6. поглавље
Свет, који ће бити уништен
1. а) Да ли се човечанство икада суочило са уништењем. света? б) Зашто треба да будемо захвални да се Ноје није ругао упозорењу?
ЈЕДНОМ је већ предстојало уништење света. Сви народи могу да буду захвални што је међу њиховим прецима постојао човек, који се није ругао Божјем упозорењу пред потопом светских размера. Пошто је Ноје послушао Бога, преживели су он и његова жена, и њихови синови са својим женама. Сви ми потичемо од њих (1. Мојсијева 10:1, 32).
2. Зашто је Бог уништио онај свет?
2 Бог је уништио онај свет јер је видео да се Земља напунила насиљем. ”Човеково неваљалство (било) је на Земљи велико“ (1. Мојсијева 6:3, 5, 13, НС). Околности су тада биле сасвим сличне овима данашњег, 20. века.
3. Шта је било разлог да су се прилике тако погоршале?
3 Зашто су се прилике Нојевих дана тако погоршале? Један важан чинилац објашњен је у 1. Мојсијевој 6:2, НС: ”Синови правога Бога почели су мотрити људске кћери и запазили су како оне добро изгледају; и узеше их за жене, наиме све, које су себи изабрали.“ Шта је у томе било лоше? Није реч о људима који су се желели женити. Ти ”синови правога Бога“ били су анђели, духовна створења, која су посматрала лепе жене на Земљи, посматрали су брачне радости и узимали људско обличје (Упореди Јов 1:6). Узимајући људско тело и женећи се, показали су непослушност према Богу. У Библији читамо да су напустили своја права боравишта“, и да су њихови односи са женама били ”неприродни“, перверзни (Јуда 6, 7; 1. Петрова 3:19, 20). Бастарди произашли из тих веза били су необично високог раста. Названи су нефилими или ”обарачи“, јер су били брутални људи (1. Мојсијева 6:4).
4. а) Зашто је Ноје нашао милост код Бога? б) Која је припрема била учињена за спасавање живота?
4 Иако је Ноје живео усред тог поквареног света, нашао је милост у Јеховиним очима. Зашто? Зато јер је Ноје био ”праведан човек“. Он је знао за спорна питања постављена у Едену и показао се беспрекоран (1. Мојсијева 6:8, 9). Да би Ноје и његова породица, затим по један пар од сваке врсте копнених животиња и летећих створења могли остати у животу, Јехова га је упутио да сагради огромну, ковчегу сличну грађевину. Бог је објаснио: ”Ја ћу, ево, пустити потоп — воде на Земљу да изгине свако биће под небом, све у чему има дах живота, све на Земљи мора погинути“ (1. Мојсијева 6:13-17, СТ). Ноје је био довољно мудар да послуша Бога.
5. Каквог је обима био потоп?
5 Потоп је провалио године 2370. пре н. р. вр., како то произлази из детаљних хронолошких библијских навода. Био је то највећи потоп у историји људског рода, све до данашњег дана. Био је тако силан да је ”прекрио сва највиша брда под небом“ (1. Мојсијева 7:19). Потоп је ”потопио ондашњи свет“ (2. Петрова 3:6). Али, неко би сада могао да пита: ”Ако су чак највиша брда била покривена водом, где је сада сва та вода?“ Очигледно је овде на Земљи.
6. Где се задржала сва та вода после потопа?
6 Мора нам бити јасно да у Библији не читамо да је у Нојево време било високих планина као што је Монт Еверест. Научници кажу да су у прошлости многа брда била пуно нижа него што су то данас, као и да су се нека тек касније уздигла из мора. Осим тога, верује се да је некад било време када су чак мора била мања, а континенти већи, о чему сведоче речна корита, која се протежу дубоко испод површине мора. О данашњој ситуацији читамо у часопису National Geographic, издање од јануара 1945: ”Што се волумена тиче, постоји десет пута толико воде у мору, колико је Земље изнад површине мора. Када би се ова та земља равномерно просипала у море, тада би висина воде на целој земљи износила миљу и по (2400 м).“ Дакле, након што су пале воде потопа, али пре него што су се уздигла брда а потонуло морско дно, тако да је могла отећи вода с копна, и пре него што су се на половима створили ледени покривачи, било је довољно воде да ”покрије ова брда“, како то читамо у Библији (1. Мојсијева 7:17-20; 8:1-3; упореди Псалам 104:8, 9).
7, 8. Које извештаје о поплави налазимо изван Библије?
7 Тај велики потоп светских размера је сигурно оставио незаборавни утисак на све преживеле, па су о томе причали будућим нараштајима. Пошто, према библијском извештају, сви народи потичу од исте групе преживелих, разумно је да се очекује да широм Земље постоје знакови раног сећања на тако велики потоп. Да ли је то случај? Да, заиста!
8 И док су се потомци оних који су преживели потоп расељавали у удаљена подручја, а временски размак бивао све већи, појединости су се искривљавале, а извештај је често био прилагођаван месним религиозним представама. Али, једва да би могла да буде случајна чињеница да у старим легендама широм света налазимо сећања на велику поплаву, у којој је било уништено цело човечанство, осим неколицине који су били случајно спашени. Такве легенде налазимо у Месопотамији и осталим подручјима Азије, у Аустралији и на острвима Пацифика, затим мећу хиљадама индијанских племена Северне и Јужне Америке, код старих Грка и Римљана, у Скандинавији и мећу афричким племенима. У многим од тих извештаја спомиње се да су у једном чамцу спашени заједно људи и животиње. Слично као Библија, неке легенде извештавају да су послате птице како би утврдиле да ли се вода повукла (Упореди 1. Мојсијеву 7:7-10; 8:6-12). Ниједан други догаћај старог века није остао толико раширен у сећању.
9. У којим обичајима долази до изражаја сећање на догађаје ”другог месеца“ по Нојевом календару?
9 Историске појединости у вези са потопом утицале су на одређене обичаје све до данашњег дана. На које обичаје? Библија извештава да је потоп почео ”месеца другог, дана у месецу седамнаестог“. Тај ”други месец“, одговара задњој половини октобра и првој половини новембра по нашем календару (1. Мојсијева 7:11). Зато ваља запазити да многи људи у најразличитијим деловима света славе у то доба године дан сећања на мртве претке. Зашто баш тада? Зато јер ти обичаји одржавају сећање на уништење проузроковано потопом.a
10. Зашто је библијски извештај о потопу најпоузданији и од највеће личне вредности?
10 Но, сама Библија садржи нефалсификовано, истинито сведочанство о тим догађајима. Оно што је Ноје видео и доживео било је касније забележено у Библији. Вековима касније сам Бог се осврнуо на ”Нојеве дане“, говорећи преко пророка Исаије (Исаија 54:9). И Божји прворођени Син посматрао је догађаје Нојевих дана. Када је Исус Христ касније живео на Земљи, говорио је о потопу као о историјској чињеници, објашњавајући такође зашто су тада толики изгубили животе.
”НИШТА НИСУ НАСЛУЋИВАЛИ“
11. Зашто су у потопу толики људи изгубили животе?
11 Исус није рекао да је свако изван Нојеве породице био криминалац, силеџија. Напротив, објаснио је: ”Као што је било у Нојево време, тако ће бити за доласка Сина Човечјега. Као што су људи јели и пили, женили се и удавали у вријеме што је претходило потопу, и то све до дана кад Ноа уђе у лађу, а да ништа нису наслућивали док не дође потоп и све их однесе, тако ће бити за доласка Сина Човјечјега (Исуса Христа)“ (Матеј 24:37-39 СТ).
12. Зашто је било тако озбиљно што опису ништа наслућивали“?
12 Није било погрешно умерено јести и пити или склапати поштене бракове. Али, када су људи упозорени на светску катастрофу, они су и даље стављали у средиште живота своје личне тежње, доказујући тиме да заиста не верују ни Ноју ни Јехови Богу, чију је вест опомене Ноје објављивао. Да су веровали тада би се озбиљно интересовали како је могуће преживети, а потом би уложили све напоре да би учинили све потребно. Можда су неки људи и мислили да се нешто мора догодити, како би се зауставило далеко раширено насиље оних дана, али светски потоп изгледао им је несумњиво врло невероватан. И тако према Исусовим речима ”ништа нису наслућивали (о Божјој вести коју им је посредовао Ноје) док не дође потоп и све их однесе“. То је записано зато да би нам послужило као спомињајући пример.
13. а) Како многи људи реагују данас — у складу са прореченим — кад им се каже да је Христ невидљиво присутан и зашто? б) Шта према Петровим речима, такви испуштају из вида?
13 И апостол Петар је под надахнућем писао упозоравајући да ће ”у последње дане доћи ругачи који ће живљети по својијем жељама и говорити: ”Гдје је обећање доласка његова? Јер откако оци помријеше све стоји тако од почетка створења‘.“ Такве особе не желе да буду никоме одговорне. Зато потискују помисао на Христову присутност и на њено значење за оне који устрају у безбожном начину живота. Али, Петар пише даље: ”Јер навалице неће да знаду да су небеса била отприје и земља из воде и усред воде Божијом ријечи. Зато тадашњи свијет би водом потопљен и погибе. А садашња небеса и земља том истом ријечи задржана су те се чувају за дан страшнога суда и погибли безаконијех људи“ (2. Петрова 3:3-7).
14. Зашто нас треба данас навести на размишљање чињеница да се ”Реч Божја“ испунила како у време стварања, тако и у данима Ноја?
14 Ругачи заборављају да ”Реч Божја“ није никада остала неиспуњена. Да би побио њихово гледиште, апостол Петар је указао за време стварања. Бог је тада рекао: ”Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде“. Према тој изјави ”Бог начини свод, и воде под сводом одели од вода над сводом“. Тако се испунила ”Реч Божја“, његова изражена намера (1. Мојсијева 1:6, 7). Његова Реч се испунила и у случају када је у данима Ноја одлучио да проузрокује потоп на Земљи, послуживши се водом да би уништио ”тадашњи свет“. Кроз исту ту незадрживу Реч Божју доћи ће уништења на садашњи безбожни састав ствари.
15. а) Зашто у 2. Петровој 3:7 није проречено спаљивање дословне Земље? б) Шта је мишљено изразима ”небеса“ и ”Земља“, која ”су задржана за дан суда“?
15 Све што се догађало у време потопа било је предслика будућих ствари. Тада није била уништена Земља, него безбожни људи. Шта је онда мишљено изразом ”а садашња небеса и садашња Земља задржана су те се чувају за дан страшнога суда“? (2. Петрова 3:7; 2:5). Али, како би дословна ватра могла да науди Сунцу и звездама на небу, када су и сами невероватно врући? И како би спаљивање дословне Земље могло да буде у складу са Божјом намером да је учини рајем? Дакле, овде споменута ”садашња небеса и садашња Земља“, треба да се разуме симболично (Упореди 1. Мојсијева 11:1; 1. Царевима 2:1, 2; 1. Дневника 16:31). ”Небеса“ представљају владајуће елементе који су се углавном уздигли изнад човечанства, а ”Земља“ безбожно људско друштво. У велики Јеховин дан биће тако темељно уништени као да су спаљени ватром. Особе које се и даље ругају Божјем упозорењу пред тим даном доводе свој живот у велику опасност.
ОСЛОБОЂЕЊЕ ”ЉУДИ ОДАНИХ БОГУ“
16. Шта је према 2. Петровој 2:9 одлучујуће за ослобођење?
16 Извештај о потопу предочава на драматичан начин нешто, што данас морамо да узмемо к срцу. Шта је то? Након указивања на оно што је Бог учинио у данима Ноја, апостол Петар закључује: ”Зна Јехова људе одане Богу ослобађати из кушње, а неправеднике чува за дан суда, да их одреже“ (2. Петрова 2:9, НС). Дакле, за ослобођење је одлучујуће да човек буде одан Богу.
17. Како је Ноје доказао своју оданост Богу?
17 Шта то значи? Ноје је очигледно био човек одан Богу. ”С Богом је Ноје ходио“ (1. Мојсијева 6:9). Он је живео у сагласности са откривеном Јеховином вољом, развио је блиски однос с Богом. Да се сагради арха и да се сакупе по пар од свих врста птица и копнених животиња био је огроман посао. Ноје није заузео став: ”Да сачекамо најпре, па да видимо шта ће се догодити.“ Он је веровао. Ноје ”је учинио све онако како му је заповедио Бог, све је онако учинио“ (1. Мојсијева 6:22, НС; Јеврејима 11:7). Требало је подсетити људе на Јеховине праведне путеве и опоменути их пред долазећим уништењем безбожника. Као ”проповедник правде“ Ноје је и то учинио (2. Петрова 2:5).
18. Зашто је свако ко је преживео потоп морао ла буде тако одан?
18 А како је било са Нојевом женом, њиховим синовима и женама њихових синова? Шта се од њих очекивало? Библијски извештај посвећује посебну пажњу Ноју, зато што је он био поглавар породице, али и остали су требали да буду Богу одане особе. Зашто? Јехова се касније осврнуо на Нојеву децу, да би показао свом пророку Језекиљу, како Нојева деца, да су у то време живела у Израелу, не би била спашена на темељу праведности свог оца. Они су били довољно стари да буду послушни или непослушни, зато су лично морали да докажу своју преданост Јехови и његовим праведним путевима (Језекиљ 14:19, 20).
19. Шта морамо ми да радимо и како?
19 Обзиром на неминовност претећег уништења света, Библија нас оштро опомиње да то задржимо чврсто у својим мислима, и да се и ми докажемо Богу оданим људима (2. Петрова 3:11-13). Мећу Нојевим потомцима постоје данас свуда људи који следе тај мудар савет, па ће зато преживети уништење и доживети ”нову Земљу“.
[Фусноте]
a Колонел Ј. Гарниер, The Worship of the Dead, Лондон 1904. стр. 3-8; Професор Ц. Пиаци Смит, Life and Work at the Great Pyramid, Единбург 1867. Том II, стр. 371-124.