Пазити на „мир и сигурност“ смишљен од нација
„Кад буду говорили: ’Мир и сигурност!“ (1. Солуњанима 5:3, НС).
1, 2. а) Зашто данас мудрост налаже да се сачува мир? б) У чему су сагласни чак и супротни политички системи?
НИКАДА још људски свет није био тако несигуран као што је то случај данас. Човечанство се боји избијања трећег светског рата између до зуба наоружаних нација, које поседују нуклеарну бомбу, а што данас изгледа као оружје над оружјем. Могућност да нације у својим ратним настојањима употребе чак нуклеарну бомбу, довела је човечанство на ивицу потпуног уништења. Стога мудрост налаже да се сачува мир.
2 Да, трећи светски рат данашњице вођен нуклеарним оружјем значио би самоубиство света, јер би људи дословно нестали, или би били уништени од последица нуклеарног холокауста. Далековиди политичари и војни заповедници болно су свесни те чињенице, па не желе да буду одговорни за такву глобалну катастрофу. Стога, чак потпуно супротни политички системи сматрају за потребно да дође до споразума и да се поступа према мудрости световне филозофије „живи и дај другоме да живи“.
3. Из ког разлога ће нације прогласити „Мир и сигурност!“
3 Ипак, нације не гаје искрено међусобно поверење. За сваку сигурност, они држе своје војне снаге у пуној приправности. Дакле, хоће ли владаре навести да уједињено прогласе „Мир и сигурност!“ искрена, права међусобна љубав и осећање припадности истој људској породици? Не, они ће то учинити само зато да би одагнали оправдано страховање људи (1. Солуњанима 5:3).
Како ће на проглашење да реагује свештенство и јавност
4, 5. а) Какву реакцију јавности очекујемо с обзиром на предстојећу објаву? б) Упркос подршке свештенства предстојећем проглашењу, која се питања јављају у вези Божјег подупирања те ствари?
4 Кад коначно дође до тог проглашења, јавност ће широм света сигурно позитивно да реагује на то. Несумњиво ће и религиозне воће у свету — укључујући и свештенство хришћанства, католичког и протестантског — поздравити тај међународни гест. Без обзира у ком смеру дува ветар, свештенство се увек окреће у смеру у коме себи осигурава наклоност народа, те помоћ и обазривост од стране политичара.
5 Чињеница, да ће свештенство јаким гласом подупрети објављени политички уговор, не значи да ће то учинити и Бог универзума коме припада и Земља. У својим религиозним грађевинама, свештенство може у уши својих религиозних посетилаца да изговара дугачке и громке молитве, тражећи Божји благослов за поступке политичара у вези успоставе међународног мира и сигурности. Но, јесу ли све те свечане молитве, на које слушаоци одговарају снажним „амин“, прихватљиве од Бога универзума? Може ли он бити у миру са религиозно подељеним светом, чије су молитве за мир и сигурност обликоване од међусобно супротних секти и деноминација?
6, 7. а) Којим путем је кренуло хришћанство — као и Израелци у старо време? б) Колико ће бити корисна подршка свештенства у објави „Мир и сигурност!“?
6 Нигде нико не тврди тако гласно да поседује Божју потпору као нације хришћанства. Али, Бог универзума не влада над хришћанством. Оно је кренуло истим путем као једном стари Израел. Када су Израелци постали незадовољни Јеховиним начином владања и кад су дошли до закључка да је политичка изградња околних паганских нација боља, пошли су ка Јеховином пророку Самуилу и замолили га да постави цара над њима. Самуило је био веома незадовољан и ожалошћен ради тога, а ништа мање није био и Бог, чији је он пророк био.
7 Јехова се с правом осећао повређеним због захтева да се напусти теократско уређење, које је он увео у Израелу. Тада је рекао свом пророку Самуилу: „Јер не одбацише тебе него мене одбацише да не царујем над њима“ (1. Самуилова 8:4-9). То је предочавало којим ће путем кренути хришћанство у 20 веку. То што ће свештенство у догледној будућности поздравити објаву „Мир и сигурност!“ нити ће деловати повољно, нити ће имати Божји благослов.
Одвраћање пажње човечанства
8. Коју ће улогу одиграти Уједињене нације у предстојећем проглашењу и како та организација одвраћа пажњу човечанства?
8 Уједињене нације могу данас да се хвале да имају 159 држава чланица, да им дакле припадају практично све нације. Та ће организација у догледно време несумњиво предњачити у проглашавању „Мира и сигурности“. Но, жалосно је рећи да та светска организација одвраћа пажњу милијарди људи. Зашто? Зато јер такав мир, чак и кад би га подржале све религиозне организације света, укључујући и оне хришћанске, не би значио мир са Створитељем универзума, који поседује моћ да у складу са својом одлуком у вези важних ствари на небу и на Земљи, да живот или га узме.
9, 10. Какав став заузимају Јеховини сведоци према миру и сигурности смишљеном од нација и зашто је то тако?
9 У пророчанству Исаије, Створитељ изричито каже: „Небо је пријесто мој и земља подножје ногама мојим“ (Исаија 66:1). Нације ту доле на подножју његових ногу не красе га својом организацијом Уједињених нација. Они настоје политичким средствима да одрже мир и сигурност у свету, а тиме и постојање Уједињених нација. Али, Јехови предани сведоци на Земљи не могу се придружити свету ослањајући се на људске припреме, које требају да служе миру и сигурности нација. Они узимају к срцу речи из Јакова 4:4, НС: „Прељубници, не знате ли да је пријатељство са светом непријатељство са Богом? Ко, стога, жели да буде пријатељ света, сам себе чини Божјим непријатељем“.
10 Јеховини сведоци не пружају, додуше, активан отпор миру и сигурности смишљеном од нација, али они не могу да њихова настојања препоручују милионима људи који траже место сигурности, у ово време кад ће избити највећа катастрофа у историји човечанства и учинити крај садашњем систему ствари (Матеј 24:21). Јер само ће Божји нови систем ствари успоставити сигурност широм света под Исусом Христом „Кнезом мира“ (Исаија 9:6, 7).
11. Како је свештенство гледало на намеру да се након Првог светског рата оснује Друштво народа?
11 Историја сведочи о промашајима људских мировних планова. Сетимо се да је године 1918. на крају Првог светског рата било препоручено оснивање Друштва народа, како би се спречило избијање даљњих светских ратова. Генерални савет хришћанских цркава Америке поздравио је ту намеру и објаснио: „Ово Друштво народа није само политичка заповест у интересу мира; шта више то је политички израз Божјег Царства на Земљи“. Да ли је тај такозвани политички израз Божјег земаљског царства заиста донео Земљи трајан мир и сигурност?
12. а) Како се испунило Откривење 17:8? б) Ко наставља са јахањем „скерлетне дивље звери“ и до када?
12 Као симболична „скерлетна дивља звер“ из Откривења (17 поглавље) на којој седи стара блудница „Вавилон велики“, Друштво народа је отишло у „бездан“ избијањем Другог светског рата године 1939. То је присилило јахачицу блудницу да одскочи. Кад је године 1945. завршио Други светски рат основане су Уједињене нације као наследник злосрећног Друштва народа. Ова организација има далеко више чланица од Друштва народа, стога мора да је јача и да ужива веће поверење човечанства. Дакле, године 1945. симболична „скерлетна дивља звер“ излази поново из бездана, а симболична блудница „Вавилон велики“ опет се пење на њена леђа, где бесрамно седи све до данашњег дана (Откривење 17:3, 5, 8). Али, сада више не за дуго, према Откривењу 17:16 до 18:24. Зашто не?
13. а) Шта су Уједињене нације? б) Како је та светска заверу предочена пре много времена?
13 Уједињене нације су у стварности светска завера против Бога и против њему преданих сведока на Земљи. То је стварно завера у којој нације света тако рећи шурују и кују планове како да устану против видљиве Јеховине организације на Земљи. Оно што ће се догађати у време „свршетка система ствари“ било је предочено једном завером о којој се извештава у Исаији 8:12 (Матеј 24:3).
Од Јехове очекивати мир и сигурност
14. Зашто је десетплеменски Израел склопио савез са Сиријом? С којим се питањем сада суочило царство Јуде?
14 Пре Исаијиног времена дошло је до расцепа у нацији 12 племенског Израела због спора око царства. Догодило се то након славне владавине цара Соломуна. Десет племена са севера одцепило се и створило Израелско царство, како се само касније назвало, са главним градом Самаријом. Друга два племена, Јуда и Венијамин остала су верна царској династији Давида, који је владао у главном граду Јерусалиму. Десетплеменски Израел се непријатељски односио према двоплеменском царству Јуде. Током времена царство Израела склопило је савез са царством Сирије; чији је главни град био Дамаска, а све то с намером да сруши и подложи себи царство Јуде. Да ли је сада царство Јуде требало ући у савез са неким другим јаким народом, како би се могло суочити са нападом Израела и с њиме повезаном паганском Сиријом? (Исаија 7:3-6).
15. а) Чему су били наклоњени неки из царства Јуде и шта је њихов став одавао? б) Како је пророк Исаија говорио против таквог става?
15 У малом царству Јуде било је особа које су изгубиле веру у Јехову, свог националног Бога. Стога су сматрали да би било најбоље склопити савез или заверу са једним од моћних паганских царстава у свету. Неки од оних који су заступали ту неверну везу Јуде, дакле Јеховиног Царства са једним од царстава безбожног света, позивали су неодлучне у царство Јуде на „заверу“. Тиме су показали да им недостаје вера и поуздање у Бога, чији се темпл налазио у Јерусалиму. Пророк Исаија је био надухнут да говори против такве завере, и према 12. ставку 8. поглавља рекао је следеће: „Не говорите, ’завера!’ односно све што овај народ наставља да говори, ’завера!’ и не бојте се чега се он боји и не дрхтите на то“ (НС).
16, 17. Шта је за Јеховин народ старог времена значио мир и сигурност и како је то дошло до изражаја кад је асирски цар Сенахирим запретио Јерусалиму?
16 Заветни однос који је постојао између Јехове и његовог народа значио је за њих мир и сигурност. Показало се то кад је асирски владар Сенахирим послао као изасланике три висока службеника, који су тражили од цара Језекије и од Јерусалимског народа да им се предају. Равсак, заступник Асирије који је наступао као говорник, стао је испред зидина Јерусалима и јаким гласом је срамотио Јехову Бога, како би ослабио или разорио поверење Јевреја у њиховог Бога. Дубоко ожалошћен због тог понижавања Јехове, јединог живог и истинитог Бога, а свестан опасности у којој се нашао Јерусалим суочен с огромном асирском војском, цар Језекија је отишао у темпл и целу ту ствар изнео Јехови Богу у молитви. Обрадован испољавањем узвишене вере у њега и због прибегавања к њему, да покаже своју универзалну сувереност, Јехова даје повољан одговор, а то је посведочио пророк Исаија. Цар Језекија је заповедио да се хвалисавом Асирцу Равсаку ништа не одговара (2. Царевима 18:17-36; 19:14-34).
17 Равсака је то несумњиво веома изненадило, те се вратио натраг у Сенахиримов логор, а он се у то време управо борио против Ливне (2. Царевима 19:8). Кад је чуо Равсаков извештај, Сенахирим шаље Језекији пратеће писмо с упозорењем: „Немој да те вара Бог твој, у којега се уздаш говорећи: неће се дати Јерусалим у руке цару Асирском“ (2. Царевима 19:9, 10). Следеће ноћи су асирски говорник Равсак на своје речи, а Сенахирим на своје претеће писмо добили одговор од самог Јехове, чиме се он доказао далеко надмоћнијим од националног бога Асираца. У извештају о том догађају читамо у 2. Царевима 19:35, НС следеће: „И збило се те ноћи да је анђео Јехове изашао и пообарао стотину и осамдесет и пет хиљада у логору Асираца. Ујутро кад су људи устали, гле, сви су они били мртви трупла“. У освит дана кад су преживели Асирци устали — а мећу њима и цар Сенахирим, а вероватно и Равсак — угледали су око себе застрашујући призор — жртве рата вођеног против Јехове Бога.
18. а) Шта се на крају догодило са частољубивим Сенахиримом? б) Какав пример, Јеховиним сведоцима данас, даје овај историјски извештај?
18 До краја понижен због тога што су били осујећени његови честољубиви планови против Јеховине организације, Сенахирим је пожурио „посрамљена лица“ натраг у свој главни град Ниневију, где су га убила његова два сина (2. Дневника 32:21; 2. Царевима 19:36, 37). Никада више није асирска светска сила запретила Јеховиној видљивој организацији. Заиста, величанствено оправдање универзалног суверенитета свемогућег Бога! Осим тога, сачињавањем Јерусалима било је на истакнут начин показано од кога требају Јеховини сведоци, у потпуном поуздању наставити са очекивањем неуздрмљивог мира и сигурности — не од политичке завере, него од Јехове Бога.
Остати пажљив
19. Шта ће Удружење Кула стражара и надаље да ради?
19 Удружење Кула стражара ће у својим публикацијама и даље објављивати времену примерена упозорења, како би помогла својим читаоцима да остану пажљиви и да не буду преварени кад народи овог система ствари дрско прогласе „Мир и сигурност!“
20. Зашто Јеховини сведоци неће ни у ком случају да се поуздају у долазећи проглас „Мир и сигурност“ и за шта је сада време?
20 Јехови предани сведоци не могу ни у ком случају да се поуздају у „Мир и сигурност“, који ће сигурно прогласити народи света. Они такође не могу честитати инцијаторима тог међународног настојања, а истовремено да имају Јеховино признање. Стога се чувају повезивања са нацијама овог старог система ствари. Уместо тога, стално се присећају да је у послератној 1919. години настала једна нова „нација“, која није имала баш никакве везе са Друштвом народа. Та нова нација и даље расте, она се шири по целој Земљи, у складу са пророчанством из Исаија 60:22, НС: „А малени ће постати хиљада и незнатан моћан народ. Ја, Јехова убрзаћу то у право време“. Да, сада је време кад би сви на Земљи требали да пазе на предстојећи проглас „Мир и сигурност“, који је смишљен од нација.
Како би одговорио?
◻ Како ће јавност највероватније да реагује на проглас „Мир и сигурност!“?
◻ Шта је било предочено „завером“ о којој се говори у Исаији 8:12?
◻ Како Уједињене нације одвраћају пажњу човечанства?
◻ Зашто Јеховини сведоци неће бити преварени?
[Слика на 9. страни]
Асирски официр Равсак је срамотио Израеловог Бога, но исход је показао да истински мир и сигурност могу доћи само од Јехове Бога