написао да је тај Син постављен за наследника свега и да је одраз славе свог Оца. Он нас је очистио од греха и сада ’седи с десне стране Величанства на висинама‘ (1:1-3). Затим је цитирао мноштво стихова из хебрејских књига Библије како би доказао да је Исус већи од анђела̂.

11. (а) Зашто је Павле саветовао јеврејским хришћанима да обрате посебну пажњу на оно што су чули? (б) Шта Исус све може да учини захваљујући свом животном искуству и узвишеном положају?

¹¹ Павле је саветовао јеврејским хришћанима да ’обрате посебну пажњу на оно што су чули‘. Зашто? Будући да су за непослушност према ’речи изговореној преко анђела‘ уследиле оштре казне, Павле је упитао: „Како ћемо ми умаћи ако занемаримо тако велико спасење, које је почео да проповеда наш Господ?“ Затим је рекао да је Бог ’сина човечјег‘ учинио мало мањим од анђела, али да хришћани виде Исуса „крунисаног славом и чашћу јер је претрпео смрт, да би тиме по Божјој незаслуженој доброти окусио смрт за свакога“ (2:1-3, 6, 9). Да би многе синове довео у славу, Бог је најпре путем патњи ’учинио савршеним‘ Главног Заступника њиховог спасења, који има моћ да уништи Ђавола и ослободи „све који су због страха од смрти цео живот били подложни ропству“. Тако је Исус постао ’милосрдан и веран првосвештеник‘. А дивно је знати да он, будући да је и сам трпео када је био искушаван, „може притећи у помоћ онима који су у кушњама“ (2:10, 15, 17, 18). Зато је Исус достојан веће славе од Мојсија.

12. Шта хришћани не смеју да раде ако желе да уђу у Божји починак?

¹² Ући у Божји починак путем вере и послушности (3:7–4:13). Павле је објаснио да хришћани из свих народа треба да извуку поуку из неверства које су показали Израелци, како не би ’одступили од живог Бога, па да се у њима не развије зло срце које нема вере‘ (Јевр. 3:12; Пс. 95:7-11). Будући да су били непослушни и нису имали вере, Израелци који су изашли из Египта нису могли да уђу у Божји починак (сабат), током којег је Бог престао да ствара на Земљи. Међутим Павле је објаснио: „Божјем народу остаје сабатни починак. Јер ко уђе у Божји починак, и сам почива од својих дела, као и Бог од својих.“ Хришћани не смеју да буду непослушни Богу, као што су то били Израелци. „Јер Божја реч је жива и делотворна, оштрија је од сваког двосеклог мача и... може просудити мисли и намере срца“, написао је Павле (Јевр. 4:9, 10, 12).

13. (а) Како је Христ ’заувек постао свештеник‘ и онај који доноси вечно спасење? (б) Зашто је Павле подстакао Јевреје да напредују према зрелости?

¹³ Зрело гледиште о узвишености Христове свештеничке службе (4:14–7:28). Павле је подстакао Јевреје да се држе вере у Исуса, узвишеног Првосвештеника који је отишао на небо, да би им Бог показао милосрђе. Затим је рекао да Христ није сам себе прославио, него га је прославио Отац, који му је рекао: „Ти си заувек свештеник попут Мелхиседека“ (Јевр. 5:6; Пс. 110:4). Пре свега, Христ је био учињен савршеним за службу првосвештеника тако што се научио послушности из онога што је претрпео, како би постао онај који доноси вечно спасење свима који су му послушни. Павле је написао јеврејским хришћанима да ’има много тога да им каже, али да је то тешко објаснити‘ јер су у духовном погледу још увек деца којој треба млеко, а заправо би већ требало да су учитељи. Додао је: „Чврста храна је за зреле, за оне којима је моћ запажања искуством увежбана за разликовање добра од зла.“ Зато их је подстакао да ’напредују према зрелости‘ (Јевр. 5:11, 14; 6:1).

14. Како хришћани могу наследити обећање и на чему се темељи њихова нада?

¹⁴ Оне који су упознали Божју реч, а потом отпали, није могуће опет довести до покајања „јер сами поново прибијају Сина Божјег на стуб и извргавају га руглу“, написао је Павле. Само вером и стрпљењем хришћани могу наследити оно што је обећано Аврахаму, а сигурна и чврста гаранција за испуњење Божјег обећања јесу две непроменљиве ствари: Божја реч и његова заклетва. Њихова нада, која је „сигурно и чврсто сидро душе“, темељи се на томе што је Исус ушао „иза завесе“ као Претходник и Првосвештеник попут Мелхиседека (6:6, 19).

15. Шта показује да је свештеничка служба Исуса Христа, који је свештеник попут Мелхиседека, већа од свештеничке службе Левијевих синова?

¹⁵ Тај Мелхиседек је био „краљ Салима“ и „свештеник Свевишњег Бога“. Чак му је и патријарх Аврахам дао десетак од свега, а преко њега га је дао и Левије, који је, сликовито говорећи, тада још био у Аврахамовим бедрима. Стога, када је Мелхиседек благословио Аврахама, самим тим је благословио и нерођеног Левија, што показује да је Мелхиседекова свештеничка служба узвишенија од свештеничке службе Левијевих синова. Осим тога, да се савршенство постигло преко свештеничке службе Левијевих, то јест Аронових синова, не би било потребно да се појави неки други свештеник који је „попут Мелхиседека“. А пошто се променила свештеничка служба, Павле каже да је ’морао да се мења и закон‘ (7:1, 11, 12).

16. Зашто је Исусова свештеничка служба већа од свештеничке службе свештеника које је постављао Закон?

¹⁶ Закон заправо ништа није учинио савршеним, него се показало да је слаб и бескористан. Будући да су свештеници које је постављао Закон били смртни људи, било их је много у низу, али Исусову свештеничку службу, „пошто он заувек живи, нико неће преузети. Зато и може у потпуности спасти оне који преко њега приступају Богу, јер је увек жив да се заузима за њих“. Као Првосвештеник, Исус је „веран, безазлен, чист, одвојен од грешника“, док су првосвештеници који су били постављани по Закону имали слабости, па су морали да приносе жртве најпре за своје грехе, а тек онда су могли пред Богом да заступају друге. Стога Божја „реч заклетве... поставља Сина, који је заувек учињен савршеним“ (7:24-26, 28).

17. У чему је нови савез бољи од пређашњег?

¹⁷ Нови савез је бољи од пређашњег (8:1–10: 31). Павле је написао да је Исус ’посредник савеза који је бољи од оног претходног, савеза који је законски утемељен на бољим обећањима‘ (8:6). Затим је у потпуности цитирао Јеремију 31:31-34, чиме је показао да ће онима који учествују у новом савезу Божји закони бити записани у уму и срцу, да ће сви они познавати Јехову и да се Јехова ’више неће сећати њихових греха‘. Због тог ’новог савеза‘ застарео је онај пређашњи (савез Закона), за који је Павле рекао да је ’близу нестанка‘ (Јевр. 8:12, 13).

18. Како је Павле упоредио приношење жртава под старим савезом с приношењем жртава под новим савезом?

¹⁸ Павле за годишње жртве које су се под пређашњим савезом приносиле у светом шатору каже да су то биле „одредбе Закона... наметнуте до времена одређеног да се све доведе у ред“. Међутим, када је дошао Христ као Првосвештеник, дошао је са својом драгоценом крвљу, а не с крвљу јараца и јунаца. Мојсије је шкропљењем животињском крвљу учинио пуноважним пређашњи савез и очистио земаљски шатор, који је био слика небеског, али за небески шатор биле су потребне боље жртве, у складу с новим савезом. Зато „Христ није ушао у свето место начињено рукама, које је копија оног стварног, већ у само небо, да се сада појави пред Божјим лицем за нас“, написао је Павле. Христ не мора сваке године да приноси жртву, као што је то морао израелски првосвештеник, јер се ’сада, на свршетку овог поретка, појавио једном заувек да својом жртвом одстрани грех‘ (9:10, 24, 26).

19. (а) Шта Закон није могао да учини и зашто то није могао? (б) Шта је Божја воља што се тиче посвећења?

¹⁹ Павле је у закључку рекао да се ’у Закону налази само сенка будућих благослова‘ и да зато непрестано приношење жртава прописаних Законом није код људи могло да уклони „свест о гресима“. Међутим, за Исуса је речено да је ушао у свет да би вршио Божју вољу. „По тој ’вољи‘ смо“, написао је Павле, „посвећени приношењем тела Исуса Христа једном заувек.“ Зато је саветовао јеврејским хришћанима да истрајно и непоколебљиво обзнањују своју веру и да ’размишљају једни о другима, како би се подстицали на љубав и добра дела‘ и да не пропуштају своје састанке. Затим је напоменуо да онима који намерно греше након што су добро упознали истину ’више не преостаје жртва за грехе‘ (10:1, 2, 10, 24, 26).

20. (а) Шта је вера? (б) Кога је Павле све навео као пример изузетне вере?

²⁰ Дефиниција и примери вере (10:32–12:3). Павле је поручио Јеврејима: „Сећајте се прошлих дана када сте, након просветљења, издржали велику борбу и патње.“ Затим их је подстакао да не престану да говоре са слободом, јер то доноси велику награду, него да буду истрајни како би примили оно што је обећано и да ’верују како би спасли свој живот‘. Затим је Павле прешао на тему о вери, која је заиста потребна хришћанима. Најпре је дао дефиницију вере: „Вера је чврсто поуздање да ће се догодити оно чему се надамо, доказ онога што је стварно, премда се не види.“ Затим је у само једном подстицајном поглављу навео читав низ људи из древног доба који су посредством вере живели, радили, борили се, трпели и постали наследници праведности. „Вером је Аврахам“ живео у шаторима са Исаком и Јаковом и очекивао „град који има праве темеље“, чији је градитељ Бог. ’Вером је Мојсије‘ остао постојан „као да види Невидљивог“. „Шта још да кажем?“, упитао је Павле. Затим је рекао: „Понестаће ми времена ако почнем да причам о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду и о Самуилу и другим пророцима, који су вером поразили краљевства, учинили оно што је праведно, примили обећања.“ Други су били искушавани изругивањима, бичевањима, оковима и тамницама, али нису прихватили да буду ослобођени, „како би добили боље ускрсење“. Стварно, „свет их није био достојан“. Сви су они због своје вере примили сведочанство да су Богу по вољи, али оно што им је било обећано примиће тек у будућности. „Дакле“, наставио је Павле, „пошто смо окружени толиким облаком сведока, скинимо и ми сваки терет и грех који нас лако може намамити у замку и истрајно трчимо трку која је пред нама. При том упримо поглед у Главног Заступника и Усавршитеља наше вере, Исуса“ (10:32, 39; 11:1, 8, 10, 27, 32, 33, 35, 38; 12:1, 2).

21. (а) Како хришћани могу истрајати у борби вере? (б) Из ког снажног разлога је требало да Јевреји слушају Божја упозорења?

²¹ Истрајати у борби вере (12:4-29). Павле је подстакао јеврејске хришћане да истрају у борби вере, јер их Јехова одгаја и укорава као синове. Рекао им је да исправе клонуле руке и колена и да поравнају стазе којима иду њихове ноге. Такође им је рекао да се чувају да међу њима не изникне какав отровни корен и да се не упрљају, јер ће у противном бити одбачени, попут Исава, који није ценио оно што је свето. Код дословне горе, Мојсије је рекао: „Страх ме је и дрхтим“, јер је призор који је видео — распламсала ватра, густи облак и глас који је чуо — био врло страшан. Међутим, хришћани су приступили нечему што човеку улива још веће страхопоштовање — гори Сиону и небеском Јерусалиму, десетинама хиљада анђела, скупштини првенаца, Богу, који је Судија свима, и Исусу, Посреднику новог и бољег савеза. Затим је Павле навео Јеврејима још снажнији разлог зашто треба да слушају Божја упозорења. У Мојсијево време Божји глас је потресао земљу, а сада је Бог обећао да ће ускомешати и небо и земљу. Павле је из тога извео јасан закључак: ’Зато, пошто треба да примимо краљевство које се не може уздрмати, служимо Богу онако како му је по вољи, са страхом и страхопоштовањем. Јер наш Бог је такође ватра која прождире‘ (12:21, 28, 29).

22. Којим је важним саветима Павле закључио посланицу Јеврејима?

²² Разни савети у вези с хришћанским животом и службом (13:1-25). Павле је закључио посланицу многим важним саветима: Нека братска љубав и даље влада међу вама, не заборављајте гостољубивост, брак нека буде частан код свих, нека у вашем животу не буде љубави према новцу, будите послушни онима који предводе међу вама и не дајте да вас заведу туђим учењима. И на крају: „Преко Исуса увек приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које објављују његово име“ (13:15).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

23. Шта је Павле рекао о Закону и чиме је поткрепио своје речи?

²³ Посланица Јеврејима садржи мноштво чврстих доказа о Христовом узвишеном положају, који су савршено састављени у целину и поткрепљени многим наводима из хебрејских књига Библије. Као таква, она је неоспорно ремек-дело. У њој су наведена различита обележја Мојсијевог закона — савез, крв, посредник, свети шатор, свештенство, жртве — и објашњено је да је Бог све то дао као слику нечега много узвишенијег што је требало да дође и чиме је требало да буде испуњен Закон, а централна тачка тога је Исус Христ и његова жртва. Павле је рекао да је Закон ’стар и да застарева, и да је близу нестанка‘. Али, „Исус Христ је исти јуче и данас и заувек“ (8:13; 13:8; 10:1). Како ли су само срећни били јеврејски хришћани када су прочитали ову посланицу!

24. Како нама данас користи оно што је објашњено у посланици Јеврејима?

²⁴ Међутим, од какве је све то користи за нас данас, пошто ми живимо у другачијим околностима? Пошто нисмо под Законом, да ли у Павловој аргументацији постоји нешто што је и за нас корисно? Наравно да постоји. У посланици је описан величанствени нови савез који се темељи на обећању датом Аврахаму, наиме да ће се преко његовог Потомка благословити сви народи на земљи. У испуњењу тог Јеховиног давног обећања о благословима преко Аврахамовог Потомка, Исуса Христа, налази се наша једина нада да ћемо добити вечни живот. Иако ми нисмо под Законом, родили смо се у греху јер смо Адамови потомци, и зато нам је потребан милосрдан првосвештеник који може принети пуноважну жртву за грех и доћи на небо пред Јехову и тамо се заузети за нас. У овој посланици се описује такав Првосвештеник, који нас може довести до живота у Јеховином новом свету, који може саосећати с нама у нашим слабостима, који је „попут нас искушан у свему“ и који нас позива да ’са слободом говора приступимо престолу незаслужене доброте, да би нам Бог показао милосрђе и исказао незаслужену доброту кад нам затреба помоћ‘ (4:15, 16).

25. Како нам је Павле помогао да разумемо многе појединости из хебрејских књига Библије?

²⁵ Осим тога, у Павловој посланици Јеврејима можемо наћи упечатљиве доказе да су се давно записана пророчанства из хебрејских књига Библије на задивљујућ начин испунила након много година. Све нам то служи као поука и пружа нам утеху. На пример, у посланици Јеврејима Павле је речи пророчанства о Краљевству из Псалма 110:1 пет пута применио на Исуса Христа као обећаног Потомка који ће владати тим Краљевством и који је ’сео с десне стране Божјег престола‘ и „чека да његови непријатељи буду положени за подножје његовим ногама“ (Јевр. 12:2; 10:12, 13; 1:3, 13; 8:1). Надаље, Павле је цитирао Псалам 110:4 како би објаснио да Божји Син врши врло важну службу као онај који је заувек постао ’свештеник попут Мелхиседека‘. Попут Мелхиседека из древног доба, који је у библијском запису ’без оца, без мајке и без родословља и нема ни почетка његовим данима ни краја његовом животу‘, Исус је Краљ и ’свештеник који остаје заувек‘ како би на основу своје откупне жртве омогућио вечне благослове свима који су послушни њему као владару (Јевр. 5:6, 10; 6:20; 7:1-21). Павле је указао на њега као на Краља и Свештеника цитирајући Псалам 45:6, 7: „Бог је твој престо у сву вечност и жезло твог краљевства жезло је честитости. Волео си праведност и мрзео безакоње. Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости више него другове твоје“ (Јевр. 1:8, 9). Тиме што је навео мноштво цитата из хебрејских књига Библије и објаснио да се испуњавају на Исусу Христу, Павле нам је помогао да разумемо многе појединости које су повезане с Божјом намером.

26. Како нас посланица Јеврејима подстиче да с вером и истрајно трчимо своју трку?

²⁶ Као што посланица Јеврејима јасно показује, Аврахам је очекивао Божје Краљевство, „град који има праве темеље, чији је градитељ и творац Бог“ — град ’који припада небу‘. „Вером је Аврахам“ настојао да дође у Краљевство и пуно је тога жртвовао да би путем ’бољег ускрсења‘ могао да добије благослове тог Краљевства. Аврахам и сви остали мушкарци и жене који су живели по вери — тај ’велики облак сведока‘ који је Павле описао у 11. поглављу посланице Јеврејима — пружили су нам заиста изврстан пример. Читајући тај извештај, осетићемо велику радост у срцу и још више ћемо ценити то што имамо исту наду као и те верне особе. Зато смо подстакнути да „истрајно трчимо трку која је пред нама“ (11:8, 10, 16, 35; 12:1).

27. Који су дивни благослови које ће донети Краљевство истакнути у посланици Јеврејима?

²⁷ Цитирајући Агејево пророчанство, Павле је скренуо пажњу читаоцима на Божје обећање: „Још једном ћу ускомешати не само земљу него и небо“ (Јевр. 12:26; Аг. 2:6). Међутим, Божје Краљевство у ком ће владати Исус Христ, Потомак, трајаће вечно. „Зато, пошто треба да примимо краљевство које се не може уздрмати, останимо достојни Божје незаслужене доброте, по којој можемо служити Богу онако како му је по вољи, са страхом и страхопоштовањем.“ Те упечатљиве речи нас уверавају у то да ће се Христ још једном појавити, али ’не зато да би опет уклањао грех, и видеће га они који га жељно очекују да би добили спасење‘. Стога, „преко Исуса увек приносимо Богу жртву хвале, то јест плод усана које објављују његово име“. Нека заувек буде посвећено велико име Јехове Бога преко његовог Краља и Свештеника, Исуса Христа! (Јевр. 12:28; 9:28; 13:15).

[Фусноте]