Држављнин или странац, Бог ти жели добродошлицу!

„Он је учинио да сви људи, који су сви од једне крви изишли, живе по свему лицу земаљскоме“ (ДЕЛА АПОСТОЛА 17:26).

 1. Која тешка ситуација постоји данас на многим местима с обзиром на прихватање људи из страних култура?

НОВИНСКИ извештаји показују да у многим земљама расте забринутост због странаца, досељеника и избеглица. Милиони су очајни што морају напустити делове Азије, Африке, Европе и обе Америке. Можда траже олакшање од тешког сиромаштва, грађанског рата или прогонства. Али, да ли су другде добродошли? Часопис Time је изјавио: „Док се европски етнички састав почиње мењати, неке земље откривају да према страним културама нису тако толерантне како су некад мислиле да јесу.“ Time је за 18 000 000 „нежељених“ избеглица рекао: „Они ће бити стални изазов стабилним нацијама.“

 2, 3. (а) Које освежавајуће јемство пружа Библија у вези прихватања? (б) Зашто се можемо окористити разматрањем онога што Писма износе о Божјем поступању с народима?

² Без обзира како ће се догађаји на том подручју одвијати, Библија показује да Бог жели добродошлицу људима из свих народа — било да је особа држављанин од рођења, досељеник или избеглица (Дела апостола 10:34, 35). ’Ипак‘, могао би неко да пита, ’како то можете тврдити? Зар није Бог изабрао само древни Израел као свој народ, искључивши остале?‘

³ Дакле, погледајмо како је Бог поступао с древним народима. Можемо размотрити и одређена пророчанства која су повезана с предностима које су данас доступне правим обожаваоцима. Испитивање пророчанског материјала може обелоданити потпуније разумевање за које можеш установити да је крајње охрабрујуће. Такође показује како Бог може поступати с појединцима „из сваког рода и племена, народа и језика“ након велике невоље (Откривење 7:9, 14-17).

’Благословиће се сви народи‘

 4. Како се развио проблем националности, али које је кораке Бог предузео?

⁴ Након потопа, Нојева најужа породица сачињавала је цело човечанство и сви су били прави обожаваоци. Међутим, то јединство брзо се променило. Ускоро су неки људи, занемарујући Божју вољу, започели да граде кулу. То је довело до раздвајања човечанства на језичне групе које су постале распршени народи и нације (Постање 11:1-9). Ипак, право обожавање је настављено у линији која је водила до Аврахама. Бог је благословио верног Аврахама и обећао да ће његово потомство постати велики народ (Постање 12:1-3). Тај народ био је древни Израел.

 5. Зашто се сви можемо охрабрити Божјим поступањем с Аврахамом?

⁵ Међутим, Јехова није искључио друге народе осим Израела, јер се његова намера проширила како би обухватила цело човечанство. То јасно видимо из онога што је Бог обећао Аврахаму: „У твом ће се породу благословити сви народи земље, јер си глас мој послушао“ (Постање 22:18). Ипак, Бог је вековима с Израелом поступао на посебан начин, дајући му национални кодекс Закона, уводећи припреме да свештеници приносе жртве у његовом храму и пружајући им Обећану земљу у којој би пребивали.

 6. Како би Божје припреме с Израелом користиле свима?

⁶ Божји Закон дат Израелу био је добар за људе из свих народа тако што је људску грешност учинио очигледном, показујући потребу за савршеном жртвом која би једном заувек покрила људски грех (Галатима 3:19; Јеврејима 7:26-28; 9:9; 10:1-12). Ипак, које је јемство постојало да ће Аврахамово Семе — кроз које ће се благословити сви народи — доћи и удовољити предусловима? И ту је помогао Израелов Закон. Он је забрањивао брак с Канаанцима, народом који је био на злом гласу по неморалним поступцима и обредима, као што је обичај спаљивања живе деце (Левитик 18:6-24; 20:2, 3; Деутероном 12:29-31; 18:9-12). Бог је наредио да они и њихови обичаји буду уклоњени. То је било од дуготрајне користи за све, укључујући страног становника, јер би служило да линију Семена сачува од кварења (Левитик 18:24-28; Деутероном 7:1-5; 9:5; 20:15-18).

 7. Које рано указивање постоји да је Бог зажелео добродошлицу туђинцима?

⁷ Још док је Закон био на снази и док је Бог гледао на Израел као на посебан народ, он је показивао милосрђе и према неизраелцима. Његова спремност да то учини била је показана када је Израел излазио из египатског ропства према својој властитој земљи. „С њима отиде и велико мноштво других људи“ (Излазак 12:38). Професор Ц. Ф. Кил (C. F. Keil) их означава као „велики број странаца... шарено друштво, или мноштво људи из различитих нација“ (Левитик 24:10; Бројеви 11:4). Вероватно су многи били Египћани који су прихватили правог Бога.

Добродошлица странцима

 8. Како су Габаоњани нашли место међу Божјим народом?

⁸ Док је Израел извршавао Божју заповест да Обећану земљу очисти од покварених народа, заштитио је једну групу странаца, Габаоњане, који су живели северно од Јерусалима. Они су Јошуи послали прерушене посланике, молећи за мир који су и постигли. Када је њихова смицалица откривена, Јошуа је одредио да Габаоњани „секу дрва и црпе воду... за збор и за олтар Господњи“ (Јошуа 9:3-27). И данас многи досељеници прихватају понизне положаје служења како би постали део неког новог народа.

 9. Како је пример Рахабе и њене породице охрабрујућ с обзиром на странце у Израелу?

⁹ Може те охрабрити да сазнаш како Божја добродошлица није тада била изражена само групама странаца; то је био случај и са појединцима. Данас неке нације показују добродошлицу само оним досељеницима са високог друштвеног положаја, онима који имају богатсво које се може инвестирати или високо образовање. Код Јехове није тако, као што видимо из једног догађаја непосредно пре епизоде с Габаоњанима. Он је укључивао Канаанку која сигурно није била високог друштвеног положаја. Библија је назива „Рахаб, блудница“. Због њене вере у правог Бога, она и њено домаћинство били су ослобођени када је Јерихон пао. Иако је Рахаб била странкиња, Израелци су је прихватили. Била је узор вере који је вредан нашег опонашања (Јеврејима 11:30, 31, 39, 40; Јошуа 2:1-21; 6:1-25). Постала је чак и преткиња Месије (Матеј 1:5, 16).

10. Од чега је зависило примање странаца у Израел?

¹⁰ Неизраелци су у Обећаној земљи били прихваћени у складу са својим напорима да угоде правом Богу. Израелцима је било речено да се не друже, посебно у религиозном погледу, с онима који нису служили Јехови (Јошуа 23:6, 7, 12, 13; 1. Краљевима 11:1-8; Пословице 6:23-28). Ипак, многи неизраелски насељеници били су послушни темељним законима. Други су чак постали обрезани прозелити, а Јехова им је у потпуности изразио добродошлицу као члановима своје скупштине (Левитик 20:2; 24:22; Бројеви 15:14-16; Дела апостола 8:27).a

11, 12. (а) Како је требало да Израелци поступају са страним обожаваоцима? (б) Зашто можда треба да се побољшамо у слеђењу Јеховиног примера?

¹¹ Бог је упутио Израелце да опонашају његов став према страним обожаваоцима: „Ако дође странац у вашу земљу да с вама борави... поступаћете као са оним који је домородац међу вама, и љубићете га као себе саме; јер сте и ви били странци у земљи египатској“ (Левитик 19:33, 34; Деутероном 1:16; 10:12-19). Иако ми нисмо под Законом, то нам пружа поуку. Лако је постати жртва предрасуда̂ и непријатељства према онима који су друге расе, нације или културе. Зато чинимо добро ако се запитамо: ’Покушавам ли да се ослободим таквих предрасуда, следећи Јеховин пример?‘

¹² Израелци су имали очит доказ Божје добродошлице. Краљ Соломон је молио: „Кад странац, који није од твога народа Израела, дође из далеке земље ради твога имена... кад он дође и помоли се у овом дому, услиши га с небеса... да би сви народи на земљи познали име твоје, да те се боје“ (1. Краљевима 8:41-43; 2. Летописа 6:32, 33).

13. Зашто је Бог учинио припрему да промени своје поступање с Израелом?

¹³ Док је Јехова још увек користио нацију Израел као свој народ и тиме чувао Месијину линију порекла, прорекао је значајне промене. Раније, када се Израел сложио да буде у савезу Закона, Бог им је доделио могућност да буду извор ’краљевства свештеника и светог народа‘ (Излазак 19:5, 6). Међутим, Израел је вековима показивао неверност. Зато је Јехова прорекао да ће склопити нови савез у коме ће онима који сачињавају ’дом Израелов‘ бити опроштен преступ и грех (Јеремија 31:33, 34). Тај нови савез очекивао је Месију, чија ће жртва многе заиста очистити од греха (Исаија 53:5-7, 10-12).

Израелци на небу

14. Који је нови „Израел“ Јехова прихватио, и како?

¹⁴ Хришћанска грчка писма помажу нам да разумемо како је све то било постигнуто. Исус је био Месија, чија је смрт испунила Закон и положила темељ за потпуно опроштење греха. Да би се неко окористио тиме, не мора бити Јевреј обрезан у телу. Не. Апостол Павле је писао да је у новом савезу „Јудејин који је то унутра и чије је обрезање у срцу, по духу а не по слову“ (Римљанима 2:28, 29; 7:6). Они који полажу веру у Исусову жртву постижу опроштење, а Бог их признаје као ’Јевреје по духу‘ који сачињавају духовну нацију названу ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16).

15. Зашто телесна националност не игра улогу код тога да се буде део духовног Израела?

¹⁵ Да, прихватање у духовни Израел није зависило од неког националног или етничког порекла. Неки су, као Исусови апостоли, били природни Јевреји. Други су, као римски војни заповедник Корнелије, били необрезани незнабошци (Дела апостола 10:34, 35, 44-48). Павле је исправно рекао с обзиром на духовни Израел: „Где нема Грка ни Јевреја, обрезања ни необрезања, странца, Скита, роба, слободњака“ (Колошанима 3:11, NW). Они који су помазани Божјим духом постали су „изабрани род, краљевско свећенство, свети пук, народ одређен за Божју својину“ (1. Петрова 2:9, Ст; упореди Излазак 19:5, 6).

16, 17. (а) Коју улогу имају духовни Израелци у Божјој намери? (б) Зашто је прикладно узети у обзир оне који нису из Израела Божјег?

¹⁶ Коју будућност имају духовни Израелци у Божјој намери? Исус је одговорио: „Не бој се, малено стадо! Јер би воља Оца вашег да вама да̂ краљевство!“ (Лука 12:32). Помазаници, чије „држављанство постоји на небесима“, биће сунаследници с Јагњетом у његовој владавини Краљевства (Филипљанима 3:20, NW; Јован 14:2, 3; Откривење 5:9, 10). Библија указује да су они ’запечаћени из синова Израиљевијех‘ и да су „купљени од људи првенци Богу и јагњету“. Они броје 144 000. Међутим, након давања извештаја о печаћењу тог броја, Јован представља једну различиту групу — „мноштво велико, које не могаше нико избројити, од свакога рода и племена, народа и језика“ (Откривење 7:4, 9; 14:1-4).

¹⁷ Неко би се могао питати: ’Шта је са милионима оних који нису део духовног Израела, као што су они који могу проћи кроз велику невољу као велико мноштво? Коју улогу они данас имају у односу на неколицину преосталих духовних Израелаца?‘b

Странци у пророчанству

18. Шта је довело до повратка Израела из вавилонског изгнанства?

¹⁸ Враћајући се у време када је Израел био у савезу Закона, али неверан њему, налазимо да је Бог одлучио да допусти Вавилонцима да опустоше Израел. Израел је 607. пре н. е. био одведен у ропство за 70 година. Тада је Бог откупио нацију. Под вођством намесника Зоробабела, остатак природних Јевреја вратио се у своју земљу. Владари Медије и Персије, који су поразили Вавилон, чак су залихама помогли повратничким прогнаницима. Књига Исаије прорекла је тај развој догађаја (Исаија 1:1-9; 3:1-26; 14:1-5; 44:21-28; 47:1-4). А Езра нам пружа историјске детаље о том повратку (Езра 1:1-11; 2:1, 2).

19. У повезаности са повратком Израела, које је пророчанско указивање постојало да ће бити укључени странци?

¹⁹ Надаље, проричући откуп и повратак Божјег народа, Исаија је изрекао следеће узбудљиво пророчанство: „Прилазе народи светлости твојој, и краљеви сјају зрака твојих“ (Исаија 59:20; 60:3). То је значило више од добродошлице појединим странцима, у складу са Соломоновом молитвом. Исаија је указивао на необичну промену стања. „Народи“ ће служити са синовима Израела: „Синови ће туђина зидове ти президати, и краљеви служиће ти њихови, јер ударих тебе ја у гневу своме, али по милости смилујем се теби“ (Исаија 60:10).

20, 21. (а) Коју паралелу у данашњем времену налазимо за повратак Израела из заробљеништва? (б) Како су након тога ’синови и кћери‘ били придодани духовном Израелу?

²⁰ Одлазак Израела у изгнанство и његов повратак у многим погледима има паралелу у данашње време код духовног Израела. Пре првог светског рата, остатак помазаних хришћана није био у потпуности у складу с Божјом вољом; држали су се неких гледишта и обичаја које су понели из цркава хришћанства. Затим су, током ратне хистерије и делимично на потицај свештенства, водећи међу остатком духовног Израела били неправедно затворени. Након рата, 1919. н. е., ти су помазаници из дословног затвора били ослобођени и разрешени кривице. То је био доказ да је Божји народ био ослобођен из ропства Вавилона Великог, светског царства криве религије. Његов народ је кренуо да изгради и запоседне духовни рај (Исаија 35:1-7; 65:13, 14).

²¹ На то је било указано у Исаијином опису: „Сви се они сакупљају ка теби иду; из далека твоји синови ти стижу, а кћери се твоје у наручју носе. Пренућеш се тад и радоваћеш се и срце ће твоје заиграти и рашириће се у теби, кад се к теби морско богатство окрене, и кад к теби благо од народа дође“ (Исаија 60:4, 5). У наредним деценијама, ’синови и кћери‘ наставили су да долазе, те су били помазани духом да запоседну последња места у духовном Израелу.

22. Како су „странци“ дошли да би радили заједно с духовним Израелцима?

²² Шта је са ’туђинима који ће зидове президати‘? И то се догодило у наше време. Док се позивање 144 000 приближавало свом крају, велико мноштво из свих народа почело се стицати да би вршило обожавање заједно с духовним Израелом. Ти последњи имају на Библији темељену наду вечног живота на рајској Земљи. Иако ће коначно место њихове верне службе бити различито, они су радосни што помажу помазаном остатку у проповедању добре вести о Краљевству (Матеј 24:14).

23. До које су мере „странци“ помагали помазаницима?

²³ Данас више од 4 000 000 оних који су „странци“, заједно с остатком оних чије је ’држављанство на небу‘, доказују своју оданост Јехови. Многи од њих, мушкарци и жене, млади и стари, служе у пуновременој служби као пионири. У већини од преко 66 000 скупштина, ти странци носе одговорности као старешине и слуге помоћници. Остатак се радује томе, посматрајући испуњење Исаијиних речи: „И туђини ће ту бити и пасти ће стада ваша, синови ће туђинаца орачи вама и тежаци бити“ (Исаија 61:5).

24. Зашто можемо бити охрабрени Божјим поступањем с Израелом и другима у прошлости?

²⁴ Дакле, без обзира на земаљску нацију у којој си држављанин, досељеник или избеглица, имаш величанствену предност да постанеш духовни странац коме Свемогући срдачно изражава добородошлицу. Његова добродошлица укључује могућност радовања предностима у његовој служби сада и у вечну будућност.

[Фусноте]

Да ли си запазио?

◻ Како је Бог пружио наду да ће прихватити људе из свих народа?

◻ Шта показује да се Богу могу приближити и други народи осим Божјег посебног народа, Израела?

◻ Како је Бог у пророчанству указао да ће се странци придружити Израелу?

◻ Шта је било паралела повратку Израела из изгнанства у Вавилону, и како су били укључени „странци“?

[Слика на 9. страни]

Краљ Соломон је молио за странце који би дошли да обожавају Јехову