2. библијска књига — Излазак

(ДРУГА КЊИГА МОЈСИЈЕВА)

Писац: Мојсије

Место писања: пустиња

Писање завршено: 1512. пре н. е.

Обухваћено раздобље: 1657-1512. пре н. е.

 1. (а) О чему се говори у Изласку? (б) Како се још назива Излазак и на коју се књигу надовезује?

БИБЛИЈСКА књига која се зове Излазак садржи упечатљиве извештаје о изузетним знаковима и чудима која је Јехова учинио када је из египатског ропства ослобађао народ који је носио његово име, о томе како је организовао Израел као своје драгоцено власништво, као „краљевство свештеника и свети народ“ и о најранијој историји теократски организованог израелског народа (Изл. 19:6). Ова књига се на хебрејском назива по уводним речима Ве еле шемот, што значи „ово су имена“, или једноставно Шемот („имена“). Назив Излазак потиче из грчке Септуагинте и из Вулгате. Излазак је наставак Постанка. То се може видети по почетној речи у изворном тексту, која дословно значи „и“, а и по поновном набрајању имена Јаковљевих синова, преузетих из опширнијег пописа наведеног у Постанку 46:8-27.

 2. Шта Излазак открива о имену ЈЕХОВА?

² Излазак открива Божје величанствено име ЈЕХОВА, сву лепоту, славу и светост тог имена. Бог је показао Мојсију да његово име има дубоко значење, рекавши му: „ПОСТАЋУ ШТО ГОД ПОЖЕЛИМ ДА ПОСТАНЕМ.“ Затим му је рекао да каже Израелцима: „ПОСТАЋУ [хебрејски: אהיה, ехјех, од хебрејског глагола хајах] послао ме је к вама.“ Име ЈЕХОВА (יהוה, ЈХВХ) потиче од сродног хебрејског глагола хава, „постати“, и значи „он проузрокује да постане“. Јеховина моћна и застрашујућа дела која је учинио у корист свог народа Израела узвеличала су његово име и учинила га веома славним. Његово име је постало спомен који траје „из нараштаја у нараштај“, име које ће се поштовати у сву вечност. За нас је изузетно корисно познавати знамените историјске догађаје повезане с тим именом и обожавати јединог истинитог Бога, Онога који каже: „Ја сам Јехова“a (Изл. 3:14, 15; 6:6).

 3. (а) По чему знамо да је Мојсије написао Излазак? (б) Када је написан Излазак и које раздобље обухвата?

³ Будући да је Излазак друга књига Пентатеуха, може се закључити да ју је написао Мојсије. У самој књизи се наводе три случаја када је Мојсије писао по упутствима добијеним директно од Јехове (17:14; 24:4; 34:27). Према библичарима Весткоту и Хорту, Исус и писци библијских књига на грчком цитирали су из Изласка или су указивали на ту књигу више од 100 пута, као на пример када је Исус рекао: „Зар вам Мојсије није дао Закон?“ Излазак је написан у Синајској пустињи 1512. пре н. е., годину дана након што су Израелци изашли из Египта. Обухвата раздобље од 145 година, које је започело Јосифовом смрћу 1657. пре н. е. и завршило се подизањем светог шатора за службу Јехови 1512. пре н. е. (Јов. 7:19; Изл. 1:6; 40:17).

4, 5. Који археолошки докази подупиру извештај из Изласка?

⁴ Ако узмемо у обзир чињеницу да су се догађаји описани у Изласку одиграли пре отприлике 3 500 година, изненађујуће је колико има археолошких и других доказа ван Библије који сведоче о тачности тог записа. У Изласку се користе тачна египатска имена, а титуле које се спомињу одговарају пронађеним египатским натписима. Археологија је доказала да су Египћани допуштали странцима да живе у Египту, али да су се одвајали од њих. Установљено је да су се људи купали у Нилу, што нас подсећа на то да се тамо купала и фараонова ћерка. Пронађене су опеке направљене са сламом и без сламе. А у време када је Египат био на врхунцу моћи, врачари су били врло утицајни (Изл. 8:22; 2:5; 5:6, 7, 18; 7:11).

⁵ На споменицима се може видети да су фараони лично били на челу бојних кола своје војске, а Излазак открива да је фараон који је владао у Мојсијево време имао исти такав обичај. Понижење које је доживео било је заиста велико! Међутим, зашто се у древним египатским записима не спомиње да су Израелци живели у њиховој земљи? Зашто се не спомињу невоље које су задесиле Египат? Археологија показује да је свака наредна египатска династија имала обичај да из историјских записа из претходног раздобља избрише све што би могло штетити угледу њиховог народа. Никада нису бележили понижавајуће поразе. Тешки ударци које је Јехова нанео египатским боговима — на пример богу Нила, богу жаба и богу сунца — осрамотили су те лажне богове и показали да је Јехова највиши Бог, и ни у ком случају нису били погодни за историјске записе једног поносног народа (14:7-10; 15:4).b

 6. С којим се местима најчешће поистовећују локације на којима су Израелци логоровали у раној фази путовања?

⁶ Мојсије је 40 година служио као пастир код Јотора и добро је упознао услове живота на том подручју и места где се могу наћи вода и храна. Због тога је и могао да води израелски народ на путу из Египта. Данас се не може са сигурношћу рећи којим су се правцем кретали, јер се не може утврдити тачан положај разних места која се спомињу у библијском извештају. Међутим, Мара, једна од локација на Синајском полуострву на којој су се улогорили у раној фази путовања, обично се поистовећује с местом Еин Хаваром, које се налази 80 километара југоисточно од данашњег Суеца. Елим, друга локација на којој су се улогорили, по предању се поистовећује с Вади Гаранделом, који се налази око 90 километара југоисточно од Суеца. Занимљиво је да је тај крај данас познат по обиљу воде, бујној вегетацији и палмама, што нас подсећа на Елим о којем Библија говори, који је имао „дванаест извора воде и седамдесет палми“.c Ипак, веродостојност Мојсијевог извештаја не зависи од тога да ли ће археологија потврдити постојање локација на путу којим су се Израелци кретали (15:23, 27).

 7. Који даљњи докази, заједно са извештајем о градњи шатора састанка, потврђују да је Излазак надахнут од Бога?

⁷ Извештај о градњи светог шатора у равници у подножју горе Синај уклапа се у услове с тог поднебља. Један библичар је рекао: „Свети шатор се својим обликом, конструкцијом и материјалима од којих је био направљен потпуно уклапа у пустињу којом су се кретали. Тамо има пуно дрвета од којег је била направљена конструкција шатора.“d Било да се ради о именима, обичајима, религији, локацијама, географским одликама или материјалима, мноштво ванбиблијских доказа потврђује надахнути извештај Изласка, који је сада стар већ око 3 500 година.

 8. По чему се може закључити да Излазак чини једну целину с другим деловима Библије и да је надахнут и користан?

⁸ Други писци Библије често су указивали на Излазак, што потврђује пророчански значај и вредност ове библијске књиге. Више од 900 година након што је написан Излазак, Јеремија је писао о ’истинитом Богу, великом и моћном, коме је име Јехова над војскама‘, који је извео свој народ Израел из Египта „знаковима и чудима, снажном руком и подигнутом мишицом и великим страхотама“ (Јер. 32:18-21). Више од 1 500 година касније, Стефан је већи део свог снажног сведочанства које је довело до његове мученичке смрти темељио на информацијама из Изласка (Дела 7:17-44). У Јеврејима 11:23-29 Павле је описао Мојсијев живот као пример вере, а често је и на другим местима указивао на Излазак наводећи примере и упозорења која су поучна и за нас данас (Дела 13:17; 1. Кор. 10:1-4, 11, 12; 2. Кор. 3:7-16). Све то нам помаже да схватимо да су делови Библије међусобно повезани и да сваки део доприноси откривању Јеховине намере.

САДРЖАЈ ИЗЛАСКА

 9. У каквим околностима се Мојсије родио и одрастао?

⁹ Јехова опуномоћује Мојсија и истиче своје знаменито име (1:1–4:31). На почетку Изласка наводе се имена Израелових синова који су дошли у Египат, а потом се извештава о Јосифовој смрти. С временом је над Египтом почео да влада нови краљ. Када је видео да су се Израелци „намножили... и веома ојачали“, увео је репресивне мере, између осталог и ропски рад, а у покушају да смањи број мушких припадника израелског народа, заповедио је и да се побију сва мушка новорођенчад (1:7). У таквим околностима се родио син једном Израелцу из Левијевог дома. Било је то треће дете у породици. Када је дете имало три месеца, мајка га је ставила у корпу од папирусове трске и сакрила у трсци на обали Нила. Пронашла га је фараонова ћерка, којој се допао па га је усвојила. Рођена мајка му је постала дојиља и тако је дечак одрастао у израелском дому. Након неког времена, био је одведен на фараонов двор. Добио је име Мојсије, што значи „извучен [то јест: спасен из воде]“ (Изл. 2:10; Дела 7:17-22).

10. Који су догађаји претходили посебном задатку који је добио Мојсије?

¹⁰ Мојсије је био заинтересован за добробит својих сународника Израелаца. Убио је једног Египћанина зато што је злостављао једног Израелца. Због тога је морао да побегне, и тако је стигао у мадијанску земљу. Тамо се оженио Сефором, ћерком мадијанског свештеника Јотора. Мојсију су се родила два сина: Гирсам и Елијезер. Након четрдесет година проведених у пустињи, када је имао 80 година, Мојсије је добио од Јехове посебан задатак повезан с посвећењем Јеховиног имена. Док је једном приликом пасао Јоторово стадо у близини Хорива, „горе истинитог Бога”, Мојсије је угледао грм који је био у пламену, али није сагоревао. Када је пришао да боље погледа, обратио му се Јеховин анђео и рекао да је Бог наумио да изведе свој народ, „Израелове синове, из Египта“ (Изл. 3:1, 10). Требало је да Мојсије спроведе у дело Јеховину намеру да ослободи Израелце из египатског ропства (Дела 7:23-35).

11. У ком смислу је Јехова сада први пут објавио своје име?

¹¹ Мојсије је потом упитао како ће објаснити Израелцима ко је Бог. Јехова је овде први пут објавио право значење свог имена, повезао је то име са својом посебном намером и рекао да ће оно служити као спомен. „Овако кажи синовима Израеловим: ’ПОСТАЋУ послао ме је к вама... Јехова, Бог ваших праочева, Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, послао ме је к вама.‘“ Његово име „Јехова“ указивало је на то да ће он извршити своју намеру у вези с народом који је носио његово име. Том народу, Аврахамовим потомцима, он ће дати земљу коју је обећао њиховим праочевима, „земљу у којој тече мед и млеко“ (Изл. 3:14, 15, 17).

12. Шта је Јехова рекао Мојсију о ослобађању Израелаца и како је народ реаговао на чуда?

¹² Јехова је објаснио Мојсију да египатски краљ неће пустити Израелце, и да ће зато најпре морати да ’удари Египат свим својим чудесним делима‘. Јехова је допустио Мојсију да му његов брат Арон служи као говорник. Дао им је моћ да изврше три чуда како би уверили Израелце да долазе у Јеховино име. На путу за Египат требало је обрезати Мојсијевог сина како се не би догодила смрт у породици. Тај догађај је подсетио Мојсија на Божје захтеве (Пост. 17:14). Мојсије и Арон су скупили старешине Израелових синова и обавестили их да Јехова намерава да их изведе из Египта и одведе у Обећану земљу. Извршили су чуда пред њима и народ је поверовао.

13. Како се завршио Мојсијев први сусрет с фараоном?

¹³ Невоље погађају Египат (5:1–10:29). Мојсије и Арон су отишли к фараону и обавестили га да је Јехова, Израелов Бог, рекао: „Пусти мој народ да иде.“ Поносни фараон је подругљиво одговорио: „Ко је Јехова, да послушам његов глас и да пустим Израел? Ја не познајем тог Јехову и нећу пустити Израел“ (5:1, 2). Уместо да је ослободио Израелце, наметнуо им је још тежи посао. Међутим, Јехова је поново рекао да ће их избавити, повезујући то и овај пут с посвећењем свог имена: „Ја сам Јехова... и бићу вам Бог... Ја сам Јехова“ (6:6-8).

14. Како су Египћани били присиљени да препознају „прст Божји“?

¹⁴ Мојсије је извршио чудо пред фараоном — рекао је Арону да баци свој штап који се претворио у велику змију. Али египатски свештеници који су се бавили врачањем учинили су то исто. Иако је Аронова велика змија прогутала њихове, фараоново срце је и даље било тврдокорно. Тада је Јехова пустио десет тешких невоља на Египат. Прво су се Нил и све остале воде у Египту претворили у крв. Следећа невоља била је најезда жаба. Египатски свештеници су такође успели да проузрокују прве две невоље, али нису успели да изазову и трећу — комарце који су нападали људе и животиње. Египатски свештеници су морали да признају: „Ово је прст Божји!“ Али фараон није хтео да пусти Израелце (8:19).

15. Које су невоље задесиле само Египћане и који је био једини разлог због ког је Јехова допустио да фараон остане жив?

¹⁵ Прве три невоље погодиле су и Египћане и Израелце, али четврта невоља и све невоље након ње задесиле су само Египћане. Израелци су били поштеђени јер су имали Јеховину заштиту. Четврта невоља били су велики ројеви обада. Потом је уследио помор стоке у Египту, затим чиреви и пликови који су избијали и на људима и на животињама, тако да се због чирева ни египатски свештеници нису могли појавити пред Мојсијем. Јехова је поново допустио да фараоново срце отврдне, па му је преко Мојсија поручио: „Али сам те оставио да живиш да ти покажем своју моћ и да се моје име објави по целој земљи“ (9:16). Потом је Мојсије најавио фараону следећу невољу — „веома велик гра̂д“. Овде Библија први пут извештава да су се неке фараонове слуге уплашиле Јеховине речи и послушале упозорење. Осма и девета невоља — најезда скакаваца и густа тама — уследиле су једна за другом, тако да је тврдокорни фараон сав бесан запретио Мојсију да ће га убити ако му још једном дође на очи (9:18).

16. Шта је Јехова заповедио у вези с Пасхом и Празником бесквасних хлебова?

¹⁶ Пасха и смрт првенаца (11:1–13:16). Јехова је затим рекао: „Пустићу још једну пошаст на фараона и на Египат“ — смрт првенаца (11:1). Заповедио је Израелцима да им месец авив буде први месец. Десетог дана требало је да узму једногодишње мушко јагње или јаре без мане, а четрнаестог дана требало је да га закољу. Те вечери је требало да узму крв убијене животиње и њоме пошкропе оба довратка и надвратак улазних врата, а затим да остану у кући и једу печено месо, с тим што животињи нису смели да сломе ниједну кост. У кући нису смели да имају квасца, а требало је да једу на брзину, обучени и спремни за пут. Требало је да им Пасха служи за ’спомен‘, да им буде празник који ће се из нараштаја у нараштај славити у част Јехови. Одмах након Пасхе требало је да држе седмодневни Празник бесквасних хлебова. Своје синове је требало да добро поуче значењу свега тога. (Касније је Јехова дао даљња упутства о тим празницима и заповедио је да му се посвети све мушко прворођено у Израелу, и од људи и од животиња.)

17. Због којих се догађаја може рећи да је то била ноћ која се не заборавља?

¹⁷ Израелци су поступили по Јеховиним заповестима. Затим је почела страшна невоља! Јехова је у поноћ погубио све првенце међу Египћанима, а првенце међу Израелцима је поштедео и избавио. Фараон је на то повикао: „Устајте, одлазите од мог народа.“ И „Египћани су почели да наваљују на народ“ да што пре оде (12:31, 33). Израелци нису отишли празних руку јер су од Египћана затражили и добили предмете од сребра и злата, као и одећу. Напустили су Египат у бојним редовима. Било је 600 000 мушкараца с породицама, као и много других људи, неизраелаца, и врло много ситне и крупне стоке. Тако се завршило раздобље од 430 година, које је започело Аврахамовим преласком Еуфрата на путу за Ханан. То је заиста била ноћ која се не заборавља (Изл. 12:40, фуснота; Гал. 3:17).

18. Опиши величанствено посвећење Јеховиног имена на Црвеном мору.

¹⁸ Посвећење Јеховиног имена код Црвеног мора (13:17–15:21). Јехова је дању ишао пред Израелцима у стубу од облака, а ноћу у стубу од ватре, и тако их је водио путем преко Сокота. Фараон је и даље био тврдокоран, па је са својим изабраним бојним колима кренуо у потеру за њима, мислећи да их је ухватио у клопку код Црвеног мора. Мојсије је тешио народ, говорећи: „Не бојте се. Стојте чврсто и гледајте спасење које ће вам Јехова данас донети.“ (14:13). Јехова је потом раздвојио море и начинио пролаз кроз који је Мојсије безбедно провео Израелце на источну обалу. Фараонова моћна војска је кренула за њима, али су упали у замку и удавили се у мору чије су воде почеле да се враћају. Јеховино име је на заиста величанствен начин било посвећено! Имали су заиста велики разлог да се радују због онога што је Јехова учинио! Та радост је изражена у првој великој победничкој песми записаној у Библији, која једним делом гласи: „Запеваћу Јехови, јер се силно прославио. Коња и коњаника у море је бацио. Јах је снага моја и сила моја, јер он је спасење моје... Јехова ће краљевати довека, у сву вечност“ (15:1, 2, 18).

19. Који су догађаји обележили путовање према Синају?

¹⁹ Јехова склапа савез Закона на Синају (15:22–34:35). Израел се под Јеховиним вођством постепено кретао према Синају, гори истинитог Бога. Када је народ почео гунђати због горке воде у Мари, Јехова им је ту воду претворио у слатку. Када су другом приликом почели да приговарају јер нису имали меса и хлеба, Јехова им је увече дао препелице, а ујутру ману која је имала сладак укус и изгледала попут росе по земљи. Израелцима је та мана служила као хлеб наредних четрдесет година. Осим тога, Јехова је први пут у историји заповедио да се држи дан починка, односно сабат. Стога су Израелци морали шестог дана да накупе двоструку количину мане, јер је седмог дана није било. У Рафидину им је Јехова дао воду и борио се за њих против Амаличана. Мојсије је записао Јеховину осуду: Амаличани ће бити истребљени.

20. Како је спроведена боља организација израелског народа?

²⁰ Затим је Мојсијев таст Јотор довео код Мојсија његову жену и два сина. Дошло је време да се Израел боље организује и Јотор је у томе помогао врло практичним саветом. Саветовао је Мојсију да не носи сав терет сам, него да изабере способне, богобојазне људе и постави их за поглаваре — над хиљаду, сто, педесет и десет људи — који ће судити народу. Мојсије је послушао савет, тако да су само тежи спорови изношени пред њега.

21. Шта је Јехова обећао и под којим условима?

²¹ Прва три месеца након изласка из Египта Израелци су се улогорили у Синајској пустињи. Јехова им је тамо дао следеће обећање: „А сада, ако будете добро слушали мој глас и држали се мог савеза, бићете моје драгоцено власништво између свих других народа, јер је сва земља моја. И бићете ми краљевство свештеника и свети народ.“ Тада се народ заветовао: „Све што је Јехова рекао спремни смо да чинимо“ (19:5, 6, 8). Када се израелски народ посветио, Јехова је трећег дана сишао на гору, и она је почела да се дими и тресе.

22. (а) О чему говоре Десет заповести? (б) Које је даљње законе Израел добио и како је с народом био склопљен савез Закона?

²² Јехова је потом дао Десет речи, то јест Десет заповести. У њима је наглашено да Израелци треба да буду одани искључиво Јехови, да не смеју обожавати друге богове нити се клањати ликовима, и да не смеју спомињати Јеховино име на недостојан начин. Израелцима је било заповеђено да шест дана раде, а затим да држе дан починка посвећен Јехови, као и да поштују оца и мајку. Десет заповести се завршавају законима о убиству, прељуби, крађи, лажном сведочењу и пожуди. Затим је Јехова дао Израелцима даљње законе и упутства, будући да су били новооснован народ: о ропству, физичком нападу, наношењу озледа, надокнади штете, крађи, штети насталој у пожару, поштовању лажних богова, завођењу, угњетавању удовица и сирочади, зајмовима и о многим другим стварима. Добили су законе о сабату и о три годишња празника која су се славила у част Јехови. Мојсије је потом записао Јеховине речи, биле су принесене жртве, а половином њихове крви био је пошкропљен олтар. Када је пред народом била прочитана књига савеза, народ је поново потврдио да жели да слуша Јехову, а остатком крви били су пошкропљени књига и сав народ. Тако је Јехова преко Мојсија као посредника склопио савез Закона са Израелом (Јевр. 9:19, 20).

23. Која је упутства Јехова дао Мојсију на гори?

²³ Затим се Мојсије попео к Јехови на гору како би добио Закон. Следећих 40 дана и ноћи добијао је многе смернице у вези с материјалима за израду шатора састанка, појединости о његовој опреми, као и исцрпан опис самог шатора и свештеничке одеће, укључујући и плочицу од чистог злата с натписом „Јехова је свет“, за Аронов турбан. Детаљно су описани процес увођења у свештеничку службу и сама служба. Јехова је још једном подсетио Мојсија да сабат треба да буде „трајан знак“ између Јехове и Израелових синова. Мојсије је затим добио две плоче Сведочанства исписане „Божјим прстом“ (Изл. 28:36; 31:17, 18).

24. (а) Који је грех починио народ и с којим последицама? (б) Како је Јехова потом открио Мојсију своје име и славу?

²⁴ Народ је за то време постао нестрпљив, па је тражио од Арона да му направи бога који ће ићи пред њима. Арон их је послушао и направио златно теле, којем се народ клањао на прослави коју је Арон назвао „празник у част Јехови“ (32:5). Јехова је рекао да ће истребити Израел, али Мојсије се заузео за народ, иако је и сам био врло гневан и због тога разбио плоче. Левијеви синови су стали на Јеховину страну и побили 3 000 бунтовника. Такође је и Јехова ударио народ помором. Након што је Мојсије преклињао Бога да и даље води свој народ, Бог му је рекао да ће накратко видети његову славу и заповедио му је да исклеше две нове плоче на које ће он, Јехова, поново написати Десет заповести. Када се Мојсије други пут попео на гору, Јехова је прошао испред њега и објавио му име „Јехова“, говорећи: „Јехова, Јехова, Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и пун доброте и истине, који чува своју милост за хиљаде“ (34:6, 7). Бог је потом навео услове свог савеза, а Мојсије их је записао у облику који данас имамо у Изласку. Када је Мојсије сишао с горе Синај, кожа на његовом лицу је зрачила светлошћу зато што је видео Јеховину славу. Због тога је морао да покрије лице копреном (2. Кор. 3:7-11).

25. Шта извештај говори о шатору састанка и о даљњем манифестовању Јеховине славе?

²⁵ Израда светог шатора (35:1–40:38). Мојсије је затим окупио све Израелце и пренео им Јеховине речи. Рекао им је да сви који желе могу донети прилог за израду светог шатора, а да они који су вешти могу учествовати у његовој изради. Убрзо је Мојсију било јављено: „Народ доноси много више него што треба за дело које је Јехова заповедио да се уради“ (36:5). Под Мојсијевим вођством, радници који су били испуњени Јеховиним духом израђивали су свети шатор, његову опрему и свештеничку одећу. Годину дана након изласка из Египта, шатор је био довршен и подигнут у равници у подножју горе Синај. Јехова је показао да му је то по вољи тако што је облаком покрио шатор, а његова слава га је испунила, тако да Мојсије није могао да уђе унутра. Све време њиховог путовања управо је тај облак дању, а ватра ноћу, био знак да Јехова води израелски народ. Била је 1512. година пре н. е., и ту се завршава извештај о Изласку. Јеховино име је било посвећено на величанствен начин захваљујући чудесним делима која је учинио ради Израела.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

26. (а) Како Излазак јача веру у Јехову? (б) Како указивања на Излазак која налазимо у грчком делу Библије јачају нашу веру?

²⁶ Излазак на изванредан начин представља Јехову као моћног Бога који може избавити и организовати свој народ и испунити своју величанствену намеру. Све то јача нашу веру у њега. Наша вера расте док у грчком делу Библије разматрамо бројне стихове који упућују на Излазак. Неки од њих указују на испуњење многих појединости предочених у савезу Закона, на сигурну наду у ускрсење, на то да Јехова брине за потребе свог народа, на примере који подстичу хришћане на прикупљање материјалне помоћи, на савете о поштовању родитеља, на то шта је потребно да би се добио живот и да ли се треба освећивати за нанету неправду. Закон је напослетку био сажет у две заповести — треба волети Бога и свог ближњег. (Мат. 22:32 — Изл. 4:5; Јован 6:31-35 и 2. Кор. 8:15 — Изл. 16:4, 18; Мат. 15:4 и Еф. 6:2 — Изл. 20:12; Мат. 5:26, 38, 39 — Изл. 21:24; Мат. 22:37-40.)

27. Како хришћанима може користити историјски извештај из Изласка?

²⁷ У Јеврејима 11:23-29 читамо о вери Мојсија и његових родитеља. Мојсије је вером оставио Египат, вером је прославио Пасху и вером је провео Израелце кроз Црвено море. Израелци су се крстили у Мојсија, јели су духовну храну и пили духовно пиће. Они су чекали духовну стену, то јест Христа, али ипак нису били Богу по вољи, јер су искушавали Бога и постали идолопоклоници, чинили су блуд и гунђали. Павле је објаснио да је све то опомена и за данашње хришћане: „А све им се то догађало за пример и написано је за упозорење нама, који живимо на крају овога поретка. Дакле, ко мисли да стоји, нека пази да не падне“ (1. Кор. 10:1-12; Јевр. 3:7-13).

28. Како се испунила „сенка“ Закона у вези с пасхалним јагњетом?

²⁸ Павле је у својим посланицама, посебно у 9. и 10. поглављу посланице Јеврејима, увелико разјаснио дубље духовно значење и пророчанску примену Изласка. „Пошто у Закону налазимо само сенку будућих благослова, а не и саме благослове, свештеници никад не могу истим жртвама које из године у годину непрестано приносе учинити савршеним људе који приступају Богу“ (Јевр. 10:1). Зато ми желимо да упознамо ту сенку, али и да разумемо саму стварност. Христ је „за сва времена принео једну жртву за грехе“. Описан је као ’Јагње Божје‘. Ниједна кост тог „Јагњета“ није била сломљена, као што није смела бити сломљена ниједна кост жртвене животиње која га је предочавала. Апостол Павле је рекао: „Христ, наша пасхална жртва, већ [је] жртвован. Зато славимо празник, али не са старим квасцем, нити с квасцем покварености и злоће, него с бесквасним хлебом искрености и истине“ (Јевр. 10:12; Јов. 1:29 и 19:36 — Изл. 12:46; 1. Кор. 5:7, 8 — Изл. 23:15).

29. (а) Објасни разлику између савеза Закона и новог савеза. (б) Које жртве духовни Израелци сада приносе Богу?

²⁹ Исус је постао Посредник новог савеза, као што је Мојсије био посредник савеза Закона. Апостол Павле је објаснио разлику између та два савеза. Рекао је да је ’писани документ са својим одредбама‘ био уклоњен с пута Исусовом смрћу на мученичком стубу. Ускрснули Исус је Првосвештеник и он је „слуга који служи за људе на светом месту и у правом шатору који је подигао Јехова, а не човек“. Свештеници су под Законом служили „Богу на месту које је слика и сенка онога што је на небу“, на месту које је Мојсије начинио према приказу који је добио. „А сада је Исус добио службу која је узвишенија од оне претходне, па је постао посредник савеза који је исто тако бољи од оног претходног, савеза који је законски утемељен на бољим обећањима.“ Стари савез је застарео и стога је био укинут као закон који доноси смрт. Павле каже да је Израелцима који то нису разумели ум отупео, док су они верници који су схватили да је духовни Израел ушао у нови савез могли ’откривених лица попут огледала одражавати Јеховину славу‘ пошто су оспособљени да буду слуге тог савеза. Они чисте савести могу приносити своју „жртву хвале, то јест плод усана које објављују његово име“ (Кол. 2:14; Јевр. 8:1-6, 13; 2. Кор. 3:6-18; Јевр. 13:15; Изл. 34:27-35).

30. Шта је било наговештено избављењем израелског народа и величањем Јеховиног имена у Египту?

³⁰ У Изласку се велича Јеховино име и његова врховна власт и указује се на будуће величанствено избављење хришћанског духовног Израела, којем се каже: „Ви сте ’изабрани род, краљевско свештенство, свет народ, народ који је власништво Божје, да бисте објављивали врлине‘ онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост. Јер некад нисте били народ, а сада сте Божји народ.“ Моћ коју је Јехова показао сакупивши своје духовне Израелце из света како би величали његово име није ништа мање чудесна од оне коју је показао када је избавио свој народ из древног Египта. Тиме што је фараона оставио на животу како би му показао сву своју моћ и обзнанио своје име, Јехова је наговестио да ће његови хришћански Сведоци сведочити о њему у још већим размерама (1. Петр. 2:9, 10; Рим. 9:17; Откр. 12:17).

31. Које предслике у вези с краљевством и Јеховином присутношћу налазимо у Изласку?

³¹ Дакле, на темељу Библије можемо закључити да је народ који је био организован под Мојсијевим вођством предочавао један нов народ под Христовим вођством и краљевство које никада неће пропасти. Све то нас подстиче да ’служимо Богу онако како му је по вољи, са страхом и страхопоштовањем‘. Као што је Јехова показивао своју присутност над светим шатором у пустињи, тако је обећао и да ће вечно бити са онима који га се боје: „Ево Божјег шатора међу људима! Бог ће пребивати међу њима и они ће бити његов народ и сам Бог биће с њима... Пиши, јер су ове речи веродостојне и истините.“ Заиста можемо рећи да је Излазак неизоставан и изузетно користан део Библије! (Изл. 19:16-19 — Јевр. 12:18-29; Изл. 40:34 — Откр. 21:3, 5.)

[Фусноте]