У свету али не и део њега

„Како нисте од света [„део света“, NW]... свет мрзи на вас“ (ЈОВАН 15:19).

 1. Који однос хришћани имају према свету, али како свет ипак гледа на њих?

ПОСЛЕДЊЕ ноћи са својим ученицима, Исус им је рекао: „Ви нисте део света.“ О којем је свету он говорио? Зар у једној ранијој прилици није рекао: „Бог толико љуби свет, да је и Сина свога јединорођенога дао, да ни један који у њега верује не пропадне, него да има живот вечни“? (Јован 3:16). Ученици су очигледно били део тог света јер су они били први који су веровали у Исуса ради вечног живота. Зашто је, онда, Исус сада рекао да су његови ученици одвојени од света? И зашто је такође рекао: „Како нисте од света... зато свет мрзи на вас“? (Јован 15:19).

 2, 3. (а) Којег „света“ хришћани не смеју бити део? (б) Шта Библија каже о „свету“ којег хришћани нису део?

² Одговор лежи у томе да Библија користи реч „свет“ (грчки, космос) на различите начине. Као што је објашњено у претходном чланку, „свет“ у Библији понекад указује на човечанство уопште. То је тај свет који је Бог волео и за који је Исус умро. Међутим, The Oxford History of Christianity наводи: „’Свет‘ је такође израз који се у хришћанству користи за нешто што је отуђено од Бога и у непријатељском односу с њим.“ Како то може бити тачно? Католички писац Ролан Минерат, у својој књизи Les chrétiens et le monde (Хришћани и свет), објашњава: „Гледано у негативном смислу, свет се зато сматра... подручјем у коме власти које су у непријатељском односу с Богом извршавају своје активности и које, својим противљењем Христовом победничком владању, сачињавају једно непријатељско царство под Сотонином контролом.“ Тај „свет“ јесу масе човечанства отуђеног од Бога. Прави хришћани нису део тог света, и он их мрзи.

³ При крају првог века, Јован је тај свет имао у мислима кад је написао: „Не љубите свет, ни што је на свету. Ако ко љуби свет, нема љубави Очине у њему. Јер све што је на свету, путене жудње, жудње очију и бес живота, није од Оца него је од овога света“ (1. Јованова 2:15, 16). Он је такође написао: „Ми знамо да смо од Бога и да је сав свет под влашћу лукавога“ (1. Јованова 5:19). Сам Исус је назвао Сотону ’кнезом овога света‘ (Јован 12:31; 16:11).

Успон светских сила

 4. Како су настале светске силе?

⁴ Данашњи свет човечанства који је отуђен од Бога почео је да се развија кратко након Потопа Нојевог времена, кад су многи Нојеви потомци престали да обожавају Јехову Бога. У тим раним данима истицао се Неврод, градитељ градова и „моћан ловац у противљењу Јехови“ (Постање 10:8-12, NW). У тим годинама, велики део тог света био је организован у мале градове-краљевства, који су с времена на време формирали савезе и водили рат једни против других (Постање 14:1-9). Неки градови-краљевства стицали су контролу над другима и постајали регионалне силе. Неке регионалне силе на крају су нарасле и постале велике светске силе.

 5, 6. (а) Наведи седам светских сила библијске историје. (б) Како су представљене те светске силе, и одакле долази њихова моћ?

⁵ Следећи Невродов образац, владари светских сила нису обожавали Јехову, што је чињеница која се одражавала у њиховим окрутним, насилним делима. Те светске силе су у Писму представљене дивљим животињама, а кроз векове, Библија идентификује шест таквих сила које су снажно утицале на Јеховин народ. То су биле Египат, Асирија, Вавилон, Медо-Персија, Грчка и Рим. Било је проречено да ће се после Рима подићи седма светска сила (Данило 7:3-7; 8:3-7, 20, 21; Откривење 17:9, 10). Показало се да је то англо-америчка светска сила, која се састоји од Британског царства заједно с његовим савезником Сједињеним Државама, које су на крају засениле Британију по моћи. Британско царство је почело да се развија након што је нестао и последњи траг Римског царства.a

⁶ Седам узастопних светских сила у Откривењу је представљено главама седмоглаве дивље звери која излази из мора немирног човечанства (Исаија 17:12, 13; 57:20, 21; Откривење 13:1). Ко тој владајућој звери даје моћ? Библија одговара: „Аждаја јој даде силу своју и престо свој и власт велику“ (Откривење 13:2). Та аждаја је нико други до Сотона Ђаво (Лука 4:5, 6; Откривење 12:9).

Долазећа владавина Божјег Краљевства

 7. Чему се хришћани надају, и како то утиче на њихов однос према светским владама?

⁷ Хришћани се већ скоро 2 000 година моле: „Нека дође краљевство твоје, нека буде воља твоја и на земљи као на небу“ (Матеј 6:10). Јеховини сведоци знају да само Божје Краљевство може донети прави мир на земљу. Пошто помно посматрају библијска пророчанства, они су уверени да ће та молитва ускоро бити услишена и да ће Краљевство још мало преузети управу над стварима на земљи (Данило 2:44). Њихова приврженост том Краљевству чини их неутралнима што се тиче ствари светских влада.

 8. Како владе реагују на владање Божјег Краљевства, као што је проречено у 2. Псалму?

⁸ Неке државе тврде да поштују религиозне принципе. Па ипак, оне у пракси игноришу чињеницу да је Јехова Универзални Суверен и да је он устоличио Исуса за небеског Краља с влашћу над земљом (Данило 4:17; Откривење 11:15). Један пророчански псалам наводи: „Устају краљеви земље и скупљају се кнезови на Господа и на помазаника његова [Исуса]. Веле: Раскинимо свезе њихове! збацимо са себе ланце њихове!“ (Псалам 2:2, 3). Владе не прихватају никакве божанске „свезе“ или „ланце“ који би ограничили њихово испољавање националног суверенитета. Зато Јехова каже Исусу, свом изабраном Краљу: „Тражи у мене и даћу ти народе у наслеђе и крајеве земље теби у државу. Ти ћеш их гвозденом палицом саломити, разбићеш их као лонце земљане“ (Псалам 2:8, 9). Међутим, свет човечанства за који је Исус умро неће бити у потпуности ’разбијен‘ (Јован 3:17).

Избегавати ’жиг звери‘

 9, 10. (а) На шта смо упозорени у књизи Откривења? (б) Шта је симболизовано ношењем ’жига звери‘? (в) Који знак примају Божје слуге?

⁹ Откривење које је добио апостол Јован упозорило је да ће свет човечанства који је отуђен од Бога захтевати све више и више кратко пред свој крај, и да ће ’учинити да се свима, малим и великим, богатима и сиромасима, слободнима и робовима, удари жиг на десну руку или на чело, и да нико не може ни куповати ни продавати осим онога који има жиг‘ (Откривење 13:16, 17). Шта то значи? Жиг на десној руци је подесан симбол активне подршке. Шта је са жигом на челу? The Expositor’s Greek Testament каже: „Ова високо фигуративна алузија односи се на навику обележавања војника и робова неком упадљивом тетоважом или знаком... или, још боље, односи се на религиозни обичај ношења имена неког бога као талисмана.“ Многи људи својим поступцима и речима симболично носе тај жиг, идентификујући се као „робови“ или „војници“, „звери“ (Откривење 13:3, 4). Што се тиче њихове будућности, Theological Dictionary of the New Testament каже: „Божји непријатељи допуштају да [жиг] звери, мистериозни број који садржи њено име, буде утиснут на њиховим челима и на једној руци. То им пружа велике могућности за економски и комерцијални напредак, али их излаже Божјем гневу и искључује их из хиљадугодишњег краљевства, Откр. 13:16; 14:9; 20:4.“

¹⁰ Потребно је све више и више храбрости и истрајности за одупирање притиску да се прими тај „жиг“ (Откривење 14:9-12). Међутим, Божје слуге имају такву снагу, а због тога су често омрзнути и клеветани (Јован 15:18-20; 17:14, 15). Уместо да носе жиг звери, Исаија је рекао да ће они на својој руци симболично написати „припада Јехови“ (Исаија 44:5, NW). Осим тога, пошто „уздишу и кукају“ због одвратних ствари које чини отпадничка религија, они на свом челу добијају симболичан знак који их идентификује као достојне да буду поштеђени кад буду извршене Јеховине пресуде (Језекиљ 9:1-7).

11. Ко људским владама даје дозволу да владају док Божје Краљевство не дође да преузме власт над земљом?

¹¹ Бог допушта људским владама да владају до времена када ће Христово небеско Краљевство потпуно преузети власт над земљом. Професор Оскар Кулман у својој књизи The State in the New Testament указује на ово божанско толерисање политичких држава. Он пише: „Сложена представа о ’привременом‘ карактеру државе разлог је због чега став првих хришћана према држави није унитаран, већ уместо тога изгледа да је контрадикторан. Наглашавам да изгледа да је тако. Треба само да споменемо Римљанима 13:1: ’Нека сваки човек буде подложан властима које су...‘, заједно с Откривењем 13: држава као звер из бездана.“

„Звер“ и „цар“

12. Које уравнотежено гледиште имају Јеховини сведоци о људским владама?

¹² Било би неисправно закључити да су сви људи на владајућим положајима Сотонини заступници. Многи су показали да су људи од принципа, као што је проконзул Сергије Павле, који је у Библији описан као ’разуман човек‘ (Дела апостолска 13:7). Неки владари су храбро бранили права мањина, пошто их је водила од Бога дата савест, иако нису познавали Јехову и његове намере (Римљанима 2:14, 15). Сети се да Библија користи реч „свет“ на два супротна начина: свет човечанства, који Бог воли и који и ми треба да волимо, и свет човечанства који је отуђен од Јехове, чији је бог Сотона и од кога морамо бити одвојени (Јован 1:9, 10; 17:14; 2. Коринћанима 4:4; Јаков 4:4). Зато Јеховине слуге имају уравнотежен став према људском владању. Ми смо неутрални у политичким стварима пошто служимо као амбасадори или посланици Божјег Краљевства и наши животи су предани Богу (2. Коринћанима 5:20). С друге стране, ми смо савесно подложни онима на власти.

13. (а) Како Јехова гледа на људске владе? (б) Докле иде хришћанска подложност људским владама?

¹³ Овај уравнотежен приступ одражава гледиште самог Јехове Бога. Кад светске силе, или чак мале државе, злоупотребљавају своју власт, тлаче свој народ или прогоне оне који обожавају Бога, оне сигурно заслужују да буду пророчански описане као свирепе звери (Данило 7:19, 21; Откривење 11:7). Међутим, кад националне владе служе Божјој намери у смислу одржавања закона и реда у правди, он на њих гледа као на своје ’званичнике‘ (Римљанима 13:6). Јехова од припадника свог народа очекује да поштују људске владе и да им буду подложни, али њихова подложност није без ограничења. Кад људи од Божјих слугу траже ствари које Божји закон забрањује или кад забрањују ствари које Бог захтева да његове слуге раде, Божје слуге се држе става који су заузели апостоли, наиме: „Више треба Бога слушати него ли људе“ (Дела апостолска 5:29).

14. Како је хришћанску подложност људским владама објаснио Исус? Павле?

¹⁴ Исус је рекао да ће његови следбеници имати обавезе и према владама и према Богу кад је објавио: „Подајте дакле цару царево а божје Богу“ (Матеј 22:21). Апостол Павле је под надахнућем написао: „Сви да се покоравају вишим властима... Ако ли зло чиниш бој се, јер узалуд не носи мача; јер је Божји слуга да врши освету, и да казни онога који зло чини. Зато треба да се покоравате не само из страха од казне, него и ради савести. Зато и порезе дајете“ (Римљанима 13:1, 4-6). Од првог века н. е. па до данас, хришћани морају да узимају у обзир захтеве државе. Они морају да разаберу да ли би повиновање тим захтевима довело до компромиса њиховог обожавања, или да ли су такви захтеви били оправдани и да им зато треба савесно удовољити.

Савесни грађани

15. Како Јеховини сведоци савесно враћају цару оно што му дугују?

¹⁵ Политичке ’више власти‘ су Божји „слуга“ кад испуњавају своју од Бога одобрену улогу, која укључује и ауторитет да ’кажњавају злочинце и хвале добре људе‘ (1. Петрова 2:13, 14). Јеховине слуге савесно враћају цару оно што он оправдано захтева у погледу пореза, и иду онолико далеко колико им то допушта њихова библијски школована савест у томе да буду „покорни поглаварима и властима... и готови за свако добро дело“ (Титу 3:1). „Добро дело“ укључује и помагање другима, као на пример кад избије катастрофа. Многи сведоче за доброхотност коју су Јеховини сведоци показали према другим људима у тим ситуацијама (Галатима 6:10).

16. Која добра дела Јеховини сведоци савесно чине према владама и другим људима?

¹⁶ Јеховини сведоци воле друге људе и сматрају да најбоље добро дело које могу да им учине јесте да им помогну да стекну тачно спознање о Божјој намери остваривања праведног ’новог неба и нове земље‘ (2. Петрова 3:13). Научавајући и практикујући висока морална начела из Библије, они су добитак за људско друштво, јер многе одвраћају од делинквенције. Јеховине слуге су послушне закону и имају поштовање према владиним министрима, службеницима, судијама и градским властима, исказујући част ’онима којима су дужни дати част‘ (Римљанима 13:7). Сведоци који су родитељи радо сарађују с учитељима своје деце и помажу својој деци да добро уче, тако да она касније буду у стању да зараде за живот, а не да буду на терет друштву (1. Солуњанима 4:11, 12). У својим скупштинама, Сведоци се противе расним предрасудама и класним разликама, и велику важност придају јачању породичног живота (Дела апостолска 10:34, 35; Колошанима 3:18-21). Према томе, својим поступцима они показују да су оптужбе да су антипородични или некорисни за друштво лажне. Зато су тачне речи апостола Петра: „Јер је тако Божја воља да добрим делима ућуткате незналице“ (1. Петрова 2:15).

17. Како хришћани могу ’мудро поступати с онима који су напољу‘?

¹⁷ Дакле, премда Христови истински следбеници „нису део света“, они су ипак у свету људског друштва и морају ’мудро поступати с онима који су напољу‘ (Јован 17:16, NW; Колошанима 4:5). Докле год Јехова дозвољава вишим властима да делују као његов слуга, ми ћемо према њима показивати исправно поштовање (Римљанима 13:1-4). Премда остајемо неутрални што се тиче политике, ми се молимо за „краљеве и за све који су на власти“, посебно кад се од њих тражи да доносе одлуке које би могле утицати на слободу обожавања. Ми ћемо наставити да то чинимо „да тихи и мирни живот поживимо у свакој побожности и у поштењу“, тако да се „сви људи спасу“ (1. Тимотеју 2:1-4).

[Фусноте]

Питања за понављање

◻ Којег су „света“ хришћани део, а којег „света“ не могу бити део?

◻ Шта је симболизовано ’жигом звери‘ на нечијој руци или челу, и које знакове имају Јеховине верне слуге?

◻ Које уравнотежено гледиште према људским владама имају прави хришћани?

◻ Који су неки начини на које Јеховини сведоци доприносе добробити људског друштва?

[Слика на 16. страни]

Библија идентификује људску владу и као Божјег слугу и као дивљу звер

[Слика на 17. страни]

Зато што показују љубазну бригу према другима, Јеховини сведоци су предност за своју средину