-
Будимо од оних који имају веруСтражарска кула – 1999 | 15. децембар
-
-
Подесна употреба Божје Речи
6. Из ког је извора Павле цитирао кад је написао речи у Јеврејима 10:38?
6 Павле је веру код суверника такође градио својим вештим коришћењем Писма. На пример, он је написао: „’А мој ће праведник живети због вере‘, и ’ако се повуче, моја душа неће наћи задовољство у њему‘“ (Јеврејима 10:38). Павле је овде цитирао из пророка Авакума.a Павлови читаоци, јеврејски хришћани који су добро познавали пророчке књиге, вероватно су знали за ове речи. Ако узмемо у обзир његов циљ — да ојача веру хришћана у Јерусалиму и његовој околини отприлике 61. н. е. — пример Авакума био је прикладан избор. Зашто?
7. Када је Авакум написао своје пророчанство, и какво је стање било у Јуди у то време?
7 Авакум је своју књигу написао очигледно само нешто више од две деценије пре уништења Јерусалима 607. пре н. е. Пророк је у визији видео Халдејце (то јест Вавилонце), „љут и нагао народ“, како кидишу на Јуду и уништавају Јерусалим, гутајући при том народе и нације (Авакум 1:5-11). Али таква невоља је била проречена још у Исаијино време, више од једног века раније. У Авакумово време, Јоаким је наследио доброг краља Јосију, те је у Јуди злоћа опет узела маха. Јоаким је прогонио и чак убијао оне који су говорили у Јеховино име (2. Летописа 36:5; Јеремија 22:17; 26:20-24). Није никакво чудо што је узнемирени пророк Авакум узвикнуо: „Докле Јехова?“ (Авакум 1:2).
8. Зашто је Авакумов пример био користан за хришћане у првом веку и зашто је користан данас?
8 Авакум није знао колико је близу уништење Јерусалима. Слично томе, хришћани из првог века нису знали када ће се окончати јеврејски систем ствари. Ни ми данас не знамо ’дан и час‘ кад ће Јехова извршити пресуду над овим злим системом (Матеј 24.36). Запазимо зато Јеховин двоструки одговор Авакуму. Као прво, он је пророка уверио да ће крај доћи у право време. „Неће одоцнити“, рекао је Бог, иако с људског становишта може изгледати да касни (Авакум 2:3, ДК). Као друго, Јехова је подсетио Авакума: „Али ће од вере своје праведник живети“ (Авакум 2:4). Какве предивне, једноставне истине! Није најбитније када ће доћи крај, већ да ли ћемо ми и даље бити верни у животу.
9. Како су Јеховине послушне слуге живеле од своје вере (а) 607. пре н. е.? (б) након 66. н. е.? (в) Зашто је преко потребно да јачамо нашу веру?
9 Кад је Јерусалим опустошен 607. пре н. е., Јеремија, његов писар Варух, Авдемелех и лојални Рихавовци, видели су да је истинито Јеховино обећање Авакуму. Они су ’живели‘ јер су избегли то страшно уништење Јерусалима. Зашто? Јехова је наградио њихову веру (Јеремија 35:1-19; 39:15-18; 43:4-7; 45:1-5). На сличан начин, јеврејски хришћани првог века свакако су повољно реаговали на Павлов савет, јер кад су римске војске напале Јерусалим 66. н. е. и затим се необјашњиво повукле, ти хришћани су верно послушали Исусово упозорење да беже (Лука 21:20, 21). Они су остали на животу због своје вере. Исто тако, и ми ћемо остати на животу ако будемо верни кад дође крај. Какав битан разлог да сада јачамо своју веру!
-
-
Будимо од оних који имају веруСтражарска кула – 1999 | 15. децембар
-
-
a Павле је цитирао Авакума 2:4 из Септуагинте, у којој је укључена и фраза „ако се неко повуче, моја душа неће наћи задовољство у њему“. Ова изјава се не налази ни у једном постојећем хебрејском манускрипту. Неки сугеришу да се превод Септуагинте заснивао на ранијим хебрејским манускриптима који више не постоје. У сваком случају, Павле је то овде укључио под утицајем Божјег светог духа. Зато ове речи имају Божју потврду.
-