Шта каже Библија

Шта стварно каже књига Постанка?

„НАУЧНИ КРЕАЦИОНИСТИ“ кажу да је, према библијској књизи Постанка, (1. Мојсијевој), Бог створио свемир пре мање од десет хиљада година. Кажу и да је земља са животним облицима на њој створена за шест дословних дана од по 24 часа.

С друге стране, еволуционистичко мишљење сматра да је Књига Постанка мит, а учи да су свемир и земља, са свим животним облицима, производ случајних еволуционих процеса који су се одвијали милијарде година.

Међутим, много је оних који нису задовољни ни једном од ових теорија. Наизглед је теорија научних креациониста делимично противна здравом разуму, а противна је и доказима које видимо око себе у природи. Међутим, представу да је живот, са свом својом чудесном сложеношћу, само производ слепих еволуционих сила многима је тешко да прихвате. Представљају ли, дакле, та два гледишта једину могућност?

Не, постоји и треће гледиште. То је оно што заиста говори библијска Књига Постанка. Размотримо ову трећу могућност.

Објашњење Књиге Постанка

У уводним речима књига Постанка каже: „У почетку је Бог створио небо и земљу“ (1. Мојсијева 1:1, НС). Да ли кажу ове речи да се то догодило пре око десет хиљада година? Не, не означава се никакво временско раздобље. ’Почетак’ би зато могао бити милијарде година раније.

Међутим, на самом ’почетку’ Библија указује да разумно Биће, Створитељ, управља делом стварања. Иако многи научници нису задовољни тим ставом, она се слаже са закључком астронома да је свемир имао почетак, да у њему влада велики ред, и да њим управљају непромењиви закони. Ред који се темељи на закону може произаћи само од разумног ума. Иако наука објашњава многе од тих знакова, Књига Постанка упознаје нас са Законодавцем.

Извештај Књиге Постанка затим укратко описује фамозних шест „дана“ стварања. Ти дани, међутим, не улазе у време за које је створен материјал земље и свемира, јер се то већ догодило „у почетку“. Тих шест дана стварања представљају временско раздобље током којег је првобитна, негостољубива Земља постепено учињена прикладном за обитавање.

Да ли је сваки од тих шест дана био дослован дан од 24 часа? Књига Постанка то не каже. Реч „дан“ на хебрејском језику (на којем је написана Књига Постанка) може означавати дугачко временско раздобље, чак хиљаде година (Упореди Псалам 90:4; 1. Мојсијева 2:4). На пример, ’седми дан’ у којем ми сада живимо траје на хиљаде година (1. Мојсијева 2:2, 3). Зато докази указују на то да на читаво раздобље од шест дана треба гледати као на раздобље дуго на десетине хиљада година.

„Према њиховим врстама“

Редослед шест епоха стварања показује како су стварани вода, земља, светлост, атмосфера, биље, рибе, птице, животиње и, коначно, људи (1. Мојсијева 1:3-27). Тај редослед се уопштено слаже са редоследом који су утврдили научници.

Али, у извештају 1. поглавља Књиге Постанка непрестано се понавља једна значајна изјава. На пример, у 1. Мојсијевој 1:21 (НС) говори се о петом дану стварања: „И Бог је створио велике морске немани и сваку живу душу која се креће, које су проврвеле у води по својим врстама.“ Обзиром на шести дан, у 24 ставку (НС) се каже: „Нека земља изнесе живе душе по њиховим врстама, домаћу животињу која се креће и дивљу животињу земље по њеној врсти.“

Дакле, створене су врсте животиња, а не свака посебна пасмина. Међутим, различите ’врсте’ створене су одвојено и нису произашле једна из друге. У свакој ’врсти’ може да постоји велика разноликост, као што видимо у ’врсти’ мачака или ’врсти’ паса или људској ’врсти’. Али, генетски чиниоци које је у њих уградио Створитељ увек те ’врсте’ држе одвојеним једне од других. Зато пас и мачка не могу да се паре и тако зачну нови облик живота.

Истина је да то противречи теорији еволуције. Али, не противречи свим видљивим чињеницама. Док животиње у својим ’врстама’ стварају велику разноликост, нико никада није забележио да се једна ’врста’ животиња оплодила или еволуирала у другу ’врсту’.

Али, шта је са сличностима у грађи које постоје између неких врста животиња? Те сличности су разумљиве ако узмемо у обзир да су све оне производ једног Створитеља и да су сачињене од истог материјала — земље, и то за живот у сличним околностима.

Осим тога, Књига Постанка даје одговор на проблем који научници не могу да реше. Како је настао живот? Научници покушавају да одговоре на то питање различитим теоријама, али у ствари то не могу. А непријатна чињеница која се увек понавља у научним лабораторијама је да живот долази једино из већ постојећег живота и то из исте ’врсте’ живота.

Књига Постанка нам такође говори да је живот старији од свемира и да је сав други живот на небу и на Земљи произашао из првобитног извора живота, свемогућег Створитеља, који каже да му је име Јехова. Наука не може да да̂ боље објашњење, наиме оно које би се слагало са свим научним чињеницама које запажамо (Псалам 36:9; 83:18; Исаија 42:8; Откривење 4:11).

Почетак човека

Завршно дело стварања на Земљи, како каже Књига Постанка, јесте човек: „И Јехова Бог је створио човека од праха земаљског и у носнице му удахнуо дах живота и човек је постао жива душа“ (1. Мојсијева 2:7, НС). И научници сматрају да је човек, у поређењу са осталим животним облицима, настао тек касније.

Међутим, овај библијски цитат је противан веровању већине научних креациониста да човек има бесмртну душу одвојену и различиту од тела. За ту душу каже се да се након смрти одваја од тела. Међутим, Књига Постанка, као и други делови Библије, показује да човек нема душу као нешто нематеријално што борави у њему, него да је он сам душа. Приликом смрти човек одлази у непостојање и чека ускрснуће (Проповедник 9:5, 10; Јован 5:28, 29; Дела апостолска 24:15; Откривење 20:12, 13). Библија упоређује смрт са сном из ког се може пробудити ускрснућем (Јован 17:11, 43, 44).

Изјава у 1. Мојсијевој 2:7 противна је теорији еволуције на још један начин. Она јасно показује да је Бог директно створио човека, а не да је овај потекао од животиња.

Да ли може да се верује исказу Књиге Постанка? Па, наука нема ни један доказ да је човек потекао од животиња. Не постоји доказ да су мајмунолики фосили ископани у Африци и на другим местима на било који начин преци човека. Уствари, кад би они данас живели, вероватно бисмо их сместили у зоолошке вртове заједно са другим мајмуноликим створењима. А фосили чија је коштана грађа и величина блиска људској вероватно су само огранак људске породице.

Исто тако, не може да се оспори повезаност човека са ’прахом земаљским’, како то каже Књига Постанка. Све хемијске супстанце које сачињавају људско тело могу да се нађу у ’праху земаљском’. Од тог ’праха’ уствари зависи човеково даљње постојање. Људско тело се подржава и обнавља храном која се састоји од храњивих честица које се налазе у ’праху земаљском’ којег прерађују биљке и животиње које му служе за храну.

Дивљак — или син Божји?

У 1. Мојсијевој 1:26 налази се још један опис стварања човека. Тамо стоји: „Да начинимо човека по својој слици, по свом обличју и нека су им подложене рибе морске и летећа створења небеса и домаће животиње и сва земља и свака животиња која се креће по земљи“ (1. Мојсијева 1:26, НС). Пошто нам Библија каже да је Бог дух, израз „по својој слици“ мора да се схвати у смислу поседовања Божјих особина.

Овом изјавом се на начин како то еволуционисти никад не би могли, објашњава зашто је човек толико различит од животиња. Само човек може да управља животињама и биљем које је око њега. Само човек има морални осећај и савест. Само човек има широку слободу избора и тако развијени разум. Само човек има способност да схвати постојање Бога и само он има дар говора којим Му се може обраћати. У часопису The Journal of Semitic Studies је писало: „Људски говор је тајна; то је божански дар.“

Еволуционисти прве људе приказују као бруталне и дивље. Неки ранији припадници људског рода несумњиво су починили много дивљаштва, али и данашњи човек је дивљак, судећи по томе што је у ратовима овог века побијено на стотине милиона људи. Човек се све до данас дивљачки понаша! Али, Библија показује да морални и интелектуални потенцијал некадашњих људи није био ништа мањи него код данашњег човека (Упореди 1. Мојсијева 4:20-22; 5:22; 6:9). То се не противи чињеницама које се могу приметити. Узмимо на пример цртеже такозваних праисторијских људи на зидовима пећине Ласко у Француској. Осетљивост и уметничка способност приказана на тим цртежима и данас побуђује много дивљења.

Стварни значај Књиге Постанка

Према томе, прва поглавља Књиге Постанка пружају увид у прапочетак. Међутим, Књига Постанка није детаљан научни приручник, а то и није била њена намера. Информације које садржи имају дубљу сврху.

Она, на пример, показује да је срећа човека зависила од тога да настави да сарађује у Створитељевој намери. Али, кад је човек одбио да прихвати своју обавезу и побунио се против Божјих припрема, изгубио је своју првобитну срећу и убрзо упао у грех, смрт и дивљаштво које и данас видимо (1. Мојсијева 3:1-18; 5. Мојсијева 32:4, 5).

Прва поглавља Књиге Постанка, међутим, показују, да је одмах после човекове побуне Бог предузео први корак у својој дугорочној намери да људском роду поново врати првобитну срећу. Треба да дође „семе“ које ће сузбити лоше последице човековог греха (1. Мојсијева 3:15). Ко ће бити то Семе истакнута је тема већег дела Библије. Након описа да је то Семе коначно дошло у личности Месије, Исуса, Библија даље описује како ће припреме које је Бог учинио, у центру којих је Исус, коначно обрнути трагичан смер којим људи иду. Описује се и како ће цела Земља бити претворена у рај настањен савршеним људима, рај у ком рат, насиље, злочин, жалост и чак болест и смрт више никад неће мучити људску породицу (Псалам 46:9; Откривење 21:4, 5).

Да, Књига Постанка је много више него само прича о стварању. У њој је постављена сцена читаве људске историје — прошле, садашње и будуће. Много од те историје, а и самог живота, не можемо разумети ако пропустимо те важне прве кораке. Заиста, ако се не обазиремо на оно што стварно каже Књига Постанка, тада излажемо опасности своју будућност (1. Јованова 2:15-17).

[Истакнути текст на 20. страни]

Извештај Књиге Постанка се не противи чињеницама које се могу приметити

[Истакнути текст на 21. страни]

Чињенице потврђују извештај Књиге Постанка да су животни облици створени „по својим врстама“

[Слика на 22. страни]

Библија показује да ће цела Земља бити претворена у рај

[Истакнути текст на 23. страни]

Без библијског извештаја не можемо објаснити људску историју ни сврху живота