Чврсто се држимо наше драгоцене вере!
„Онима који су примили у део веру једнако драгоцену као што је наша“ (2. ПЕТРОВА 1:1).
1. Шта је као упозорење Исус рекао својим апостолима, али како се Петар хвалисао?
ВЕЧЕ пре своје смрти, Исус је рекао да ће га сви апостоли напустити. Петар, један од њих, хвалисао се: „Ако ћеш и свима бити повод спотицања, нећеш то никад мени бити“ (Матеј 26:33, курзив наш). Али Исус је знао да није тако. Зато је том истом приликом рекао Петру: „Ја [се] молих за тебе да твоја вера не малакше; а ти, кад се обратиш, утврди браћу своју“ (Лука 22:32).
2. Упркос томе што је имао и сувише самопоуздања, који су Петрови поступци показали да његова вера није била слаба?
2 Петар, који је постао и сувише сигуран у своју веру, одрекао се Исуса баш те ноћи. Три пута је порекао да уопште познаје Христа! (Матеј 26:69-75). Кад се ’обратио‘, мора да су му у ушима гласно и јасно одзвањале Господове речи „утврди браћу своју“. На остатак Петровог живота дубоко је утицала та опомена, као што се види из два писма која је написао, а која су сачувана у Библији.
Зашто је Петар написао своја писма
3. Зашто је Петар написао своју прву посланицу?
3 Тридесетак година после Исусове смрти, Петар је написао своју прву посланицу упутивши је својој браћи у Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији, подручјима која сада чине северну и западну Турску (1. Петрова 1:1). Јевреји, од којих су неки можда постали хришћани на Педесетницу 33. н. е., несумњиво су били међу онима којима је Петар писао (Дела апостолска 2:1, 7-9). Многи су били пагани који су претрпели жестоке кушње од стране противника (1. Петрова 1:6, 7; 2:12, 19, 20; 3:13-17; 4:12-14). Зато је Петар писао тој браћи да би их охрабрио. Његов циљ је био да им помогне да ’постигну циљ своје вере, спасење својих душа‘. Зато их је у својим опроштајним речима подстакао: „Браните се од [Ђавола] чврстом вером“ (1. Петрова 1:9, Ча; 5:8-10).
4. Зашто је Петар написао своју другу посланицу?
4 Касније је Петар написао и другу посланицу овим хришћанима (2. Петрова 3:1). Зашто? Зато што је постојала још већа претња. Неморалне особе ће покушати да унапређују своје прљаво понашање међу верницима и да заведу неке! (2. Петрова 2:1-3). Сем тога, Петар је упозорио на ругаче. У својој првој посланици написао је да је ’близу крај свих ствари‘, и неки су се сада очигледно ругали таквој представи (1. Петрова 4:7; 2. Петрова 3:3, 4). Размотримо Петрову другу посланицу и погледајмо како је ојачао браћу да остану чврста у вери. У овом првом чланку, размотрићемо 1. поглавље 2. Петрове.
Сврха 1. поглавља
5. Како Петар припрема своје читаоце за дискусију о проблемима?
5 Петар се не бави одмах озбиљним проблемима. Уместо тога, припрема пут за дискусију о овим проблемима тако што изграђује цењење својих читалаца за оно што су добили када су постали хришћани. Подсећа их на дивна Божја обећања и на поузданост библијских пророчанстава. То чини тако што им прича о преображењу, о визији Христа у слави Краљевства, коју је лично имао (Матеј 17:1-8; 2. Петрова 1:3, 4, 11, 16-21).
6, 7. (а) Коју поуку можемо извући из увода у Петрову посланицу? (б) Ако дајемо савет, шта би понекад можда било корисно да признамо?
6 Можемо ли извући неку поуку из Петровог увода? Зар савет није прихватљивији кад са слушаоцима најпре обновимо обележја величанствене наде у Краљевство коју заједнички ценимо? А како стоје ствари с коришћењем личног искуства? Вероватно је, после Исусове смрти, Петар често причао о тој визији Христа у слави Краљевства (Матеј 17:9).
7 Сети се и тога да су до времена када је Петар писао своју другу посланицу, Матејево јеванђеље и посланица апостола Павла упућена Галатима, по свој прилици већ нашироко били у оптицају. Тако су Петрови људски пропусти, као и сведочанство о његовој вери, могли бити добро познати међу његовим савременицима (Матеј 16:21-23; Галатима 2:11-14). Међутим, то му није одузело слободу говора. Уистину, то је његову посланицу можда учинило привлачнијом онима који су били свесни својих властитих слабости. Дакле, када помажемо онима који имају проблеме, зар не би било ефикасно да признамо да смо и ми склони грешкама? (Римљанима 3:23; Галатима 6:1).
Један поздрав који јача
8. У ком смислу је Петар вероватно користио реч „вера‘?
8 Размотри сада Петров поздрав. Он се одмах дотиче предмета вере, обраћајући се својим читаоцима као „онима који су примили у део веру једнако драгоцену као што је наша“ (2. Петрова 1:1). Овде израз ’вера‘ вероватно значи „чврсто убеђење“ и указује на скуп хришћанских веровања или учења, која се у Писму понекад називају ’истина‘ (Галатима 5:7; 2. Петрова 2:2; 2. Јованова 1). Реч ’вера‘ често се користи у овом смислу уместо у општем смислу поверења или поуздања које се полаже у неку особу или ствар (Дела апостолска 6:7; 2. Коринћанима 13:5; Галатима 6:10; Ефесцима 4:5; Јуда 3).
9. Зашто мора да је паганима Петров поздрав звучао нарочито срдачно?
9 Мора да је паганским читаоцима Петров поздрав звучао нарочито срдачно. Јевреји нису имали посла с паганима, чак су их презирали, а међу Јеврејима који су постали хришћани и даље су постојале предрасуде према паганима (Лука 10:29-37; Јован 4:9; Дела апостолска 10:28). Па ипак, Петар, Јеврејин по рођењу и апостол Исуса Христа, рекао је да су његови читаоци — Јевреји и пагани — делили исту веру и имали једнаке предности као и он.
10. Које поуке можемо извући из Петровог поздрава?
10 Размисли о дивним поукама којима нас Петров поздрав данас учи. Бог није пристран; он не повлађује једну расу или националност у односу на другу (Дела апостолска 10:34, 35; 11:1, 17; 15:3-9). Као што је и сам Исус поучавао, сви хришћани су браћа, и нико од нас не треба да се осећа супериорнијим. Надаље, Петров поздрав наглашава да смо ми заиста једно светско братство, које има „једнако драгоцену“ веру коју су имали Петар и други апостоли (Матеј 23:8; 1. Петрова 5:9).
Спознање и Божја обећања
11. Које неопходне ствари наглашава Петар после поздрава?
11 Након поздрава, Петар пише: „Да вам се умножи милост и мир.“ Како нам се могу умножити милост и мир? „Познавањем [„тачним спознањем“, NW] Бога и Исуса Христа, Господа нашега“, одговара Петар. Затим каже: „Божанствена сила његова даровала [нам је] све ствари које требају животу и побожности.“ Али како смо добили све те неопходне ствари? „Познањем [„путем тачног спознања“, NW] онога који нас позва славом својом и крепошћу својом.“ Тако Петар двапут наглашава да је тачно спознање Бога и његовог Сина преко потребно (2. Петрова 1:2, 3; Јован 17:3).
12. (а) Зашто Петар истиче важност тачног спознања? (б) Шта морамо најпре урадити да бисмо уживали у Божјим обећањима?
12 Ти ’лажни учитељи‘ на које Петар упозорава у 2. поглављу, користе ’измишљене речи‘ да би завели хришћане. На тај начин покушавају да их заведу да се врате на неморал из кога су били ослобођени. Последице за све оне који су били спасени ’тачним спознањем Господа и Спаситеља Исуса Христа‘, а који су касније подлегли таквој обмани, јесу катастрофалне (2. Петрова 2:1-3, 20, Ча). Очигледно у очекивању да се касније дискутује о том проблему, Петар на самом почетку своје посланице истиче улогу тачног спознања у сачувању чистог положаја пред Богом. Петар запажа да нам је Бог дао „највећа и најдрагоценија обећања, да преко њих и ви добијете део у Божјој природи“. Па ипак, да бисмо уживали у овим обећањима, која су саставни део наше вере, каже Петар, најпре морамо да ’избегавамо поквареност светских жеља‘ (2. Петрова 1:4).
13. Чега су и помазани хришћани и „друге овце“ одлучни да се чврсто држе?
13 Како гледаш на Божја обећања? Онако како на њих гледа остатак помазаних хришћана? Године 1991, Фредерик Франц, тадашњи председник Watch Tower Bible and Tract Societyja, који је више од 75 година био у пуновременој служби, сажео је осећања оних који се надају да ће владати са Христом: „Чврсто се држимо све до сада, и чврсто ћемо се држати све док Бог заиста не докаже да је веран својим ’највећим и најдрагоценијим обећањима‘.“ Брат Франц је остао сигуран у Божје обећање о небеском ускрсењу, и чврсто се држао вере све до своје смрти у 99. години живота (1. Коринћанима 15:42-44; Филипљанима 3:13, 14; 2. Тимотеју 2:10-12). Слично томе, милиони људи се чврсто држе вере, усредсређујући се на Божје обећање о земаљском рају у коме ће људи живети заувек у срећи. Јеси ли и ти један од њих? (Лука 23:43; 2. Петрова 3:13; Откривење 21:3, 4).
Одазив на Божја обећања
14. Зашто Петар наводи крепост као прву особину коју треба додати вери?
14 Да ли смо захвални Богу за оно што је обећао? Ако јесмо, образлаже Петар, то треба и да покажемо. ’Баш зато‘ (због тога што нам је Бог дао веома драгоцена обећања), треба да уложимо стварни труд да будемо активни. Не можемо бити задовољни тиме да напросто будемо у вери или да само будемо упознати с библијском истином. То није довољно! Можда су у Петрово време неки у скупштинама много говорили о вери, али су се уплели у неморално понашање. Њихово понашање је требало да буде крепосно, па је зато Петар наложио: ’Додајте вери својој крепост‘ (2. Петрова 1:5; Јаков 2:14-17).
15. (а) Зашто је спознање било наведено после крепости као особина којом треба допунити веру? (б) Које ће нас друге особине опремити да се чврсто држимо вере?
15 Након спомињања крепости, Петар набраја још шест особина које морамо додати нашој вери. Свака од њих је потребна ако желимо да будемо „чврсти у вери“ (1. Коринћанима 16:13). Зато што су отпадници ’извртали Писмо‘ и пропагирали ’преварна учења‘, Петар затим наводи спознање као преко потребно, говорећи: ’Својој крепости додајте спознање.‘ Затим наставља: „Свом спознању [додајте] самоконтролу, својој самоконтроли устрајност, својој устрајности божанску оданост, својој божанској оданости братску наклоност, својој братској наклоности љубав“ (2. Петрова 1:5-7; 2:12, 13; 3:16, NW).
16. Шта ће се десити ако допунимо веру особинама које је Петар навео, али шта ће се десити ако то не урадимо?
16 Шта ће се десити ако са ових седам ствари допунимо своју веру? „Ако то постоји и обилује у вама“, одговара Петар, „нећете бити лени ни бесплодни у познању [„тачном спознању“, NW] Господа нашега Исуса Христа“ (2. Петрова 1:8; курзив наш). С друге стране, Петар каже: „А ко тога нема, тај је слеп, рукама непоуздано пипка, и не брине се за очишћење од старих својих греха“ (2. Петрова 1:9). Запази промену код Петра са ’вас‘ и ’наше‘ на ’неко‘, ’тај‘ и ’своје‘. Иако су, нажалост, неки слепи, заборавни и нечисти, Петар љубазно не указује да је читалац један од њих (2. Петрова 2:2).
Јачање своје браће
17. Шта је можда подстакло Петра да упути нежан позив да чине „тако“?
17 Схватајући можда да нарочито нови могу лако бити заведени, Петар их нежно охрабрује: „Зато, браћо, постарајте се да што више утврдите своје звање и свој позив, јер чинећи тако нећете поклизнути“ (2. Петрова 1:10; 2:18). Помазани хришћани који допуњују своју веру са ових седам ствари имаће величанствену награду, као што Петар каже: „Јер ће вам се тако богато спремити улазак у вечно краљевство Господа нашега и Спаситеља Исуса Христа“ (2. Петрова 1:11). „Друге овце“ добиће вечно наслеђе у земаљском подручју Божјег Краљевства (Јован 10:16; Матеј 25:33, 34).
18. Зашто је Петар ра̏д да ’стално напомиње‘ своју браћу?
18 Петар је искрено желео тако величанствену награду за своју браћу. „Зато“, пише он, „нећу престати да вам то једнако напомињем, и ако то знате и утврђени сте [„чврсто“, NW] у овој истини“ (2. Петрова 1:12). Петар користи грчку реч стеризо, овде преведена ’чврсто утврђени‘, али преведена „ојачај“ у Исусовој ранијој опомени упућеној Петру: „Ојачај своју браћу“ (Лука 22:32, NW). Употреба ове речи можда наводи на помисао да се Петар сећа снажне опомене коју је добио од свог Господа. Петар сада каже: „Јер мислим да ми је дужност, докле сам год у овоме шатору [људском телу], да вас будим опомињањем, знајући да ћу ускоро тај свој шатор одбацити“ (2. Петрова 1:13, 14).
19. Каква нам је помоћ данас потребна?
19 Премда Петар љубазно каже да су његови читаоци ’утврђени у истини‘, он схвата да њихова вера може доживети бродолом (1. Тимотеју 1:19). Пошто зна да ће ускоро умрети, он јача своју браћу тиме што им спомиње оно чега ће касније моћи да се сете како би остали духовно јаки (2. Петрова 1:15; 3:12, 13). Слично томе, и нама су данас потребни стални подсетници да бисмо остали чврсти у вери. Без обзира на то ко смо или колико смо дуго у истини, не можемо занемарити редовно читање Библије, лични студиј и посећивање скупштинских састанака. Неки се изговарају што не долазе тиме што кажу да су и сувише уморни, да се на састанцима стално понавља исто или да нису добро изнесени, али Петар је знао колико брзо свако од нас може изгубити веру ако постане превише сигуран у себе (Марко 14:66-72; 1. Коринћанима 10:12; Јеврејима 10:25).
Чврсте основе за нашу веру
20, 21. Како је преображење ојачало Петрову веру и веру читалаца његове посланице, укључујући и нас данас?
20 Да ли је наша вера напросто заснована на мудро измишљеним митовима? ’Не‘, одговара Петар с наглашавањем, „јер вам не показасмо силе и појављења Господа нашега Исуса Христа по вешто измишљеним причама, него као они који смо сами видели величанство његово.“ Петар, Јаков и Јован били су са Исусом када су видели визију о Њему у сили Краљевства. Петар објашњава: „Он прими од Бога Оца част и славу кад дође к њему глас ’Ово је син мој љубљени, у коме је моје благовољење.‘ И тај глас ми чусмо да дође с неба кад бејасмо с њим на Светој Гори“ (2. Петрова 1:16-18).
21 Када су Петар, Јаков и Јован видели ту визију, сигурно је Краљевство за њих постало стварност! „Зато нам је“, примећује Петар, „још поузданија реч пророка, и ви добро чините што пазите на њу.“ Да, читаоци Петрове посланице, укључујући и нас данас, имају снажан разлог да обрате пажњу на пророчанства о Божјем Краљевству. На који начин треба да обратимо пажњу? Петар одговара: „Као на светиљку која светли у тамноме месту докле дан не осване и Даница звезда се не роди у срцима вашим“ (2. Петрова 1:19; Данило 7:13, 14; Исаија 9:6, 7).
22. (а) На шта наше срце треба да пази? (б) Како обраћамо пажњу на пророчанску реч?
22 Наша срца би била мрачна без просветљења пророчанске речи. Али обраћањем пажње на њу, срца хришћана пазе на свитање дана када се „звезда Даница“, Исус Христ, подиже у слави Краљевства (Откривење 22:16). Како ми данас обраћамо пажњу на пророчанску реч? Посредством библијског студија, припремом за састанке и учествовањем на њима и ’бављењем тим стварима и посвећивањем њима‘ (1. Тимотеју 4:15). Ако пророчанска реч треба да буде као светиљка која светли у „тамноме месту“ (у нашим срцима), морамо јој дозволити да дубоко утиче на нас — на наше жеље, емоције, мотиве и циљеве. Ми треба да будемо студенти Библије, јер Петар закључује 1. поглавље: „Ни једно пророштво Писма не може сваки по себи казивати, јер није никад пророштво донето вољом неког човека, него су проговорили свети Божји људи покренути Духом Светим“ (2. Петрова 1:20, 21).
23. За шта је прво поглавље 2. Петрове припремило читаоце?
23 У уводном поглављу своје друге посланице, Петар нам је пружио снажну мотивацију да се чврсто држимо наше драгоцене вере. Сада смо спремни за разматрање озбиљних ствари које следе. Следећи чланак разматраће 2. поглавље 2. Петрове, где се овај апостол бави изазовом неморалних утицаја који су се увукли у скупштине.
Да ли се сећаш
◻ Зашто Петар наглашава важност тачног спознања?
◻ Шта може бити разлог томе што је крепост наведена као прва особина коју треба додати вери?
◻ Зашто је Петар ра̏д да увек подсећа своју браћу?
◻ Коју чврсту основу за нашу веру пружа Петар?
[Слика на 9. страни]
Петар није због својих пропуста напустио веру