„Будите свети...“
„Него по свецу који вас је позвао, будите и сами свети у свом владању. Јер је написано: „Будите свети јер сам ја свет“ (1. Петрова 1:15, 16, др Чарнић).
1, 2. а) Које су опомињуће речи стајале на турбану просвештеника и којој су сврси служиле? б) Зашто је на месту да се данас подсећамо на Јеховину светост? в) На шта опомиње Петар у односу на светост?
„СВЕТОСТ припада Јехови“. Ове опомињујуће речи биле су видљиве за све, угравиране на плочици од чистог злата која је била причвршћена на турбану израелског првосвештеника (2. Мојсијева 28:36-38). Служиле су као светлећи подсетник да су Израелци, супротно од неизраелских народа (који су славили нечиста божанства), обожавали једног чистог, светог Бога.
2 Уколико си већ Јеховин сведок, да ли цениш то да је Бог којег обожаваш, без мане, чист, свет и праведан? Подсећање на овакву основну истину изгледа можда сувишно. На крају крајева нама је, као Јеховином народу, дозвољен увид у „дубоке ствари Божије“ – компликована библијска пророчанства, примену библијских темељних начела и библијске науке (1. Коринћанима 2:10; упореди Данило 12:4). Ипак, некима очигледно недостаје од срца долазеће цењење Јеховине светости. Зашто? Зато што се сваке године хиљаде упуштају у разне облике неморала. Хиљаде других тражи зло упуштајући се у поступке који само што нису директно кршење библијских закона. Неки заиста не схватају озбиљност речи из 1. Петрове 1:15, 16: „Него по свецу који вас је позвао, будите и сами свети у свом владању. Јер је написано: „Будите свети јер сам ја свет“ (др Чарнић).
Свети Бог — свети обожаваоци
3. Шта се приписује Јехови у Мојсијевој песми?
3 „Један несавршен човек да буде свет? Немогуће!“ може неко да каже. Али осмотримо позадину Петрове опомене. Овде апостол цитира речи које су први пут биле упућене Израелцима кратко након изласка из Египта. Кроз ово чудесно ослобођење, Јехова се показао као спаситељ, као онај који испуни обећање и као „ратник“ (2. Мојсијева 3:14-17; 15:3). У песми славља над поразом Египћана у Црвеном мору, Мојсије је открио још једну фасету Јеховине личности: „Ко је као ти међу боговима, Јехова? Ко је као ти славан у светости?“ (2. Мојсијева 15:11, НС). Ово је први извештај о томе да је Јехови приписана светост.
4. а) У ком погледу је Јехова ,моћан у светости’? б) Како се Јехова разликовао у томе од хананских богова?
4 Хербрејске и грчке речи преведене у Библији са „свет“ значи дословно „светао, нов, свеж, неумрљан и чист“. Тако је Мојсије представио Јехову као чистог до највишег степена, слободног од сваке нечистоће и покварености, као непопустљивог и нетрпељивог према нечистоћи (Авакум 1:13). Јехова је био у крајњој супротности према боговима Ханана, земље коју су Израелци требали ускоро да настане. Документи ископани у Рас Шамри, граду на северу сиријске обале, дају истина ограничен али довољно разјашњен увид у пантеон Хананејаца. У овим документима се говори о боговима који су у књизи Хананејци од Џона Греја описани као „кавгаџије, љубоморни, осветољубиви и развратни.“
5, 6. а) Како је слављење необузданих богова деловало на Хананејце? б) Како је обожавање светог Бога деловало на Израелце?
5 Као што је проречено, хананска култура била је огледало необузданих богова које су тамо обожавали. У делу Религија израелског народа пише: „Опонашати понашање божанства сматра се као служба за бога... (Богиња плодности) Астарта има много слушкиња и слугу који су описани као посвећени... Они се посвећују у њеној служби проституције.“ Научник Вилијам Ф. Олбрајт писао је поводом овога да је „еротски аспект њиховог култа .. морао пасти до крајње прљавих дубина социјалне деградације“. Обожавање фаличких „светих стубова“, жртвовање деце, магија, бајање, родоскрвњење, содомија и бестијалност – све је то у Ханану припадало ’делима оних народа’ (2. Мојсијева 34:13; 3. Мојсијева 18:2-25; 5. Мојсијева 18:9-12).
6 Јехова је напротив ’моћан у светости’. Није могао подносити такву деградацију својих обожавалаца (Псалам 15). Зато, супротно од деградирајућих богова Ханана, Јехова је подигао ниво свога народа. Поново је опоменуо своје обожаваоце речима које је Петар касније цитирао: „Будите свети; јер сам ја свет“ (3. Мојсијева 11:44; 19:2; 20:26).
’Закон је свет, праведан и добар’
7, 8. Како су се Израелци могли „показати светим“? б) Упореди Јеховин закон са Хамурабијевим закоником.
7 ’Показати се светим’ није значило ни савршенство а ни лицемерство; значило је послушност према обимном законику којег су Израелци добили преко Мојсија (2. Мојсијева 19:5, 6). За разлику од закона било које друге нације, Божји закон могао је бити означен као „свет и праведан и добар“ (Римљанима 7:12).
8 Истина, тачно је да Хамурабијев законик из Вавилона (који наводно временски претходи Мозаитском закону) обрађује сличне теме. Неки од његових закона – као на пример закон који захтева „око за око“ на принципу одмазде – слични су темељним начелима Мозаитског закона. Зато критичари тврде да је Мојсије само посудио законе из Хамурабијевог законика. Али, Хамурабијев законик је у суштини само глорификовао Хамурабија и служио његовим политичким интересима. Божји закон, напротив, био је дат Израелцима, њима сво време за добро, да би могли остати на животу’ (5. Мојсијева 6:24). Осим тога, нема много доказа да су Хамурабијеви закони у Вавилону икада били правно обавезујући; вероватно су служили само као „правна помоћ за оне који траже савет“ (Нова Енциклопедија Британика, издање 1985, том 21, страна 921). Мозаитски закон је, међутим, био обавезан и прекршитељ је морао рачунати са праведном казном. На крају, Хамурабијев законик је углавном одређивао како се треба поступати са прекршитељима; само 5 од његових 280 закона били су директне забране. Божји закон, напротив, наглашава спречавање прекршаја а не кажњавање.
9. Какав утицај је имао Мозаитски закон на живот Јевреја?
9 Пошто је Мозаитски закон био ,свет, праведан и добар’, снажно је утицао на лични живот Јевреја. Регулисао је њихово обожавање, обезбедио суботе или слободне дане, контролисао привредну структуру нације, садржавао неколико прописа о одећи и дао корисна упутства о прехрани, полном животу и хигијени. Чак су и нормалне телесне функције биле обухваћене Мозаитским законом.
„Јеховина заповест је чиста“
10. а) Зашто се Закон бавио са толиким подручјима живота? б) Како је Закон допринео физичкој чистоћи и добром здрављу? (Осмотри такође фусноту.)
10 Ови детаљни прописи за свакодневни живот служили су узвишенијој сврси: да очисте Израелце – физички, духовно, ментално и морално. На пример, закони који су захтевали купање, закопавање екскрета, карантин за оболеле од заразних болести и уздржавање од одређене хране, сви су служили за побољшање здравља и физичке чистоћеa (2. Мојсијева 30:18-20; 3. Мојсијева, поглавље 11; 13:4, 5, 21, 26; 15:16-18, 21-23; 5. Мојсијева 23:12-14).
11. Шта значи бити обредно нечист?
11 Ипак, добро здравље и хигијена били су према духовној чистоћи другоразредног значаја. Зато је онај који је јео забрањену храну, имао полне односе или се дотакао леша био проглашен обредно нечист (3. Мојсијева, поглавље 11, 15; 4. Мојсијева, поглавље 19). Тиме је нечист био одвојен од обожавања – у неким случајевима под претњом смртне казне (3. Мојсијева 15:31; 22:3-8). Али какве везе су такве забране имале са духовном чистоћом?
12. Како су закони о обредној чистоћи допринели духовној чистоћи?
12 Карактеристике паганског обожавања су биле проституција, обожавање мртвих и лумповање. У делу Интернешнел Стандард Бајбл Енциклопедија читамо: „Полни однос као могућност обожавања Јахвеа није долазио у обзир. Зато се кроз све поступке ове врсте постајало нечистим... Мртвацима се у Израелу давала достојна част, али ни у ком случају неприкладно поштовање, нити су били предмет обожавања ... Дружење са паганским суседима на њиховим свечаностима, које су укључивале свечане гозбе, било је за једног Израелца немогуће јер је њихова храна била нечиста.“ Тако су прописи Мозаитског закона сачињавали „преградни зид“ који је одвајао од нечистих религиозних елемената (Ефесцима 2:14).
13. Како је Закон унапређивао менталну чистоћу?
13 Закон је такође придонео и менталној чистоћи Израелаца. На пример, одредбе у вези брачних интимности су служиле да се ниво размишљања подигне на виши степен (3. Мојсијева 15:16-33). Израелци су учили да се у полном животу самосавладавају, а не да се као Хананејци предају необузданој страсти. Закон је чак учио своје следбенике да држе под контролом своје осећаје и жеље и осуђивао је похлепне мисли (2. Мојсијева 20:17)
14. Како је Божји закон на јединствен начин допринео моралној чистоћи?
14 Најзначајније је ипак било то да је Закон наглашавао моралну чистоћу. Истина, тачно је да је такође и Хамурабијев законик осуђивао неисправности као што је браколомство. Па ипак, у једном чланку часописа Библикал Аркеолоџист пише. „За разлику од Вавилонаца и Асираца који су на браколомство гледали једино као злочин против власничког права мужа, законодавство Старог тестамента третира браколомство као тежак морални прекршај.“
15. а) Опиши, како је за једног Израелца било потребно да уложи знатне напоре да би остао чист? б) Какву су корист имали Израелци од оваквих напора?
15 Како ли су истините речи псалмисте: „Заповест Јеховина је чиста, просветљује очи.“ (Псалам 19:8, НС). Признајемо, остати чистим захтевало је понекад знатне напоре. Мајке су већ неколико недеља после рођења детета морале да иду горе у Јерусалим да се подвргну процедури чишћења (3. Мојсијева 12:1-8; Лука 2:22-24). Мушкарци и жене морале су се како после брачног односа тако и после других томе сличних ситуација обредно очистити (3. Мојсијева 15:16, 18; 5. Мојсијева 23:9-14; 2. Самуилова 11:11-13). Ако су се савесно држали Закона и остали чисти, то је служило ,њима самима на корист’ – телесно, душевно, морално и духовно (Исаија 48:17). Осим тога, важност и озбиљност да се остане чистим су код њих оставиле неизбрисив утисак. Најзад, ови савесно уложени напори да се сачува светост донели су Божје признање, што је било највредније.
Чист у нечистом свету
16, 17. а) У којој мери се данас тражи од хришћана да остану чисти? б) Зашто је данас тако тешко остати чист? в) Како су проминентни људи изневерили као пример вредан опонашања?
16 Сада можемо боље разумети Павлове речи упућене хришћанима: „Као послушна деца не управљајте се по пређашњим пожудама, које сте имали у свом незнању, него по свецу који вас је позвао, будите и сами свети у свом владању. Јер је написано: „Будите свети, јер сам ја свет“ (1. Петрова 1:14-16; др Чарник).
17 Признајемо то није лако. Свуда, куда год погледамо видимо људе који варају, који су непоштени и воде неморалан живот. Њујорк тајмс извештава: „Све више Американаца одлучује се за предбрачни заједнички живот.“ Чак и неки проминентни људи дају лош пример. Неки од најпознатијих великана у спорту, политици и свету забаве данас јавно практикују неке облике нечистоће. Један спортски навијач се жалио: „Човек је страшно разочаран кад се у некога верује као у добар пример, па се покаже да је покварен.“ У чему је овде проблем? Више популарних атлетичара је признало да узимају дроге. Како често појединци који важе за идоле воде нечист, да, чак одвратан живот као браколомци, блудници; хомосексуалци, лезбијке, лопови, уцењивачи или наркомани? Истина, они можда изгледају телесно чисти, али уста су им препуна прљавог начина говора. Можда чак и уживају у омаловажавању јавне пристојности, хвалећи се својим неморалним испадима.
18. Како многи који воде нечист живот, ,жању што су посејали’?
18 Али, следеће библијске речи не могу се лако избрисати: „Бог се не да ружити („Бога не можеш вући за нос“, Бајингтон). Јер шта човјек посије оно ће и пожњети. Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети погибао“ (Галатима 6:7, 8).Последице развратног понашања су често оболења или чак рана смрт због болести као што су сифилис, гонореја и сида, да набројимо само неке од најчешћих. Понекад су такође ментална и емоционална лабилност, депресије па чак и самоубиство резултат промискуитета. Ко неморално поступа исмејава можда друге који се труде да остану чисти, али смех престаје када ругач почне да ,жање што је посејао’ (Упореди Римљанима 1:24-27).
19, 20. Како се свештенство хришћанства у религиозном и моралном погледу показало нечисто?
19 Ми живимо у свету који је у религиозном погледу искварен. Свештеници могу носити лепа, чиста одела, али они заступају нечисте вавилонске науке и обичаје као што су идолопоклонство, тројство, пакао, бесмртност људске душе и чистилиште. Они су као религиозне вође којима је Исус рекао: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи, а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте. Тако и ви споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња“ (Матеј 23:27, 28).
20 Штавише, свештенство трпи нечистоћу у свом стаду. Оно допушта да појединци који су познати као неморални и нечисти – блудници, браколомци и хомосексуалци – надаље уживају добар углед. У часопису Њусвик је о томе писало: „Ричард Сајп, психолог и бивши свештеник из Мериланда, закључује да је око 20 процената од 57 000 католичких свештеника у САД хомосексуалци... Други терапеути предпостављају да би данас права бројка могла бити близу 40 процената.“ Католички теолог Џон Ј. Мекнил (признати хомосексуалац) отворено оправдава хомосексуалност речима: „Љубав између две лезбијке или два хомосексуалца, под условом да се ради о конструктивној људској љубави, није ни грешна а нити осуђује љубавнике од Божјег плана, већ може бити света љубав“ (Хришћански век).
21. Зашто је за нас данас актуелна опомена „Светост припада Јехови“
21 Опомена на турбану првосвештеника је тиме актуелнија него икад: „Светост припада Јехови“ (2. Мојсијева 28:36). Јехова захтева, чак заповеда да останемо чисти у сваком погледу. Али како нам је то могуће? Која подручја захтевају нарочиту пажњу? У следећем чланку биће размотрена ова питања.
[Фусноте]
a Хамурабијев законик није садржавао овакве припреме. Такође није откривен никакав упоредиви кодекс о хигијени код старих Египћана, иако су имали релативно напредну медицину. У књизи Стари Египат пише: „Разумни рецепти (у египатским медицинским текстовима) богато су прошарани са магичним бајањем и формулама.“ Божји закон, напротив, није имао демонски зачин, већ је био научан. Тек у новије време лекари су спознали потребу да оперу руке после додира неког леша – нешто што је Мозаитски закон већ хиљаде година захтевао (4. Мојсијева, поглавље 19).
Питања за понављање
◻ Како је Јехова ’моћан у светости’ и шта то значи за његове обожаваоце?
◻ У чему се разликовао Мозаитски закон од закона свих других нација?
◻ Како је Мозаитски закон захтевао телесну, духовну, душевну и моралну чистоћу?
◻ Како многи који воде нечист живот ’жању што су посејали’?
[Слика на 11. страни]
Обожавање раскалашних богова је водило ка деградацији Хананејаца
[Слика на 12. страни]
Хамурабијев законик је успоставио ред и славио краља, али није донео светост Вавилонцима