ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?
Зашто је древна Нинива названа „крволочним градом“?
Зидни рељеф са ратницима који главе непријатеља бацају на гомилу
Нинива је била престоница Асирског царства. Био је то моћан град са величанственим палатама и храмовима, широким улицама и импресивним зидинама. Јеврејски пророк Наум говорио је о њему као о „крволочном граду“ (Наум 3:1).
То је свакако одговарајућ опис пошто рељефни прикази из Сенахиримове палате у Ниниви сведоче о асирској окрутности. На једном је осликан мучитељ који чупа језик затворенику обореном на земљу. На натписима се налазе хвалисави описи тога како су заробљенике вукли конопцима прикаченим за куке у носу или на уснама. Поражене племиће су приморавали да око врата носе крајње језиве огрлице од одрубљених глава својих краљева.
Асиролог Арчибалд Хенри Сејс описао је варварство које би уследило након освајања града: „Где год је освајач прошао, за собом је остављао пирамиде од људских глава; дечаке и девојчице су живе спаљивали или их је чекало нешто још горе; мушкарце су набијали на колац, живе драли, ослепљивали или им секли шаке, стопала, уши и носеве.“
Чему је служила ограда на крововима јеврејских кућа?
Бог је Јеврејима заповедио: „Ако саградиш нову кућу, начини ограду на крову, да не би на своју кућу навукао кривицу за крв ако би неко пао с ње“ (Поновљени закони 22:8). Оваква мера предострожности била је неопходна пошто су у библијско доба јеврејске породице често боравиле на крову.
Већина израелских кућа имале су раван кров. То је било идеално место за уживање у сунчевим зрацима и свежем ваздуху, као и за обављање кућних послова. Током лета је било пријатно место за спавање (1. Самуилова 9:26). Земљорадници су на крову сушили лан, смокве и грожђе или жито пре него што се самеље (Исус Навин 2:6).
Кров је такође био место које се користило у обожавању правог Бога и на ком су се приносиле жртве лажним боговима (Немија 8:16-18; Јеремија 19:13). Апостол Петар је једном приликом у подне отишао на кров куће да се моли (Дела апостолска 10:9-16). Сигурно је било лепо склонити се под винову лозу или палмино лишће које је обично правило хлад на крову.
У књизи The Land and the Book пише да се до крова израелског дома стизало степеницама или мердевинама које су се налазиле „ван куће, али у склопу дворишта“. Тако власник није морао да пролази кроз кућу када је силазио с крова. Ово можда објашњава зашто је Исус, када је упозорио на то да треба брзо побећи из града осуђеног на пропаст, рекао: „Ко буде на крову, нека не силази да узме ствари из куће“ (Матеј 24:17).