Подстицати на љубав и добра дела — како?

„Пазимо један на другога, да се такмичимо [„подстичемо“, Ча] у љубави и у добрим делима... један другога подржавајмо [„бодримо“, Ча], и то утолико више уколико видите да се приближује дан“ (ЈЕВРЕЈИМА 10:24, 25).

 1, 2. (а) Зашто је било важно да рани хришћани нађу утеху и охрабрење у свом састајању? (б) Који Павлов савет је био усмерен на потребу за састајањем?

ОНИ СУ се састајали у тајности, шћућурили би се заједно иза затворених врата. Напољу, посвуда је вребала опасност. Њихов Вођа, Исус, управо је био јавно погубљен, и упозорио је своје следбенике да ни они неће ништа боље бити третирани него што је био он (Јован 15:20; 20:19). Али док су они говорили пригушеним гласом о свом вољеном Исусу, то што су заједно мора да је бар учинило да се осећају безбеднији.

² Како су године пролазиле, хришћани су се суочавали са свим врстама кушњи и прогонства. Попут тих првих ученика, они су извлачили утеху и охрабрење из састајања. Тако је апостол Павле писао у Јеврејима 10:24, 25 (Ча): „Пазимо на то да један другога подстичемо на љубав и добра дела, да не остављамо своје скупштине, као што неки имају обичај, него да бодримо један другога утолико пре уколико видите да се приближава судни дан.“

 3. Зашто би рекао да је Јеврејима 10:24, 25 више него само заповест да се хришћани састају?

³ Те речи су далеко више од заповести да се и даље састају. Оне пружају божански надахнуто мерило за све хришћанске састанке — и у ствари, за сваку прилику када се хришћани друже. Данас више него икада пре, док посматрамо како се Јеховин дан приближава, притисци и опасности овог злог система чине императивом да наши састанци буду попут сигурне луке, извора снаге и охрабрења за све. Шта ми можемо учинити да бисмо то осигурали? Па, осмотримо пажљиво Павлове речи, постављајући три главна питања: Шта значи ’пазити један на другога‘? Шта значи ’подстицати један другог на љубав и добра дела‘? И коначно, како можемо ’бодрити једни друге‘ у овим тешким временима?

„Пазимо један на другога“

 4. Шта значи ’пазити једни на друге‘?

⁴ Када је Павле подстицао хришћане да ’пазе једни на друге [’да се обазиру једни на друге‘, NW]‘, он је употребио грчки глагол katanoeo, један појачани облик уобичајеног термина „приметити“. Теолошки речник Новог завета (Theological Dictionary of the New Testament) каже да он значи „усмерити читав ум на један предмет“. Према В. Е. Вајну, он такође може значити „потпуно разумети, поближе осмотрити“. Тако кад се хришћани ’обазиру једни на друге‘, они не само да виде површину већ примењују све своје менталне способности и покушавају да виде дубље. (Упореди Јеврејима 3:1, Ча.)

 5. Који су неки аспекти особе који могу лежати испод површине, и зашто треба да их узмемо у обзир?

⁵ Треба да имамо на уму да постоји много више у особи него што то може открити површан поглед на његов или њен изглед, дела или личност (1. Самуилова 16:7). Често мирна спољашњост крије дубока осећања или изврстан смисао за хумор. Затим, и позадине се често јако разликују. Неки су прошли кроз страшна искушења у свом животу; други управо сада подносе ситуације које бисмо ми тешко могли и замислити. Колико често се деси да наша иритираност неком чудном карактеристиком неког брата или сестре нестане кад сазнамо више о позадини или околностима те особе (Пословице 19:11).

 6. Који су неки начини на које се можемо боље упознати, и какво се добро тиме може постићи?

⁶ Наравно, то не значи да ми непозвани треба да чепркамо по личним стварима друге особе (1. Солуњанима 4:11). Ипак, ми сигурно можемо показати лично занимање за другог. То укључује више од тога да се само поздравимо у Дворани Краљевства. Зашто не би издвојио неког кога би волео да боље упознаш и поставио за циљ да разговараш с њим неколико минута пре или после састанка? Још боље, ’буди гостољубив‘ тиме што ћеш позвати једног или два пријатеља код себе на неко једноставно освежење (Римљанима 12:13). Покажи занимање. Слушај. Само питање како је нека особа упознала и заволела Јехову може открити много. Међутим, још више можеш сазнати кроз заједнички рад у служби од куће до куће. Узимање у обзир једни других на такве начине помоћи ће нам да развијемо искрена међусобна осећања, или саосећање (Филипљанима 2:4; 1. Петрова 3:8).

’Подстичите један другога‘

 7. (а) Како је Исусово учење утицало на људе? (б) Шта је његово учење учинило тако динамичним?

⁷ Кад узимамо у обзир једни друге, ми смо боље припремљени да подстичемо, подстрекавамо једни друге на акцију. Хришћанске старешине нарочито играју кључну улогу у том погледу. О једном времену кад је Исус јавно говорио, читамо: „Кад Исус сврши ове речи, задиви се народ науци његовој“ (Матеј 7:28). Једном другом приликом чак су и неки војници који су били послати да га ухапсе отишли говорећи: „Никад човек није тако говорио као тај човек“ (Јован 7:46). Шта је Исусово учење учинило тако динамичним? Испољавање емоционализма? Не; Исус је говорио с достојанством. Ипак, он је увек имао за циљ да допре до срца својих слушалаца. Због тога што се обазирао на људе, он је тачно знао како да их мотивише. Он је користио живе, једноставне илустрације које су одражавале стварности свакодневног живота (Матеј 13:34). Слично томе, они који испуњавају задатке на нашим састанцима треба да опонашају Исуса пружајући срдачне, одушевљавајуће презентације које мотивишу. Попут Исуса ми се можемо залагати у налажењу илустрација које одговарају нашим слушаоцима и допиру до њихових срца.

 8. Како је Исус подстицао примером, и како бисмо ми могли да га опонашамо у том погледу?

⁸ У служењу нашем Богу, сви ми можемо подстицати један другога примером. Исус је свакако подстицао своје слушаоце. Он је волео дело хришћанске службе и узвисивао је ту службу. Рекао је да је то за њега било попут хране (Јован 4:34; Римљанима 11:13). Такво одушевљење може бити заразно. Можеш ли и ти на сличан начин дозволити да твоја радост у служби буде видљива другима? Док пажљиво избегаваш хвалисав тон, подели своја добра искуства с другима у скупштини. Кад позиваш друге да раде с тобом, види да ли им можеш помоћи да нађу истинско задовољство у разговарању с другима о нашем Великом Створитељу, Јехови (Пословице 25:25).

 9. (а) Које су неке методе подстицања других које ћемо желети да избегавамо, и зашто? (б) Шта треба да нас мотивише да дајемо себе у Јеховиној служби?

⁹ Међутим, пази да друге не подстичеш на погрешан начин. На пример, могли бисмо непажњом учинити да се осећају кривим што не раде више. Могли бисмо да их ненамерно постидимо упоређујући их неповољно с другима који су видљивије активни, или бисмо чак могли да поставимо крута мерила и да омаловажавамо оне који им не удовољавају. Било која од тих метода може неке подстаћи на акцију за неко време, али Павле није писао ’подстичите на кривицу и добра дела‘. Не, ми морамо подстицати на љубав, а затим ће из доброг мотива уследити дела. Нико не треба да буде мотивисан углавном тиме што се обазире на то шта ће други у скупштини мислити о њему ако он у потпуности не удовољи очекивањима. (Упореди 2. Коринћанима 9:6, 7.)

10. Зашто треба да имамо на уму да ми нисмо господари вере других?

¹⁰ Подстицати један другог не значи контролисати један другог. Са свим својим од Бога датим ауторитетом, апостол Павле је понизно подсетио коринтску скупштину: ’Ми нисмо господари ваше вере‘ (2. Коринћанима 1:24). Ако попут њега и ми понизно схватимо да није наш посао да одлучујемо колико други треба да раде у служби Јехови, или да регулишемо њихову савест уместо њих у другим личним одлукама, ми ћемо избегавати да постанемо ’преко мере праведни‘, без радости, крути, негативни, или склони правилима (Проповедник 7:16). Такве особине не подстичу; оне угњетавају.

11. Какав дух је подстакао на давање прилога у данима изградње израелског шатора од састанка, и како би то могао да буде случај у нашим данима?

¹¹ Ми желимо да сва настојања у Јеховиној служби буду учињена у истом духу као у древном Израелу када су биле потребне донације за изградњу шатора од састанка. Излазак 35:21 гласи: „Сви они које срце побуди, и које добра воља покрете, вратише се и донесоше прилог за Господа за грађење.“ Они нису били присиљавани са стране већ су били натерани изнутра, од срца. У ствари, хебрејски овде дословно гласи да је „свако чије га је срце подигло“ дао такве дарове. (Курзив наш.) Идући даље, настојмо да подигнемо срца једни других кад год смо заједно. Јеховин дух може учинити остало.

’Бодримо један другога‘

12. (а) Која су нека значења грчке речи преведене ’бодрити‘? (б) Како су Јовови другови пропустили да га охрабре? (в) Зашто треба да се уздржавамо од осуђивања једни других?

¹² Кад је Павле писао да треба да ’бодримо један другог‘, он је употребио један облик грчке речи parakaleo, која такође може значити ’ојачати, утешити‘. У грчком преводу Септуагинти, та иста реч је била употребљена у Јову 29:25, где је Јов био описан као онај који теши ожалошћене. Иронично је што, кад је сам Јов био под жестоком кушњом, он није примио никакво такво охрабрење. Његова три „тешитеља“ била су тако заузета осуђивањем Јова и давањем лекција да су пропустили да га разумеју или саосећају с њим. У ствари, у свем њиховом говорењу, они се ни једном нису чак ни обратили Јову по имену (Контрастирај с тим Јова 33:1, 31). Очигледно су они на њега више гледали као на проблем него као на особу. Није чудо што им је Јов у фрустрацији узвикнуо: „И ја бих као ви говорити мого да сте ви на моме месту“! (Јов 16:4). На сличан начин данас, ако желиш да охрабриш неког, саосећај! Немој да осуђујеш. Као што каже Римљанима 14:4: „Ко си ти који судиш туђему слузи? Стоји ли он, пада ли, то је посао његовог господара. Али ће се он одржати, јер има Бог моћ да га подржи.“

13, 14. (а) У коју фундаменталну истину треба да уверавамо нашу браћу и сестре да бисмо их утешили? (б) Како је Данила ојачао један анђео?

¹³ Један облик од parakaleo и с њим повезана именица такође се преводи „утеха“ у 2. Солуњанима 2:16, 17: „А сам Господ наш Исус Христос и Бог Отац наш, који нас љуби и који нам милошћу својом даде утеху вечну и добру наду, да утеши срца ваша утврђујући вас у сваком делу и доброј речи!“ Запази да Павле повезује мисао о томе да наша срца буду утешена с фундаменталном истином да нас Јехова воли. Тако ми можемо храбрити и тешити један другог потврђујући ту важну истину.

¹⁴ Једном приликом је пророк Данило био тако узнемирен након што је видео једну застрашујућу визију да је рекао: „Не оста снаге у мени, и лепота [„достојанство“, NW] ми се нагрди.“ Јехова је послао једног анђела који је неколико пута подсетио Данила да је он ’мио‘ у Божјим очима. Какав је био резултат? Данило је рекао том анђелу: ’Ти си ме охрабрио‘ (Данило 10:8, 11, 19, ДК).

15. Како старешине и путујући надгледници треба да уравнотеже похвалу с кориговањем?

¹⁵ Затим, ту је још један начин за охрабрење других. Похвали их! Врло је лако запасти у критичан, оштар дух. Истина, постоје времена када корекција може бити неопходна, посебно од стране старешина и путујућих надгледника. Али они чине добро ако се памте по свом срдачном охрабрењу уместо по томе што имају осуђивачки став.

16. (а) Кад охрабрујемо депресивне, зашто често није довољно једноставно их подстицати да раде више у Јеховиној служби? (б) Како је Јехова помогао Илији кад је био депресиван?

¹⁶ Нарочито је онима који су депресивни потребно охрабрење, а Јехова очекује од нас као сухришћана да будемо извор помоћи — посебно ако смо старешине (Пословице 21:13). Шта можемо учинити? Одговор можда није тако једноставан као кад бисмо им рекли да раде више у Јеховиној служби. Зашто? Зато што то може подразумевати да су депресивни јер не раде довољно. То обично није случај. Пророк Илија је једном био тако дубоко депресиван да је желео да умре; а ипак је то дошло у време кад је био крајње запослен у својој служби Јехови. Како је Јехова поступио с њим? Он је послао једног анђела да пружи практичну помоћ. Илија је отворио своје срце Јехови, откривајући да се осећао да је безвредан као његови мртви праоци, да је све његово дело било узалуд, и да је био потпуно сам. Јехова га је саслушао и утешио га страхопоштовања вредним демонстрацијама своје моћи и засигурањима да је далеко од тога да је био сам и да ће дело које је започео бити извршено. Јехова је такође обећао да ће дати Илији једног друга како би га поучио, који ће га коначно наследити (1. Краљевима 19:1-21).

17. Како би старешина могао да охрабри оног ко је претерано груб према себи?

¹⁷ Какво охрабрење! Охрабрујмо и ми на сличан начин оне међу нама који су емоционално ојађени. Настојмо да их разумемо кроз слушање! (Јаков 1:19). Пружимо библијску утеху обликовану по њиховим индивидуалним потребама (Пословице 25:11; 1. Солуњанима 5:14). Да би охрабрили оне који су претерано критични према себи, старешине могу љубазно пружити библијски доказ да их Јехова воли и цени.a Разговор о откупнини може бити снажно средство за охрабрење оних који се осећају безвредно. Ономе ко је ожалошћен због неког прошлог греха можда треба показати да га је откупнина очистила ако се истински покајао и окренуо се од сваке такве навике (Исаија 1:18).

18. Како треба учење о откупнини да се употреби да би се охрабрио неко ко је био жртва неког другог, као на пример код силовања?

¹⁸ Наравно, старешина ће размислити о сваком специфичном случају како би употребио то поучавање исправно. Осмотримо један пример: Христова откупна жртва била је предсказана животињским жртвама Мојсијевог закона, које су биле захтеване за окајање свих греха (Левитска 4:27, 28). Међутим, није било одредбе да жртва силовања мора да направи један такав принос за грех. Закон је рекао да јој ’не учине ништа‘ да би је казнили (Поновљени закони 22:25-27). Тако данас, ако је нека сестра била нападнута и силована и то је проузроковало да се осећа прљавом и безвредном, да ли би било прикладно наглашавати њену потребу за откупнином да је очисти од тог греха? Сигурно да не. Она није сагрешила тиме што је нападнута. Силеџија је тај који је сагрешио и који треба да буде очишћен. Међутим, љубав коју су показали Јехова и Христ пружајући откупнину може се употребити као доказ да она није упрљана у Божјим очима грехом неког другог него је драгоцена Јехови и остаје у његовој љубави. (Упореди Марка 7:18-23; 1. Јованова 4:16).

19. Зашто не треба да очекујемо да ће сва дружења с нашом браћом и сестрама бити изграђујућа, али шта треба да будемо одлучни?

¹⁹ Да, ма каква да је ситуација у животу особе, без обзира какве болне околности могу затамњивати њену прошлост, она треба да буде у стању да пронађе охрабрење у скупштини Јеховиног народа. А то ће моћи ако ми као појединци настојимо да узимамо у обзир другог, подстичемо један другог, и охрабрујемо један другог кад год се састајемо. Међутим, будући да смо несавршени, сви ми понекад пропуштамо да то чинимо. Неизбежно, ми разочарамо један другог и чак повремено наносимо бол један другом. Настојмо да се у том погледу не концентришемо на пропусте других. Ако се усредсредиш на пропусте, ти ризикујеш да постанеш превише критичан према скупштини и чак можеш пасти баш у замку за коју је Павле био тако горљив да нам помогне да је избегнемо, наиме, да оставимо наше састајање. Нека се то никад не догоди! Док овај стари систем постаје све опаснији и окрутнији, будимо чврсто одлучни да учинимо оно што можемо да наше дружење на састанцима учинимо изграђујућим — и то утолико више уколико видимо да се Јеховин дан приближава!

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Зашто је битно да наши састанци и дружења буду охрабрујућа у овим последњим данима?

◻ Шта значи пазити једни на друге?

◻ Шта значи подстицати једни друге?

◻ Шта је укључено у охрабривање једни других?

◻ Како могу депресивни и потиштени бити охрабрени?

[Слика на 16. страни]

Гостољубивост нам помаже да једни друге боље упознамо

[Слика на 18. страни]

Када је Илија био депресиван, Јехова га је љубазно утешио