3. библијска књига — Левитска
(ТРЕЋА КЊИГА МОЈСИЈЕВА)
Писац: Мојсије
Место писања: пустиња
Писање завршено: 1512. пре н. е.
Обухваћено раздобље: један месец (1512. пре н. е.)
1. (а) Зашто је назив Левитска прикладан? (б) Који су други називи дати Левитској?
УОБИЧАЈЕНИ назив за трећу књигу у Библији је Левитска, који потиче од речи Левитикон из грчке Септуагинте преко назива „Левитикус“ из латинске Вулгате. Иако се Левити спомињу само успут, у Левитској 25:32, 33, ово име добро описује њен садржај јер се књига углавном састоји од прописа намењених левитском свештенству, изабраном из Левијевог племена, и од закона којима су свештеници морали да поуче народ: „Јер свештеникове усне треба да чувају знање, и закон се тражи из уста његових“ (Мал. 2:7). Левитска се у хебрејском тексту назива по уводном изразу вајикра, што дословно значи „и позвао је“. Касније су Јевреји ову књигу прозвали и „Свештенички закон“ и „Закон о жртвама“ (Лев. 1:1, фуснота).
2. Који докази потврђују да је Мојсије написао Левитску?
2 Не постоји ни најмања сумња да је Мојсије написао Левитску књигу. У њеном закључку стоји: „То су заповести које је Јехова дао Мојсију“ (27:34). Слична изјава записана је у Левитској 26:46. Докази наведени у претходним поглављима, који потврђују да је Мојсије написао Постанак и Излазак, иду у прилог тврдњи да је он написао и Левитску, јер је Пентатеух по свему судећи првобитно био један свитак. Осим тога, Левитска је повезана с претходним књигама везником „и“. Међутим, најуверљивији доказ пружили су Исус Христ и друге надахнуте Јеховине слуге које су често цитирале или указивале на законе и начела из Левитске и приписивале их Мојсију (Лев. 23:34, 40-43 — Нем. 8:14, 15; Лев. 14:1-32 — Мат. 8:2-4; Лев. 12:2 — Лука 2:22; Лев. 12:3 — Јов. 7:22; Лев. 18:5 — Римљ. 10:5).
3. Које раздобље обухвата Левитска?
3 Које раздобље обухвата ова књига? Излазак се завршава извештајем о подизању светог шатора „првог месеца друге године, првог дана у месецу“. Књига Бројеви (која следи одмах иза извештаја из Левитске) започиње речима које је Јехова упутио Мојсију „првог дана другог месеца друге године од изласка из египатске земље“. Из тога можемо закључити да су се догађаји описани у Левитској — књизи која се углавном састоји од закона и одредби — одиграли у току једног лунарног месеца (Изл. 40:17; Број. 1:1; Лев. 8:1–10:7; 24:10-23).
4. Када је Левитска написана?
4 Када је Мојсије написао Левитску? Логично је закључити да је бележио догађаје онако како су се збивали и записивао Божја упутства онако како их је добијао. Тако је, на пример, Бог заповедио Мојсију да осуду против Амаличана запише одмах након што су их Израелци поразили у бици. Осим тога, неке појединости у књизи указују на то да је била написана у раном раздобљу боравка Израелаца у пустињи. На пример, Израелцима је било заповеђено да животиње које су хтели да искористе за храну доведу на улаз шатора састанка како би тамо биле заклане. Та заповест је морала бити дата и записана убрзо након успостављања свештенства. Многа упутства су служила томе да воде Израелце током њиховог путовања кроз пустињу. Све то показује да је Мојсије написао Левитску током 1512. пре н. е. (Изл. 17:14; Лев. 17:3, 4; 26:46).
5. Која је била сврха закона о жртвама и о обредној чистоћи?
5 Зашто је Левитска написана? Јеховина намера била је да његов народ буде свет, да буде посвећен, то јест одвојен да служи само њему. Верне Божје слуге су још од времена Авеља приносиле жртве Јехови, али је Јехова тек израелском народу дао изричите наредбе о жртвама за грех и о другим жртвама. Те жртве, које су детаљно описане у Левитској, помогле су Израелцима да постану свесни греха и своје грешности и да добро упамте да чињењем греха могу разгневити Јехову. Те одредбе су биле део Закона и служиле су као старатељ који је Израелце водио до Христа, указујући на то да им је требао Спаситељ и истовремено их одвајајући од осталих народа. Посебно су Божји закони о обредној чистоћи омогућили Израелцима да буду одвојени од осталих народа (Лев. 11:44; Гал. 3:19-25).
6. Зашто је било неопходно да Јехова пружи народу вођство путем детаљних упутстава?
6 Израелци су били новооснован народ који је путовао према својој новој домовини и било им је потребно исправно вођство. Будући да није прошло ни годину дана откако су изашли из Египта, још су се добро сећали животних услова и верских обичаја који су тамо владали. У Египту су брат и сестра могли да склопе брак. Поштовали су се многи лажни богови, а неки од њих су били представљени животињама. Сада је то мноштво људи путовало у Ханан, где су животна мерила и верски обичаји били још изопаченији. Присетимо се још једном и тога ко је сачињавао израелски логор. Међу народом је било много оних који су пореклом били Египћани или којима је барем неко од предака био Египћанин. Било је то мешовито мноштво људи који су живели међу Израелцима, а који су били одгајани и образовани у складу са египатским обичајима, религијом и родољубљем. Многи од њих су се у својој домовини још донедавно држали неких одвратних обичаја. Стога је било преко потребно да им Јехова пружи вођство путем детаљних упутстава!
7. По чему се види да је Бог аутор прописа записаних у Левитској?
7 У целој Левитској може се јасно видети да је то књига која је надахнута од Бога. Несавршени људи не би могли да осмисле мудре и праведне законе и уредбе које она садржи. Прописи о исхрани, болестима, карантину и уклањању лешева откривају да су Израелци познавали чињенице које су људи који су се бавили медицином разумели тек хиљадама година касније. Божји закон о нечистим животињама које се нису смеле јести штитио је Израелце док су путовали. Штитио их је од трихинелозе коју преносе свиње, од тифуса и паратифуса које преносе неке врсте риба и од других заразних болести које су могли добити од угинулих животиња. Требало је да их ти разумни закони воде у њиховој служби Богу и у свакодневном животу како би остали свет народ, дошли у Обећану земљу и настанили се у њој. Историја показује да су Јеховини закони омогућили Израелцима да у погледу заштите здравља буду много напреднији од осталих народа.
8. Како пророчански елементи које налазимо у Левитској пружају даљњи доказ да је она надахнута од Бога?
8 Испуњење пророчанстава и пророчанских предслика из Левитске даљњи је доказ да је она надахнута од Бога. И библијска и световна историја забележиле су да су се испунила упозорења записана у Левитској која су указивала на последице непослушности. Између осталог, било је проречено да ће мајке због глади јести сопствену децу. Јеремија је записао да се то пророчанство испунило током разорења Јерусалима 607. пре н. е., а Јосиф Флавије је забележио да се то поновило и 70. н. е., када је град био поново разорен. Пророчанско обећање да ће се Јехова сетити Израелаца ако се покају испунило се њиховим повратком из Вавилона 537. пре н. е. (Лев. 26:29, 41-45; Тужб. 2:20; 4:10; Језд. 1:1-6). Још један доказ да је Левитска надахнута од Бога пружају други писци Библије који су је цитирали, сматрајући је делом надахнутог текста. Осим већ наведених цитата којима се потврђује да је Мојсије писац ове књиге, можеш погледати и Матеја 5:38; 12:4; 2. Коринћанима 6:16 и 1. Петрову 1:16.
9. Како Левитска велича Јеховино име и светост?
9 У Левитској се доследно величају Јеховино име и његова врховна власт. Њени закони се чак 36 пута приписују Јехови. Јеховино име се појављује просечно десет пута у сваком поглављу, а послушност Божјим законима наглашава се понављањем опомене: „Ја сам Јехова.“ Појам светости провлачи се кроз целу Левитску, па се потреба за светошћу овде спомиње више пута него игде другде у Библији. Требало је да Израелци буду свети јер је Јехова свет. Поједине особе, места, предмети и временска раздобља били су издвојени као свети. Тако су, на пример, Дан очишћења (познат и под називом Дан помирења) и опросна година били издвојени као раздобља посебних светковина у част Јехови.
10. Шта се наглашавало у вези с приношењем жртава и које су казне за грехе биле прописане?
10 Левитска истиче важност светости и у складу с тим наглашава улогу коју проливање крви, то јест жртвовање живота, има у опраштању греха. Као животињске жртве могле су се приносити само домаће и чисте животиње. За неке грехе је осим приношења жртве било потребно и признати кривицу, надокнадити штету и платити казну, а за неке друге грехе казна је била смрт.
САДРЖАЈ ЛЕВИТСКЕ
11. Како се Левитска може поделити?
11 Левитска се највећим делом састоји од закона, који углавном имају и пророчанско значење. Начелно се може поделити на осам тематских делова, који су изнесени логичним редоследом.
12. Наведи врсте крвних жртава и опиши како их је требало принети.
12 Прописи о жртвама (1:1–7:38). Жртве су се могле поделити у две главне категорије: крвне (говеда, овце, козе и птице) и бескрвне (жито). Крвне жртве су се могле принети као (1) жртве паљенице, (2) жртве заједништва, (3) жртве за грех или (4) жртве за преступ. За све четири врсте жртава важила су три иста правила: онај ко је приносио жртву морао је сам да доведе жртвену животињу на улаз шатора састанка, морао је да положи руке на њу и тада је животиња била заклана. Након што би олтар био пошкропљен крвљу, мртво тело животиње се морало уклонити у складу с прописима за ту врсту жртве. Размотримо сада крвне жртве по реду.
13-16. (а) Наброј прописе о (1) жртви паљеници, (2) жртви заједништва, (3) жртви за грех и (4) жртви за преступ. (б) Шта је на више места строго забрањено с обзиром на крвне жртве?
13 (1) Као жртва паљеница могао се принети јунац, ован, јарац, голуб или грлица, у зависности од имовинског стања онога ко је приносио жртву. Животињу је требало расећи и затим све комаде осим коже спалити на олтару. Грлици или голубу требало је засећи врат, али не и потпуно одвојити главу, а гушу с перјем требало је одстранити (1:1-17; 6:8-13; 5:8).
14 (2) Као жртва заједништва могао се принети мужјак или женка од крупне или ситне стоке. На олтару се спаљивало само сало, један део жртве добијао је свештеник, а остало је јео онај ко је принео жртву. Ова жртва се с правом називала жртва заједништва, јер је онај ко ју је приносио такорећи делио оброк, то јест био је у блиском заједништву с Јеховом и свештеником (3:1-17; 7:11-36).
15 (3) Жртву за грех требало је принети за ненамерне грехе, то јест за грехе који су нехотице почињени. Која се животиња том приликом приносила зависило је од тога чије је грехе требало очистити — да ли грехе свештеника, целог народа, поглавара или некога из обичног народа. За разлику од жртве паљенице и жртве заједништва које су појединци добровољно приносили, жртва за грех је била обавезна (4:1-35; 6:24-30).
16 (4) Жртву за преступ требало је принети због личног преступа који је био последица неверства, преваре или крађе. Понекад се од онога ко је починио преступ захтевало да призна преступ и да принесе жртву у складу са својим могућностима. У другим случајевима се захтевало да преступник надокнади штету, да дода још петину вредности и да принесе овна на жртву. У овом делу Левитске у којем се описују жртве, на више места је строго забрањено да се једе крв (5:1–6:7; 7:1-7, 26, 27; 3:17).
17. Како су се приносиле бескрвне жртве?
17 Бескрвне жртве састојале су се од жита и приносиле су се печене на ватри, као крупно самлевено или као фино брашно. Могле су бити печене у пећи, припремљене у тепсији или пржене у котлићу. Требало их је припремати са сољу, уљем, понекад и с тамјаном, али нису смеле садржавати квасац или мед. Део појединих жртава припадао је свештенику (2:1-16).
18. Који је чудесан призор био врхунац обредног успостављања свештенства и како је он деловао на присутне?
18 Успостављање свештенства (8:1–10:20). Дошло је време за значајан догађај у Израелу — успостављање свештенства. Мојсије се тачно држао свих упутстава, учинио је све што му је Јехова заповедио. „Арон и његови синови учинили су све што је Јехова заповедио преко Мојсија“ (8:36). Након седмодневног обреда увођења у свештеничку службу, уследио је чудесан призор који је ојачао веру присутних. Сав народ је био присутан. Свештеници су управо принели жртву. Арон и Мојсије су благословили народ. Тада се „Јеховина слава појавила пред целим народом, и изашла је ватра од Јехове и почела да спаљује жртву паљеницу и масне комаде на олтару. Кад је народ то видео, сви су почели да кличу од радости и пали су ничице“ (9:23, 24). Јехова заиста заслужује да му буду послушни и да га обожавају!
19. Опиши пример преступања Закона и шта је уследило након тога.
19 Међутим, долазило је и до преступања Закона. На пример, Аронови синови Надав и Авијуд принели су пред Јеховом недозвољену ватру. „Тада је изашла ватра од Јехове и спалила их, и тако су они погинули пред Јеховом“ (10:2). Да би принели жртву која је прихватљива Јехови и имали његово одобравање, и народ и свештеници су морали да се држе Јеховиних упутстава. Одмах након овог догађаја Бог је заповедио свештеницима да не смеју пити алкохолна пића док служе у светом шатору. На темељу тога можемо претпоставити да је алкохол допринео греху двојице Аронових синова.
20, 21. Који су прописи важили за одржавање обредне чистоће и личне хигијене?
20 Закони о чистоћи (11:1–15:33). Овај део говори о обредној чистоћи и одржавању хигијене. Неке домаће и дивље животиње биле су проглашене нечистим. Сви лешеви су били нечисти, па су тако и они који би их додирнули постајали нечисти. Жене су рођењем детета постајале нечисте и било је потребно да се одвоје и принесу посебне жртве.
21 Особа је и због појединих кожних болести, као што је губа, постајала обредно нечиста и требало је да се очисти, али не само она него и њена одећа и кућа. Било је потребно да се привремено одвоји од осталог народа. Због месечног циклуса, течења семена или излива из полних органа особа је такође постајала нечиста. Зато је требало да се одвоји, а кад би се очистила, требало је да се окупа или да принесе жртве, а понекад и једно и друго.
22. (а) Зашто је 16. поглавље изузетно важно? (б) Шта се догађало на Дан очишћења?
22 Дан очишћења (16:1-34). Ово поглавље је изузетно важно, јер садржи упутства о обележавању најважнијег дана за израелски народ, Дана очишћења, који је падао на десети дан седмог месеца. Тог дана је требало да жалосте своје душе (највероватније постом) и нису смели да обављају никакав посао. Дан је почео жртвовањем јунца за грехе Арона и његовог дома, Левијевог племена, а потом је био жртвован јарац за остали народ. Након приношења ка̂да, првосвештеник је део крви сваке животиње уносио прописаним редоследом у Светињу над светињама светог шатора и њом шкропио пред поклопцем ковчега. Потом је тела мртвих животиња требало однети изван логора и спалити. Тог дана је требало довести једног живог јарца пред Јехову, признати над њим све грехе народа и затим га пустити у пустињу. Затим је требало принети два овна као жртве паљенице, једног за Арона и његов дом, а другог за остали народ.
23. (а) Где можемо наћи једну од најизричитијих библијских забрана у погледу крви? (б) Које је још прописе народ добио?
23 Прописи о крви и о другим питањима (17:1–20:27). Овај део књиге садржи многе прописе за народ. Још једном је изречена забрана у погледу крви, и то у облику најизричитије забране с обзиром на крв која се уопште може наћи у Библији (17:10-14). Крв се могла користити на олтару, али се није смела јести. Били су забрањени одвратни поступци као што су инцест, хомосексуалност и полни односи са животињама. Неки прописи су штитили оне који су били у тешким околностима, сиромашне и странце. Народу је било заповеђено: „Воли свог ближњег као самог себе. Ја сам Јехова“ (19:18). Закон је штитио добробит народа у социјалном и економском погледу. Народу је претила опасност и на духовном подручју, па су обожавање Молоха и спиритизам били забрањени и кажњавали су се смрћу. Бог је поново нагласио колико је важно да његов народ буде одвојен од осталих: „Будите ми свети, јер сам ја, Јехова, свет. Ја вас одвајам од тих народа да будете моји“ (20:26).
24. Које прописе о свештеницима и годишњим празницима садржи Левитска?
24 Свештенство и празници (21:1–25:55). Следећа три поглавља углавном говоре о томе на који начин је требало да Израелци поштују Бога. Наведени су прописи који су важили за свештенике, предуслови које је требало да испуњавају у телесном погледу, с ким су се смели женити, ко је смео јести од светих ствари, као и прописи о жртвовању само здравих животиња. Заповеђено им је да славе три годишња празника, који су били прилика да се ’радују пред Јеховом, својим Богом‘ (23:40). Ти празници су били прилика да се цео народ посвети учењу о Јехови и хваљењу и слављењу свог Бога, чиме су јачали свој однос с њим. То су били празници у част Јехови, свети годишњи зборови. Пасха и Празник бесквасних хлебова одржавали су се у рано пролеће, Педесетница или Празник седмица у касно пролеће, а Дан очишћења и осмодневни Празник сеница (или Празник бербе) у јесен.
25. (а) Како је наглашено да се Божје име треба поштовати? (б) У којим прописима се спомиње број седам?
25 У 24. поглављу су изнесена упутства о коришћењу хлеба и уља у служби у светом шатору. Затим је описан немили догађај после којег је Јехова наредио да свако ко похули на Божје име „Јехова“ буде погубљен каменовањем. Потом је дат закон о кажњавању по начелу „око за око, зуб за зуб“ (24:11-16, 20). У 25. поглављу налазимо прописе о годишњем сабату, то јест годишњем починку, који је требало држати сваке седме године, и о опросној години, сваке педесете године. Педесете године је требало прогласити слободу у целој земљи и свако је другима морао да врати њихово наследство које је у претходних 49 година купио или на неки други начин стекао. Дати су закони о правима сиромаха и робова. У овом делу књиге често се спомиње број седам: седми дан, седма година, седмодневни празник, раздобље од седам седмица и опросна година, која је следила након седам пута по седам година.
26. Које поглавље представља врхунац Левитске?
26 Последице послушности и непослушности (26:1-46). Ово поглавље представља врхунац Левитске. Овде је Јехова набројао благослове за послушност и казне за непослушност. Међутим, истовремено је дао наду Израелцима. Ако згреше, па се понизе, обећао је: „Ради њих ћу се сетити савеза с њиховим прецима, које сам извео из египатске земље пред очима других народа да будем њихов Бог. Ја сам Јехова“ (26:45).
27. Како се завршава Левитска?
27 Друге одредбе (27:1-34). Левитска се завршава прописима о заветним жртвама, првенцима који припадају Јехови и о десетку, који је свет Јехови. Затим следи кратак закључак: „То су заповести које је Јехова дао Мојсију на гори Синај као заповести за Израелове синове“ (27:34).
ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА
28. Како Левитска користи данашњим хришћанима?
28 Левитска је део надахнутог Светог писма и у великој мери користи данашњим хришћанима. Помаже им да цене Јехову, његове особине и начин на који поступа са својим створењима. Све је то јасно дошло до изражаја у Јеховином односу са Израелцима под савезом Закона. У Левитској су изнесена многа темељна начела која ће се увек примењивати. Она садржи многе пророчанске предслике и пророчанства која јачају веру. Многа њена начела понављају се у грчком делу Библије, а нека се и директно цитирају. У наставку је размотрено седам важних тачака о којима она говори.
29-31. Како је у Левитској наглашено да треба поштовати Јеховину (а) врховну власт, (б) његово име и (в) његову светост?
29 (1) Јеховина врховна власт. Он је Законодавац и зато смо ми, као његова створења, одговорни њему. Он с правом захтева од нас да га се бојимо. Будући да је врховни владар свега, он не подноси никакав облик супарништва, било да се ради о идолопоклонству, спиритизму или неком другом аспекту демонизма (Лев. 18:4; 25:17; 26:1; Мат. 10:28; Дела 4:24).
30 (2) Јеховино име. Његово име треба да сматрамо светим и не смемо га срамотити ни речима ни делима (Лев. 22:32; 24:10-16; Мат. 6:9).
31 (3) Јеховина светост. Будући да је он свет, и његов народ мора бити свет, посвећен, то јест одвојен да служи само њему. То значи да треба да останемо одвојени од безбожног света који нас окружује (Лев. 11:44; 20:26; Јак. 1:27; 1. Петр. 1:15, 16).
32-34. Која су начела изнесена у вези са (а) грехом, (б) крвљу и (в) одређивањем тежине преступа?
32 (4) Последице греха. Бог одлучује о томе шта је грех, а ми се морамо опирати греху. Грех увек захтева приношење жртве како би се особа очистила. Осим тога, треба да признамо грех, да се покајемо и да надокнадимо штету колико год је то могуће. Неки греси су неопростиви (Лев. 4:2; 5:5; 20:2, 10; 1. Јов. 1:9; Јевр. 10:26-29).
33 (5) Светост крви. Крв је света и зато се ни у каквом облику не сме уносити у тело. Крв се смела користити само за очишћење греха (Лев. 17:10-14; Дела 15:29; Јевр. 9:22).
34 (6) Тежина казне одговарала је тежини преступа. Тежина греха зависила је од врсте греха и од тога ко је згрешио. Што је грешник био на вишем положају, то је већа била његова одговорност и казна за грех. Намерни грех повлачио је за собом тежу казну него ненамерни грех. Висина казне често је зависила од могућности плаћања онога ко је згрешио. То начело се примењивало не само када се радило о греху и казни, већ и када се одређивао степен нечије обредне нечистоће (Лев. 4:3, 22-28; 5:7-11; 6:2-7; 12:8; 21:1-15; Лука 12:47, 48; Јак. 3:1; 1. Јов. 5:16).
35. Како је у Левитској у неколико речи сажето шта смо дужни да чинимо свом ближњем?
35 (7) Правда и љубав. У Левитској 19:18 у неколико речи је сажето све што смо дужни да чинимо свом ближњем: „Воли свог ближњег као самог себе.“ То начело важи у свакој ситуацији. Оно искључује пристраност, крађу, лаж или клеветање, а изискује од нас да будемо обзирни према хендикепираним људима, према сиромашнима, слепима и глувима (Лев. 19:9-18; Мат. 22:39; Римљ. 13:8-13).
36. Шта показује да је Левитска корисна за хришћанску скупштину?
36 Исус и његови апостоли, посебно Павле и Петар, често су указивали на Левитску, показујући тако да је она хришћанској скупштини и те како ’корисна за поучавање, за укоравање, за поправљање, за васпитавање у праведности‘. Они су скренули пажњу на многе пророчанске предслике и „сенке“ које ће се обистинити у будућности. Павле је рекао да „у Закону налазимо само сенку будућих благослова“. У Закону се налазила „слика и сенка онога што је на небу“ (2. Тим. 3:16; Јевр. 10:1; 8:5).
37. Шта су, према објашњењу из посланице Јеврејима, предочавале одређене појединости из Закона?
37 Свети шатор, свештенство, жртве, а посебно годишњи Дан очишћења, имали су симболично значење. Павле нам у својој посланици Јеврејима помаже да препознамо шта све то значи у духовном погледу и како се може повезати с ’правим шатором‘ у којем се служи Јехови (Јевр. 8:2). Свештенички поглавар Арон предочавао је Исуса Христа, ’првосвештеника који је омогућио благослове који су дошли и који је прошао кроз већи и савршенији шатор‘ (Јевр. 9:11; Лев. 21:10). Крв жртвених животиња предочавала је Исусову крв, којом нам је „прибавио вечно избављење“ (Јевр. 9:12). Најскривенија просторија светог шатора, Светиња над светињама, у коју је првосвештеник улазио само једном годишње, на Дан очишћења, како би принео жртвовану крв, представљала је ’копију оног стварног‘, „само небо“ у које је Исус узашао да се „појави пред Божјим лицем за нас“ (Јевр. 9:24; Лев. 16:14, 15).
38. Како се на Исусу испунило све оно што су предочавале жртве?
38 Жртвене животиње, здраве животиње без мане које су се приносиле као жртве паљенице или жртве за грех, предочавале су савршену, неокаљану жртву — људско тело Исуса Христа (Јевр. 9:13, 14; 10:1-10; Лев. 1:3). Занимљиво је оно што Павле пише и о једном обележју Дана очишћења. Наиме, он подсећа на то да су мртва тела животиња принесених као жртве за грех била однета изван логора и спаљена (Лев. 16:27). „Зато је и Исус“, каже Павле, „страдао изван градских врата. Зато изађимо к њему изван логора, носећи срамоту коју је он носио“ (Јевр. 13:12, 13). Захваљујући таквим надахнутим тумачењима, обредни прописи описани у Левитској попримају ново значење и то нам помаже да схватимо колико су чудесне те ’сенке будућих благослова‘ које је Јехова дао да се запишу како би указао на оно стварно што треба да дође. Све се то може разумети само помоћу светог духа (Јевр. 9:8). Ако желимо да Јехова на темељу откупне жртве Исуса Христа, „првосвештеника постављеног над Божјим домом“, и нама дарује вечни живот, врло је важно да исправно разумемо све то (Јевр. 10:19-25).
39. Како Левитска надопуњује остали део ’свег Писма‘ док описује остварења Јеховиних намера путем Краљевства?
39 Исус Христ као Првосвештеник сарађује са свештеницима који служе под његовим вођством, као што је био случај и у Ароновој свештеничкој лози. Ти свештеници су названи „краљевско свештенство“ (1. Петр. 2:9). Левитска јасно истиче и објашњава како Јеховин Првосвештеник и Краљ чисти наше грехе и које захтеве треба да испуне припадници његовог дома, за које се каже да су ’срећни и свети‘ и да су ’Божји и Христови свештеници и да ће владати као краљеви с Христом хиљаду година‘. Та свештеничка служба ће донети велике благослове јер ће омогућити послушним људима да постигну савршенство, а и небеско краљевство ће донети неописиву радост јер ће обновити мир и правду на земљи! Заиста сви морамо да будемо захвални светом Богу Јехови што нам је дао Првосвештеника и Краља као и краљевско свештенство које објављује његове врлине и тако свети његово име! Левитска надопуњује остали део ’свег Писма‘ описујући остварења Јеховиних намера путем Краљевства (Откр. 20:6).