Најважнији догађаји из прошле године

НАКОН још једне предивне године свете службе, имамо много разлога за радост. Када се осврнемо на нека посебна достигнућа у величанственом делу које Бог врши користећи своје слуге, можемо слободно да кажемо: „Крунишеш годину добротом својом“ (Пс. 65:11).

„ДОБРА ВЕСТ“ НА ИНТЕРНЕТУ

Као Јеховини сведоци, ми озбиљно схватамо одговорност да ’проповедамо ову добру вест о краљевству по целом свету за сведочанство свим народима‘ пре него што дође крај (Мат. 24:14). Нова технолошка достигнућа већ дуже време доприносе томе да се „реч о краљевству“ брже шири (Мат. 13:18-23). Да бисмо поруку из Библије учинили доступном јавности и у електронском облику, у последњих 11 година користимо наш званичан вебсајт, www.watchtower.org. Посетиоци тог вебсајта могу читати о библијској истини на 314 језика и прегледати садржај одредница као што су „Веровања и активност“, „Актуелне теме“, „Бог и ваша будућност“, „Медицина“ и „Публикације“.

Многи посећују www.watchtower.org да би читали Божју Реч. Сваког дана путем Интернета преко 6 300 посетилаца чита Свето писмо — превод Нови свет на десет језика. Највише се читају Псалми, Пословице и јеванђеља.

На наш вебсајт се сваке седмице додају изабрани чланци из Стражарске куле и Пробудите се! на 12 језика. То су чланци намењени јавности који су издати и у штампаном облику. Многи људи се питају у шта ми верујемо, како изгледају састанци које одржавамо и како се финансира наше проповедничко дело. Посетиоци могу пронаћи одговоре на та питања у онлајн издању брошуре Јеховини сведоци — ко су они? у шта верују? Трактат Близу је крај кривој религији! такође је доступан у електронском облику на 252 језика, укључујући видео-снимке на пет знаковних језика.

ПРОНАШЛИ СУ ИСТИНУ ПУТЕМ ИНТЕРНЕТА

Шта се постигло тиме што су те публикације стављене на Интернет? Сваког дана у просеку 60 000 људи посети www.watchtower.org! Многи од њих живе на подручјима где има релативно мало Сведока или у земљама где је наше дело забрањено или је законски ограничено. Они који су жедни истине могу доћи до ње тако што ће посетити наш вебсајт.

„Увек ме је занимала Библија“, каже Брајан. „Али, сваки пут кад бих с пријатељима отишао у цркву, тамо се само певало и забављало.“ Брајан је наставио са школовањем и бављењем атлетиком. На колеџу је учио пет језика и испунио је услове за добијање стипендије. И поред тога, осећао је духовну празнину и стога се молио да пронађе истину.

„Жарко сам желео да добијем одговоре“, прича он. „Одлучио сам да потражим Јеховине сведоке на Интернету јер су ми неки школски другови који су били Сведоци рекли да се Бог зове Јехова. Отишао сам на вебсајт и почео да читам брошуру Шта Бог захтева од нас? Коначно сам добио одговоре на своја питања.“ Брајан је изразио жељу да проучава Библију, брзо је напредовао и извршио предање Јехови 2004. Сада служи као општи пионир и нада се да ће своје знање језика моћи да користи као мисионар.

„БОГ ЈЕ С ВАМА“

Дивно је знати да сваког дана хиљаде људи „из свих језика којима говоре народи“ посећују вебсајт www.watchtower.org! У просеку, дневно 94 особе испуне електронски купон „Да ли бисте прихватили посету?“ (Зах. 8:23).

Дениз је занимало у шта верују Јеховини сведоци, али се устручавала да оде у оближњу Дворану Краљевства. Уместо тога, одлучила је да потражи те информације на Интернету и нашла је вебсајт www.watchtower.org. Оно што је тамо прочитала уверило је Дениз да је пронашла истину, али оклевала је да затражи библијски студиј јер је знала да ће морати да се мења како би свој живот ускладила с библијским начелима. Четири пута је испунила електронски купон „Да ли бисте прихватили посету?“ али није имала храбрости да га пошаље.

У марту 2007. Дениз је пети пут испунила тај купон. Овог пута га је послала тражећи да је неко посети. Та молба је стигла до скупштине из њеног краја и старешине су замолиле једну сестру, Вони, да посети Дениз. За мање од недељу дана од Вонине посете, Дениз је почела да долази у Дворану Краљевства на састанке.

До краја лета, уништила је све религиозне предмете, иступила из своје дотадашње цркве и испунила услове да постане некрштени објавитељ. Она и њена два сина су брзо напредовали, а осмогодишњи син се уписао у Теократску школу проповедања. У јануару 2008. Дениз се крстила и два месеца касније — тачно годину дана након што је испунила електронски купон — постала је помоћни пионир. „Да нисам посетила тај вебсајт“, каже она, „сада не бих причала ово искуство.“

Од јануара 2008. на вебсајту www.jw.org на располагању је нова услуга — могуће је преузети аудио-снимке неких публикација на 17 језика. За то влада огромно интересовање па се сваког месеца преузме преко милион публикација и појединачних чланака! Многи објавитељи слушају снимке часописа док путују на посао или у школу.

РАДОСТ ЗБОГ НОВИХ ПРЕВОДА

Дивно је знати да нам анђели помажу док подстичемо људе из ’свих народа и племена и језика‘ да дају славу Богу! (Откр. 14:6, 7). Да би помогли људима да упознају поруку из Библије на језику који добро разумеју, Јеховини сведоци сада издају литературу на око 450 језика.

Књига Шта Библија заиста научава? недавно је издата на језику тетум, који се говори у Источном Тимору. Међутим, тираж је био мали и није било довољно примерака за све. Због тога је Марија, која је недавно почела да проучава Библију, морала да користи издање на индонежанском језику. Замолила је сестру која проучава с њом да јој на два дана позајми књигу на тетуму. Када ју је добила, са одушевљењем је поновила све што је до тада научила. Док је читала књигу Шта Библија научава на матерњем језику, јасније је разумела многа учења него током проучавања на индонежанском. Сестра није имала срца да тражи књигу назад. Марија и даље проучава и долази на састанке.

Званични језици у Кенији су енглески и свахили. Међутим, милиони Кенијаца радије говоре кикују, кикамба, луо и остале тамошње језике. Зато је литература на тим језицима допринела томе да се већи број људи заинтересује за библијску истину. Након што је скупштина Сиаја почела да користи литературу и одржава састанке на језику луо, старешине су написале: „Браћа сада боље разумеју поуку која се износи. Деца пажљивије слушају. Откако за јавна предавања користимо предлошке на језику луо, број присутних на састанцима се повећао за 60 посто.“

У Никарагви многи боље разумеју мискито него шпански. На обласном конгресу с програмом на мискито језику било је присутно више од 200 особа. Неки су се пуно жртвовали да би дошли на тај конгрес. Примера ради, 13 браће из градића Асанг на реци Коко направили су сплав и два дана су пловили низ реку до града Васпама. Одатле су до конгресног места путовали још пет сати у теретном делу камиона. За већину њих је то био први обласни конгрес ком су икад присуствовали. Уживали су слушајући програм на свом језику. Пошто су потрошили сав новац да би дошли на конгрес, други делегати су сакупили средства да би ова браћа могла да се врате кући.

Присутни су били одушевљени када је на том конгресу објављено да је књига Шта Библија заиста научава? издата на језику мискито. Та вест је нарочито обрадовала пионире. Они су до тада на библијским студијима морали да користе књигу на шпанском и да преводе одломке и питања на мискито. Сада могу да се усредсреде на поучавање уместо да размишљају о томе како ће нешто превести.

Кечуа је један од индијанских језика у Јужној Америци. Неки објавитељи из Перуа који говоре тај језик написали су: „На крају разговора, кажемо станару да имамо литературу на језику кечуа. Кад то чују, неки се толико одушеве да им пођу сузе и љубе литературу.“ Подружница из Перуа је известила: „Браћа која живе на подручју где се говори кечуа чине много тога да би показала цењење. Након што је прочитао књигу Шта Библија научава на том језику, један брат је рекао да тек сада потпуно разуме значење и вредност Христове откупне жртве. Захвални читаоци шаљу у Бетел кромпир, пите, воће и друге ствари.“

Јеховина организација такође посвећује пажњу превођењу литературе на језике који се говоре на удаљеним острвима у Тихом океану. „Захвална сам Јехови што нас се сетио“, рекла је једној мисионарки сестра с микронезијског острва Понпеј. „До сада смо Стражарску кулу на понапеанском добијали неколико месеци после енглеског издања.“ Затим је доброћудно додала: „Мислили смо да ће и Армагедон код нас можда доћи касније. Али, сада проучавамо часопис у исто време кад и остала браћа у свету. Он изгледа исто тако лепо као и часопис на енглеском. Веома смо захвални што Водеће тело брине о нама.“

Објавитељи с Маршалских острва у северном делу Тихог океана били су одушевљени када је Стражарска кула за јавност почела да излази на маршалском. Та браћа воле да читају животне приче, али у ранијим издањима Стражарске куле није било места за њих, па је неко морао да их преводи са енглеског. Зато су били веома срећни када се у издању на њиховом језику појавила прва животна прича. Један 16-годишњи читалац је рекао: „Годинама сам прелиставао енглеске часописе и гледао слике у животним причама. Маштао сам о томе да читам те чланке, а сада ми се жеља испунила.“

Само једна публикација на неком језику може променити животе. У једној средњоазијској земљи где је наше дело законски ограничено, многим људима је уручена брошура Шта Бог захтева од нас? Један младић ју је прочитао и на њега је то оставило такав утисак да је отишао до оближње реке и „крстио се“. Када је сазнао да треба да проучава Библију, сместа се сложио с тим и ускоро се крстио на уобичајен начин. Сада проводи доста времена преносећи другима добру вест.

ПРЕВОЂЕЊЕ БИБЛИЈЕ

Јеховини сведоци воле Божју Реч и веома цене тачан, јасан превод. Због тога су радосни што је превод Нови свет у целини или у деловима доступан на више од 70 језика. Излажење Библије на неком језику јесте радосна прилика, али да би њена порука допрла до срца људи и обликовала њихово размишљање, важно је да се свакодневно користи у личном проучавању, на скупштинским састанцима и у служби проповедања.

Руска подружница добија бројна писма захвалности за цело Свето писмо — превод Нови свет на руском. Једна жена је написала: „Прочитала сам Библију много пута, али сада имам утисак као да је први пут читам! Понекад сам толико дирнута да ми се очи напуне сузама и сва се најежим.“

Друга читатељка, којој се веома допало што је превод тако јасан, рекла је: „Данас сам прочитала 18. поглавље Постанка и то ме је навело да вам пишем. Аврахамов разговор с Јеховом који је забележен у стиховима 23-32 дубоко ме је дирнуо. Иако већ пети пут читам Библију, ово је први пут да сам стварно размишљала о том разговору. Саосећала сам с Аврахамом и пажљиво „слушала“ Јехову и њега. До суза ме је дирнула пажња коју је Јехова посветио Аврахаму. Овај превод је учинио тај догађај стварним. Не само што сам видела Јеховине особине већ сам их и лично осетила.“

Светлана из Москве је написала: „Хвала вам за то што сада имамо комплетан превод Нови свет! Тако је једноставан! Више нас ’Стари завет‘ не збуњује као раније, док смо читали неразумљив стари превод!“

Још једна читатељка је написала: „На послу сам разговарала о истини са Ирином која ради код мене. У почетку сам јој само цитирала стихове. Али, кад сам отворила Библију да јој покажем молитву коју је Исус дао као узор, она је упитала: ’Да ли је то молитва Оченаш?‘ Након што је прочитала те стихове, очи су јој се зацаклиле и радосно је рекла: ’Предивно! Тако је једноставно речено! Много пута сам чула ту молитву али је никад нисам разумела. Овде је написана тако јасно и једноставно! Желела бих и ја да имам овакву Библију. Молим те, набави и мени једну!‘ Рекла сам јој: ’Библију дајемо само људима који заиста желе да је прочитају.‘ Она ми је на то озбиљно одговорила: ’Никада раније нисам желела да читам Библију. Имала сам их неколико, али сам све поклонила. Сада свим срцем желим да је прочитам!‘“

Пишући о грчком делу Светог писма — превод Нови свет на украјинском, један брат је рекао: „Желим да захвалим за овај предиван дар који смо добили од Јехове и његове организације. Уживам у свакој страници и ову Библију свуда носим са собом. Превод је тако једноставан и разумљив. Речи ми допиру до срца и лако могу да разумем суштину библијских учења.“

Браћа у Србији и Хрватској су такође презадовољна новим преводом. Једна сестра из Хрватске је написала: „Веома је лако читати овај превод. Много је разумљивији од оног који смо годинама користили. Библијски савети снажније утичу на мене и имам утисак да никада раније нисам имала такву прилику да још боље упознам Јехову.“

Брат Џефри Џексон из Водећег тела је 2. новембра 2007. објавио излажење грчког дела Светог писма — превод Нови свет на самоанском. Традиционална самоанска Библија је ретка и скупа, па су браћа пресрећна што сада лако могу доћи до Библије. Након што ју је користио неколико месеци, један објавитељ је написао: „Рекао бих да стара Библија скрива значење учења, а нова га открива, чинећи их разумљивијим.“

Једна сестра прича да је у публикацији коју је проучавала с једном особом био споменут Јаков 4:8. „Иако нам је тај стих био познат, предложила сам да га прочитамо из превода Нови свет“, каже она. „У први мах нам се учинило да смо прочитали погрешан стих, па смо проверили и уверили се да ипак нисмо погрешили. Сестра која је била са мном рекла је запањено: ’Тај стих је промењен.‘ Сада смо јасно разумеле да позив ’приближите се‘ значи да треба да имамо близак однос с Јеховом, што није било видљиво из традиционалног превода. То је дубоко утицало на нас и створило у нама жељу да изградимо близак однос с Јеховом.“

Недуго после излажења превода Нови свет на кинеском, мисионари који служе на Тајвану су написали: „Показали смо превод Нови свет једном адвокату који воли наше часописе и редовно их чита. Желео је да зна зашто је био потребан нови превод. Када смо му показали само неколико стихова из њега, био је импресиониран и рекао да је много разумљивији од превода Union Version, који је до тада читао.“ Браћа су дала ову Библију и једној жени која је посланик у парламенту. Та Библија је стајала у њеној канцеларији, где ју је видео један радио-спикер који је раније критиковао Јеховине сведоке. Узео је и прочитао неколико одломака. Толико му се допала да је телефонирао мисионарима и замолио их да и њему донесу један примерак.

Једна сестра из Киргистана која тешко чита због проблема с видом раније је сматрала да је читање Библије заморан задатак. Међутим, кад је добила грчки део Светог писма — превод Нови свет на киргиском, променила је мишљење. Пошто је овај превод једноставан и разумљив, сада јој читање Библије причињава велико задовољство.

„Овај превод је одличан!“, рекла је друга сестра. „Више не запињем док читам наглас. Просто не могу да се одвојим од њега. Имам осећај као да поново упознајем истину.“

„Много ми се свиђа Јеванђеље по Матеју на америчком знаковном језику“, написала је једна глува сестра Водећем телу. „Библија је оживела и дубоко утиче на мене. Могу да ’видим‘ Исусову личност, изразе лица, доброту и дубоку љубав према људима. Много ми значи што имам овај превод Матеја. Али... да ли бисте могли да пожурите с превођењем других библијских књига на амерички знаковни?“

Нема сумње да добар превод Библије може уклонити вео који скрива значење Божје Речи, пуштајући да светлост истине обасја срце читаоца. Због тога су они који желе да се приближе свом небеском Оцу радосни када добију превод Нови свет на свом матерњем језику — језику који допире до њиховог срца.

ВИШЕ РАДНИКА УЧЕСТВУЈЕ У ЖЕТВИ

Због поједностављења рада подружнице у Сједињеним Државама, већи број чланова бетелске породице позван је да служи на другим местима. Неки су послати у Бетеле у иностранству, док је више стотина њих послато да служе као специјални и општи пионири широм земље. Како су се осећали кад су добили нову доделу? Како су се изборили с потешкоћама које је та промена донела? На који начин је њихов долазак користио скупштинама?

Тод и Лесли кажу: „Годинама смо ’молили Господара жетве да пошаље раднике на своју жетву‘. Нисмо ни слутили да ћемо и ми бити део Јеховиног одговора на ту молитву! Сада видимо како Јехова управља стварима и част нам је што нас је Христ ’сматрао достојним поверења и поставио нас у службу‘“ (Мат. 9:37, 38; 1. Тим. 1:12).

Осврћући се на првих неколико месеци које је са супругом провео у новом виду службе, Франко се присећа: „Моја супруга и ја нисмо имали представу о томе колика потреба још увек постоји у Сједињеним Државама. Када смо почели с пионирском службом, чинило нам се да влада огромно интересовање за проучавање Библије.“ Изражавајући осећања многих пионира, Кертис и Каролин су рекли: „Пресрећни смо што сада служимо на подручју! То је прилика да покажемо Јехови да смо се заиста одрекли себе и посветили му живот кад смо извршили предање.“

ПОУЗДАЊЕ У „ГОСПОДАРА ЖЕТВЕ“

Сасвим је разумљиво што се јавља извесна забринутост када неко ко је годинама служио у Бетелу треба да почне са службом на подручју. „Да ли ћемо успети да нађемо стан по приступачној цени?“, питао се један брачни пар. „Након што смо служили као објавитељи, како ћемо успети да месечно испунимо 120 или 130 сати службе и уједно храбримо скупштину?“ Како су се они и други прилагодили новим околностима?

Неки који су били у потрази за станом пронашли су га у задњи час. На пример, једна неудата сестра по имену Џесика отишла је у место у ком је требало да служи и две седмице је безуспешно покушавала да нађе смештај. Дан пре него што је требало да се врати у Бетел и спакује ствари, један старешина јој је понудио малу кућу с приступачном станарином. Џесика је била пресрећна.

У разговору са женом која је радила у агенцији за издавање станова, Џеф и Синтија су споменули да су Јеховини сведоци. „Знам ко су Јеховини сведоци“, рекла је та жена. „Не морам да бринем због вас — Јехова гарантује да ћете плаћати станарину!“

„Искуства као што је наше подсећају нас да увек треба да се ослањамо на Јехову“, рекли су Ерик и Мелони. „Сваког дана видимо доказе да Јехова брине о нама. То заиста јача нашу веру.“

СКУПШТИНЕ ПРУЖАЈУ ПОДРШКУ

Ови пионири су срдачно дочекани у скупштинама и то им је пуно помогло да се привикну на нове околности. Један покрајински надгледник пише да многе скупштине с љубављу говоре о „нашим специјалним пионирима“. Он додаје: „Цела покрајина их је дочекала раширених руку и отворених срца.“ Изражавајући своје цењење, један брат је написао: „Желео бих да захвалим подружници. Ти пионири су велики благослов за све нас!“

Једна скупштина у Канзасу има 100 подручја која раније месецима нису била обрађивана. Откако су дошли специјални пионири, већина подручја се редовно обрађује. Старешине су написале: „Нисмо ни претпостављали колико ће нам значити њихов долазак.“

Скупштине су јачале пионире, али су и они много помогли објавитељима (Кол. 4:11). Један покрајински надгледник извештава: „Ревност и одушевљење пионира заиста храбре нашу браћу и сестре и подижу им дух.“ Други путујући надгледник је написао: „Код ових специјалних пионира посебно долазе до изражаја љубав и радост које заразно утичу на друге.“

Један брачни пар пионира помогао је да десет неактивних објавитеља поново почне да учествује у хришћанским активностима. Осим тога, браћа која су старешине позитивно утичу на све остале. „Дивно је имати тако уравнотеженог и искусног брата у скупштини“, написао је један старешина. „Управо је то било потребно нашој скупштини и старешинству.“

„БОЖЈИ САРАДНИЦИ“

Јехова благосиља објавитеље Краљевства многим искуствима која им доносе радост. Примера ради, Стивен и Геј су једног хладног зимског дана били у служби од врата до врата. Већ на првим вратима су почели да проучавају Библију с једним старијим човеком који је био прилично утучен. За мање од две седмице, тај човек је дошао на састанак у Дворани Краљевства. Баш тада су њих двоје споменули како је он био љубазан према њима и позвао их у свој дом кад су га први пут посетили. „Нисам вас из љубазности позвао да уђете“, рекао им је он. „Позвао сам вас јер сам знао да ћете доћи. Пре тога сам се три дана молио за помоћ.“ Он сада редовно долази на састанке и има жељу да се крсти.

Док су се једног јутра возили аутом, Реј и Џил су видели човека који је ишао другом страном улице и одлучили су да разговарају с њим. Понудили су му литературу и уједно споменули да заинтересоване особе могу да проучавају Библију. Он је узео часописе и рекао да је већ проучавао с Јеховиним сведоцима. Недавно се преселио у тај крај и радо је прихватио њихов предлог да поново почне с проучавањем.

Сви који се свесрдно залажу у служби за Јехову знају да ’Бог није неправедан па да заборави њихов труд и љубав коју су показали према његовом имену‘ (Јевр. 6:10). Баш као што се људско тело састоји од многих удова од којих сваки има своју улогу, тако и сваки члан скупштине може на неки начин допринети њеном духовном расту и лепоти. И за хришћанску скупштину важе следеће речи: „Бог је распоредио удове у телу, сваки од њих, како је хтео“, а њихов заједнички рад чини да се ’сви удови радују‘ (1. Кор. 12:18, 26). Таква складна сарадња међу ’Божјим сарадницима‘ доноси славу Јехови, који ’даје да расте‘ (1. Кор. 3:6, 9).

ЗАКОНСКО ПОТВРЂИВАЊЕ ПРАВА НА ПРОПОВЕДАЊЕ ДОБРЕ ВЕСТИ

Исус је рекао својим апостолима: „Сви ће вас мрзети због мог имена“ (Мат. 10:22). Прави хришћани су могли очекивати да ће им противници ’лажући приписивати свакаква зла‘ (Мат. 5:11). Шта Христови ученици у савремено доба чине да би ’законски потврдили право на проповедање добре вести‘? (Фил. 1:7).

Јерменија.

У периоду између априла 2007. и априла 2008. царинска управа у Јерменији није дозвољавала браћи да преузму више од седам тона Библија и библијске литературе док не плате претерано високе таксе. На крају су у априлу 2008. ипак преузели прву пошиљку литературе након што су платили таксе и уложили жалбу. Друге испоруке се још увек налазе на царини. Браћа су покренула судски поступак да би се овај проблем решио.

Казахстан.

Двојица браће из светске централе Јеховиних сведока, која су дошла да би охрабрила своје сувернике у Казахстану, била су ухапшена након посебног састанка који је одржан у Алма-Ати. Одведени су у полицијску станицу где су саслушавани и затим изведени пред једног судију управног суда који их је прогласио кривим за „мисионарску активност“. Премда су та два брата касније пуштена на слободу, предузети су кораци да се ослободе оптужбе. Према најновијим извештајима, полиција упада у приватне домове наше браће и прекида састанке на којима се окупљају да би проучавали Библију и молили се. Судови су забранили деловање три законски регистроване скупштине, а криминалистичка служба упорно омета теократске активности на подручју северно од Каспијског мора.

Таџикистан.

Верска заједница Јеховиних сведока у Таџикистану законски је призната 1994, што браћи омогућава да одржавају састанке. Међутим, 11. октобра 2007. Министарство културе је донело одлуку којом се Јеховиним сведоцима забрањује да испољавају своју веру. Браћа се труде да докажу властима да су Јеховини сведоци мирољубиви људи који не угрожавају јавни ред.

Узбекистан.

Јеховиним сведоцима у Узбекистану је све теже. Почетком 2008. један Сведок је због учествовања у хришћанским активностима осуђен на четири године принудног рада. Други су хапшени, држани у притвору, осуђивани и новчано кажњавани због кршења закона о верским заједницама и прописа о ширењу верских учења. Полиција упада на састанке, врши претресе у домовима браће, заплењује литературу и хапси објавитеље. Осим тога, полицајци често вређају и физички нападају нашу браћу и сестре.

Известан број државних службеника из ове области признаје да тамошње свештенство подстиче на овакво подмукло поступање. И даље се молимо да власти убрзо увиде колико су такви поступци непримерени и да нашој браћи и сестрама дозволе да ’воде миран и тих живот у потпуној оданости Богу и честитости‘ (1. Тим. 2:1, 2).

Грчка.

Виши суд је донео две повољне пресуде у вези с правом појединаца да уложе приговор савести на темељу својих верских уверења. Константинос Котидис је раније живео у Совјетском Савезу где је одслужио војни рок. После неколико година се преселио у Грчку и постао Јеховин сведок. Када је добио војни позив, брат Котидис је затражио да обавља цивилну службу. Међутим, власти му то нису одобриле, тврдећи да нема право на приговор савести јер је већ служио војску. Међутим, Државно веће је пресудило да појединац који је служио војни рок и чија су се верска уверења касније променила, има право на приговор савести и треба му дозволити да обавља цивилну службу.

У другом случају, Стилианос Јоанидис није могао да добије запослење у једној јавној установи јер је због приговора савести био у затвору и није испунио војну обавезу. Државно веће је пресудило да свако ко је уложио приговор савести и одслужио затворску казну има право на изузеће од војне службе. У пресуди је такође речено да је тиме војни статус те особе трајно решен и да не представља препреку за запослење у јавној служби. То је први пут да је грчко Државно веће донело пресуду позивајући се на слободу вероисповести, исто као и Европски суд за људска права у другом случају, када један Јеховин сведок није могао да добије посао јер је био осуђиван због приговора савести.

Еритреја.

Према нашој браћи и сестрама у Еритреји се и даље окрутно и неправедно поступа. Власти држе велики број Јеховиних сведока у логорима, неке од њих у најгорим могућим условима. У јулу 2008. ухапшена су још шесторица браће, међу којима су биле и неке старешине одговорне за организовање дела проповедања у овој земљи. Упркос великом залагању и међународним апелима да се прекине с таквим поступањем, влада и даље наставља да се противи обожавању истинитог Бога, Јехове.

Јужна Кореја.

Постоје наговештаји позитивних промена у овој земљи, чија је влада до сада одбијала да уважи основно људско право на улагање приговора савести на војну службу. У последњих 50 година је више од 13 000 наше браће одслужило затворске казне, а око 500 њих је тренутно у затвору. Својом постојаношћу и хришћанским владањем они су пружили одлично сведочанство затворским и државним властима, што је угодно нашем Богу Јехови (1. Петр. 2:20). До данас је 488 тужби било предато Комисији УН за људска права, која је 2006. повољно решила две тужбе. У међувремену, наша браћа се надају да ће влада до краја спровести намеру да изгласа закон који омогућује прихватљиву цивилну службу.

Руанда.

У овој земљи се од свих просветних радника захтевало да присуствују једном семинару који је одржан у априлу 2008. Међу њима су били многи учитељи и наставници који су Јеховини сведоци. Није било изузећа за оне којима савест обликована по библијским начелима није дозвољавала да учествују у неким активностима. Због тога је око 215 Сведока који су одбили да присуствују добило отказ, а две сестре су неколико седмица биле у затвору. На семинару је било речи о политичким и војним питањима, а присутнима је било наређено да учествују у политичким активностима и националистичким церемонијама. Војници нису никоме дозвољавали да напусти место одржавања семинара. Од тада је 90 деце Јеховиних сведока избачено из школе због тога што нису певала националну химну нити поздрављала заставу. Уверени смо да ће Јехова дати снагу нашој браћи и сестрама, као и њиховој деци, да му остану верни упркос овом недавном таласу прогонства.

Шпанија.

Шпанска влада је одобрила краљевски указ који се односи на Јеховине сведоке у специјалној пуновременој служби, као што су чланови бетелске породице и путујући надгледници. У званичном саопштењу се каже да су они који учествују у специјалној пуновременој служби „заређене слуге... које су у потпуности посвећене мисионарском или пастирском делу, верском просвећивању или другим неопходним активностима којима се подупиру циљеви ове религије“. Тај указ је издат у време када власти неких земаља оспоравају Јеховиним сведоцима у специјалној пуновременој служби право на повластице које имају други верски службеници.

ЕВРОПСКИ СУД ЗА ЉУДСКА ПРАВА

Јеховини сведоци из Азербејџана, Аустрије, Грузије, Јерменије, Русије, Турске, Украјине и Француске поднели су укупно 24 тужбе Европском суду за људска права у Стразбуру. Те тужбе се односе на основна људска права грађана који живе у земљама потписницама Европске конвенције о људским правима, као што је право појединца на одбијање војне службе на темељу приговора савести. Друге тужбе су поднесене због прогонства и дискриминације на верској основи, одбијања молбе за регистрацију или забране правног тела које Јеховини сведоци користе да би организовали своје активности, као и због мешања власти у слободу окупљања у верске сврхе и ускраћивања права једној мајци да своје дете васпитава у складу с учењима Јеховиних сведока.

Аустрија.

Европски суд за људска права је 31. јула 2008. донео повољну пресуду у случају Јеховини сведоци против Аустрије. Суд сматра да аустријски закон о положају верских група нарушава право Јеховиних сведока на слободу вероисповести тако што примењује двострука мерила, чиме дискриминише неке верске групе, а самим тим и неке грађане. Ова пресуда је донета након 30-годишњих настојања наше браће да у Аустрији добију статус признате религије. У пресуди је стајало: „[Овако дугачак период чекања] тешко се може сматрати оправданим када се ради о верским групама као што су Јеховини сведоци, то јест о групама које су познате надлежним властима јер веома дуго постоје у свету и у земљи.“ Од аустријске владе се сада захтева да унесе измене у постојећи закон, чиме би се нашој браћи омогућило да имају иста права као већинске религије у тој земљи.

Азербејџан.

У новембру 2007. браћа су поднела тужбу Европском суду за људска права због тога што је полиција кршила наше право на слободу вероисповести. Иако су Јеховини сведоци у Азербејџану законски признати, дошло је до забрињавајућег пораста хапшења и малтретирања наше браће. Велике групе наоружаних полицајаца упадају на састанке Јеховиних сведока, одузимају литературу и приватну имовину, хапсе и притварају присутне, вређају и физички нападају нашу браћу и сестре. Такви напади се настављају, па је суд уважио хитност ситуације и дао приоритет решавању овог предмета. Надамо се да ће наша браћа ускоро моћи да се састају у миру, без страха од полицијских упада.

Француска.

У фебруару 2005. Европском суду за људска права предата је тужба против француске владе због неправедног и незаконитог опорезивања Удружења Јеховиних сведока у Француској. Још увек не знамо да ли ће суд узети овај случај у разматрање. У међувремену, противници шире лажи о нашим веровањима, због чега се током протекле године десило око 70 напада на Дворане Краљевства. Упркос томе, браћа у Француској се надају да ће суд ускоро пресудити да је влада вршила дискриминацију, што би донело олакшање Јеховиним сведоцима у овој земљи.

Русија.

У децембру 2001. Јеховини сведоци из Русије обратили су се Европском суду за људска права, жалећи се на кривичне и цивилне оптужнице против верске заједнице Јеховиних сведока. У јуну 2004. Градски суд у Москви је потврдио пресуду нижег суда којом се забрањује активност Јеховиних сведока у том граду и укида њихово правно тело. Браћа у Москви су углавном још увек у могућности да одржавају састанке и учествују у проповедању добре вести о Краљевству. Међутим, у Москви и другим местима у Русији има много случајева уплитања власти у одржавање скупштинских и покрајинских састанака, као и других безобзирних поступака према Сведоцима. На пример, у граду Чехов, који се налази око 60 километара јужно од Москве, у јулу је подметнут пожар у ком је изгорела Дворана Краљевства. Иако је ватрогасна служба одмах позвана, очевици кажу да се ватрогасци нису много трудили да обуздају пожар и да је полиција одбила да спроведе истрагу о његовим узроцима. Упркос потешкоћама и противљењу, наша браћа и сестре у Русији истрајно показују веру и ослањају се на Јехову.

Јехова обећава да никакво оружје начињено против његових слугу неће бити успешно (Иса. 54:17). Чак и најтеже околности могу допринети „ширењу добре вести“. Божје слуге су зато одлучне да остану ’непоколебљиве у једном духу и да се једнодушно заједнички боре за веру добре вести и да се ни у чему не плаше својих противника‘ (Фил. 1:12, 16, 18, 27, 28). Браћо, молите се за наше сувернике у целом свету док се уздају у Јехову, који је њихова ’тврђава и избавитељ‘ (2. Сол. 3:1; Пс. 18:2).

ПОСВЕЋЕЊЕ ПОДРУЖНИЦА

У суботу, 10. новембра 2007, у подружници Јеховиних сведока у Јужноафричкој Републици било је много радости. Око 4 000 браће и сестара се окупило на посвећењу проширене штампарије, трпезарије и стамбене зграде.

Посетиоци су били задивљени када су у штампарији видели штампарску пресу MAN Roland Lithoman, на којој се непрестано производе десетине хиљада Библија и библијске литературе. У новој књиговезници је већ произведено преко милион примерака превода Нови свет на 16 афричких језика. Гости су обишли и проширено Одељење за отпрему где подружница држи библијску литературу коју користи скоро 8 000 скупштина у десет јужноафричких земаља.

Седмог јуна 2008. посвећени су нови објекти подружнице у Нигерији, који се налазе у Лагосу, 360 километара југозападно од Бетела у Игедуми. У Лагосу се налази стамбена зграда са 24 собе, складиште и зграда с канцеларијама. У овом најразвијенијем граду у земљи организују се многе активности подружнице. У новим објектима су смештени бетелити који преузимају пошиљке у луци и набављају потребне ствари за подружницу, а има места и за браћу која користе оближњи аеродром. Док се не заврши изградња нових објеката у Игедуми, у Лагосу се привремено налази и Школа за обучавање наименоване браће. Нема сумње да Јехова благосиља дело проповедања у Африци и у целом свету.

ОПРЕМЉЕНИ ЗА ВРШЕЊЕ БОЖЈЕ ВОЉЕ

Неизмерно смо захвални Јехови што нас је опремио ’сваким добром да вршимо његову вољу и што преко Исуса Христа чини у нама оно што му је угодно‘ (Јевр. 13:21). Јехова је показао да „може учинити неизмерно више од свега што молимо или замислимо“. Због тога од свег срца објављујемо: „Њему нека је слава преко скупштине и преко Христа Исуса кроз све нараштаје у сву вечност“ (Еф. 3:20, 21).

[Оквир на 25. страни]

Регистрација религије — зашто и како?

Прописи о регистрацији религије разликују се од земље до земље. У неким земљама, као што су Јерменија и Азербејџан, постоје конкретни закони који омогућавају верској заједници да затражи законску регистрацију и признање. Уколико се тај захтев одобри, верска заједница ће у тој земљи имати статус званично признате религије. У другим земљама постоје две категорије за регистрацију. Прва је резервисана за „традиционалне“ религије. Оне тиме добијају многе повластице, као што је изузеће од пореза. У другу категорију се обично сврставају мање, новије, „нетрадиционалне“ верске групе.

Неке земље, као што су Грузија и Сједињене Америчке Државе, немају посебне законе о регистрацији религија. У таквим случајевима, устав свима гарантује слободу вероисповести. Премда нема формалног признавања појединих верских група, оне могу поднети захтев да региструју правно тело. Верске групе којима се одобри регистрација правног тела могу поседовати имовину и обављати активности као што су штампање и издавање литературе.

[Мапа на 21. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АУСТРИЈА

ФРАНЦУСКА

ШПАНИЈА

ГРЧКА

ЕРИТРЕЈА

РУАНДА

ЈЕРМЕНИЈА

АЗЕРБЕЈЏАН

РУСИЈА

КАЗАХСТАН

УЗБЕКИСТАН

ТАЏИКИСТАН

ЈУЖНА КОРЕЈА

[Слика на 11. страни]

У скупштини Сиаја састанци се одржавају на језику луо

[Слика на 13. страни]

Превод „Нови свет“ је у целини или у деловима доступан на више од 70 језика

[Слика на 22. страни]

Константинос Котидис

[Слика на 22. страни]

Стилианос Јоанидис

[Слика на 29. страни]

Нова стамбена зграда у Лагосу, Нигерија

[Слика на 29. страни]

Штампарија у јужноафричкој подружници