Квалитет твоје вере — испитан сада

„Примите, браћо, радосно разна искушења која долазе на вас, знајући да кушање ваше вере доноси устрајност“ (ЈАКОВ 1:2, 3).

 1. Зашто хришћани треба да очекују да њихова вера буде испитана?

ПРАВИ хришћани не воле патњу, и није им драго кад их боли или кад их понижавају. Па ипак, они имају у мислима горње речи које је написао Исусов полубрат Јаков. Христ је јасно показао својим ученицима да могу очекивати прогонство и друге тешкоће зато што се држе Божјих мерила (Матеј 10:34; 24:9-13; Јован 16:33). Међутим, из таквих испита може проистећи радост. Како то?

 2. (а) Како испити наше вере доводе до радости? (б) Како устрајност може довршити своје дело у нашем случају?

² Кључни разлог због чега можемо пронаћи радост кад смо под кушњама или испитима вере јесте тај да те кушње или испити могу донети добар плод. Као што Јаков каже, постојаност упркос испитима или тешкоћама „доноси устрајност“. Развијање те вредне хришћанске особине може да нам користи. Јаков је написао: „Устрајност треба да доврши своје дело, да будете савршени [„потпуни“, NW] и цели без икаквог недостатка“ (Јаков 1:4). Устрајност треба да обави један посао, једно „дело“. Њен задатак је да нас учини потпунима у сваком погледу, помажући нам да будемо уравнотежени као хришћани. Дакле, ако допустимо да кушње иду својим током, не покушавајући ни на који начин да их брзо окончамо небиблијским средствима, наша вера биће испитана и прочишћена. Ако нам фали стрпљивости, саосећања, доброхотности или љубави приликом поступања у одређеним ситуацијама или у опхођењу с другим људима, устрајност може учинити да будемо потпунији. Да, ради се о следећем току: испити стварају устрајност; устрајност појачава хришћанске особине; оне су узрок радости (1. Петрова 4:14; 2. Петрова 1:5-8).

 3. Зашто не треба да устукнемо у страху пред кушњама или испитима вере?

³ Апостол Петар је такође истакао зашто не треба да се плашимо наших испита вере нити да устукнемо пред њима. Написао је: „То је оно што чини вашу радост, и ако сте данас мало (као што и треба) жалосни због разних искушења, да би се кушање ваше вере, скупоценије од злата пропадљивог (које се ипак куша огњем), нашло на хвалу и част и славу, кад се појави Исус Христос“ (1. Петрова 1:6, 7). Ове речи су посебно охрабрујуће данас, пошто је ’велика невоља‘ — време хвале, славе, части и преживљавања — много ближе него што неки мисле и много ближе него кад смо постали верници (Матеј 24:21; Римљанима 13:11, 12).

 4. Како је један брат размишљао у вези с испитима које су он и други помазани хришћани доживели?

⁴ У претходном чланку, осмотрили смо испите с којима се помазани остатак суочавао од 1914. па надаље. Јесу ли ти испити били темељ за радост? Осврнувши се уназад А. Х. Макмилан је рекао: „Видео сам како организација доживљава многе тешке кушње и испите вере оних који су у њој. Помоћу Божјег духа она је опстала и наставила да напредује. Видео сам колико је мудро стрпљиво чекати на Јехову да разјасни наше разумевање библијских ствари уместо да се узнемиримо ради неке нове мисли... Без обзира на то које смо измене у нашим гледиштима морали с времена на време да предузмемо, то није променило милостиву припрему откупнине и Божје обећање о вечном животу. Зато није било потребно да дозволимо да наша вера ослаби због неиспуњених очекивања или промена у гледиштима“ (Кула стражара, 15. август 1966. [енгл.]).

 5. (а) Које су користи произашле од тога што је остатак био на испитима? (б) Зашто то испитивање треба да интересује нас данас?

⁵ Помазани хришћани који су преживели период испитивања 1914-18, били су ослобођени доминантног утицаја света и многих вавилонских религиозних обичаја. Остатак је кренуо напред као очишћен и прочишћен народ, спремно приносећи жртве хвале Богу и са засигурањем да су му као народ прихватљиви (Исаија 52:11; 2. Коринћанима 6:14-18). Суд је почео од Божјег дома, али он се није завршио у једном одређеном периоду. Испитивање и просејавање Божјег народа се наставља. Они који се надају да ће преживети предстојећу ’велику невољу‘ као део ’великог мноштва‘ такође морају проћи кроз испите своје вере (Откривење 7:9, 14). Њихови испити су слични онима с којима се помазани остатак суочио, а имају и друге испите.

Како можеш бити испитан?

 6. Која је једна врста тешког испита који су многи доживели?

⁶ Многи хришћани размишљају о изазову да поднесу испите у облику директних фронталних напада. Они се сећају следећег извештаја: „[Јеврејске вође] дозвавши апостоле, учинише да се ишибају, забранише им да говоре у име Исусово, и пустише их. Апостоли отидоше из синедриона, радујући се што су били достојни примити увреде за име Исусово“ (Дела апостолска 5:40, 41). А савремена историја Божјег народа, посебно током светских ратова, јасно показује да су многи Јеховини сведоци стварно доживели батине, и далеко горе ствари од стране прогонитеља.

 7. Докле су неки данашњи хришћани ишли у испољавању вере?

⁷ Што се тиче тога да су хришћани предмет прогонства, свет не прави разлику између помазаног остатка и великог мноштва ’других оваца‘ (Јован 10:16). Током година, чланови обе групе били су оштро испитивани затварањем и чак мучеништвом због своје љубави према Богу и вере у њега. Обема групама треба Божји дух, без обзира на њихову наду. (Упореди с Кулом стражаром, 15. јун 1996, 31. страна.) Током 1930-их и 1940-их у нацистичкој Немачкој, много Јеховиних слугу, укључујући и децу, испољило је изванредну веру, а не мало њих било је испитано до крајњих граница. У скорија времена, Јеховин народ се суочава с испитом у облику прогонства у земљама као што су Бурунди, Еритреја, Етиопија, Заир, Малави, Мозамбик, Руанда и Сингапур. А такви испити се настављају.

 8. Како коментари једног брата из Африке показују да је у испитивање наше вере укључено више од подношења прогонства у облику батина?

⁸ Међутим, као што је већ примећено, наша вера се испитује и на суптилније начине. Неки од тих испита нису тако директни и јасно препознатљиви. Размисли како би ти реаговао у некој од следећих ситуација. Један брат из Анголе који је имао десеторо деце био је у скупштини која је једно време била изолована што се тиче комуникације с одговорном браћом. Касније је било могуће да други посете ту скупштину. Питали су га како је успевао да прехрани своју породицу? Није му било лако да одговори, и све што је рекао било је то да је ситуација била тешка. Да ли је својој деци могао да обезбеди бар један оброк дневно? Одговорио је: „Па, тешко. Научили смо да преживљавамо с оним што имамо.“ Затим је гласом пуним поуздања рекао: „Али, зар то није оно што очекујемо у овим последњим данима?“ Таква вера је нешто изванредно у свету, али није ништа необично међу лојалним хришћанима, који имају потпуно поуздање да ће се обећања о Краљевству обистинити.

 9. Како смо испитани у вези с 1. Коринћанима 11:3?

⁹ Велико мноштво је испитано и у вези с теократским процедурама. Светска хришћанска скупштина се води према божанским начелима и теократским мерилима. То значи пре свега препознати Исуса Христа као Вођу, као онога ко је наименован за Поглавара скупштине (1. Коринћанима 11:3). Спремна подложност њему и његовом Оцу показује се на основу наше вере у теократска наименовања и у одлуке које се односе на наше уједињено вршење Јеховине воље. Надаље, у свакој локалној скупштини постоје људи који су наименовани да преузимају вођство. Они су несавршени људи чије мане можда лако видимо; па ипак смо подстакнути да поштујемо такве надгледнике и да им будемо подложни (Јеврејима 13:7, 17). Да ли ти то понекад тешко пада? Да ли је то за тебе стварно један испит? Ако јесте, да ли из тог испита своје вере извлачиш користи?

10. С којим се испитом суочавамо у вези са службом на терену?

¹⁰ Ми смо такође испитани што се тиче предности и захтева да редовно учествујемо у служби на терену. Да бисмо прошли тај испит, морамо схватити да потпуно учешће у служби укључује више од минималног, то јест симболичног, проповедања. Присети се како је Исус похвално коментарисао о сиромашној удовици која је дала све што је имала (Марко 12:41-44). Можемо се питати: ’Да ли и ја на сличан начин дајем себе у мојој служби на терену?‘ Сви ми треба да будемо Сведоци за Јехову преко целог дана, спремни да у свакој прилици пустимо да наше светло сија (Матеј 5:16).

11. Како промене у разумевању или савети о понашању могу бити испит?

¹¹ Још један испит с којим се можда суочавамо односи се на степен нашег цењења према растућем светлу које се излива на библијску истину и према саветима које пружа класа верног роба (Матеј 24:45). Понекад то захтева измене у личном понашању, као на пример кад је постало јасно да они који користе дуван морају да престану с тим ако желе да остану у скупштиниa (2. Коринћанима 7:1). Или испит може бити у томе да прихватимо потребу да модификујемо наш укус што се тиче музике или неких других облика забаве.b Хоћемо ли сумњати у мудрост пруженог савета? Или ћемо дозволити да Божји дух обликује наше размишљање и да нам помогне да обучемо хришћанску личност? (Ефесцима 4:20-24; 5:3-5).

12. Шта је потребно да би неко ојачао своју веру након што се крстио?

¹² Број чланова великог мноштва се већ деценијама стално повећава и они након свог крштења настављају да јачају свој однос с Јеховом. Ту спада више од посећивања неког већег хришћанског скупа, одласка на неколико састанака у Дворану Краљевства, или повременог учествовања у служби на терену. Да то прикажемо: особа може физички бити изван Вавилона великог, светског царства криве религије, али да ли га је заиста оставила за собом? Да ли се још увек држи оних ствари које одражавају дух Вавилона великог — дух који пркоси Божјим праведним мерилима? Да ли олако гледа на морал и брачну верност? Да ли наглашава личне и материјалне интересе више од духовних интереса? Да, да ли је и даље неокаљана од света? (Јаков 1:27).

Користи од испитане вере

13, 14. Шта неки дозволе након што крену путем правог обожавања?

¹³ Ако смо заиста побегли из Вавилона великог и ако смо такође изашли из света, немојмо гледати на оно што је иза нас. У складу с начелом из Луке 9:62, ако би било ко од нас погледао назад, то би могло значити да више није поданик Божјег Краљевства. Исус је рекао: „Који год метне руку своју на плуг па се обазре натраг, није подесан за краљевство Божје.“

¹⁴ Али неки који су у прошлости постали хришћани касније су дозволили да их обликује овај систем ствари. Нису се одупирали духу света (2. Петрова 2:20-22). Светске ствари које одвраћају пажњу заокупљају њихова интересовања и њихово време, ометајући тако њихов напредак. Уместо да им мисли и срце буду чврсто усмерени на Божје Краљевство и његову праведност, стављајући то на прво место у животу, они се окрећу ка тежњи за материјалистичким циљевима. Уколико не буду мотивисани да признају да им је вера слаба и да су у млаком стању, и уколико не промене свој пут тражећи божански савет, они су у опасности да изгубе свој драгоцени однос с Јеховом и његовом организацијом (Откривење 3:15-19).

15. Шта је потребно да бисмо и даље били прихватљиви за Бога?

¹⁵ Да ли ћемо бити признати и да ли смо на путу да преживимо велику невољу која се брзо приближава зависи од тога да останемо чисти, да имамо одећу која је ’опрана у крви јагњетовој‘ (Откривење 7:9-14; 1. Коринћанима 6:11). Ако не задржимо чист, праведан положај пред Богом, наша света служба неће бити прихватљива. Сигурно је да свако од нас треба да схвати да ће нам испитани квалитет вере помоћи да истрајемо и да избегнемо да навучемо Божје незадовољство.

16. На које начине лажи могу бити испит за нашу веру?

¹⁶ Понекад новински медији и световне власти пришију Божјем народу криве етикете, погрешно приказујући наша хришћанска веровања и начин живота. То не треба да нас изненади, пошто Исус јасно показује да ће нас ’свет мрзети зато што нисмо део њега‘ (Јован 17:14). Хоћемо ли дозволити онима које је Сотона заслепео да нас застраше и обесхрабре и да нас наведу да се стидимо добре вести? Хоћемо ли дозволити лажима о истини да утичу на наше редовно присуствовање састанцима и на нашу проповедничку активност? Или ћемо чврсто стајати и бити храбрији и одлучнији него икада пре да наставимо да објављујемо истину о Јехови и његовом Краљевству?

17. Које нас засигурање може стимулисати да наставимо да показујемо веру?

¹⁷ Према испуњеном библијском пророчанству, ми сада живимо дубоко у времену краја. Наша на Библији заснована очекивања новог света праведности сигурно ће постати предивна стварност. Док тај дан не дође, исказујмо сви неуздрману веру у Божју Реч и доказујмо нашу веру тако што нећемо попустити у проповедању добре вести о Краљевству широм света. Помисли на хиљаде нових ученика који се крсте сваке седмице. Зар то није довољан разлог да захвално признамо да Јеховина стрпљивост с обзиром на извршење његове пресуде може довести до спасења још многих људи? Зар нисмо радосни што је Бог дозволио да се настави животоспасавајућа активност проповедања Краљевства? И зар нисмо пресрећни што милиони прихватају истину и показују своју веру?

18. На шта си одлучан што се тиче служења Јехови?

¹⁸ Ми не можемо рећи колико ће се дуго наставити данашње испитивање наше вере. Али једно је сигурно: Јехова је одредио дан за свођење рачуна са садашњим злим небесима и злом земљом. У међувремену, будимо одлучни да опонашамо изванредни квалитет испитане вере коју је показао Усавршитељ наше вере, Исус. И следимо пример остарелог помазаног остатка на земљи и пример других који храбро служе међу нама.

19. У шта можеш бити сигуран да ће победити овај свет?

¹⁹ Треба да будемо одлучни да без престанка објављујемо вечну добру вест свакој нацији, племену, језику и народу, сарађујући с анђелом који лети посред неба. Нека чују анђеоску објаву: „Бојте се Бога и поклоните се њему, јер дође час суда његова“ (Откривење 14:6, 7). Кад буде извршена та божанска пресуда, какав ће бити резултат с обзиром на испитани квалитет наше вере? Зар то неће бити славан тријумф — избављење из садашњег система ствари у Божји праведни нови свет? Зато што пролазимо испите наше вере, моћи ћемо да кажемо, као што је рекао апостол Јован: „Победа која победи свет то је вера наша“ (1. Јованова 5:4).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ Како испити наше вере могу бити узрок за радост?

◻ Који су неки испити наше вере који се можда не могу тако лако препознати?

◻ Како нам може користити ако успешно поднесемо испите наше вере?

[Слике на 17. страни]

А. Х. Макмилан (напред лево) у време кад су он и службеници Watch Tower Societyja били неправедно затворени

Био је делегат на конгресу у Детроиту, у Мичигену, 1928.

У својим последњим годинама, брат Макмилан је још увек показивао веру

[Слика на 18. страни]

Попут ове породице, многи хришћани у Африци испољили су испитани квалитет вере