20. поглавље
Коме ће ускрсење бити благослов
Увези са ускрсењем мртвих настају многа питања. Ко ће устати? Зар и деца? Чак и дојенчад? Како праведници тако и неправедници? Да ли ће они, који су били ожењени, бити опет сједињени са својим ранијим брачним друговима.
Библија не објашњава сваку појединост о ускрсењу. Но, она садржи дивно обећање да ће мртви бити дозвани у живот и наводи довољно појединости, да би подупрла веру у то обећање. Зар да, само зато што она прећуткује неке појединости, сумњамо у веродостојност тог обећања?
Ми ни у нашем опхођењу са људима не очекујемо да нам увек све подробно објасне. Кад смо на пример, позвани да неку свечану гозбу, не питамо домаћина: ”Зар ће код вас бити места за толике људе? Јесте ли спремни кувати за толике људе? Имате ли довољно прибора за јело и посуђа?“ Не би ли таква питања била увреда? Такође не би нико дошао на помисао да домаћину каже: ”Ја ћу доћи само ако ми осигураш да ћу се добро забавити“. Примити позив и знати од кога долази, требало би бити довољно за уверити нас, да се нећемо разочарати.
Сигурно не би нико волео да мора све што каже тачно објаснити или доказати. Кад би нам, на пример, познаник причао да је опасно неког утопљеника, тада не бисмо уколико нам је добар пријатељ, захтевали од њега да докаже да је заиста учинио све што нам је причао, јер би то показивало недостатак поверења и не би доприносило учвршћењу и одржавању пријатељства. Према томе, неко, ко би веровао у обећање ускрсења тада када би знао сваку појединост о томе, не би могао бити означен пријатељем. Ко жели да га призна за свог пријатеља мора показивати веру и поузда ње у Његову реч. (Јевр. 11:6) Бог се побринуо за мноштво доказа, на којима се може изградити таква вера; али он не сили никога да верује, тако да би навео и доказао сваку појединост, јер тада вера практично више не би била потребна.
Изостављање извесних појединости служи тако испитивању људи, да би се утврдило шта им лежи на срцу. Има особа које су толико обузете собом и својим обљубљеним идејама да желе поступати потпуно независно. Не желе никоме полагати рачун. Вера у ускрсење захтевала би од њих да живе по Божјој вољи. Зато их изостављање извесних појединости о ускрсењу изгледа оправданим разлогом да у то не верују. Они су врло слични Садукејима који су живели у време Исусовог деловања на Земљи. Садукеји нису веровали у ускрсење и указали су зато на један проблем, који је према њиховом мишљењу био непребродив. Рекли су Исусу:
”Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату својему. Беше седам браће, и први узе жену, и умрије без деце; и узе други жену, и он умрије без деце; и трећи је узе; и тако свих седам; и не оставише деце, и помреше; а после свију умрије и жена. О ускрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена“. (Лука 20:28-33)
Одговором, који је Исус Христ дао Садукејима, доказао је да су њихова размишљања била крива и истакао је поузданост обећања о ускрсењу. Одговорио им је:
”Деца овога света жене се и удају; а који се удостоје добити онај свет и ускрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; ... А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Јехову Бога Аврамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи“. (Лука 20:34-38).
ЗАШТО УСКРСНУЛИ НЕМАЈУ ИЗГЛЕД ЗА БРАК?
Одговор, који је Исус дао Садукејима, могао би неке запрепастити јер је рекао, да се ускрснули неће женити. Они би чак могли помислити да ускрсење без брака нема за њих више никакву драж и да им не може бити благослов.
Не, осмотримо ли поближе Исусов одговор, требамо се сетити да смо несавршени. Свиђа ли нам се нешто или не, зависи углавном од тога, да ли ”смо на то навикли или не. Зато сада још нико не може сигурно знати како ће му се свиђати припреме које ће тада Бог створити за ускрснуле. Ми сада не знамо још ни све појединости о ускрсењу Бог је у том погледу мислио добро за нас. Можда ми, као несавршени људи, на много тога, што би нас као савршене испунило радошћу, сада неповољно реагујемо. Могуће ми ове појединости сада још уопште не можемо разумети. Христ Исус је био свестан недостатака несавршених људи и узимао их је у обзир. То произлази из следећих речи које је једном изговорио својим ученицима: ”Још вам много имам казати; али сад не можете носити“. (Јов. 16:12)
Они, који ће ускрснути у бесмртни живот на небу, немају никакву представу о том животу. Не могу га сразмерити ни са чим на Земљи. Имаће сасвим другачије тело. Обележја полова, која као људи показују, потпуно ће нестати, неће се више моћи женити, јер као целина сачињавају Христову ”невесту“.
Како је са онима који ускрсавају за вечни живот овде на Земљи? Хоће ли бити поново сједињени са својим пређашњим брачним другом? Библија тако нешто не говори. Она јасно указује да смрт раставља брак. У Римљанима 7:2, 3 стоји: ”Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њезин умре, раздреши се од закона мужевљега. ... проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другога“.
Одлучује ли се сада неко на поновну женидбу, не треба бити забринут због тога, како би то у ускрсењу могло деловати на његовог пређашњег брачног друга. Ако му је тешко бити неожењен, не треба то безусловно остати надајући се да ће се након ускрсења поново сјединити са својим пређашњим брачним другом. Бог је уистину добростив што од нас не захтева да пређашњи брачни однос треба након ускрсења умрлог брачног друга бити опет успостављен како су Садукеји криво мислили.
Иако ми не знамо у којим ће подручјима и с ким ускрснули заједно живети, ипак можемо бити уверени, да ће све одредбе које ће бити постављене, допринети њиховој срећи. Божји дарови — па и ускрсење — задовољиће жеље и потребе послушних људи, јер су његови дарови савршени, беспрекорни. (Јак. 1:17) Све оно, што нам је до сада у својој великодушности дао као израз своје љубави, уверило нас је у ту чињеницу.
ДЕЦА И ОСТАЛИ КОЈИ ЋЕ БИТИ ПРОБУЂЕНИ
Шта ће бити са децом која умиру? Хоће ли се и она вратити у живот, кад на Земљи буде владала правда? То је сигурно жеља свих родитеља, којима је смрт одузела дете, имају и разлога да се надају испуњењу те жеље.
Мећу ускрснулима из мртвих, о којима извештава Библија, налазила су се и деца. Кћерка Јаира из Галилеје имала је око 12 година када је Исус поново оживео. (Лука 8:42, 54, 55) Дечаци, који су ускрснути од пророка Илије и Јелисија, могли су бити млађи или старији. (1. Цар. 17:20-23; 2. Цар. 4:32-37) И зар не треба обзиром на ускрсавање деце у прошлости, с правом очекивати да ће под владавином краља Исуса Христа ускрснути небројена деца? Сасвим сигурно! Можемо бити чврсто уверени да ће Јехова Бог у свему, што је у том погледу предузео, поступати према дотичном праведно, мудро и са много љубави.
Из Библије јасно произлази да ће већина људи — мужева, жена и деце — устати из мртвих. Апостол Павле је у свом обрамбеном говору пред намесником Филиксом рекао: ”И имајући надање на Бога да ће бити ускрсење мртвима, и праведницима и грешницима“. (Д. ап. 24:15) ”Праведници“ су они, који су живели тако, да су постигли Божју милост. Остали људи су ”неправедници“. Не значи ли то да ће сваки појединац умрли ускрснути? Не, то никако не значи.
КО НЕЋЕ УСКРСНУТИ?
Неке особе су већ осуђене од Бога и нису достојне ускрсења. Библија говори о онима КОЈИ се данас супротстављају Христовој владавини и који нису спремни чинити добро његовој ”браћи“ на Земљи: ”Ови ће отићи у вечно одрезање“ (Мат. 25:46, НС) То ”вечно одрезање“ доживеће у непосредној предстојећој ”великој невољи“, у којој ће Исус Христ заједно са својим небеским сувладарима уништити све непријатеље своје праведне владавине.
О предвиђеним судионицима у небеском краљевству, који се покажу невернима Богу, читамо следеће: ”Нема више жртве за грехе; него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте“. (Јевр. 10:26, 27)
Говори се и о читавим класама људи, који ће бити заувек уништени. Исус Христ је рекао да су фарисеји, који се нису кајали, вође његових дана, гледано као класа, сагрешили против Духа Светога. Он је о том греху рекао: ”Сваки грех и хула опростиће се људима; а на Духа светога хула неће се опростити људима. Иако ко рече реч на сина човечјега, опростиће му се; а који рече на Духа светога, неће му се опростити ни на овоме свету ни на ономе“. (Мат. 12:31, 32) Будући да се тај грех неће опростити, остаће за казну вечно мртви сви, који су постали криви, јер су побијали очигледне објаве Духа Божјега.
Осим за особе о којима Библија изричито говори да су за увек уништене, не можемо ми ни за кога рећи да неће ускрснути. Чињеница, да неки неће ускрснути, треба нам служити као опомена, како не бисмо пошли путем, на коме бисмо навукли на себе Божје негодовање.
УСКРСЕЊЕ СУДА
Да ће већина људи ускрснути из мртвих, треба заиста приписати Божјој незаслуженој доброти. Бог то није био дужан учинити, али Његова љубав и самилост према човечанству потакла су га да даде свог сина као откупну цену и тако створи темељ за ту припрему. (Јов. 3:16) Зато се једва може замислити да могу постојати људи, који не би ценили што су ускрснути и што су добили изглед на вечни живот. Ипак ће бити неких који неће развијати искључиву непоколебиву и лојалну љубав према Јехови Богу. Зато им неће бити удељени вечни благослови, који су им стављени у изглед њиховим повратком у живот.
Исус Христ је обратио пажњу на ту чињеницу кад је говорио о ”ускрсењу суда“ и насупрот томе, о ”ускрсењу живота“. (Јов. 5:29) Упоређивање живота са судом показује, да се код суда мора радити о некој пресуди. О каквој пресуди?
Упоређење ситуације оних, који устају за вечни живот на Земљи, и ситуације оних, који устају за бесмртни живот на небу, помоћи ће нам да то разумемо. Библија каже за оне, који имају део ”у првом ускрсењу“; ”Блажен је и свет онај који има дијел у првом ускрсењу: над њим друга смрт нема области“. (Откр. 20:6) Будући да 144 000 сунаследника ускрсава за небески бесмртни живот, они не могу умрети. Њихова је верност тако непоколебљива, да им он може поклонити неразорив живот. Но то се ипак не односи на оне, који ускрсавају за земаљски живот. Неки ће од тих постати неверни Богу. Због своје неверности бити ће осуђени на ”другу смрт“, на смрт, из ”власти“ које више нема ослобођења.
Али зашто би неко, након што му је била указана Божја незаслужена милост да буде ускрснут из мртвих, ипак поступао тако да буде осуђен?
Размотримо ли шта је Исус рекао за неке особе које ће ускрснути, можемо боље разумети одговор на то питање. Исус је рекао својим неверним земљацима:
”Нинивљани изаћи ће с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше Јонинијем поучењем: а гле, овде је већи од Јоне. Царица јужна изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Саламунову: а гле, овде је већи од Саламуна“. (Мат. 12:41, 42; Лука 11:31, 32)
О граду, који би се тврдоглаво устручавао слушати речи истине, рекао је Исус:
”Лакше ће бити земљи Содомској и Гоморској у дан страшнога суда него ли граду ономе“. (Мат. 10:15, погледај и надаље и Мат. 11:21-24)
Уколико ће Содоми и Гомори бити ”лакше“ у ”дан суда“? Како ће Нинивљани који су послу шали Јонино проповедање и ”царица јужна“ осудити нараштај Исусових земљака?
Својим реаговањем на помоћ која ће им се пружати за време владавине Исуса Христа и његових 144 000 сукраљева и сусвештеника. То ће време владавине бити ”дан суда“, јер ће се за то време свим људима пружати прилика да покажу желе ли се подвргнути Божјим одредбама или не. Особама, као нпр., неверним становницима градова, који су били сведоци Исусових чуда неће то бити лако.
Њима ће бити веома тешко да понизно признају грешку, коју су починили кад су одбацили Исуса као Месију, и да му се сада подреде као Краљу. Њима ће због њиховог поноса и тврдоглавости бити теже да се подвргну него ли становницима Содоме и Гоморе, који су, додуше, били зли, али никада нису одбијали такве дивне прилике какве су имали они, који су били сведоци Христових чудеса. Повољнија реакција ускрснулих Нинивљана и царице од Сабе биће као прекор ускрсну лој генерацији Исусових земљака који су живели у време његове земаљске службе. Нинивљанима и сличним особама биће много лакше подвргнути се владавини онога, против кога нису никада имали никаквих предрасуда.
Особе, које очигледно не буду спремне под владавином Христовог краљевства напредовати на путу правде, биће осуђене на ”другу смрт“. Код неких ће се то догодити још пре него постигну савршенство.
Други ће се, напротив, након што достигну људско савршенство, показати незахвалним и неверним Јехови Богу кад буду стављени на кушњу Након хиљадугодишње владавине биће сотона, ђаво, пуштен на кратко време из бездана у којем је био заробљен. Као што је завео Еву (која је опет завела Адама) тиме што је оспоравао Божју сувереност тада ће поново покушати навести савршене људе на побуну против Божје владавине. О резултату тог сотониног покушаја пише у Откривењу 20:7-10, 14, 15:
”И кад се сврши хиљада година, пустиће се сотона из тамнице своје, и изићи ће да вара народе по сва четири краја земље, Гога и Магога, да их скупи на бој, којијех је број као песак морски. И изиђоше на ширину земље, и опколише око светијех, и град љубазни, и сиђе огањ од Бога с неба, и поједе их. И ђаво који их вараше би бачен у језеро огњено и сумпорито, где је звер и лажни пророк, и биће мучени дан и ноћ вавијек века. ... И смрт и пакао бачени бише у језеро огњено. И ово је друга смрт. И ко се не нађе записан у књизи живота, бачен би у језеро огњено.“
То указује на њихово коначно уништење или истребљење. За те неверне — како је то Исус рекао — ускрсење ће бити ”ускрсење суда“ или осуде. Они, који не буду суделовали у сотониној побуни, биће напротив проглашени достојнима вечног живота. То ће бити за њих трајна радост јер ће живети као савршени људи и у бескрајну вечност љубити и бити љубљени. Њихово ускрсење показаће се као ”ускрсење живота“.
Ми можемо већ сада развијати својства која Бог тражи од својих прокушаних слугу. Ако смо му захвални за све што је за нас учинио и ако већ сада полазимо путем правде, тада нам осим садашњег живота стоји у изгледу далеко више: вечни живот у савршенству, без брига и боли!