Прави хришћани поштују старије!
„СТАРИ су“, каже истраживач Сузан Штајнметс, „на крају свог економски продуктивног живота, који представља основу на којој наша култура вреднује појединце, те им одаје част, статус, поштовање и награду“. Став савременог друштва према старима је, суморан, негативан. Зато се не треба чудити, што често читамо да су занемарени и злостављани.
Међутим, какав је став Библије према старима? Божја реч сасвим реално признаје да старење није лако. Псалмист је молио: „Немој ме одбацити под старост, кад ме издаје снага моја, немој ме оставити“ (Псалам 71:9). Он је у својој старости више него икад осетио потребу за Јеховином помоћи. А библијско гледиште јасно показује да и ми требамо придавати пажњу потребама старих.
Истина је да је Соломун старост назвао ‘злим данима’ (‘невољним данима’, НС) који му ‘нису мили’ (Проповедник 12:1—3). Али, „дуг живот и добре године“ у Библији се повезују и са благословима од Бога (Приче Соломунове 3:1, 2). На пример, Јехова је обећао Авраму: „А ти . . . бићеш погребен у доброј старости“ (1. Мојсијева 15:15). Бог није осудио Аврама на жалосне ‘зле дане’ који му ‘не би били мили’. Аврам је у својим каснијим годинама нашао мир н спокојство и са задовољством се освртао на свој живот који је провео у служби Јехови. Такође је могао да гледа у будућност, на „град који има праве темеље“, Божје Царство (Јеврејима 11:10, НС). Зато је и умро „стар и задовољан“ (1. Мојсијева 25:8, НС).
Зашто је онда Соломун старост назвао злим, или невољним, данима? Соломун је мислио на неумољиво слабљење здравља које се јавља у старости. Међутим, онај ко је пропустио да се сећа свог створитеља у данима своје младости, утврђује да су године старости нарочито невољне (Проповедник 12:1). Таквој особи ‘нису миле старије године, јер је протраћила свој живот. Њен безбожан начин живота можда је чак довео до телесних проблема који отежавају неугодности старења (Упореди Приче Соломунове 5:3—11). Стога, таква особа пред собом не види никакву будућност, него само гроб. Особа која је посветила свој живот служењу Богу, исто тако доживљава ‘невољне дане’ онда кад јој тело слаби. Но, она попут Аврама може да пронађе радост и задовољство у животу који је добро провела, те у томе да своју преосталу снагу утроши у служби Богу. „Седа је коса круна лепоте кад се налази на путу праведности“, каже Библија (Приче Соломунове 16:31, НС).
Старост, заправо, има одређене предности. „Детињство и младост је таштина“, каже Соломун. Док млади можда уживају у добром здрављу, они често немају искуства и не знају да просуђују ствари. Старост, међутим, доноси са собом живот пун искуства. Стари ‘одбијају зло’ од себе, чувају се невоље, за разлику од импулсивних младих који често безглаво упадају право у њу (Проповедник 11:10; 2. Тимотеју 2:22). Стога је Соломун могао да каже: „Красота старих је њихова седа коса“ (Приче Соломунове 20:29, НС).
Библија, дакле, исказује част старима. На који то начин утиче на поступање хришћана с њима?
‘Устати’ пред старима
Бог је поштовање старих учинио правилом у Израелу. Мојсијев закон каже: „Пред седом косом устани и обзир показуј према старом човеку“ (3. Мојсијева 19:32, НС). Јевреји су се у каснијим годинама очигледно сасвим дословно придржавали тог закона. Др Самуел Бурдер у својој књизи Оријентални обичаји пише следеће: „Јеврејски писци кажу да је постојало правило устати онда кад су се они налазили на удаљености од пет лаката, а чим би они прошли требало је сести, тако да се види да устају само из поштовања према њима“. Такво поштовање није било ограничено само на истакнуте људе. „Поштуј чак и старог човека који је изгубио своју мудрост“, стоји у Талмуду. Један рабин је тврдио да то поштовање такође треба да укључује неуке и неписмене људе. Он је образложио да „сама чињеница што је неко остарио мора бити вредна одређених заслуга“ (Јеврејска Енциклопедија).
Хришћани данас више нису подвргнути санкцијама Мојсијевог закона (Римљанима 7:6). Но, то не значи да више нису дужни да имају посебан обзир према старима. То је очигледно из поука које је апостол Павле дао хришћанском надгледнику Тимотеју: „Не критикуј оштро старијег човека. Напротив, поступај с њим као с оцем. ... Са старијим женама као са мајкама“ (1. Тимотеју 5:1, 2, НС). Павле је рекао младом Тимотеју да има ауторитет да ‘заповеда’ (1. Тимотеју 1:3). Упркос томе, ако је неко старији од њега — нарочито онај ко је служио као надгледник — погрешио у просуђивању ствари или је нешто нетачно изјавио, Тимотеј га није требао ‘оштро критиковати’ као мање вредног, него је требао са поштовањем ‘поступати с њим као с оцем’. Слично поштовање Тимотеј је требао да показује и према старијим женама у скупштини. Да, он је уствари и даље ‘устајао пред седом косом’.
На тај начин је хришћанство религија која поштује старе. Међутим, иронија је, у томе што је највише случајева лошег поступања са старима забележено у нацијама које тврде да су хришћанске. Па ипак, постоје, верници који се држе библијских мерила. На пример, Јеховини сведоци уживају у друштву много хиљада старих који се налазе у њиховој средини; они не гледају на њих као на баласт. Иако крхко здравље можда спречава такве старе особе да не буду више толико активне као што су некад биле, многи имају иза себе много година верне хришћанске службе, а то представља потицај многим младим Сведоцима да опонашају њихову веру (Упореди Јеврејима 13:7).
Од старих се, међутим, не очекује да преузму пасивну улогу у скупштини. Потиче их се да буду добар пример у томе да буду „умерени у навикама, озбиљни, здраве мисли, здрави у вери . . . пуни поштовања у понашању“, те да слободно своју мудрост и искуство преносе другима (Титу 2:2, 3, НС). Јоило је прорекао да ће међу онима који учествују у објављивању библијске вести бити ‘старац’ (Јоило 2:28). Несумњиво си и ти лично приметио да многи стари Сведоци још увек одушевљено и активно учествују у делу проповедања од врата до врата.
Исказивати им поштовање „у пунијој мери“
Јеховини сведоци се труде да старијима укажу посебну пажњу, и то на много начина. На пример, они на годишњим верским конгресима често организују да се резервише одређен број седећих места за старије. Пажња им се такође указује и на индивидуалној бази. У Јапану се један сведок одриче свог места у породичним колима како би једна 87—годишња старица могла да дође на место састанка. Како он долази на састанке? Бициклом. У Бразилу живи пуновремени објавитељ еванђеља који је стар 92 године. Посматрачи тирају с поштовањем, разговарају с њим . . . Он је користан члан скупштине“.
То не значи да нема места за побољшање у исказивању поштовања старијима. Павле је хришћанима у Солуну писао следеће: „Међутим, с обзиром на братску љубав, ... то заправо и чините овој браћи у Македонији. Али вас потичемо, браћо, да то чините у још потпунијој мери“ (1. Солуњанима 4:9, 10, НС). Сличан савет је повремено и данас потребан што се тиче нашег поступања са старијима. Један 85— годишњи хришћанин, на пример, био је врло разочаран кад није примио нови примерак на Библији утемељеној публикацији. У чему је био проблем? Он је скоро глув и није чуо обавештење које је свакога сетило да наручи ту књигу; а нико се у скупштини није сетио да је наручи за њега. Ситуација је, наравно, била брзо исправљена. Међутим, то показује да је потребно бити посебно свестан потреба старијих
Постоје многобројни начини на које Божји народ може то да чини данас „у пунијој мери“. Хришћански састанци пружају могућност да се ‘побуди’ старије на ‘љубав и добра дела’ (Јеврејима 10:24, 25). И премда се млади и стари заједнички друже у Краљевским дворанама Јеховиних сведока, можда би се у том погледу могло уложити још више напора. На пример, неки родитељи учтиво потичу своју децу да приступе и разговарају са старијим члановима скупштине.
Поштовање се такође може исказивати старијима и на неформалан начин. У складу с начелом које је Исус поставио у Луци 14:12—14, још се више напора може уложити у то да се старије позове на друштвена окупљања. Чак и ако не буду могли да присуствују. они ће сигурно ценити то што сте их се сетили. Хришћане се надаље потиче да ‘следе пут гостољубивости’ (Римљанима 12:13, НС). То не треба бити ништа отмено или извештачено. Један Сведок из Немачке предлаже: „Позовите старије на шољу чаја и замолите их да испричају своја искуства из прошлости“.
Апостол Павле је рекао: „Чашћу један другога већим чините“ (Римљанима 12:10). Међу Јеховиним сведоцима, наименоване скупштинске старешине нарочито преузимају вођство у исказивању поштовања према старијим хришћанима. Често су старешине у могућности да старима доделе одређене задатке, као што је оспособљавање нових за јеванђелизирање или помагање у одржавању места за хришћанске састанке. Млађи који служе као скупштинске старешине исказују поштовање тако што понизно приступају старијим надгледницима да би од њих затражили савет и користе своју способност разлучивања да би схватили њихова зрела гледишта (Приче Соломунове 20:5). На састанцима таквих старешина, они следе библијски пример младог Елијуја и увиђавно се покоравају старијим, искуснијим мужевима и у потпуности им пружају могућност да први искажу своје мишљење (Јов 32:4).
Мора се признати да је лако постати нестрпљив са старијима, јер они можда нису у могућности да се тако брзо крећу и размишљају као млађи. Др Роберт Н. Батлер добро описује неке од проблема које може са собом донети старост: „Губи се телесна снага и способност да се држе усправно, а то само по себи може бити јако застрашујуће. Могу се изгубити важни чулни елементи, као што су слух и вид“. Зар не би млади требали то да увиде и покажу саосећање и сажаљење? (1. Петрова 3:8).
Да, и данас су хришћани дужни да показују праву љубав, бригу и обзир према старијима који се налазе међу њима. А међу Јеховиним сведоцима се то чини на један примеран начин. Међутим, шта се догађа кад стари хришћани — или родитељи хришћана — оболе или осиромаше? На коме лежи одговорност да се о њима брине? У следећим чланцима ћемо истражити како Библија одговара на та питања.
[Слике на 6. страни]
У скупштини Јеховиних сведока старији имају много задовољавајућих активности