Запослени у мртвим делима или у Јеховиној служби?

„ЖАО ми је, али запослен сам.“ То је један од приговора које сусрећу Јеховини сведоци док јавно проповедају добру вест Краљевства (Матеј 24:14). И док тврдња „Запослен сам“ понекад није ништа друго него згодан изговор, истина је да многи људи јесу запослени. Њих практично изједају „бриге овога света“ — притисци зарађивања за живот, плаћања рачуна, одлажења и долажења с посла, подизања деце, вођење бриге о дому, аутомобилу и другим стварима које поседују (Матеј 13:22).

Међутим, иако људи заиста могу бити запослени, мало њих се бави делима која су истински плодна или продуктивна. То је као што је мудри човек Соломон једном написао: „Јер коју корист има човек од свега рада свога и од забринутости срца свога око труда свога под сунцем? Јер су сви дани његови само мука, а удео његов само је брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је опет таштина“ (Проповедник 2:22, 23).

Библија такву узалудну активност назива и ’мртва дела‘ (Јеврејима 9:14). Да ли таква дела доминирају твојим животом? То би за тебе, као хришћанина, требало да буде од велике важности, јер ће Бог ’дати свакоме по делима његовим‘ (Псалам 62:12). А будући да је „преостало време... скраћено“, посебно би требало да пазимо да не траћимо време на дела која су мртва (1. Коринћанима 7:29, NW). Али, шта су у ствари мртва дела? Како треба да гледамо на њих? И како можемо бити сигурни да смо запослени делима која имају праву вредност?

Препознати мртва дела

У Хебрејима 6:1, 2, Павле је написао: „Зато остављајући основе Христове речи, обратимо се на оно што је већ довршено, а да не постављамо опет темеље одрицања од мртвих дела, вере у Бога, науке крштења, рукоположења, ускрсења мртвих и суда вечнога“. Запази да су ’основе наука‘ укључивале ’одрицање од мртвих дела‘. Као хришћани, Павлови читаоци већ су се покајали од таквих мртвих дела. Како?

Пре него што су прихватили Христа, неки у првом веку били су запослени у мртвим ’делима пу̏теним‘ наиме, ’блуду, нечистоти, бестидности, идолопоклонству, чарању‘, и другим злим стварима (Галатима 5:19-21). Неконтролисана, таква дела водила би до њихове духовне смрти. Али, насрећу, ти хришћани су се одвратили од свог разарајућег пута, покајали су се и ’опрали‘. Зато су уживали чисти положај пред Јеховом (1. Коринћанима 6:9-11).

Ипак, нису сви хришћани требали да се покају због дела која су била зла или неморална. Павлово писмо првенствено је било упућено јеврејским верницима, од којих су се многи несумњиво строго држали Мојсијевог закона пре него што су прихватили Христа. Од којих, дакле, мртвих дела је требало да се они покају? Сигурно није било ништа лоше у томе што су следили ритуале и прехрамбене захтеве Закона. Зар Закон није био ’свет и праведан и добар‘? (Римљанима 7:12). Да, али у Римљанима 10:2, 3, Павле је о Јеврејима рекао: „Сведочим им да имају ревност за Бога; али не према тачном спознању; јер се, зато што не познају праведност Божју већ траже да утврде своју властиту, нису подложили праведности Божјој“ (NW).

Да, Јевреји су погрешно веровали да савесним слеђењем Закона могу зарадити своје спасење. Павле је, међутим, објаснио да је ’човек проглашен праведним, не због дела̂ закона, него само кроз веру према Христу Исусу‘ (Галатима 2:16, NW). Након што је била пружена Христова откупнина, дела Закона — без обзира колико побожна или племенита — била су мртва дела и без икакве вредности за постизање спасења. Јевреји исправног срца тражили су зато Божју наклоност покајањем од таквих мртвих дела и крштењем да симболизују своје покајање (Дела апостола 2:38).

Шта ми учимо из тога? Да мртва дела могу укључивати више од злих или неморалних поступака; она обухватају било које дело које је духовно мртво, узалудно или бесплодно. Али зар се сви хришћани не покају од таквих мртвих дела пре свог крштења? Тачно, али неки хришћани у првом веку касније су поново упали у неморално понашање (1. Коринћанима 5:1). А међу јеврејским хришћанима постојала је склоност да се врате на практиковање мртвих дела Мојсијевог закона. Павле је такве морао подсетити да се не враћају мртвим делима (Галатима 4:21; 5:1).

Чувати се мртвих дела

Зато, Јеховин народ мора данас пазити да не упадне поново у замку мртвих дела. Практично из свих смерова нападају нас притисци да се морално компромитујемо, да будемо непоштени и да се упустимо у поступке неисправног сексуалног понашања. Нажалост, хиљаде хришћана сваке године подлегне таквим притисцима, а ако се не покају, искључују се из хришћанске скупштине. Дакле, хришћанин се више него икада пре мора држати Павловог савета из Ефесцима 4:22-24: „Треба да одложите стару личност која одговара вашем пређашњем начину понашања и која се квари по својим преварним жељама; али треба да се обновите у сили која покреће ваш ум, и треба да обучете нову личност која је створена према Божјој вољи у истинској праведности и лојалности“ (NW).

Наравно, Ефешани којима је Павле писао већ су у великој мери обукли нову личност. Али, Павле им је помогао да разумеју да је то трајни процес! Без непрестаног напора, хришћане би преварне жеље које не попуштају као искварујући утицај могле одвести натраг мртвим делима. Исто је и са нама данас. Морамо се стално борити да обучемо нову личност, не дозвољавајући да буде упрљана било којом од црта личности које смо стекли у нашем старом начину живота. Морамо одбацити — мрзети — било који облик злих дела тела. „Ви који Господа љубите, мрзите на зло“, подстиче псалмиста (Псалам 97:10).

Похвално је што је огромна већина Јеховиног народа данас послушала овај савет и остала морално чиста. Ипак, неки су скренули на други колосек делима која не морају бити лоша сама по себи, али су сасвим узалудна и бесплодна. На пример, неки су се дубоко уплели у планове за зарађивање новца или набавку материјалних ствари. Али, Библија упозорава: „Али који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке, и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао“ (1. Тимотеју 6:9). За друге се световно образовање показало као замка. Истина, одређени степен световног образовања може бити неопходан да би се добио посао. Али, у тежњи за вишим световним образовањем које одузима много времена, неки су сами себи нанели духовну штету.

Да, многа дела сама по себи не морају бити морално погрешна. Али, она су ипак мртва ако у ствари сада не додају нашем животу или нам не доносе наклоност код Јехове Бога. Таква дела одузимају много времена и енергије, а не доносе никакве духовне користи, никакво трајно освежење. (Упореди Проповедник 2:11.)

Несумњиво се снажно напрежеш да будеш запослен у вредним духовним активностима. Ипак, помоћи ће ти ако редовно пажљиво преиспиташ сам себе. С времена на време, можеш сам себи поставити питања као што су: ’Да ли због непотребног световног посла који сам узео трпи моје учествовање у служби и присуствовање састанцима?‘ ’Имам ли времена за рекреацију али мало времена за лични и породични студиј?‘ ’Трошим ли много времена и енергије бринући за материјалне поседе а пропуштам да бринем за потребите у скупштини, као што су болесни и старији?‘ Одговори на ова питања могли би ти открити потребу да даш већи приоритет духовним делима.

Буди стално запослен у Јеховиној служби

Као што каже 1. Коринћанима 15:58, постоји ’обиље посла у делу Господовом‘ (NW). Најистакнутије је дело проповедања Краљевства и стварања ученика. У 2. Тимотеју 4:5, Павле је подстицао: „Учини проповедање Добре Вести својим животним делом, у темељној служби“ (Jerusalem Bible). Старешине и слуге помоћници такође имају много посла у бризи за потребе стада (1. Тимотеју 3:1, 5, 13; 1. Петрова 5:2). Главе породица — од којих су многи самохрани родитељи — такође имају тешке одговорности да брину за своје породице и помажу својој деци да јачају у свом односу с Богом. Таква дела могу бити заморна, понекад чак и исцрпљујућа. Али, далеко од тога да су мртва, она доносе право задовољство!

Проблем је: Како се може наћи време да се изврше сва та неопходна вредна дела? Неопходна је самодисциплина и лична организација. У 1. Коринћанима 9:26, 27, Павле је писао: „Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано, и тако се борим, а не као онај који ветар бије, него морим тело своје и уздржавам га, да не будем ја сам избачен пошто сам другима проповедао“. Један начин да се примени начело овог цитата био би да периодично испиташ личну рутину и начин живота. Лако би могао открити да можеш одстранити мноштво непотребних ствари које ти одузимају време и енергију.

На пример, да ли се много твоје енергије и времена троши на гледање телевизије, рекреацију, читање световне литературе или хобије? Према чланку у The New York Timesu, просечна одрасла особа у Сједињеним Америчким Државама у гледању телевизије проведе „нешто преко 30 сати недељно“. Сигурно би се то време могло боље искористити! Супруга једног путујућег надгледника извештава: „Скоро потпуно сам искључила све гутаче времена, као што је гледање телевизије.“ Резултат? Успела је да прочита целу библијску енциклопедију у два тома Insight on the Scriptures!

Можда и ти треба да размотриш до које мере можеш поједноставити свој начин живота. Соломон је рекао: „Сладак је сан онога који служи, без обзира једе ли мало или пуно; а обиље које припада богатоме не дозвољава му да спава“ (Проповедник 5:12, NW). Да ли је много твог времена и енергије посвећено бризи за непотребне материјалне поседе? Заиста, што више ствари поседујемо, више ствари морамо одржавати, осигуравати, поправљати и чувати. Да ли би могло бити на твоју корист да се једноставно одрекнеш одређених ствари?

Поседовање реалног распореда је још један начин да боље употребиш своје време. Такав распоред треба да узме у обзир потребу за релаксацијом или рекреацијом. Али, духовним интересима треба дати приоритет. Треба одвојити време за редовно посећивање свих скупштинских састанака. Такође можеш унапред одредити који се дани или вечери могу посветити делу еванђелизације. Уз пажљиво планирање, можда ћеш моћи чак да повећаш свој удео у служби, можда с времена на време служећи као помоћни пионир. Али, побрини се да у распоред укључиш време за лични и породични студиј, укључујући темељно припремање за састанке. Ако будеш припремљен, не само да ћеш сам извући више од састанака, него ћеш бити и у бољем положају да ’подстичеш на љубав и врсна дела‘ посредством својих коментара (Хебрејима 10:24, NW).

Проналажење времена за проучавање може захтевати неке жртве. На пример, бетелске породице широм света свако јутро рано устају да би разговарале о дневном цитату. Да ли ти је могуће да свако јутро искупиш мало времена за лични студиј? Псалмиста је рекао: „Ја претечем зору и вапијем: У реч твоју се ја уздам!“ (Псалам 119:147). Наравно, рано устајање ће захтевати планирање разумног времена за одлазак у кревет тако да следећи дан можеш започети спреман и одморан.

Користи од запослености у Јеховиној служби

Бити ’богато запослен у делу Господовом‘ захтева планирање, дисциплину и самопожртвованост. Али, резултат ће бити да ћеш уживати у безбројним користима. Зато остани запослен, не у мртвим или узалудним делима која доносе само празнину и тугу, него у Јеховиној служби. Јер таквим делима очитујеш своју веру, стичеш Божје одобравање и, коначно, награду вечног живота!

[Слика на 28. страни]

Реалан распоред помаже хришћанину да мудрије употреби своје време