Пасење Божјег стада с љубављу
„Пасите стадо Божје које вам је предато“ (1. ПЕТРОВА 5:2).
1, 2. Која је Јеховина доминантна особина, и како се она манифестује?
КРОЗ цело Свето писмо, јасно је да је љубав Божја доминантна особина. „Бог [је] љубав“, каже 1. Јованова 4:8. Пошто се његова љубав изражава на делу, 1. Петрова 5:7 каже да Бог „брине за вас“. У Библији се начин на који Јехова брине за свој народ упоређује с начином на који пастир пун љубави нежно брине за своје овце. „Ево иде Господ, иде Бог... као пастир ће он стадо своје пасти, у наручје своје узеће јагањце, носиће их у недрима и водиће дојилице“ (Исаија 40:10, 11). Како је утешно за Давида било што је могао да каже: „Господ је мој пастир, ништа ми не фали [„ништа ми неће недостајати“, ДК]!“ (Псалам 23:1).
2 Одговарајуће је што Библија упоређује људе који имају Божју наклоност са овцама, јер су овце мирољубиве, подложне, послушне њиховом брижном пастиру. Као Пастир пун љубави, Јехова дубоко брине за свој овцама сличан народ. Он то показује збрињавајући их материјално и духовно и водећи их кроз тешке „последње дане“ овог злог света према његовом долазећем праведном новом свету (2. Тимотеју 3:1-5, 13; Матеј 6:31-34; 10:28-31; 2. Петрова 3:13).
3. Како је псалмиста описао начин на који Јехова брине за своје овце?
3 Запази Јеховину бригу с љубављу за своје овце: „Очи Господње су над праведнима, уши његове чују јаук њихов... Праведнике чује Господ кад зацвиле, и избавља из земље спомен њихов. Господ је код оних који су скромна срца, и спасава оне који су смерна духа. Многе су невоље праведника, али Господ увек га избавља“ (Псалам 34:16-20 [34:15-19, ДК]). Какву велику утеху Универзални Пастир пружа за свој овцама сличан народ!
Пример Доброг пастира
4. Каква је улога Исуса у бризи за Божје стадо?
4 Божји син, Исус, добро је учио од свог Оца, јер Библија назива Исуса „пастир добри“ (Јован 10:11-16). На његову виталну службу Божјем стаду скреће се пажња у Откривењу у 7. поглављу. У 9. стиху, Божје слуге наших дана називају се „мноштво велико... од свакога рода и племена, народа и језика“. Затим, 17. стих каже: „Јагње [Исус]... спашће их [’биће њихов пастир‘, Ча], и извешће их на изворе воде живе, и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових.“ Исус води Божје овце ка водама истине које воде до вечног живота (Јован 17:3). Запази да је Исус назван „Јагње“, што указује на његове сопствене особине сличне овчијим, будући да је он главни пример подложности Богу.
5. Како је Исус осећао према људима?
5 Исус је на земљи ходао међу људима и видео је њихово јадно стање. Како је он реаговао на њихово лоше стање? „Сажали му се [мноштву народа], јер беше клонуло и сметено, као овце које немају пастира“ (Матеј 9:36). Овце без пастира у великој мери пате од руку грабежљиваца, као и овце које имају небрижне пастире. Али Исус је бринуо веома много, јер је рекао: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати. Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран у срцу, и наћи ћете мир душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако“ (Матеј 11:28-30).
6. Какву обзирност је Исус показао према подјармљенима?
6 Библијско пророчанство је прорекло да ће Исус према људима поступати с љубављу: „Господ [ме] помаза... да завијем у срцу рањене... да утешим све жалосне“ (Исаија 61:1, 2; Лука 4:17-21). Исус никада није презирао сиромашне и невољне. Уместо тога, он је испунио Исаију 42:3: „Трске он стучене неће преломити, и стењак који још гори неће угасити.“ (Упореди Матеј 12:17-21.) Ожалошћени су били као стучена трска, као стењак који само што се није угасио због недостатка уља. Схватајући њихово јадно стање, Исус је према њима показао саосећање и улио им је снагу и наду, лечећи их духовно и телесно (Матеј 4:23).
7. Куда је Исус упућивао људе који су му се одазвали?
7 Људи слични овцама одазвали су се Исусу у великим бројевима. Његова наука је била тако привлачна да су службеници који су били послати да га ухапсе известили: „Никад човек није тако говорио као тај човек“ (Јован 7:46). А лицемерне религиозне вође су се жалиле: „Свет за њим иде“! (Јован 12:19). Али Исус није желео част или славу за себе. Он је упућивао људе ка свом Оцу. Он их је поучавао да служе Јехови из љубави према Његовим дивним особинама: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим“ (Лука 10:27, 28).
8. Како се послушност коју Божји народ даје Богу разликује од онога што други дају светским владарима?
8 Јехова се с поносом радује кад његову универзалну сувереност подупире његов овцама сличан народ, на темељу њихове љубави према њему. Они вољно изабирају да му служе због њиховог спознања о његовим привлачним особинама. Како се то разликује од вођа овога света које њихови поданици слушају једино из страха, или невољко, или зато што имају неки скривен мотив! О Јехови или о Исусу никада се не би могло рећи оно што је речено о једном папи римокатоличке цркве: „Многи су му се дивили, сви су га се бојали, нико га није волео“ (Vicars of Christ—The Dark Side of the Papacy, од Petera De Rose).
Окрутни пастири у Израелу
9, 10. Опиши вође древног Израела из првог века.
9 За разлику од Исуса, религиозне вође Израела његових дана нису имале љубав према овцама. Они су били попут пређашњих владара у Израелу о којима је Јехова рекао: „Тешко пастирима Израиљевим, који пасу сами себе! Не требаше ли стадо да пасу пастири?... Слабе међу њима не креписте и болесне не лечисте, рањене не завијасте, одагнане не доводисте натраг, изгубљене не тражисте, него силом и жестином господаристе над њима“ (Језекиљ 34:2-4).
10 Као ти политички пастири, јеврејске религиозне вође из првог века били су тврда срца (Лука 11:47-52). Да би то илустровао, Исус је испричао о Јевреју који је био опљачкан, претучен и остављен полумртав поред пута. Један израелски свештеник је пролазио туда, али кад је видео тог Јевреја, он је прешао на супротну страну пута. Један Левит је учинио исто. Затим је један неизраелац, презрени Самарићанин, прошао туда и смиловао се жртви. Он је превио његове ране, ставио га на једно живинче, пренео га у једну гостионицу и побринуо се за њега. Платио је власнику гостионице и рекао да ће поново свратити да плати све додатне трошкове (Лука 10:30-37).
11, 12. (а) Како је злоћа религиозних вођа у Исусовим данима достигла врхунац? (б) Шта су Римљани коначно учинили религиозним вођама?
11 Религиозне вође Исусових дана биле су тако покварене да када је Исус васкрсао Лазара из мртвих, првосвештеници и фарисеји су сазвали синедријум и рекли: „Шта ћемо чинити? Овај човек чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће у њега веровати, па ће доћи Римљани и узеће нам и земљу [„место“, NW] и народ“ (Јован 11:47, 48). Њих није било брига за добро што је Исус учинио у корист мртвог човека. Они су били забринути за своје положаје. Зато „од тога дана решише да се он [Исус] убије“ (Јован 11:53).
12 Да њихова злоћа буде гора, првосвештеници затим „решише да се и Лазар убије, јер се многи Јудеји одвајаху због њега, и вероваху у Исуса“ (Јован 12:10, 11). Њихови себични напори да заштите своје положаје били су бескорисни, јер Исус им је рекао: „Ето вам се пуста оставља кућа ваша!“ (Матеј 23:38). У испуњењу тих речи, у тој генерацији су Римљани дошли и ’узели њихово место и њихов народ‘, и њихове животе такође.
Пастири пуни љубави у хришћанској скупштини
13. Кога је Јехова обећао да ће послати да пасе његово стадо?
13 Уместо окрутних, себичних пастира, Јехова је подигао Доброг пастира, Исуса, да брине за Његово стадо. Он је такође обећао да ће подићи потпастире пуне љубави да брину за овце: „Даћу им пастире који ће их чувати, и неће се оне више бојати“ (Јеремија 23:4). Тако, како у хришћанским скупштинама првог века тако и данас, ’по свим градовима постављају се старешине‘ (Титу 1:5). Ти духовно старији мужеви који удовољавају квалификацијама изложеним у Писму треба да ’пасу стадо Божје‘ (1. Петрова 5:2; 1. Тимотеју 3:1-7; Титу 1:7-9).
14, 15. (а) Какав став је ученицима било тешко да развију? (б) Шта је Исус учинио да им покаже да старешине треба да буду понизне слуге?
14 У бризи за овце, старешине морају „пре свега“ имати „постојану љубав“ према њима (1. Петрова 4:8). Будући да су били превише забринути за престиж и положај, Исусови ученици су то морали да науче. Зато када је мајка двојице ученика рекла Исусу: „Одреди... да ова моја два сина седну један с десне а један с леве стране теби, у краљевству твоме“, остали ученици су постали озлојеђени. Исус им је рекао: „Поглавари народни господаре над народима, и... великаши владају њима. Неће тако бити међу вама, него који год хоће да буде велик међу вама, да вам буде слуга и који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга“ (Матеј 20:20-28).
15 Једном другом приликом, након што су се ученици ’препирали о томе ко је највећи‘, Исус им је рекао: „Ко хоће да буде први, нека буде од свију последњи, и свима слуга“ (Марко 9:34, 35). Нискост ума и вољност да служе морали су постати део њихове личности. Ипак, ученици су и даље имали потешкоћа с тим идејама, јер баш у ноћи пре него што је Исус умро, на његовој последњој вечери, настало је „препирање“ међу њима око тога ко је највећи! До тога је дошло упркос томе што им је Исус показао како старешина мора да служи стаду; он се понизио и опрао им ноге. Он је рекао: „Кад дакле ја вама опрах ноге, Господ и Учитељ, и ви сте дужни један другоме ноге прати. Јер вам ја дадох пример, да и ви тако чините као што ја вама учиних“ (Лука 22:24; Јован 13:14, 15).
16. Које коментаре је 1899. Кула стражара дала о најважнијој особини старешина?
16 Јеховини сведоци су одувек научавали да старешине морају да буду такве. Пре скоро једног столећа, Кула стражара од 1. априла 1899, скренула је пажњу на Павлове речи из 1. Коринћанима 13:1-8 и затим рекла: „Апостол јасно истиче да знање и ораторство нису најбитнија мерила, него да љубав која прожима срце и која се пружа кроз читав животни пут, и која покреће наша смртна тела и делује на њима, јесте право мерило — стваран доказ нашег божаског односа... Водећа карактеристика коју треба тражити у свакоме ко се прихвата као слуга цркве, да служи у светим стварима, треба пре свега да буде дух љубави.“ Она је скренула пажњу на то да су мужеви који не би понизно служили из љубави „опасни учитељи, и вероватно би учинили више штете него користи“ (1. Коринћанима 8:1).
17. Како Библија наглашава особине које морају имати старешине?
17 Тако старији мужеви не смеју да ’владају‘ над овцама (1. Петрова 5:3). Уместо тога, они треба да предводе у томе да буду „један другоме добри, милостиви“ (Ефесцима 4:32). Павле је нагласио: „Обуците се дакле... у срдачну милост, доброту, понизност, благост и устрпљивост... А изнад свега тога обуците се у љубав, која је свеза савршенства“ (Колошанима 3:12-14).
18. (а) Какав изврстан пример је оставио Павле у опхођењу с овцама? (б) Зашто старешине не смеју да игноришу потребе оваца?
18 Павле је научио да то чини, те је рекао: „Међу вама [смо] били пуни благости, као што дојилица нежно негује децу своју, тако смо ми, у живој љубави према вама, хтели да вам дамо не само јеванђеље Божје, него и живот свој, – толико сте нам омилели били!“ (1. Солуњанима 2:7, 8). У складу с тим он је рекао: „Утешавајте малодушне, подржавајте слабе, будите према свакоме устрпљиви“ (1. Солуњанима 5:14). Без обзира на врсту проблема коју би им овце могле изнети, старешине треба да имају на уму Пословице 21:13: „Ко на вику убогога ухо своје затискује, и сам ће завикати, али неће одговора наћи.“
19. Зашто су старешине пуне љубави благослов, и како овце реагују на такву љубав?
19 Старији мужеви који с љубављу пасу стадо благослов су за овце. Исаија 32:2 је прорекао: „Сваки ће бити као заклон од ветра, као уточиште од поплаве, као потоци живе воде у пресухој земљи, као сенка од велике стене у земљи зажареној.“ Ми смо срећни што знамо да многе наше старешине данас одговарају том дивном опису освежења. Они су научили да примењују следеће начело: „Братском љубављу будите један према другоме љубазни. Чашћу један другога претеците [„већег чините“, ДК]“ (Римљанима 12:10). Кад старешине показују ту врсту љубави и понизности, овце реагују тиме што им пружају ’изобилну љубав за дела њихова‘ (1. Солуњанима 5:12, 13).
Поштовати коришћење слободне воље
20. Зашто старешине морају поштовати слободну вољу?
20 Јехова је створио људе са слободном вољом да доносе своје властите одлуке. Док старешине треба да саветују и чак да дисциплинују, они не треба да контролишу живот или веру другог. Павле је рекао: „Не као да ми господаримо вашом вером, него сарађујемо у вашој радости; а ви у вери чврсто стојите“ (2. Коринћанима 1:24, Ча). Да, „сваки [ће] своје бреме носити“ (Галатима 6:5). Јехова нам даје много слободе унутар граница његових закона и начела. Тако старешине треба да избегавају постављање правила тамо где се не крше начела из Писма. И треба да се одупиру свакој склоности да нуде своја лична мишљења као догму или да дозволе да се њихов его испречи ако се неко не слаже с таквим гледиштима (2. Коринћанима 3:17; 1. Петрова 2:16).
21. Шта се може научити из Павловог става према Филимону?
21 Запази како је Павле, док је био затвореник у Риму, поступао с Филимоном, једним хришћанским власником робова у Колосима у Малој Азији. Филимонов роб по имену Онисим побегао је у Рим, постао хришћанин, и помагао Павлу. Павле је писао Филимону: „Желео сам био да га код себе задржим, да ми на место тебе послужи док сам у оковима за јеванђеље, али без твог пристајања не хтедох ништа учинити, да твоје доброчинство не би испало као усиљено, него од добре воље“ (Филимону 13, 14). Павле је вратио Онисима, тражећи од Филимона да га третира као хришћанског брата. Павле је знао да стадо није његово; оно је Божје. Он није био његов господар него његов слуга. Павле није диктирао Филимону; он је поштовао његову слободну вољу.
22. (а) Шта старешине треба да разумеју у вези с тим какав је њихов положај? (б) Какву врсту организације Јехова развија?
22 Како Божја организација расте, именује се више старешина. Они, као и искусније старешине, морају разумети да је њихов положај, положај понизне службе. На тај начин, док Бог покреће своју организацију према новом свету, она ће наставити да расте како он жели — добро организована али не жртвујући љубав и саосећање ради ефикасности. На тај начин ће његова организација постати још привлачнија овцама сличним појединцима који ће у њој видети доказ да „Бог све помаже на добро онима који га љубе“. То треба очекивати од једне организације која се темељи на љубави, зато што „љубав никад не престаје“ (Римљанима 8:28, Ча; 1. Коринћанима 13:8, ДК).
Како би одговорио?
◻ Како Библија описује Јеховину бригу за свој народ?
◻ Какву улогу игра Исус у бризи за Божје стадо?
◻ Коју главну карактеристику морају имати старешине?
◻ Зашто старешине морају узети у обзир слободну вољу оваца?
[Слика на 16. страни]
Исус, „пастир добри“, показивао је саосећање
[Слике на 17. страни]
Покварене религиозне вође уротиле су се да убију Исуса