Опраштање

ОПРАШТАЊЕ је чин давања опроста увредиоцу; престанак осећања озлојеђености према њему због његове увреде, и одустајање од полагања било каквог права на обештећење.

Јехова опрашта „много“ (Исаија 55:7; Лука 15:11-32; Матеј 18:23-35). Па ипак, Јеховино опраштање није изазвано сентименталношћу, јер злогласна дела не пролазе некажњено (Псалам 99:8). Бог има један захтевани начин за тражење и примање његовог опроштаја. Особа мора признати свој грех, препознати да он представља преступ против Бога, исповедити га неусловљено, дубоко жалити у срцу због учињене грешке, и бити решена да се одврати од таквог начина поступања или праксе (Псалам 32:5; 51:6; 1. Јованова 1:8, 9; 2. Коринћанима 7:8-11). Она мора учинити што може да исправи учињену грешку или надокнади направљену штету (Матеј 5:23, 24). Затим, мора се молити Богу, тражећи опроштај на темељу Христове откупне жртве (Ефесцима 1:7). Надаље, хришћански је захтев давати опроштај другима за личне увреде, без обзира на то колико су се пута поновиле (Лука 17:3, 4; Ефесцима 4:32; Колошанима 3:13). Божје опраштање није проширено на оне који одбијају да другима опраштају (Матеј 6:14, 15). Међутим, чак и кад озбиљно неисправно понашање доведе до избацивања „злога“ из хришћанске скупштине, тој особи, у одговарајуће време, може бити дат опроштај, ако покаже да се истински каје. Тада, сви у скупштини могу потврдити своју љубав према њој (1. Коринћанима 5:13; 2. Коринћанима 2:6-11). Међутим, од хришћана се не тражи да опраштају онима који практикују злобни, намерни грех без имало покајања. Такви постају Божји непријатељи (Јеврејима 10:26-31; Псалам 139:21, 22).

Исправно је молити се у корист других за Божји опроштај, па чак и за читаву скупштину (Бројеви 14:19, 20; 1. Краљевима 8:30, 33-40, 46-52; Јездра 9:13–10:4, 10-19, 44). Јаков је охрабрио духовно болесног да позове старије мужеве скупштине да се моле над њим, и „ако је грехе починио, опростиће му се“ (Јаков 5:14-16). Међутим, постоји „грех смртни“, грех против светог духа, намерно практиковање греха за које нема опроштаја. Хришћанин не треба да се моли за оне који греше на тај начин (1. Јованова 5:16; Матеј 12:31; Јеврејима 10:26, 27).