Времена и раздобља у Јеховиним рукама

„Није ваше знати времена и часове [„раздобља“, NW] које Отац својом влашћу одреди“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 1:7).

 1. Како је Исус одговорио својим апостолима на питања која су се тицала времена?

ШТА би за оне који „уздишу и кукају због свих гадости које се чине“ у хришћанском свету и широм земље могло бити нормалније од питања када ће се овај зли систем завршити и бити замењен Божјим праведним новим светом? (Језекиљ 9:4; 2. Петрова 3:13). Апостоли су Исусу баш пред његову смрт, а и након ускрсења, постављали питања која су се тицала времена (Матеј 24:3; Дела апостолска 1:6). Међутим, Исус им у свом одговору није дао повода за израчунавање датума. У једној прилици дао им је комбиновани знак, а у другој је рекао да ’није њихово да знају времена и раздобља која Отац својом влашћу одреди‘ (Дела апостолска 1:7).

 2. Зашто се може рећи да Исус није увек знао време које је његов Отац утврдио за догађаје који ће се одиграти током времена краја?

² Иако је Исус Јеховин јединорођени Син, ни он увек не зна Очев временски план догађаја. У свом пророчанству о последњим данима, Исус је понизно потврдио: „О дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, ни Син, него Отац сам“ (Матеј 24:36). Исус је био спреман да стрпљиво чека да му Отац открије тачно време за акцију у којој ће он уништити овај зли систем ствари.a

 3. Шта можемо научити из Исусовог одговора на питања која се тичу Божје намере?

³ Из начина на који је Исус одговорио на питања о томе кад ће се одиграти ствари везане за испуњење Божје намере, могу се извести два закључка. Као прво, Јехова има временски распоред; као друго, он лично га утврђује, и његове слуге не могу очекивати да унапред добију прецизну информацију о његовим временима или раздобљима.

Јеховина времена и раздобља

 4. Која су значења грчких речи преведених са „времена“ и „раздобља“ у Делима апостолским 1:7?

⁴ Шта се подразумева под ’временима‘ и ’раздобљима‘? Исусова изјава забележена у Делима апостолским 1:7, садржи два временска аспекта. Грчка реч преведена са „времена“ означава „време у смислу трајања“, један временски размак (краћи или дужи). „Раздобља“ је превод речи која се односи на утврђено или одређено време, једно посебно раздобље, односно период, означен извесним обележјима. С обзиром на ове две изворне речи, В. Е. Вајн износи: „У Делима апостолским 1:7, ’Отац је ставио у своју надлежност‘ и времена (хронос), то јест дужине периода̂, и раздобља (каирос), то јест епохе обележене извесним догађајима.“

 5. Када је Јехова обавестио Ноја о својој намери да уништи искварени свет, и који је двојаки задатак Ноје извршавао?

⁵ Пре Потопа, Бог је утврдио тачну временску границу од 120 година за покварени свет који су створили људи и бунтовни материјализовани анђели (Постање 6:1-3). Побожни Ноје је тада имао 480 година (Постање 7:6). Није имао децу и био је без њих наредних 20 година (Постање 5:32). Много касније, тек када су Нојеви синови одрасли и поженили се, Бог је обавестио Ноја о својој намери да одстрани зло са земље (Постање 6:9-13, 18). Чак и тада, иако је Ноје добио двојако опуномоћење, и да гради арку и да проповеда својим савременицима, Јехова му није открио свој временски распоред (Постање 6:14; 2. Петрова 2:5).

 6. (а) Како је Ноје показао да је временске факторе препустио Богу? (б) Како ми можемо следити Нојев пример?

⁶ Деценијама је — можда пола века — Ноје ’извршавао све што му је Бог заповедао‘. Ноје је то чинио по ’вери‘, не знајући прецизан датум (Постање 6:22; Јеврејима 11:7). Јехова му није дао обавештење о тачном временском плану догађаја, све до недељу дана пре него што ће избити Потоп (Постање 7:1-5). Нојево безусловно поуздање и вера у Јехову омогућили су му да временске факторе препусти Богу. Како ли је само Ноје био захвалан када је осетио Јеховину заштиту у време Потопа и касније када је крочио из арке на очишћену земљу! Са сличном надом у избављење, зар не треба и ми да исказујемо овакву веру у Бога?

 7, 8. (а) Како су настале државе и светске силе? (б) На који начин је Јехова ’одредио времена и границе станова људи‘?

⁷ Након Потопа, већина Нојевих потомака напустила је право обожавање Јехове. С циљем да остану на једном месту, почели су да зидају град и кулу за криво обожавање. Јехова је увидео да је време да реагује. Он им је помешао језике и ’расуо их оданде [из Вавилона] по свој земљи‘ (Постање 11:4, 8, 9). Касније, језичке групе су прерасле у нације, а неке од њих су освојиле друге нације и постале регионалне силе, чак и светске силе (Постање 10:32).

⁸ У складу са извршењем своје намере, Бог је повремено одређивао државне границе и време када би одређена нација имала превласт локално или као светска сила (Постање 15:13, 14, 18-21; Излазак 23:31; Поновљени закони 2:17-22; Данило 8:5-7, 20, 21). Апостол Павле је указивао на ову страну Јеховиних времена и раздобља када је грчким интелектуалцима у Атини рекао: ’Бог који је створио свет и све што је у њему, учинио је да сви људи, који су сви од једне крви изишли, живе по свему лицу земаљскоме, одредивши трајање времена и границе њихових станова‘ (Дела апостолска 17:24, 26).

 9. Како је Јехова ’мењао времена и раздобља‘ што се тиче краљева?

⁹ Ово не значи да је Јехова одговоран за сва политичка освајања и промене међу државама. Међутим, да би остварио своју намеру он може да се умеша када то реши. Зато је пророк Данило, који је био сведок свргавања вавилонске светске силе и доласка на њено место Медо-Персије, о Јехови рекао: „Он је онај који мења времена и прилике [„раздобља“, NW], који обара и поставља краљеве, који даје мудрост мудрима и знање разумнима“ (Данило 2:21; Исаија 44:24–45:7).

„Приближавало се време“

10, 11. (а) Колико је унапред Јехова утврдио време кад ће Аврамове потомке ослободити из ропства? (б) Шта указује да Израелци нису знали тачно кад ће бити избављени?

¹⁰ Преко четири века унапред, Јехова је утврдио прецизну годину када ће понизити краља египатске светске силе и Аврамове потомке ослободити ропства. Откривајући своју намеру Авраму, Бог је обећао: „Знај да ће потомци твоји бити странци у туђој земљи, и биће робови и биће мучени четири стотине година. Али ћу ја судити и народу коме ће они служити, и после ће они изићи с великим богатством“ (Постање 15:13, 14). У свом прегледу израелске историје, коју је изнео пред Синедрионом, Стефан је указао на ово раздобље од 400 година и изјавио: „Приближавало се време кад је требало да се испуни обећање за које се Бог закле Авраму, и народ се народи и намножи у Египту, док наста други краљ [фараон] у Египту, који не познаваше Јосифа“ (Дела апостолска 7:6, 17, 18).

¹¹ Овај нови фараон је учинио од Израелаца робове. Мојсије још увек није био написао књигу Постања, мада је вероватно да су Јеховина обећања Авраму била преношена или у усменом или у писменом облику. Чак и поред тога, изгледа да Израелци на темељу доступних информација нису могли прецизно израчунати датум свог ослобађања од тлачења. Бог је знао када ће их ослободити, али изгледа да напаћени Израелци нису то знали. Читамо: „После много времена умре краљ египатски, и синови Израиљеви још уздисаху и викаху од невоље, и вика од невоље њихове допре до Бога. Бог чу уздисање њихово и опомену се савеза свога с Аврамом, и Исаком и с Јаковом. Бог погледа на синове Израиљеве и виде их“ (Излазак 2:23-25).

12. Како је Стефан показао да је Мојсије поступио пре Јеховиног времена?

¹² Да Израелци нису знали тачно време свог избављења може се закључити и из Стефановог кратког излагања. Говорећи о Мојсију, он је рекао: „Кад му би четрдесет година, дође му на срце да обиђе браћу своју, синове Израиљеве. И видевши да се једноме чињаше насиље, стаде да брани и освети онога који беше злостављен, и уби Египћанина. Он мишљаше да ће браћа његова разумети да им Бог његовом руком даваше спасење. Али они не разумеше“ (Дела апостолска 7:23-25, курзив наш). Мојсије се овде истрчао 40 година пре Божјег времена. Стефан је навео да је Мојсије морао чекати 40 година пре него што је Бог ’Израелце избавио преко њега‘ (Дела апостолска 7:30-36).

13. Како је наша ситуација слична ситуацији Израелаца пре избављења из Египта?

¹³ Иако се ’ближило време кад је требало да се испуни обећање‘ и Бог је већ утврдио тачну годину, ипак су Мојсије и сви Израелци морали исказивати веру. Морали су чекати на Јеховино одређено време, и по свему судећи нису га могли унапред израчунати. И ми смо убеђени да се наше избављење из садашњег злог система ствари примиче. Знамо да живимо у ’последњим данима‘ (2. Тимотеју 3:1-5). Зар не треба онда да будемо вољни да показујемо веру и да чекамо Јеховино време за његов велики дан? (2. Петрова 3:11-13). Тада ћемо, попут Мојсија и Израелаца, моћи гласно певати славну песму избављења, на Јеховину хвалу (Излазак 15:1-19).

„Кад се навршише времена“

14, 15. Како знамо да је Бог одредио време доласка свог Сина на земљу, и шта су пророци па чак и анђели будно мотрили?

¹⁴ Јехова је био утврдио тачно време доласка свог јединорођеног Сина на земљу као Месије. Павле је написао: „Кад се навршише времена, посла Бог Сина свога, који је рођен од жене, и рођен под законом“ (Галатима 4:4). То је било испуњење Божјег обећања да ће послати Семе — ’[„Шило“, NW], ком ће се народи покорити‘ (Постање 3:15; 49:10).

¹⁵ Божји пророци — чак и анђели — будно су мотрили „раздобља“ када ће се на земљи појавити Месија те тако бити омогућено спасење за грешно човечанство. ’То спасење‘, рекао је Павле, ’тражише и испитиваше пророци који прорекоше милост која је вама одређена, истражујући време и прилике [„раздобља“, NW] које је Дух Христов, који је у њима био, показивао, и који унапред доказаше муке Христове и славу која је имала за њима доћи... [„у ове ствари“, NW] анђели желе да се загледају“ (1. Петрова 1:1-5, 10-12).

16, 17. (а) Којим пророчанством је Јехова помогао Јеврејима првог века да буду у ишчекивању Месије? (б) Како је Данилово пророчанство утицало на то што су Јевреји очекивали Месију?

¹⁶ Преко свог пророка Данила — човека непољуљане вере — Јехова је дао пророчанство које се односило на ’седамдесет недеља‘. То пророчанство би помогло Јеврејима првог века да сазнају да се приближава појављење обећаног Месије. Пророчанство је делимично гласило: ’Откад се објави реч, да ће се Јерусалим опет президати, до помазаника, до војводе, биће седам недеља, и шездесет и две недеље‘ (Данило 9:24, 25). Јеврејски, католички и протестантски изучаваоци у глобалу се слажу да су „недеље“ овде поменуте недеље година. Шездесет и девет ’недеља‘ (483 године) из Данила 9:25 започеле су 455. пре н. е., када је персијски краљ Артаксеркс овластио Немију ’да се Јерусалим опет презида‘ (Немија 2:1-8). Оне су се завршиле 483 године касније — 29. н. е., када се Исус крстио и био помазан светим духом, те тако постао Месија то јест Христ (Матеј 3:13-17).

¹⁷ Да ли су Јевреји првог века прецизно знали када су почеле те 483 године, отворено је питање. Али, када је Јован Крститељ започео своју службу, „народ беше у ишчекивању, и питаху се сви у себи није ли Јован Христос“ (Лука 3:15). Неки изучаваоци Библије повезују ово ишчекивање с Даниловим пророчанством. Коментаришући овај стих, Метју Хенри је записао: „Овде нам се каже... како су из Јованове службе и његовог крштавања, људи нашли повода да размишљају о Месији и то као да је он већ на вратима... Данилових седамдесет недеља тада је истицало.“ Француско дело Manuel Biblique од Вигуруа, Бакиза и Брасака наводи: „Људи су знали да седамдесет недеља година које је Данило утврдио полако истичу; нико није био изненађен што чује како Јован Крститељ најављује да се приближило краљевство Божје.“ Јеврејски изучавалац Ава Хилел Силвер написао је да је према „популарној хронологији“ тих дана, „Месија очекиван око друге четвртине првог века н. е.“.

Догађаји — не рачунања времена

18. Шта је био најубедљивији доказ Исусовог Месијанства, без обзира што је Данилово пророчанство помогло Јеврејима да утврде време кад би се могао очекивати Месија?

¹⁸ Иако је хронологија изгледа помогла јеврејском народу да има уопштену слику о времену Месијиног појављења, пропратни догађаји показују да она није допринела да се већина њих увери у Исусово Месијанство. Мање од годину дана пре своје смрти, Исус је своје ученике упитао: „Ко говоре људи да сам ја?“ Они су одговорили: „Једни веле да си Јован Крститељ, други да си Илија, а други да је ускрснуо неки од старих пророка“ (Лука 9:18, 19). Немамо извештаја да је Исус икада цитирао пророчанство о симболичним недељама како би доказао да је Месија. Али, једном приликом је рекао: „Ја имам сведочанство веће од Јованова, јер дела која ми даде Отац да их свршим, ова дела која ја чиним, сведоче за мене да ме Отац посла“ (Јован 5:36). Исусово проповедање, његова чуда и догађаји око његове смрти (чудесна тама, цепање храмске завесе и потрес), пре него разјашњена хронологија, посведочили су да је он од Бога послати Месија (Матеј 27:45, 51, 54; Јован 7:31; Дела апостолска 2:22).

19. (а) Како су хришћани знали да је близу уништење Јерусалима? (б) Зашто је раним хришћанима, који су побегли из Јерусалима, и даље требало много вере?

¹⁹ Слично овоме, након Исусове смрти, раним хришћанима није дат никакав повод за прорачунавање предстојећег краја јеврејског система ствари. Истина, Данилово пророчанство о симболичним недељама помињало је уништење тог система (Данило 9:26б, 27). Али, то би се догодило након завршетка „седамдесет недеља“ (455. пре н. е. — 36. н. е.). Другим речима, након што су 36. н. е. први пагани постали Исусови следбеници, хришћани су били ван временских одредница из 9. поглавља Данила. Њима ће догађаји, а не хронологија, указивати да јеврејски систем ускоро мора да се заврши. Ови догађаји које је Исус прорекао, пристизали су ка врхунцу 66. н. е., кад су римске легије напале Јерусалим а затим се повукле. Ово је верним, пажљивим хришћанима у Јерусалиму и Јудеји отворило могућност за ’бег у горе‘ (Лука 21:20-22). Пошто нису имали никакве временске путоказе, ови рани хришћани нису знали када ће се збити уништење Јерусалима. Колика вера им је само била потребна да оставе своје домове, имања и радње и да око четири године буду изван Јерусалима, све док се 70. н. е. римска војска није вратила и затрла јеврејски систем! (Лука 19:41-44).

20. (а) Како можемо извући корист из примера Ноја, Мојсија и хришћана првог века из Јудеје? (б) Шта ће се разматрати у наредном чланку?

²⁰ Попут Ноја, Мојсија и хришћана првог века из Јудеје, и ми данас с пуно поверења можемо времена и раздобља препустити у Јеховине руке. Наше убеђење да живимо у времену краја и да нам се ближи избављење не зависи од пуког хронолошког израчунавања, већ од догађаја из стварног живота којима се испуњавају библијска пророчанстава. Надаље, иако живимо у време Христове присутности, нисмо лишени потребе да исказујемо веру и да надаље бдимо. Морамо и даље живети жељно очекујући узбудљиве догађаје проречене у Писму. Ово ће бити тема наредног чланка.

[Фусноте]

Кратак осврт

◻ Шта је Исус рекао својим апостолима у погледу Јеховиних времена и раздобља?

◻ Колико је Ноје унапред знао кад ће избити Потоп?

◻ Шта указује да Мојсије и Израелци нису тачно знали кад ће бити избављени из Египта?

◻ Како можемо извући корист из библијских примера који се дотичу Јеховиних времена и раздобља?

[Слика на 11. страни]

Вера је помогла Ноју да временске факторе препусти Јехови