ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
’Пастири по мом срцу‘
1, 2. (а) Шта се може десити ако стадо оваца није заштићено? (б) Шта је морао да ради пастир у библијска времена?
ХИРОЈАШУ из Јапана био је мали када му је мајка купила овцу и овна. Он је пазио на њих и овца би у једној години добила два јагњета, тако да је његово мало стадо почело да расте. Када је напунио 12 година, имао је 12-13 оваца. „Рано једног јутра, док сам још био у кревету“, присећа се он, „чуо сам их како блеје. Нисам одмах отишао да видим шта се догађа. Када сам касније отишао, видео сам чопор дивљих паса како бежи од тора, а моје овце су биле растргане. Унезверено сам тражио своју прву овцу. Када сам је пронашао, једва је дисала, лежећи у локви крви. Само је ован преживео. Срце ми се цепало од туге. Требало је да дођем чим сам чуо блејање. Биле су потпуно беспомоћне када су их пси напали.“
2 У библијска времена, скоро свако је био упознат са задужењима једног пастира. Његов посао је био да води своје овце на пашњаке и да се брине да имају добру испашу. Такође их је штитио од грабљивица и тражио је оне које би залутале (1. Сам. 17:34-36). Пазио је да ништа не узнемирава његово стадо када се одмарало. Такође је помагао овцама да донесу на свет своје младе и касније их неговао. Многи библијски писци, укључујући и Јеремију, користили су пастира као метафору за особу која је бринула о народу, било да је у питању неки владар или духовни вођа.
3. На шта је Јеремија указивао када је помињао ’пастире‘ и ’пасење‘?
3 Неки у хришћанској скупштини можда мисле како старешине имају улогу пастира само онда када посећују своју браћу да би им помогли и охрабрили их. Међутим, из начина на који је Јеремија користио изразе ’пастир‘ и ’пасење‘ можемо видети да се то односи на сва обележја односа који је постојао између Јудиних вођа и народа. Бог је често осуђивао Јудине кнезове, пророке и свештенике, говорећи да су лоши пастири зато што нису гледали шта је најбоље за народ (Јер. 2:8). Они су малтретирали, заводили и занемаривали своје „овце“, док су себично радили на својим интересима. Божји народ је био у ужасном духовном стању. Јехова је за те лажне пастире рекао ’тешко њима‘ и уверио свој народ да ће им дати брижне и пажљиве пастире који ће их штитити. (Прочитати Јеремију 3:15; 23:1-4.)
4. Коме је данас поверена брига о Божјем стаду и с каквим духом то треба да раде?
4 Божје обећање о пастирима у првом реду се односи на главног пастира Јеховиног стада — Исуса — који је и поглавар хришћанске скупштине. Он је за себе рекао да је „добри пастир“ који показује искрено саосећање према својим овцама (Јов. 10:11-15). У бризи за своје стадо, Јехова и данас користи пастире, како помазану браћу из редова верног и разборитог роба тако и савесне старешине које припадају ’великом мноштву‘ (Откр. 7:9). Ти пастири се труде да опонашају Исусов самопожртвовани дух. Они желе да попут Христа хране и пазе скупштину. Зато тешко оном ко не би бринуо о својој браћи или ко би желео да господари над њима или усвајао груб и арогантан став (Мат. 20:25-27; 1. Петр. 5:2, 3). Шта Јехова очекује од хришћанских пастира? Према Јеремијиним речима, које исправне ставове и мотиве треба да имају старешине док извршавају своје дужности? Осмотримо појединачно сваку од њихових улога које имају као заштитници стада спремни да пруже помоћ, као учитељи унутар и ван скупштине и као судије.
ЗАШТИТНИЦИ СТАДА СПРЕМНИ ДА ПОМОГНУ
5-7. (а) Какву бригу о својим овцама Јехова очекује и зашто? (б) Како старешине могу показати искрену љубав према својој браћи, укључујући и оне који су се удаљили од стада?
5 Апостол Петар је назвао Јехову ’пастиром и чуваром наших душа‘ (1. Петр. 2:25). Који став Бог показује према својим овцама? Одговор ћемо пронаћи када се осврнемо на Јеремијино време. Након критике упућене злим пастирима који су расејали и запоставили стадо, Јехова је рекао да ће ’сакупити своје овце‘ и вратити их на њихов пашњак. Обећао је да ће над њима поставити добре пастире „који ће их пасти“ и штитити од крвожедних непријатеља (Јер. 23:3, 4). То показује колико су Јехови његове овце драгоцене, како у прошлости тако и данас. Он је платио велику цену за њихово вечно добро (1. Петр. 1:18, 19).
6 Данашњи духовни пастири такође не смеју бити немарни у бризи за скупштину. Уколико служиш као старешина, да ли пазиш на сваки знак да неко од твоје браће има неки проблем и да ли си спреман да одмах помогнеш? Мудри краљ Соломон је написао: „Добро упознај стање стада свога. Свим срцем се брини за стада своја“ (Посл. 27:23). Тај стих осликава марљивост дословних пастира, а у начелу се може применити и на бригу коју пружају духовни пастири у скупштинама. Ако си старешина, да ли се свим силама бориш против и најмањег нагињања да господариш над другима? Сама чињеница што Петар помиње ’господарење над онима који су Божје власништво‘ показује да је сасвим могуће да то неки старешина чини. Шта ти можеш учинити да би испунио оно што стоји у Јеремији 33:12, где се говори о томе да ће пастири чувати своја стада? (Прочитати.) Можда је посебна помоћ и брига потребна самохраним родитељима, удовицама, породицама с очухом или маћехом, старијима и младима.
7 Као што је то и у случају дословног пастира, понекад скупштински пастир мора да тражи оне који су се из неког разлога удаљили од стада и да им затим помаже. За то ће му бити потребна самопожртвованост и понизност. Он стрпљиво проводи време у бризи за оне који су му поверени. Добро је да скупштинске старешине искрено размисле: ’До које мере се трудим да охрабрим и изградим, а не да осудим и критикујем? Да ли од свег срца желим да се побољшам?‘ Понекад је неком потребно више пута помоћи да ствари сагледа из Божјег угла. Када неки брат или сестра тешко прихватају савете из Писма (не лично гледиште), присети се Врховног пастира Јехове. Он се често и стрпљиво обраћао свом својеглавом народу и покушавао да им помогне (Јер. 25:3-6). Већина Божјих слугу данас не чини оно што је лоше. Али када је потребно дати неки савет, старешина се не устручава да га да и при том опонаша Јехову.
8. Како духовни пастири могу опонашати Јеремијин пример?
8 Док год је постојала нада да ће се Јевреји вратити Јехови, Јеремија се молио за њих. Он је рекао Богу: „Сети се како сам стајао пред тобом и говорио у њихову корист, да бих твој гнев одвратио од њих“ (Јер. 18:20). Из овога се види да је Јеремија тражио добре стране своје браће, не мислећи лоше о њима. Данас хришћански надгледници треба да опонашају такав Јеремијин став све док не постоји јасан доказ да особа непокајнички наставља да чини зло. Једна лепа ствар је похвалити друге за добро које чине и молити се с њима и за њих (Мат. 25:21).
Које је обећање у вези с духовним пастирима Бог дао преко Јеремије? Како хришћански надгледници штите стадо и брину о њему?
„ОНИ ЋЕ ВАС ХРАНИТИ ЗНАЊЕМ“
9, 10. Зашто бити добар пастир (скупштински старешина) значи бити добар учитељ?
9 У складу са оним што читамо у Јеремији 3:15, хришћански пастири треба да ’хране друге знањем и разборитошћу‘, то јест да служе као учитељи (1. Тим. 3:2; 5:17). Јехова је свом народу обећао да ће добри пастири то чинити. Такође је подстицао Јевреје да прихвате Јеремијину поуку и да се поправе. (Прочитати Јеремију 6:8.) Да би овце биле здраве, потребна им је добра испаша. Слично томе, да би Божје слуге остале духовно здраве, потребна им је духовна храна и вођство.
10 Када је реч о поучавању, старешине имају двоструку улогу. Они помажу онима који су већ чланови скупштине, као и особама које су на путу да то постану. Што се тиче ове друге групе, вредно је да не заборавимо да је проповедање добре вести о Божјем Краљевству један од главних разлога зашто постоји хришћанска скупштина. Према томе, старешине морају бити ревни јеванђелизатори (Јер. 1:7-10). Тиме они испуњавају своју одговорност пред Богом и постављају добар пример за браћу. Уколико си старешина, зар се не слажеш да је редовно проповедање с браћом и сестрама дивна прилика да им помогнеш да побољшају свој начин поучавања, а и да се сам побољшаш у томе? Када ревно предводиш у проповедању, ти храбриш скупштину и помажеш јој да напредује.
11, 12. Уколико жели да буде добар пастир, на шта старешина мора обратити пажњу?
11 Оно што старешине износе пред скупштину мора бити темељено на Библији и само тада ће то бити добра духовна храна. Онда сигурно разумеш зашто скупштинске старешине морају ревно проучавати Божју Реч. Једино тако могу бити успешни учитељи. Осмотри колико се то разликује од јудејских духовних пастира. Јеремија је рекао зашто они нису били успешни: „Пастири [су] безумни и не траже Јехову. Зато не поступају разборито и сва су им се стада разишла“ (Јер. 10:21). Иако се од њих очекивало да буду учитељи, они нису живели по начелима из Писма и нису тражили Бога. Зато нису ни могли поступати мудро. Из тог разлога је Јеремија изрекао још већу осуду против тих такозваних пророка. (Прочитати Јеремију 14:14, 15.)
12 За разлику од тих лажних пастира, хришћански надгледници проучавају Божју Реч и поступају попут Исуса. Зато могу служити као мудри пастири стада. С обзиром колико много времена и пажње посвећују другима, понекад је за њих прави изазов редовно издвајати време за проучавање. Уколико служиш као старешина, да ли си чврсто уверен да ће твоје поучавање бити корисно и тачно и да ће одражавати разборитост само ако га темељиш на Божјој Речи и упутствима верног и разборитог роба? Ако приметиш да мање проучаваш него раније, шта ћеш учинити како не би био попут лажних пастира Јеремијиног времена?
13. Због чега је Јеремија био добар учитељ и како се данашњи пастири могу угледати на њега?
13 Јеремија је био веома добар учитељ зато што је користио сликовито поучавање. Наравно, Јехова је стајао иза тога. Заиста би било упечатљиво видети Јеремију како разбија земљану посуду и говори да ће Јерусалим и његови становници на исти начин бити разбијени (Јер. 19:1, 10, 11). Једном приликом је направио дрвени јарам и носио га да би показао како ће његов народ патити под влашћу Вавилона (Јер., погл. 27-28). Бог не тражи од старешина у нашим скупштинама да чине тако необичне ствари да би нас нечему поучили. Па ипак, сигурно сви ценимо када они у своје поучавање укључе неке одговарајуће илустрације и искуства. Добро осмишљене сликовите поуке и примери делују веома мотивишуће.
14. (а) На чему се темељило Јеремијино указивање на ’балзам у Галаду‘? (б) Како хришћанске старешине могу допринети духовном здрављу своје браће?
14 Јеремија је видео да је људима његовог доба било потребно духовно излечење. С тим у вези, поставио је следеће питање: „Зар нема балзама у Галаду? Зар тамо нема лекара? Зашто онда не оздрави кћи мог народа?“ (Јер. 8:22). У Израелу је постојало право балзамово дрво које је успевало у Галаду, источно од Јордана. Та ароматична уљана биљка била је позната по свом лековитом дејству и често се користила за ублажавање болова и видање рана. Међутим, Јеврејима је било потребно духовно излечење које нису добили. Зашто? Јеремија је запазио: „Пророци лажно пророкују, а свештеници тлаче народ користећи своју власт. А мој народ то воли“ (Јер. 5:31). А шта се може рећи за наше време? Зар се не слажеш да данас дефинитивно постоји ’балзам у Галаду‘ и то у нашим скупштинама? Умирујући балзам можемо упоредити с утехом коју брижни хришћански пастири пружају тако што љубазно подстичу на примену библијских начела, тако што су позитивни и моле се с браћом и за њих (Јак. 5:14, 15).
Које аспекте поучавања посебно цениш код старешина из твоје скупштине? Због чега су успешни као учитељи?
„ОВАКО КАЖЕ ЈЕХОВА“
15, 16. Зашто је и дословним и симболичним овцама потребна пажња?
15 Замисли радост коју осећа дослован пастир када његов напоран рад буде награђен доласком на свет здравог јагњета. Међутим, он зна да је том јагњету потребна брига да би добро напредовало. Зато се он брине да оно добије одговарајућу прехрану. Јагањци се рађају с великим репом који може доћи у додир с ђубривом и прљавштином. Пастир жели да његово стадо буде чисто и здраво и зато јагањцима скраћује репове, чинећи то вешто да би умањио бол. И духовни пастири с љубављу брину о симболичним овцама, то јест члановима скупштине (Јов. 21:16, 17). Старешине су пресрећне када виде како и особе које су заинтересоване за истину предузимају кораке да постану прави хришћани. Они желе да све овце, и младе и старе, буду здраве и одговарајуће нахрањене. Зато не посустају у пружању бриге и, када треба, предузимају потребне кораке. То сасвим сигурно укључује и подсећање браће на ’оно што Јехова каже‘, то јест на оно што стоји у Писму (Јер. 2:2, 5; 7:5-7; 10:2; Титу 1:9).
16 Јеремији је била потребна одважност да би преносио Божју реч. А исто се може рећи и за старешине, поготово када морају нешто да предузму да би заштитили браћу. Примера ради, можда један духовни пастир види да треба да упозори неко симболично јагње или чак и зрелију овцу да се не упрља прљавштином Сатаниног света. Можда онај ко је у опасности чак и не тражи савет. Па ипак, да ли би један савестан старешина могао да се држи по страни и гледа како неки члан стада упада у невољу? Таман посла. Такође не би олако гледао на ту ситуацију, претварајући се да је све у реду када очигледно није и када неки његов суверник може изгубити мир с Јеховом (Јер. 8:11).
17. Када и како старешина треба да поклони посебну пажњу некој овци?
17 Уколико би нека неопрезна овца кренула да лута, удаљујући се од стада, будан пастир би је одмах вратио на сигурно место, у стадо. (Прочитати Јеремију 50:6, 7.) Слично томе, повремено старешине морају одлучно, али с љубављу резоновати с неким ко је кренуо у опасну зону. Рецимо да је старешина запазио да један брат и сестра који су се верили проводе много времена сами, без присуства неког другог, и то на местима где их лако могу савладати страсти. Љубазан и увиђаван старешина може им помоћи да се не нађу у таквим опасним околностима. Иако ће пазити да не звучи као да их осуђује, ипак ће им истаћи које ситуације би могле довести до понашања које Јехова мрзи. Попут Јеремије, верне старешине осуђују оно што Бог осуђује. При том они опонашају Јехову, који није био груб већ је преко свог пророка молио народ: „Не чините, молим вас, те гадости које мрзим“ (Јер. 5:7; 25:4, 5; 35:15; 44:4). Да ли искрено цениш бригу коју старешине показују према стаду које воле?
18. Који се резултати постижу напорима духовних пастира?
18 Руку на срце, нису сви послушали Јеремију. Али неки јесу. На пример, када је његовом сараднику и писару Варуху било потребно дати снажан савет, Јеремија се није устручавао да то учини (Јер. 45:5). С којим исходом? Варух је задржао Божју наклоност и преживео уништење Јерусалима. Слично томе, резултати које скупштинске старешине данас постижу у помагању суверницима могу их охрабрити да наставе да се ’посвећују подстицању и поучавању‘ које значи живот (1. Тим. 4:13, 16).
ЈЕХОВА ДИСЦИПЛИНУЈЕ ’КОЛИКО ТРЕБА‘
19, 20. Коју одговорност имају старешине када неко почини неки грех?
19 Надгледници данас имају и улогу духовних судија. У ретким приликама, они морају да разговарају са својеглавим грешницима и да их покушају довести до покајања. Јехова је љубазно, али без околишања позвао грешнике да се врате са свог злог пута (Јер. 4:14). Међутим, ако неко из скупштине настави да чини зло, надгледници морају да заштите стадо од могућег искварујућег утицаја. Као што Писмо упућује, можда ће морати да искључе грешника из скупштине. Јехова од старешина очекује да се и у таквим случајевима држе мерила његове правде. Добри краљ Јосија је био одличан пример у праведности, јер је ’бранио право невољника и сиромаха‘. Показивао је да опонаша Бога и да воли правду. С обзиром на његово поступање, Јехова је могао поставити следеће питање: „Не значи ли то мене познавати?“ Јосија је био праведан и „зато му је било добро“. Зар се не осећаш сигурно када се старешине у твојој скупштини труде да опонашају Јосијин пример? (Јер. 22:11, 15, 16).
20 Буди уверен да Јехова дисциплинује преступнике онолико „колико треба“ (Јер. 46:28). Према томе, у зависности од околности и става суверника, старешине пружају савет, опомену или укор. У неким случајевима је чак можда потребно искључити непокајничког преступника. Тада се старешине неће јавно молити за оне који су искључени или упорно иду кривим путем. То би било бесмисленоa (Јер. 7:9, 16). Међутим, они ће опонашати Божји став и показати искљученој особи како може поново задобити Божју наклоност. (Прочитати Јеремију 33:6-8.) Иако је искључење болно, можемо бити уверени да су Божја мерила праведна, исправна и добра за све (Тужб. 1:18).
21. У каквом стању треба да буде Божје стадо и како и ти можеш томе допринети?
21 Када скупштински пастири познају и примењују Божја надахнута мерила, стадо бива добро духовно нахрањено, здраво и заштићено (Пс. 23:1-6). Јеремија је много говорио о ставовима и мотивима (и добрим и лошим) из којих хришћански надгледници могу учити док испуњавају озбиљну одговорност да брину о Божјим овцама. Зато је добро да се сви питамо: ’Да ли ћу и даље показивати цењење према пастирима које је Јехова дао да нас поучавају, воде и штите, тиме што ћу их подржавати док нас напајају „знањем и разборитошћу“?‘ (Јер. 3:15; 23:4).
У којим ситуацијама надгледници морају одлучно деловати? Шта Јехова очекује од хришћанских старешина када делују као судије?