Они су вршили Јеховину вољу
Награђена вера родитеља
ЗА ИЗРАЕЛЦЕ рођење мушког детета било је повод за огромну радост. То је значило да ће се породична линија наставити и да ће наслеђе земље остати у породици. Али око 1593. године пре н. е., добити сина за Јевреје је могло изгледати више као проклетство него као благослов. Зашто? Зато што је египатски фараон, пун стрепње што на подручју под његовом управом јеврејско становништво ниче као печурке после кише, наредио да се погубе сва јеврејска мушка новорођенчад (Излазак 1:12, 15-22).
У време гнусног покушаја геноцида, Амрам и Јохаведа, јеврејски брачни пар, постали су родитељи једног лепог дечачића. Лако је замислити како је ужасан страх помрачио њихову срећу када су помислили на фараонову наредбу. Ипак, док су Амрам и Јохаведа посматрали свог дечачића, чврсто су решили да га не напусте, без обзира на последице (Излазак 2:1, 2; 6:20).
Поступање у вери
Амрам и Јохаведа су три месеца скривали своју бебу (Излазак 2:2). Међутим, то је било рискантно пошто су Јевреји и Египћани живели у непосредној близини. Свако ко би покушао да изврда фараонову забрану вероватно би био кажњен смрћу — и та беба би страдала. Шта су онда ови предани родитељи могли урадити да би они и њихов син остали на животу?
Јохаведа је прикупила нешто папирусових тршчица. Папирус је чврст рогоз сличан бамбусу и има троугласто стабло, тако дебљине прста. Оно се може пружити и до 6 метара у висину. Египћани су ову биљку користили за израду хартије, рогозина̂, једара, сандала и сандолина.
Јохаведа је од тршчица сачинила једно сандуче довољно велико да стане њена беба. Онда је нанела смолу и размазала је да тршчице држи заједно и да не прође вода. Јохаведа је затим ставила своју бебу у ковчежић и сместила га међу трске уз обалу реке Нил (Излазак 2:3).
Беба је откривена
Јохаведина кћерка, Мирјам, сместила се у близини да види шта ће се даље догађати. Онда је фараонова кћерка дошла на Нил да се купа.a Могуће да је Јохаведа знала да принцеза често силази до тог дела Нила и смишљено је оставила сандуче тамо где би се могло лако открити. Било како било, фараоновој кћерки је убрзо упало у очи сандуче угнежђено међу трске, и позвала је једну од својих пратиља да га донесе. Када је унутра видела дете које грца од суза, покренула се њена самилост. Опазила је да је то била јеврејска беба. Ипак, како би могла дати да се тако прелепо дете убије? Осим људске доброте, на фараонову кћерку је можда утицало популарно египатско веровање да одлазак на небо зависи од некаквог записа о добрим делима за време нечијег животаb (Излазак 2:5, 6).
Мирјам, која је посматрала издалека, пришла је фараоновој кћерки. „Хоћеш ли да идем да ти зовем дојкињу Јеврејку да ти доји дете?“, упитала је. Принцеза је одговорила: „Иди.“ Мирјам је одјурила по своју мајку. Убрзо, Јохаведа је стајала пред фараоновом кћерком. „Узми ово дете и одој ми га“, рекла јој је принцеза, „[и] даћу ти плату твоју.“ Врло је вероватно да је до тада фараонова кћерка схватила да је Јохаведа бебина мајка (Излазак 2:7-9).
Јохаведа је чувала своје дете док га није престала дојити.c То јој је пружило многе драгоцене прилике да га поучава о истинитом Богу Јехови. Потом је Јохаведа вратила дете фараоновој кћерки, која је дечаку наденула име Мојсије, што значи ’извађен из воде‘ (Излазак 2:10).
Поука за нас
Амрам и Јохаведа су потпуно искористили кратку прилику коју су имали да поуче свог сина начелима чистог обожавања. И данас родитељи треба да чине то исто. Заиста, императив је да то чине. Сотона Ђаво „као лав ричући ходи и тражи кога да прождре“ (1. Петрова 5:8). За свој плен волео би да има драгоцену мла́деж — младиће и девојке — који имају изглед да постану одличне Јеховине слуге. Њихове осетљиве године не буде у њему саосећање! С обзиром на то, мудри родитељи своју дечицу васпитавају да се боје истинитог Бога Јехове (Пословице 22:6; 2. Тимотеју 3:14, 15).
У Јеврејима 11:23, Амрамов и Јохаведин труд да скривају своје чедо до трећег месеца његовог живота, забележен је као чин вере. Одбивши да напусте своје дете, обоје богобојазних родитеља показали су поверење у Јеховину спасилачку моћ и били су због тога благословљени. И ми треба да покажемо да се чврсто држимо Јеховиних закона и начела, сигурни да шта год Јехова допусти да нас снађе то ће на крају испасти на нашу вечну добробит и срећу (Римљанима 8:28).
[Фусноте]
a Египћани су Нил обожавали као бога плодности. Они су веровали да његове воде имају моћ да подаре плодност и чак да продуже живот.
b Египћани су веровали да дух неке особе приликом смрти декламује пред Озирисом изјаве као што су: „Нисам ожалостио ниједног човека“, „Нисам ускратио млека устима одојчића“ и „Гладноме сам хлеба уделио а жеднога напојио“.
c У древна времена, многа деца су дојена много дуже него што је то данас уобичајено. Самуило је вероватно имао барем три године када је престао да сиса, а Исак око пет.