Да ли су људи у библијска времена заиста живели толико дуго?

ЖАНА ЛУИЗ КАЛМАН је умрла 4. августа 1997, у свом родном месту на југоистоку Француске. Имала је 122 године!

У данашње време, напредак у науци, медицини и на другим пољима омогућава људима да живе дуже. Па ипак, мало је оних чији животни век достигне или премаши стотину година. Због тога прича о њиховој дуговечности понекад доспева у вести, као што је био случај с госпођом Калман.

У Библији се извештава да су у древна времена људи живели много дуже, неки чак и скоро хиљаду година. Да ли је то тачно и могуће? Да ли су људи у библијска времена заиста живели толико дуго? И да ли то треба да буде важно нама данас?

Људи који су живели веома дуго

У библијској књизи Постанак помиње се седам људи који су живели више од 900 година, и сви су били рођени пре Потопа Нојевих дана. То су били Адам, Сит, Енос, Кајинан, Јаред, Метузалем и Ноје (Постанак 5:5-27; 9:29). Иако за многе од њих већина људи можда није ни чула, сви су они потекли из првих десет генерација људске историје. Метузалем је чувен по томе што је живео најдуже — рекордних 969 година!

Библија помиње барем још 25 особа које су такође премашиле животни век који је данас уобичајен. Неке од њих су живеле 300, 400, чак 700 или више година (Постанак 5:28-31; 11:10-25). Па ипак, многи људи сматрају да су библијски извештаји о појединцима који су живели тако дуго само легенде. Да ли је то заиста тако?

Легенда или поуздан извештај?

Према једном документу Института за демографска истраживања Макс Планк из Немачке, истраживачи су потврдили старост раније поменуте госпође Калман прикупивши неке њене „једноставне изјаве које су се могле проверити“. Те изјаве су се тицале ње или њених рођака а односиле су се на време када су се десили извесни догађаји. Затим је оно што је она рекла упоређено са општинским, нотарским и црквеним записима, као и с новинским чланцима и пописима становништва. Иако није било могуће проверити сваки поједини детаљ, занимљиво је што се на основу доступних директних и индиректних доказа могла потврдити њена старост.

Како је са извештајима из Библије? Да ли су се они показали као поуздани? Сасвим сигурно! Иако нису сви детаљи потврђени расположивим световним изворима, чињенице увек изнова показују да је оно што се налази у Библији поуздано са историјске, научне и хронолошке тачке гледишта.a То не би требало да нас чуди јер се у самој Библији каже: ’Бог не може да лаже‘ (Титу 1:2). Будући да је Свето писмо „надахнуто од Бога“, у њему нема места за измишљене приче (2. Тимотеју 3:16).

Мојсије, који је под надахнућем Јехове Бога записао Пентатеух, или првих пет библијских књига, вероватно би се могао сврстати међу најутицајније и најпоштованије особе у људској историји. Јевреји га сматрају својим највећим учитељем. Муслимани га поштују као једног од својих најистакнутијих пророка. А за хришћане, Мојсије је претходник Исуса Христа. Да ли би било разумно закључити да су записи једне тако важне историјске личности непоуздани?

Да ли се време другачије рачунало?

Неки тврде да се време тада рачунало другачије и да су године заправо били месеци. Међутим, анализирањем књиге Постанак без икакве сумње се може закључити да су људи тада имали исту представу о времену као и ми данас. Осмотримо два примера. У извештају се каже да је Потоп започео када је Ноје имао 600 година, „другог месеца, седамнаестог дана у месецу“. Затим се каже да су воде прекривале земљу 150 дана и да се ’седмог месеца, седамнаестог дана у месецу, арка зауставила на брдима Арарата‘ (Постанак 7:11, 24; 8:4). Према томе, за период од пет месеци — од седамнаестог дана другог месеца до седамнаестог дана седмог месеца исте године — каже се да обухвата 150 дана. Јасно је да је тврдња да су године заправо били месеци потпуно неоснована.

Размотримо сада други пример. Према Постанку 5:15-18, Малелеило је добио сина када је имао 65 година, а затим је живео још 830 година и умро са 895. Његовом унуку Еноху такође се родио син када је имао 65 година (Постанак 5:21). Ако су године заправо били месеци, онда би та два човека постали родитељи са само пет година! Да ли тако нешто има смисла?

Археологија такође има важну улогу у свему томе, јер се слаже с библијским извештајима о појединцима који су дуго живели. Библија о патријарху Аврахаму каже да је био из града Ура, да се касније настанио у Харану, а затим у подручју Ханана и да се борио са Ходологомором, краљем Елама, и победио га (Постанак 11:31; 12:5; 14:13-17). Открића су потврдила да су та места и људи заиста постојали. Археологија нам такође открива неке детаље о одликама земаља и обичајима народа који се помињу у вези са Аврахамом. Будући да је потврђено да су библијски извештаји о Аврахаму тачни, зашто бисмо сумњали у то да је живео 175 година? (Постанак 25:7).

Дакле, не постоји никакав разлог за сумњу у оно што Библија каже о изузетној дуговечности неких људи из древних времена. Али можда се питате: ’Зашто је уопште битно да ли су ти људи живели тако дуго?‘

Ви можете живети дуже него што очекујете!

Необично дуг животни век тих људи који су живели пре Потопа потврђује да људско тело има потенцијал за веома дуг живот. Захваљујући савременој технологији, научници су поближе истражили људско тело и његову чудесну грађу, укључујући и задивљујућу способност да се само обнавља и лечи. До ког су закључка дошли? Тело има способност да живи вечно. „[Старење] је још увек једна од највећих мистерија у медицини“, каже професор медицине Том Кирквуд.

Па ипак, за Јехову Бога старење не представља никакву тајну нити нерешив проблем. Он је првог човека Адама створио савршеног и намеравао је да људи живе заувек. Нажалост, Адам је одлучио да окрене леђа Богу. Тако је згрешио и постао несавршен. Управо је то објашњење за којим научници трагају: „Преко једног човека у свет [је] ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12). Баш због греха и несавршености ми оболевамо, старимо и умиремо.

Међутим, намера нашег Створитеља пуног љубави није се променила. Један истакнути доказ тога је то што је обезбедио откупну жртву свог Сина, Исуса Христа, чиме је отворен пут ка савршенству и вечном животу. У Библији стоји: „Као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети“ (1. Коринћанима 15:22). Људи су пре Потопа били ближи савршенству него ми данас и зато су живели дуже — много дуже — него ми сада. Али, сада смо ми ближи времену када ће се Божје обећање испунити. Ускоро ће бити избрисан сваки траг греха и несавршености и људи неће старити и умирати (Исаија 33:24; Титу 1:2).

Како можете добити те благослове? Немојте унапред закључити да је Божје обећање само сан. Исус је рекао: „Ко чује моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот“ (Јован 5:24). Зато се упознајте са оним што каже Библија и примените то у свом животу. На тај начин ћете следити пример оних за које је апостол Павле рекао да ’скупљају оно благо које је добар темељ за будућност, како би освојили прави живот‘ (1. Тимотеју 6:19). Будите уверени да Бог који је неким људима поменутим у Библији омогућио да живе толико дуго може и вама омогућити да живите вечно!

[Фуснота]

[Графикон на 12. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

1000

969 МЕТУЗАЛЕМ

950 НОЈЕ

930 АДАМ

900

800

700

600

500

400

300

200

100 САВРЕМЕНИ ЧОВЕК

ЖИВОТНИ ВЕК