Јован није писао Гају само да би га похвалио због његове гостољубивости. Желео је да му помогне да реши један озбиљан проблем. Наиме, из неког разлога, један члан скупштине по имену Диотреф одбијао је да гостољубиво прими браћу која су била у посети. Чак је покушавао да спречи друге у томе (3. Јов. 9, 10).

Нема сумње да та верна браћа не би ни желела да преноће код Диотрефа. Зашто? Зато што је он волео да буде први у скупштини, ништа није примао с поштовањем од Јована и говорио је лоше о апостолима и другима. Иако га Јован никада није назвао лажним учитељем, Диотреф се противио ауторитету апостола. Његова жеља за истакнутошћу и погрешан став показали су на ком је нивоу била његова духовност. Његов пример јасно показује како амбициозни и арогантни појединци могу покушати да у скупштини створе поделе.

Као друго, не треба да се изненадимо када се у ретким приликама деси да неко оспори ауторитет у скупштини. Знамо да је ауторитет апостола Јована био оспорен, а такође и ауторитет апостола Павла (2. Кор. 10:7-12; 12:11-13). Како треба да реагујемо ако се нешто слично деси у нашој скупштини? Павле је у вези с тим дао добар савет Тимотеју: „Господов роб не сме да се свађа, него треба да буде благ према свима, способан да поучава, да се обуздава кад трпи зло, да с благошћу поучава оне који су бунтовни.“ Ако останемо благи чак и кад нас неко провоцира, неки појединци који имају критички став могу постепено да се промене. Тако им Јехова може помоћи „да се покају, па да добро упознају истину“ (2. Тим. 2:24, 25).