Гледиште Библије

Да ли је Богу важно како се облачиш и дотерујеш?

„Као што индекс говори о садржају књиге... тако и спољашњи изглед и одећа човека или жене, одражава дух“ (енглески позоришни писац Филип Масинџер).

У ТРЕЋЕМ веку н. е., црквени писац Тит Клеменс направио је дуги списак правила о облачењу и дотеривању. Накити и раскошна или шарена одећа били су забрањени. Жене нису смеле да фарбају косу, нити да „мажу лице примамљивим средствима за завођење“, то јест „да се шминкају“. Мушкарцима су биле дате смернице да се шишају јер „потшишана глава... даје човеку озбиљност“, међутим, браду нису смели дирати, пошто она „пружа лицу достојанство и очински ауторитет“.a

Вековима касније, протестантски вођа Жан Калвин донео је закон који је одређивао боју и врсту одеће коју су његови следбеници смели да носе. На накит и чипке гледао је с неодобравањем, а жена би могла бити стављена у затвор ако би наместила своју косу ван „оквира моралног“.

Таква радикална гледишта, за која су се религиозне вође годинама залагале, довела су до тога да се многи искрени појединци питају: да ли је Богу заиста важно шта ја облачим? да ли он не одобрава одређену моду или употребу шминке? Шта Библија научава о томе?

Лична ствар

Интересантне су Исусове речи упућене његовим ученицима, а записане у Јовану 8:31, 32: „Ако ви останете на мојој беседи... познаћете истину, и истина ће вас ослободити.“ Да, истине које је Исус научавао биле су намењене ослобађању људи од угњетавачког терета који су стварале традиције и лажна учења. Те истине су биле тако обликоване да окрепе оне ’који се труде и који су оптерећени‘ (Матеј 11:28). Ни Исус, а ни његов Отац, Јехова Бог, немају никакву жељу да контролишу живот људи до те мере да појединци више не могу ништа предузимати на своју руку и поступати у складу са својим замислима када се ради о личним стварима. Јехова жели да они постану зрели људи „код којих је разумевање извежбано дугим искуством у разликовању добра и зла“ (Јеврејима 5:14).

Према томе, Библија не пружа неке детаљне законе који би регулисали облачење и дотеривање, или употребу козметике, осим неких специфичних захтева везаних за облачење, датих Јеврејима посредством Мојсијевог закона. Ти захтеви били су намењени да им помогну да остану одељени од околних нација и њиховог неморалног утицаја (Бројеви 15:38-41; Поновљени закони 22:5). Унутар хришћанског уређења, одећа и дотеривање у основи јесу ствар личног укуса.

Међутим, то не значи да је Богу свеједно како се ми облачимо, или да је по његовом мишљењу ’све у тренду‘. Супротно томе, Библија садржи разумне смернице које одражавају Божје гледиште о облачењу и дотеривању.

„Са скромношћу и здравим мислима“

Апостол Павле је написао да хришћанке треба да су у „пристојном оделу, са стидом и скромношћу [„са скромношћу и здравим мислима“, NW] да не украшују себе ни плетеницама, ни златом, ни бисером, ни хаљинама скупоценим“. Сличне савете даје и Петар што се тиче ’плетења косе и златних накита‘ (1. Тимотеју 2:9; 1. Петрова 3:3).

Да ли су Петар и Павле указивали на то да хришћани и хришћанке треба да избегавају дотеривање? Не, никако! У ствари, Библија спомиње верне мушкарце и жене који су користили накит или козметичка уља и парфеме. Пре него што је била примљена код краља Ахасвера, Јестира је била на једном темељном третману за улепшавање који је укључивао и мирисна уља и масажу. Јосиф је такође био обучен у одећу од финог ланеног платна и носио је златну огрлицу (Постање 41:42; Излазак 32:2, 3; Јестира 2:7, 12, 15).

Израз ’здраве мисли‘, којим се Павле послужио, помаже нам да разумемо ово упозорење. Изворна грчка реч означава умереност и самоконтролу. Укључује такође и трезвено размишљање о самоме себи, без привлачења неприкладне пажње. Други библијски преводи преносе ову реч са „дискретно“, „осећајно“, „префињено“ или „са самоуздржавањем“. Ова особина је важан захтев за хришћанске старешине (1. Тимотеју 3:2).

Према томе, када нам Писмо говори да наша одећа и дотеривање треба да буду умерени и уредни, оно нас охрабрује да избегавамо било које екстремне стилове који би друге вређали и блатили наш углед, и углед хришћанске скупштине. Уместо да украшавањем тела скрећу пажњу на свој изглед, они који тврде да поштују Бога треба да имају здраве мисли и да ставе нагласак на ’скривеног срдачног човека с непропадљивим украсом кротког и мирног духа‘. То је, закључује Петар „скупоцено пред Богом“ (1. Петрова 3:4, Ча, курзив наш).

Хришћани су „позоришна представа свету“. Они треба да буду свесни утиска који остављају на друге, нарочито у светлу налога који имају да проповедају добру вест (1. Коринћанима 4:9, NW; Матеј 24:14). Стога, они не желе ничему да дозволе, па ни свом изгледу, да одврати друге од слушања те важне поруке (2. Коринћанима 4:2).

Док се стилови веома разликују од једног места до другог, Библија пружа појединцима јасне, разумне смернице које им омогућавају да учине мудар избор. Све док људи приањају уз та начела, Бог им слободно и с љубављу дозвољава да имају лични укус у облачењу и дотеривању.

[Фуснота]