Буди прогресиван — напредуј

КАДА си научио да примењујеш библијска начела, дубоко укорењени обрасци размишљања, говора и понашања постепено су почели да се мењају. Доста тога се десило још пре него што си се уписао у Теократску школу службе. До сада си вероватно напредовао дотле да си предао свој живот Јехови. Да ли то значи да сада можеш престати да напредујеш? Никако. Твоје крштење је само почетак.

Ученик Тимотеј је већ служио као хришћански старешина када му је Павле рекао да ’размишља‘ и о саветима које је добио и о предностима службе које су му поверене — да се ’заокупи‘ тим стварима — тако да његов „напредак свима буде очигледан“ (1. Тим. 4:12-15). Било да си тек кренуо путем истине или имаш доста искуства у хришћанском живљењу, ти треба да будеш заинтересован да напредујеш.

У Ефешанима 3:14-19 читамо како се апостол Павле молио да би његови суверници ’у потпуности могли да мисаоно докуче ширину и дужину и висину и дубину‘ истине. У ту сврху, Исус је дао дарове у облику људи који поучавају, исправљају и изграђују скупштину. Редовно медитирање о Божјој надахнутој Речи, као и вођство искусних учитеља, може допринети да духовно ’растемо‘ (Еф. 4:11-15).

У тај раст спада и то да се ’обнављаш у сили која покреће твој ум‘. То укључује да развијаш снажно ментално нагињање које је у складу с Богом и Христом. Потребно је да се стално излажеш њиховом размишљању, како би ’обукао нову личност‘ (Еф. 4:23, 24). Да ли кад проучаваш Јеванђеља, на њих гледаш као на извештаје о Христовом животу, образац који треба да следиш? Да ли се трудиш да препознаш специфичне особине које је показивао Исус и да затим улажеш искрене напоре како би у свом животу опонашао те особине? (1. Петр. 2:21).

Теме о којима разговараш могу бити показатељ до које си мере напредовао. Они који су обукли нову личност не препуштају се говору који је непоштен, простачки, непристојан или негативан. Уместо тога, њихов говор је ’добар за изграђивање, да би се онима који слушају пружило оно што је корисно‘ (Еф. 4:25, 26, 29, 31; 5:3, 4; Јуда 16). Њихови коментари и њихово изражавање и у приватном животу и на скупштинским састанцима откривају да истина преобликује њихов живот.

Ако те више не ’бацају таласи и не носи те тамо-амо сваки ветар науке‘, и то је доказ напретка (Еф. 4:14). Како реагујеш кад те на пример свет обасипа новим идејама, идеалима или облицима забаве? Да ли си искушан да скратиш време за духовне обавезе како би тежио за тим стварима? Такво нешто може гушити духовни напредак. Колико је мудрије да искупљујеш повољно време за духовне ствари! (Еф. 5:15, 16).

Начин опхођења с другим људима такође може бити показатељ твог духовног напретка. Да ли си научио да будеш ’нежно самилостан, и да спремно опрашташ‘ својој браћи и сестрама? (Еф. 4:32).

Твој напредак у обављању ствари на Јеховин начин треба да буде очигледан и у скупштини и код куће. То такође треба да буде видљиво у школи, на јавним местима и на световном радном месту (Еф. 5:21–6:9). Ако у свим таквим приликама у пунијој мери испољаваш побожне особине, тада је твој напредак очигледан.

Јехова је свакоме од нас поверио одређене способности и таленте. Он очекује да их употребљавамо у корист других, и то на такав начин да преко нас може показати своју незаслужену доброту. У погледу тога апостол Петар је написао: „Користите дар, свако у мери у којој га је добио, служећи један другоме као врсни настојници Божје незаслужене доброте“ (1. Петр. 4:10). Како обављаш своје настојништво?

Петар наставља: „Ако неко говори, нека говори као да се ради о Божјим светим објавама“ (1. Петр. 4:11). Овај стих наглашава да смо одговорни да говоримо у потпуном складу с Божјом Речју, како бисмо прославили Бога. И начином на који говоримо треба да славимо Јехову. Обучавање које се пружа у Теократској школи службе може ти помоћи да свој дар користиш на такав начин — да славиш Бога и самим начином на који помажеш другима. Пошто имаш такав циљ, како треба да мериш свој напредак у школи?

Уместо да размишљаш само о томе колико си тачака прешао на свом формулару за говорне савете или какве задатке добијаш, размишљај о томе до које је мере то обучавање побољшало квалитет твоје жртве хвале. Школа нас припрема да будемо делотворнији у служби на терену. Зато се питај: ’Да ли се заиста припремам за оно шта ћу рећи у служби на терену? Да ли сам научио да показујем лично занимање за оне којима сведочим? Да ли полажем темељ за накнадне посете тако што људима остављам неко питање о којем можемо разговарати следећи пут? Ако с неким проучавам Библију, да ли радим на томе да се побољшам као учитељ који допире до срца?‘

Немој свој напредак гледати само кроз предности службе које добијаш. Твој напредак се не види по задатку који си добио већ по томе како га обављаш. Ако добијеш неки задатак који обухвата поучавање, питај се: ’Да ли сам заиста употребио уметност поучавања? Да ли сам материјал обрадио тако да значајно утиче на животе оних који су то чули?‘

Подстицај да користиш своје дарове такође подразумева да преузимаш иницијативу. Да ли преузимаш иницијативу да радиш с другима у служби на терену? Да ли тражиш прилике да помажеш члановима своје скупштине који су нови, млади или немоћни? Да ли се нудиш да очистиш Дворану Краљевства или да на разне начине помажеш на конгресима и већим скуповима? Да ли повремено можеш бити помоћни пионир? Да ли можеш служити као општи пионир или помагати у скупштини где постоји већа потреба? Ако си брат, да ли се напрежеш да испуниш библијске предуслове за слуге помоћнике и старешине? Твоја спремност да понудиш помоћ и прихватиш одговорност представља знак напретка (Пс. 110:3).

Ако осећаш да те ограничава недостатак искуства у хришћанском живљењу, охрабри се. Божја Реч може ’дати мудрост невиноме [’неискусном‘, NW]‘ (Пс. 19:8; 119:130; Посл. 1:1-4). Примена библијских савета омогућује нам да извучемо корист из Јеховине савршене мудрости, што је далеко вредније него све знање које се стекне само искуством. Ипак, док напредујемо у служби за Јехову, ми ипак стичемо драгоцено искуство. Како то искуство можемо добро искористити?

Када је изложен разним околностима у животу, неко би могао бити искушан да закључи: ’И пре сам био у оваквој ситуацији. Знам шта ћу да урадим.‘ Да ли би то било мудро. Пословице 3:7 упозоравају: „Не сматрај се сам пред собом мудрим.“ Искуство свакако треба да прошири наше гледиште о факторима које треба да узмемо у обзир када се нађемо у одређеним ситуацијама у животу. Али ако духовно напредујемо, наше искуство такође треба да нам у срце и мисли утисне чињеницу да је за успех потребан Јеховин благослов. Дакле, наш напредак неће бити очигледан ако се са ситуацијама суочавамо с превише самопоуздања, већ ако се одмах обратимо Јехови да нас он води кроз живот. Напредак показујемо својим уверењем да се ништа не може десити без његовог допуштења и одржавањем поверљивог и срдачног односа с нашим небеским Оцем.

Упркос томе што је био духовно зрео, помазан хришћанин, апостол Павле је био свестан да и даље треба да ’сеже‘ ка своме циљу — ка животу (Фил. 3:13-16). Да ли и ти имаш такво гледиште?

До које си мере напредовао? Свој раст гледај кроз то до које мере си обукао нову личност, колико се темељно подлажеш Јеховином суверенитету и колико марљиво користиш своје дарове да би исказивао част Јехови. Док извлачиш корист из образовања у Теократској школи службе, особине које се истичу у Божјој Речи треба да буду прогресивно очигледне у твом начину говорења и поучавања. И даље се концентриши на те аспекте свог раста. Да, радуј се њима и твој напредак ће лако постати очигледан.