-
Свет, који ће бити уништенПреживети за живот на новој земљи
-
-
13. а) Како многи људи реагују данас — у складу са прореченим — кад им се каже да је Христ невидљиво присутан и зашто? б) Шта према Петровим речима, такви испуштају из вида?
13 И апостол Петар је под надахнућем писао упозоравајући да ће ”у последње дане доћи ругачи који ће живљети по својијем жељама и говорити: ”Гдје је обећање доласка његова? Јер откако оци помријеше све стоји тако од почетка створења‘.“ Такве особе не желе да буду никоме одговорне. Зато потискују помисао на Христову присутност и на њено значење за оне који устрају у безбожном начину живота. Али, Петар пише даље: ”Јер навалице неће да знаду да су небеса била отприје и земља из воде и усред воде Божијом ријечи. Зато тадашњи свијет би водом потопљен и погибе. А садашња небеса и земља том истом ријечи задржана су те се чувају за дан страшнога суда и погибли безаконијех људи“ (2. Петрова 3:3-7).
14. Зашто нас треба данас навести на размишљање чињеница да се ”Реч Божја“ испунила како у време стварања, тако и у данима Ноја?
14 Ругачи заборављају да ”Реч Божја“ није никада остала неиспуњена. Да би побио њихово гледиште, апостол Петар је указао за време стварања. Бог је тада рекао: ”Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде“. Према тој изјави ”Бог начини свод, и воде под сводом одели од вода над сводом“. Тако се испунила ”Реч Божја“, његова изражена намера (1. Мојсијева 1:6, 7). Његова Реч се испунила и у случају када је у данима Ноја одлучио да проузрокује потоп на Земљи, послуживши се водом да би уништио ”тадашњи свет“. Кроз исту ту незадрживу Реч Божју доћи ће уништења на садашњи безбожни састав ствари.
-
-
Свет, који ће бити уништенПреживети за живот на новој земљи
-
-
15. а) Зашто у 2. Петровој 3:7 није проречено спаљивање дословне Земље? б) Шта је мишљено изразима ”небеса“ и ”Земља“, која ”су задржана за дан суда“?
15 Све што се догађало у време потопа било је предслика будућих ствари. Тада није била уништена Земља, него безбожни људи. Шта је онда мишљено изразом ”а садашња небеса и садашња Земља задржана су те се чувају за дан страшнога суда“? (2. Петрова 3:7; 2:5). Али, како би дословна ватра могла да науди Сунцу и звездама на небу, када су и сами невероватно врући? И како би спаљивање дословне Земље могло да буде у складу са Божјом намером да је учини рајем? Дакле, овде споменута ”садашња небеса и садашња Земља“, треба да се разуме симболично (Упореди 1. Мојсијева 11:1; 1. Царевима 2:1, 2; 1. Дневника 16:31). ”Небеса“ представљају владајуће елементе који су се углавном уздигли изнад човечанства, а ”Земља“ безбожно људско друштво. У велики Јеховин дан биће тако темељно уништени као да су спаљени ватром. Особе које се и даље ругају Божјем упозорењу пред тим даном доводе свој живот у велику опасност.
-