То су можда били мисионари или Јованови изасланици, то јест путујући надгледници. У ком год својству да су били, они су путовали због добре вести.

Дакле, били су део Божјег народа и требало је да им суверници отворе врата свог дома. Јован је о томе рекао: „Дужни [смо] да такве примамо гостољубиво, да бисмо били сарадници у истини“ (3. Јов. 8).

Као прво, већина нас је ојачала своју духовност између осталог и захваљујући томе што су нека верна браћа била спремна да путују због добре вести. Наравно, не треба сва браћа да путују далеко да би проповедали добру вест. Међутим, можемо да, попут Гаја, подупиремо и храбримо оне који путују. На пример, то могу бити покрајински надгледници и њихове супруге. Такође можемо на неки практичан начин помоћи браћи и сестрама који су се преселили у други крај у својој земљи, или у неку другу земљу, да би служили тамо где је потребна помоћ у проповедању. Зато се одазовимо на позив: „Будите гостољубиви“ (Римљ. 12:13; 1. Тим. 5:9, 10).