Вера нас чини стрпљивима и постојанима у молитви
„Будите дакле и ви стрпљиви и учврстите срца своја, јер је близу појављење Господње [„Господова присутност“, NW]“ (ЈАКОВ 5:8).
1. Зашто треба да размишљамо о Јакову 5:7, 8?
ДУГО очекивана „присутност“ Исуса Христа сада је чињеница (Матеј 24:3-14, NW). Сви који тврде да имају веру у Бога и Христа више него икада пре имају разлога да размишљају о следећим речима ученика Јакова: „Будите... трпељиви, браћо моја, до појављења Господњега [„Господове присутности“, NW]. Гле ратар чека племенитог рода из земље, и стрпљиво чека на рану и на позну кишу. Будите дакле и ви стрпљиви и учврстите срца своја, јер је близу појављење Господње [„Господова присутност“, NW]“ (Јаков 5:7, 8).
2. Који су били неки проблеми с којима су се суочавали они којима је Јаков писао?
2 Они којима је Јаков писао своју надахнуту посланицу требало је да буду стрпљиви и да решавају разне проблеме. Многи су поступали супротно ономе што се очекивало од оних који тврде да имају веру у Бога. На пример, требало је урадити нешто у вези с извесним жудњама које су се развиле у понеком срцу. Међу тим раним хришћанима требало је обновити спокојство. Такође им је био потребан савет о томе да буду стрпљиви и постојани у молитви. Док осматрамо оно што им је Јаков рекао, погледајмо како ми можемо применити његове речи у нашем животу.
Неисправне жудње су разорне
3. Који су били узроци скупштинских свађа, и шта ми можемо научити из тога?
3 Међу некима који су се издавали за хришћане није било мира, а неисправне жудње су биле главни узрок те ситуације (Јаков 4:1-3). Свадљивост је изазивала раздор, а неки су без љубави судили својој браћи. То се догађало зато што су се жудње за телесним задовољством бориле у њиховим удовима. И ми сами можда треба да се молимо за помоћ да се одупремо телесним жудњама за престижом, влашћу и поседима тако да не учинимо ништа што би нарушило мир скупштине (Римљанима 7:21-25; 1. Петрова 2:11). Међу неким хришћанима из првог века, лакомост се развила до тачке мрског, убилачког духа. Пошто Бог није испуњавао њихове неисправне жеље, они су се борили настојећи да постигну своје циљеве. Ако ми имамо сличне неисправне жеље, можемо се молити али нећемо добити, пошто наш свети Бог не одговара на такве молитве (Јеремијине тужбалице 3:44; 3. Јованова 9, 10).
4. Зашто Јаков неке назива ’прељубочинцима‘, и како његова изјава треба да утиче на нас?
4 Световност, завист и понос постојали су међу извесним раним хришћанима (Јаков 4:4-6). Јаков неке назива „прељубочинци“ зато што су били пријатељи света те стога криви за духовну прељубу (Језекиљ 16:15-19, 25-45). Сигурно је да не желимо постати световни што се тиче става, говора и поступака, јер би нас то учинило Божјим непријатељима. Његова Реч нам показује да је „склоност ка зависти“ (NW) саставни део лошег нагињања, то јест ’духа‘, у грешним људима (Постање 8:21; Бројеви 16:1-3; Псалам 106:16, 17; Проповедник 4:4). И зато, ако увидимо да треба да се боримо против зависти, поноса или неког другог лошег нагињања, тражимо Божју помоћ преко светог духа. Та сила, обезбеђена Божјом незаслуженом доброхотношћу, већа је од „склоности ка зависти“. И док се Јехова противи поноснима, он ће нам показати незаслужену доброхотност ако се боримо против грешних склоности.
5. Којим захтевима треба да удовољавамо да бисмо се радовали Божјој незаслуженој доброхотности?
5 Како можемо примити Божју незаслужену доброхотност? (Јаков 4:7-10). Да бисмо уживали у незаслуженој доброхотности од Јехове, морамо га слушати, прихватити његове припреме и подложити се свему што он жели (Римљанима 8:28). Морамо се такође ’противити‘ Ђаволу, то јест ’стајати против‘ њега. Он ће ’побећи од нас‘ ако останемо чврсти као подупиратељи Јеховиног универзалног суверенитета. Имамо помоћ од Исуса, који обуздава зла средства света тако да нам ништа не може нанети трајну штету. И никада не заборави следеће: молитвом, послушношћу и вером, ми се приближавамо Богу, и он је тада близу нас (2. Летописа 15:2).
6. Зашто Јаков неке хришћане назива ’грешницима‘?
6 Зашто Јаков примењује израз „грешници“ на неке који тврде да имају веру у Бога? Зато што су били криви за „борбе“ и убилачку мржњу — што су ставови неприхватљиви за хришћане (Титу 3:3). Њихове „руке“, пуне лоших дела, требало је да се очисте. Такође је било потребно да прочисте своје ’срце‘, седиште мотивације (Матеј 15:18, 19). Ти „непостојани“ су се колебали између пријатељства с Богом и пријатељства са светом. Упозорени њиховим лошим примером, показујмо непрестани опрез да такве ствари не би потопиле нашу веру (Римљанима 7:18-20).
7. Зашто Јаков некима каже да ’буду жалосни и плачу‘?
7 Јаков каже својим читаоцима да ’осете невољу своју, буду жалосни и плачу‘. Ако би показали божанску тугу, то би био доказ покајања (2. Коринћанима 7:10, 11). Данас неки који кажу да имају веру, траже пријатељство са светом. Ако било ко од нас иде тим путем, не треба ли да будемо жалосни над нашим слабим духовним стањем и сместа предузмемо кораке да исправимо ствари? Вршење потребних исправки и примање Божјег опроштења произвешће осећање радости због чисте савести и радосног изгледа на вечни живот (Псалам 51:12-19; 1. Јованова 2:15-17).
Немојмо судити једни другима
8, 9. Зашто не треба да говоримо једни против других нити да судимо једни другима?
8 Грешно је говорити против суверника (Јаков 4:11, 12). Па ипак, неки су критични према сухришћанима, можда услед властитог самоправичног става или зато што желе да узвисују себе понижавањем других (Псалам 50:20; Пословице 3:29). Грчки израз преведен ’говорити против‘ (NW) означава непријатељство и указује на изношење преувеличане или лажне оптужбе. То је једнако неповољном суђењу брата. На који је начин то једнако ’говорењу против и суђењу Божјем закону‘? Па, књижевници и фарисеји ’укидали су Божје заповести‘ и судили према својим властитим мерилима (Марко 7:1-13). Слично томе, ако бисмо осудили брата кога Јехова не би осудио, зар не бисмо ’судили Божјем закону‘ и грешно указивали на то да је тај закон мањкав? И тиме што бисмо неправедно критиковали нашег брата, не бисмо испуњавали закон љубави (Римљанима 13:8-10).
9 Упамтимо следеће: „Један је законодавац и судија“ — Јехова. Његов ’закон је савршен‘, а не непотпун (Псалам 19:8; Исаија 33:22). Само Бог има право да постави мерила и правила за спасење (Лука 12:5). Зато Јаков пита: „Ти ко си који ближњему своме судиш?“ Ми немамо право да судимо другима нити да их осуђујемо (Матеј 7:1-5; Римљанима 14:4, 10). Размишљање о Божјем суверенитету и његовој непристраности, и о нашој властитој грешности треба да нам помогне да се уздржавамо од самоправичног суђења другима.
Избегавај хвалисаво самопоуздање
10. Зашто у свакодневном животу треба да узимамо у обзир Јехову?
10 Увек треба да узимамо у обзир Јехову и његов закон (Јаков 4:13-17). Занемарујући Бога, самопоуздани кажу: ’Данас или сутра ићи ћемо у неки град, провешћемо тамо годину, трговаћемо и зарадићемо.‘ Ако ’себи стичемо благо а нисмо богати у Бога‘, наш живот може окончати сутра и можда нећемо имати прилику да служимо Јехови (Лука 12:16-21). Као што Јаков каже, ми смо као јутарња пара „која се за мало покаже, па нестаје“ (1. Летописа 29:15). Само исказивањем вере у Јехову можемо се надати трајној радости и вечном животу.
11. Шта значи рећи: „Ако Јехова хтедне“?
11 Уместо да хвалисаво игноришемо Бога, треба да заузмемо следећи став: „Ако Господ [„Јехова“, NW] хтедне бићемо живи и учинићемо ово или оно.“ Изрека „ако Јехова хтедне“ указује на то да настојимо да поступамо у складу с његовом вољом. Можда је неопходно да послујемо да бисмо издржавали породицу, путовали у делу за Краљевство, и тако даље. Али немојмо се хвалити. „Зло је тако се хвалити“, јер се тиме занемарује зависност од Бога (Псалам 37:5; Пословице 21:4; Јеремија 9:23, 24).
12. Шта је мишљено речима из Јакова 4:17?
12 Очигледно да би закључио своје изјаве о самопоуздању и хвалисању, Јаков каже: „Ко уме добро чинити, а не чини, грех чини.“ Сваки хришћанин треба понизно да призна своју зависност од Бога. Ако то не чини, „грех чини“. Наравно, исто начело се односи и на сваки пропуст да чинимо оно што вера у Бога захтева од нас (Лука 12:47, 48).
Упозорење с обзиром на богате
13. Шта Јаков каже о онима који погрешно употребљавају своје богатство?
13 Зато што су неки рани хришћани постали материјалистички настројени или су се дивили богатима, Јаков даје снажне изјаве с обзиром на извесне богаташе (Јаков 5:1-6). Светски људи који су своје богатство користили неисправно ’плакаће и ридаће за невоље које ће доћи на њих‘ кад им Бог врати према њиховим делима. У то време, богатство многих људи састојало се углавном од ствари као што су одећа, жито и вино (Јоил 2:19; Матеј 11:8). Неки од тих поседа могли су да иструну или да их ’поједу мољци‘, али Јаков наглашава бескорисност богатства, а не његову пропадљивост. Премда злато и сребро не рђају, ако бисмо их гомилали, то би било безвредно колико и ствари које рђају. „Рђа“ указује да се материјално богатство не користи добро. Према томе, сви ми треба да задржимо на уму да су они који се уздају у своје материјалне поседе ’скупили у последње дане огањ‘, кад на њих дође Божји гнев. Пошто живимо у „времену краја“, такве речи имају посебно значење за нас (Данило 12:4, NW; Римљанима 2:5).
14. Како богати често поступају, и шта ми треба да радимо у вези с тим?
14 Богати често варају своје жетеоце, чија ускраћена плата „виче“ за одмаздом. (Упореди с Постањем 4:9, 10.) Световно богати људи ’живе у раскоши‘. Претерујући у телесним задовољствима, они у себи развијају ухрањена, неосетљива срца и још увек ће то радити у „дан“ који је одређен за њихов покољ. Они ’осуђују и убијају праведника‘. Јаков пита: ’Зар богати није против вас?‘ Односно, превод Чарнић гласи: ’Праведник, он вам се не противи‘. У сваком случају, не треба да будемо пристрани према богатима. Морамо на првом месту у животу задржати духовне интересе (Матеј 6:25-33).
Вера нам помаже да будемо стрпљиви
15, 16. Зашто је тако важно да будемо стрпљиви?
15 Након што је коментарисао о тлачилачким богаташима света, Јаков затим охрабрује потлачене хришћане да буду стрпљиви (Јаков 5:7, 8). Ако верници стрпљиво подносе своје тешкоће, они ће бити награђени за верност током Христове присутности, кад на њихове тлачитеље дође суд (Матеј 24:37-41). Требало је да ти рани хришћани буду попут ратара који стрпљиво чека рану јесењу кишу, када може да сади, и позну пролетњу кишу која доводи до плодова (Јоил 2:23). И ми треба да будемо стрпљиви и да учврстимо своја срца пошто је ’присутност Господа‘ Исуса Христа ту!
16 Зашто треба да будемо стрпљиви? (Јаков 5:9-12). Стрпљивост нам помаже да се не тужимо или да уздишемо кад нас суверници нервирају. Ако се ’тужимо један на другога‘ са штетним духом, осудиће нас Судија Исус Христ (Јован 5:22). Сада кад је његова „присутност“ почела и он је „пред вратима“, унапређујмо мир тако што ћемо бити стрпљиви према нашој браћи, која се суочавају с многим испитима вере. Наша властита вера је ојачана кад се сетимо да је Бог наградио Јова зато што је стрпљиво поднео своје кушње (Јов 42:10-17). Ако исказујемо веру и стрпљивост, видећемо да је „Господ милосрдан и смилује се“ (Михеј 7:18, 19).
17. Зашто Јаков каже: „Не куните се“?
17 Ако нисмо стрпљиви, можемо злоупотребити језик кад смо под стресом. На пример, можемо журно давати заклетве. „Не куните се“, каже Јаков, упозоравајући на лакомислено заклињање. Стално потврђивање изјава заклетвама такође изгледа лицемерно. Дакле, једноставно треба да говоримо истину, тако да наше да значи да, а наше не, не (Матеј 5:33-37). Наравно, Јаков не каже да је неисправно заклети се да ћемо говорити истину кад смо на суду.
Вера и наше молитве
18. Под којим околностима треба да се ’молимо‘ и ’певамо псалме‘?
18 Молитва мора играти битну улогу у нашем животу ако желимо да контролишемо наш говор, да будемо стрпљиви и задржимо здраву веру у Бога (Јаков 5:13-20). Посебно кад смо у кушњи, треба да се ’молимо‘. Ако смо весели, ’певајмо псалме‘ (NW), што су учинили Исус и његови апостоли кад је он успоставио Меморијал своје смрти (Марко 14:26, фуснота у NW). Понекад можемо бити испуњени таквом захвалношћу према Богу да певамо хвале чак у срцу (1. Коринћанима 14:15; Ефесцима 5:19). И каква је само радост узвисивати Јехову у песми на хришћанским састанцима!
19. Шта треба да урадимо ако се духовно разболимо, и зашто треба предузети такав корак?
19 Можда нам и није до певања кад смо духовно болесни, можда због неисправног понашања или пропуста да се редовно хранимо за Јеховиним столом. Ако смо у том стању, понизно позовимо старешине тако да се они могу ’молити над нама‘ (Пословице 15:29). Они ће нас такође ’помазати уљем у име Господње‘. Као ублажујуће уље на рани, њихове утешне речи и библијски савети помоћи ће да се олакша депресија, сумња, страх. ’Молитва вере ће нам помоћи‘ ако буде подупрта нашом властитом вером. Ако старешине установе да је нашу духовну болест проузроковао озбиљан грех, они ће нам благо ставити до знања у чему је наша грешка и настојаће да нам помогну (Псалам 141:5). А ако се кајемо, можемо имати веру да ће Бог чути њихове молитве и опростити нам.
20. Зашто треба да признамо своје грехе и да се молимо једни за друге?
20 ’Исповедање греха један другоме‘ треба да послужи као једна кочница даљњем грешењу. То треба да унапреди узајамно саосећање, особину која ће нас навести да се ’молимо један за другога‘. Можемо имати веру да ће то бити корисно зато што молитва „праведнога“ — онога ко исказује веру и кога Бог сматра честитим — постиже доста тога код Јехове (1. Петрова 3:12). Пророк Илија је имао слабости као и ми, али његове молитве су биле ефикасне. Он се помолио, и киша није падала три и по године. Кад се опет помолио, киша је пала (1. Краљевима 17:1; 18:1, 42-45; Лука 4:25).
21. Шта можда можемо урадити ако је неки сухришћанин ’зашао с пута истине‘?
21 Шта ако је неки члан скупштине ’зашао с пута истине‘, застранивши од исправног учења и понашања? Можда можемо да га обратимо од његове грешке помоћу библијског савета, молитве и на друге начине. Ако успемо, тиме он остаје под Христовом откупнином и спасен је од духовне смрти и осуде на уништење. Тако што помажемо ономе који греши, ми покривамо мноштво греха. Кад се укорени грешник врати са свог неисправног пута, покаје се и тражи опроштење, ми ћемо се радовати што смо радили у том правцу да се покрију његови греси (Псалам 32:1, 2; Јуда 22, 23).
Нешто за све нас
22, 23. Како на нас треба да утичу Јаковљеве речи?
22 Јасно је да Јаковљева посланица садржи нешто корисно за све нас. Она нам показује како да се суочимо с кушњама, саветује нас што се тиче повлађивања, и подстиче нас да се ангажујемо у честитим делима. Јаков нас подстиче да контролишемо језик, да се одупиремо светском утицају и да унапређујемо мир. Његове речи такође треба да нас учине стрпљивима и постојанима у молитви.
23 Истина, Јаковљева посланица је првобитно била послата помазаним раним хришћанима. Па ипак, сви ми треба да допустимо да нам њени савети помогну да се држимо своје вере. Јаковљеве речи могу ојачати веру која нас покреће на одлучну акцију у Божјој служби. А ова божански надахнута посланица изграђује трајну веру која нас чини Сведоцима за Јехову, стрпљивима и постојанима у молитви данас, током ’присутности Господа‘ Исуса Христа.
Како би одговорио?
◻ Зашто је било потребно да неки рани хришћани промене свој став и понашање?
◻ Које упозорење Јаков даје богатима?
◻ Зашто треба да будемо стрпљиви?
◻ Зашто треба редовно да се молимо?
[Извор слике на 19. страни]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.
[Слика на 23. страни]
Било је потребно да неки рани хришћани буду стрпљивији са суверницима
[Слика на 24. страни]
Хришћани треба да буду стрпљиви, пуни љубави, постојани у молитви