Показивати љубав онима у потреби

ХРИШЋАНИ имају и обавезу и предност да показују љубав својој браћи и сестрама у потреби (1. Јованова 3:17, 18). Апостол Павле је написао: „Чинимо добро свакоме а особито браћи по вери“ (Галатима 6:10). Један брат који служи Јехови већ скоро четири деценије, недавно је за време болести своје жене а затим њене смрти, осетио љубав хришћанског братства. Он пише:

„Пошто сам своју жену за време њене болести неговао код куће, скоро два месеца нисам могао да радим на светском послу. Како сам био растерећен када су пријатељи у скупштини радо прискочили у помоћ! Од много новчаних поклона — ’као помоћи за додатне трошкове‘, као што је писало на пропратној разгледници — плаћао се откуп стана, комуналије и други издаци.

„Две недеље пре смрти моје жене, наш покрајински надгледник је дошао да нас охрабри. Чак је и приказао слајдове које ће скупштина видети на крају те недеље. Могли смо да пратимо састанке путем телефона — укључујући и састанке за службу на терену које је водио покрајински надгледник. На једном од њих, дао је да сви присутни за службу на терену, заједнички кажу ’здраво‘ мојој жени. Стога, иако је била физички изолована, никада се није осећала усамљено.

„За мање од једног сата након њене смрти, скоро све старешине биле су у мојој кући. Више од стотину браће и сестара, навратили су тог истог дана. Храна се ’чудом‘ појавила на столу за све присутне. Не могу ни да пребројим све поклоне, изразе саучешћа, утешне речи и молитве упућене за мене. Како су само били охрабрујући! На крају сам морао да замолим браћу да ме престану снабдевати храном и помагати ми око кућних послова!

„Где још другде, осим у Јеховиној организацији, можемо пронаћи овакве несебичне изразе самилости, бриге и љубави? Данас, већина људи може на прсте једне руке избројати праве пријатеље. Јехова је нас благословио великом проширеном породицом духовне браће и сестара!“ (Марко 10:29, 30).