10. библијска књига — 2. Самуилова

Писци: Гад и Натан

Место писања: Израел

Писање завршено: отприлике 1040. пре н. е.

Обухваћено раздобље: од 1077. до отприлике 1040. пре н. е.

 1. У каквим околностима започиње извештај Друге Самуилове и како се даље развија?

ИЗРАЕЛСКИ народ је био очајан због страшног пораза на Гелвуји, након ког су уследили упади Филистеја на израелску територију. Израелске вође и најбољи израелски младићи били су мртви. У таквим околностима се појавио млади ’Јеховин помазаник‘, Давид, Јесејев син, који је одиграо изузетно важну улогу у Израелу (2. Сам. 19:21). Тако започиње Друга Самуилова, која би се могла назвати и књига о Јехови и Давиду. Њен извештај је пун различитих узбудљивих догађаја. Она описује понор пораза, али и врхунац победе, страдање народа погођеног раздором, али и благостање краљевства у ком влада јединство, младалачку снагу, али и мудрост зрелих година. У њој је детаљно описан Давидов живот и како је он свим срцем тражио Јехову.a Овај извештај би требало да подстакне сваког читаоца да испита своје срце и ојача свој однос са Створитељем.

 2. (а) Зашто се књига зове Друга Самуилова? (б) Ко ју је написао, зашто су ти људи били погодни за тај задатак и шта им је једино било важно да сачувају?

² Самуилово име се заправо и не спомиње у Другој Самуиловој, која је тако названа вероватно због тога што је првобитно сачињавала један свитак, то јест једну књигу, с Првом Самуиловом. Пророци Натан и Гад, који су завршили писање Прве Самуилове, написали су и целу Другу Самуилову (1. Лет. 29:29). Они су били врло погодне особе за тај задатак. Гад је био уз Давида док је он био прогоњен као одметник у Израелу, а пред крај Давидовог 40-годишњег краљевања још увек је ревно сарађивао с њим. Јехова је преко Гада објавио да се љути на Давида што је поступио немудро и пребројао Израелце (1. Сам. 22:5; 2. Сам. 24:1-25). Пророк Натан, Давидов блиски сарадник, деловао је током Гадовог живота, али и након његове смрти. Он је имао част да обзнани вест да је Јехова склопио значајан савез с Давидом, савез за вечно краљевство. Он је храбро и под Божјим надахнућем разоткрио Давидов велики грех с Витсавејом и саопштио му казну која га очекује (2. Сам. 7:1-17; 12:1-15). Тако је Јехова користио Натана, чије име значи „[Бог] је дао“, и Гада, чије име значи „срећа“, да напишу надахнути и поучни извештај Друге Самуилове. Ти скромни историчари нису желели да људи њих памте, па нису оставили никакве податке о својим прецима или свом животу. Једини циљ им је био да сачувају запис надахнут од Бога за будуће генерације Јеховиних слугу.

 3. Које раздобље обухвата Друга Самуилова и када је завршено њено писање?

³ Друга Самуилова тачно описује догађаје из библијске историје који су уследили након смрти Саула, првог израелског краља, и прати их готово до самог краја Давидове 40-годишње владавине. Дакле, она обухвата раздобље од 1077. пре н. е. до отприлике 1040. пре н. е. Чињеница да не извештава о Давидовој смрти снажно доказује да је довршена отприлике 1040. пре н. е. или непосредно пре његове смрти.

 4. Зашто Другу Самуилову треба сматрати делом библијског канона?

⁴ Другу Самуилову треба сматрати делом библијског канона из истих разлога који важе и за Прву Самуилову. Нема сумње у то да је она надахнута од Бога. То снажно доказује и њена искреност, јер се у њој не заташкавају чак ни греси и пропусти краља Давида.

 5. Који је најуверљивији доказ да је Друга Самуилова надахнута од Бога?

⁵ Међутим, најуверљивији доказ надахнућа Друге Самуилове јесу испуњена пророчанства, посебно она о савезу за Краљевство који је склопљен с Давидом. Бог је обећао Давиду: „Твој дом и твоје краљевство трајаће довека. Твој престо довека ће чврсто стајати“ (7:16). Чак и када је Јудино краљевство било при свом крају, Јеремија је споменуо постојаност тог обећања датог Давидовом дому, рекавши: „Овако каже Јехова: ’Неће Давид остати без наследника који ће седети на престолу Израеловог дома‘“ (Јер. 33:17). То пророчанство није остало неиспуњено, јер је Јехова касније довео из Јуде „Исуса Христа, сина Давидовог“, о чему Библија јасно сведочи (Мат. 1:1).

САДРЖАЈ ДРУГЕ САМУИЛОВЕ

 6. Шта је Давид учинио када је сазнао за Саулову и Јонатанову погибију?

⁶ Догађаји с почетка Давидовог владања (1:1–4:12). Након Саулове погибије на гори Гелвуји неки Амаличанин који је побегао из битке брзо је дошао код Давида у Сиклаг да га обавести о ономе што се догодило. Покушавајући да се додвори Давиду, измислио је причу да је он убио Саула. Међутим, уместо да буде похваљен, Амаличанин је био кажњен смрћу јер је сам себе осудио речима да је убио „Јеховиног помазаника“ (1:16). Нови краљ, Давид, саставио је нарицаљку „Песма о луку“, у којој је оплакивао Саулову и Јонатанову смрт. Врхунац те нарицаљке су Давидове дирљиве речи којима је описао велику љубав коју је осећао према Јонатану: „Жалим за тобом, брате Јонатане! Како си ми драг био! Твоја ми љубав беше снажнија од љубави жене! Падоше јунаци, пропаде оружје убојито!“ (1:17, 18, 26, 27).

 7. Који су даљњи догађаји обележили почетак Давидовог краљевања?

⁷ Јехова је упутио Давида да се он и његови људи преселе с породицама у Хеврон на подручју Јуде. Тамо су 1077. пре н. е. старешине Јудиног племена помазале Давида за свог краља. Војсковођа Јоав био је један од Давидових најутицајнијих присталица. Међутим, Авенир, заповедник Саулове војске, поставио је Сауловог сина Исвостеја за супарничког краља над народом. Између две супротстављене стране повремено су избијали сукоби, а у једном таквом сукобу Авенир је убио Јоавовог брата. Авенир је на крају прешао на Давидову страну. Довео је Давиду Саулову ћерку Михалу, за коју је Давид много година раније платио цену за невесту. Међутим, Јоав је убио Авенира, осветивши му се тако за смрт свог брата. Давид је због тога био врло тужан и дао је до знања да није одговоран за то убиство. Убрзо након тога био је убијен и Исвостеј, „кад је... дремао у подне“ (4:5).

 8. Како је Јехова јачао Давидову краљевску власт над целим Израелом?

⁸ Давид влада у Јерусалиму (5:1–6:23). Премда је краљевао у Јуди већ седам година и шест месеци, Давид је сада постао неоспорни владар, па су га представници свих племена помазали за краља над Израелом. Било је то његово треће помазање (1070. пре н. е.). Једна од првих ствари које је Давид учинио као краљ целог краљевства било је освајање тврђаве Сион у Јерусалиму, где су били Јевусеји, које је он изненадио прошавши кроз тунел за воду. Давид је потом прогласио Јерусалим за своју престоницу. Јехова над војскама благосиљао је Давида, тако да је он постајао све моћнији. Чак је и Хирам, богати краљ Тира, послао Давиду скупоцено кедрово дрво и раднике како би саградио двор. Давидова породица се увећавала, а Јехова је јачао његову краљевску власт. Избила су још два сукоба с ратоборним Филистејима. У првом је Јехова у Вал-Ферасиму пробио непријатељске редове пред Давидом и дао му победу. Другом приликом, Јехова је учинио још једно чудо проузрочивши да се зачује „топот корака у врховима грмова баке“, чиме је показао да он иде пред Израелцима како би разбио филистејску војску (5:24). Јеховина војска је доживела још једну величанствену победу.

 9. Опиши шта се догодило приликом доношења ковчега у Јерусалим.

⁹ Давид је повео 30 000 људи и пошао у Јудину Валу (Киријат-Јарим) како би оданде пренео ковчег савеза у Јерусалим. И док су уз велику музичку пратњу и силну радост превозили ковчег, кола су се изненада скоро преврнула, па је Уза, који је ишао поред кола, пружио руку да придржи свети ковчег. „Тада се Јехова разгневио на Узу и истинити Бог га је ударио због непоштовања које је показао“ (6:7). Ковчег је остао у Овид-Едомовој кући, па је следећа три месеца Јехова богато благосиљао Овид-Едомов дом. После три месеца Давид је дошао по ковчег и на правилан начин га пренео преостали део пута. Ковчег је уз радосно клицање, музику и плес био пренесен у Давидову престоницу. Давид је показао колико је радостан тиме што је играо пред Јеховом, али његова жена Михала му је пребацила због тога. Давид јој је одлучно рекао: ’Веселићу се пред Јеховом‘ (6:21). Михала због тога није имала деце све до своје смрти.b

10. О ком савезу и о ком Јеховином обећању се затим говори?

¹⁰ Божји савез с Давидом (7:1-29). Сада долазимо до једног од најважнијих догађаја у Давидовом животу, који је директно повезан с главном темом Библије — посвећењем Јеховиног имена путем Краљевства под влашћу обећаног Потомка. Тај догађај је био резултат Давидове жеље да сагради дом за Божји ковчег. Давид је живео у прелепој кући од кедровине и рекао је Натану да жели да сагради дом за Јеховин ковчег савеза. Јехова је преко Натана потврдио Давиду да је Израел у Његовој милости и склопио је с Давидом савез за сва времена. Међутим, дом за Јеховино име неће саградити Давид, него његов потомак. Јехова је у својој великој љубави дао Давиду још једно обећање: „Твој дом и твоје краљевство трајаће довека. Твој престо довека ће чврсто стајати“ (7:16).

11. Како је Давид изразио своју захвалност у молитви?

¹¹ Доброта коју му је Јехова исказао склапањем тог савеза за Краљевство толико је дирнула Давида да је своју захвалност за сву Божју милост изразио следећим речима: „Који је народ на земљи као твој народ Израел, народ који си ти, Боже, откупио да буде твој народ и стекао си себи име, учинивши за њега велика и застрашујућа дела?... А ти си, Јехова, постао његов Бог“ (7:23, 24). Давид се усрдно молио да се посвети Јеховино име и да његов дом чврсто стоји пред Јеховом.

12. Које је ратове Давид водио и какво је добро учинио Сауловом дому?

¹² Давид шири подручје под израелском влашћу (8:1–10:19). За време Давидовог краљевања ипак није владао мир. Пред њим су били нови ратови. Поразио је Филистеје, Моавце, краља Сове, Сиријце и Едомце, и проширио израелску територију до граница које је Бог одредио (2. Сам. 8:1-5, 13-15; П. зак. 11:24). Због обећања датог Јонатану обратио је пажњу на Саулов дом како би учинио добро онима који су још били живи. Саулов слуга Сива рекао му је да је жив Јонатанов син Мефивостеј, који је био хром на обе ноге. Давид је одмах заповедио да се Мефивостеју врате сви Саулови поседи и да му Сива и његове слуге обрађују земљу како би Мефивостејев дом имао довољно хране. Поред тога, требало је да Мефивостеј једе за Давидовим столом.

13. Којим је даљњим победама Јехова показао да подупире Давида?

¹³ Када је умро амонски краљ, Давид је његовом сину Ануну послао изасланике да му пренесу изразе саучешћа. Међутим, Анунови саветници су оптужили Давида да је послао своје људе како би извидели земљу, па су их зато осрамотили и послали натраг полуголе. Гневан због те увреде, Давид је послао Јоава с војском да се освети за нанесену неправду. Јоав је распоредио војску и лако поразио Амонце и Сиријце, који су им дошли у помоћ. Сиријци су се прегруписали, али их је Јеховина војска под Давидовом командом поново поразила, па су изгубили 700 возача кола и 40 000 коњаника. Био је то још један доказ да Јехова подупире и благосиља Давида.

14. Које је грехе Давид починио због Витсавеје?

¹⁴ Давид греши Јехови (11:1–12:31). Следећег пролећа Давид је поново послао Јоава у Амон да постави опсаду око Раве, а он је остао у Јерусалиму. Једне вечери је с крова угледао лепу Витсавеју, жену Урије Хетејина, како се купа. Довео ју је у свој двор и имао полне односе с њом, те је она затруднела. У покушају да прикрије грех, Давид је повукао Урију из битке код Раве и послао га кући да се окрепи. Међутим, Урија није хтео да угађа себи и да има полне односе са својом женом док се ковчег и војска ’налазе под шаторима‘. Сав очајан, Давид је послао Урију натраг к Јоаву с писмом у ком је стајало: „Поставите Урију напред, где је бој најжешћи, па се одмакните од њега да буде погођен и да погине“ (11:11, 15). Тако је Урија погинуо. Чим је Витсавеји прошло време оплакивања, Давид ју је довео у свој двор и она му је постала жена и родила му сина.

15. Коју пророчанску осуду је Натан пренео Давиду?

¹⁵ У Јеховиним очима је било зло то што је Давид учинио. Зато је послао пророка Натана да му пренесе осуду. Натан је испричао Давиду причу о богаташу и сиромаху. Богаташ је имао много оваца, а сиромах је имао само једну овчицу која је била љубимица његове породице — „била му је као кћи“. Али када је требало да направи гозбу, богаташ није узео животињу из свог стада, него овчицу тог сиромаха. Када је то чуо, Давид се разгневио и рекао: „Тако жив био Јехова, човек који је то учинио заслужује смрт!“ Тада му је Натан рекао: „Ти си тај човек!“ (12:3, 5, 7). Затим му је пренео пророчанску осуду — други ће наочиглед свима лећи с његовим женама, унутар његове породице стално ће избијати сукоби, а Витсавејино дете ће умрети.

16. (а) Шта су значила имена Давидовог и Витсавејиног другог сина? (б) Како се завршила опсада Раве?

¹⁶ Давид је искрено жалио због почињених греха, покајао се и јавно признао: „Згрешио сам Јехови“ (12:13). Јеховине речи су се испуниле, па је дете зачето у прељуби умрло након седмодневне болести. (Давид је касније с Витсавејом добио другог сина, ког су назвали Соломон. Корен имена Соломон значи „мир“. Међутим, Јехова је послао Натана да му да још једно име, Једидија, што значи „онај ког Јах воли“.) Након тог потресног догађаја, Јоав је позвао Давида да дође у Раву, јер је све било спремно за коначно освајање града. Јоав је освојио део града где су се налазиле залихе воде, а потом је с поштовањем препустио краљу част да освоји сам град.

17. Како су почели Давидови породични проблеми?

¹⁷ Давидови породични проблеми (13:1–18: 33). Давидови породични проблеми започели су када се Амнон, један од Давидових синова, страсно заљубио у Тамару, сестру свог полубрата Авесалома. Амнон се претварао да је болестан и тражио је да му пошаљу лепу Тамару како би се бринула за њега. Након што ју је силовао, силно ју је замрзео, па ју је тако понижену избацио из куће. Авесалом је чекао повољну прилику да се освети Амнону. Отприлике две године касније, припремио је гозбу на коју је позвао Амнона и све друге краљеве синове. Када се Амноново срце развеселило од вина, Авесаломове слуге су га затекле неспремног и по Авесаломовој наредби убиле.

18. Помоћу каквог лукавства је Авесалом враћен из изгнанства?

¹⁸ Пошто се бојао краљевог гнева, Авесалом је побегао у Гесур, где је три године живео у некој врсти изгнанства. Дотле је Јоав, заповедник Давидове војске, смишљао како да помири Давида и Авесалома. Послао је једну мудру жену из Текоје да исприча краљу измишљену причу о одмазди, прогонству и казни. Када је краљ донео одлуку у том измишљеном спору, жена је открила да је прави разлог њеног доласка изгнанство краљевог сина Авесалома у Гесуру. Давид је схватио да је то била Јоавова замисао, али је ипак допустио сину да се врати у Јерусалим. Прошле су још две године пре него што је краљ допустио Авесалому да дође пред њега.

19. Која је завера изашла на видело и какве је последице имала за Давида?

¹⁹ Упркос Давидовој доброти, Авесалом је убрзо почео да кује заверу како би отео престо свом оцу. Авесалом се својом лепотом истицао међу свим израелским јунацима, и то је допринело његовој частољубивости и поносу. Сваке године је шишао своју бујну косу, која је била тешка готово два и по килограма (2. Сам. 14:26, фуснота). Авесалом је разним сплеткама вешто придобијао срца Израелаца. Завера је на крају изашла на видело. Када је од свог оца добио дозволу да оде у Хеврон, Авесалом је то искористио да тамо објави свој бунтовнички план и позове сав израелски народ да му се придружи у побуни против Давида. Како је све више људи пристајало уз његовог бунтовног сина, Давид је морао да побегне из Јерусалима с неколицином верних присталица, који су били попут Итаја из Гата, који је рекао: „Тако жив био Јехова и тако жив био краљ, мој господар, где год буде краљ, мој господар, било да се ради о животу или смрти, ту ће бити и твој слуга!“ (15:21).

20, 21. (а) Који су се догађаји одиграли током Давидовог бега и како се испунило Натаново пророчанство? (б) Како је завршио издајник Ахитофел?

²⁰ Док је бежао из Јерусалима, Давид је сазнао да га је издао и Ахитофел, један од његових најпоузданијих саветника. Стога се молио: „Јехова, молим те, претвори Ахитофелов савет у лудост!“ (15:31). Давид је послао натраг у Јерусалим одане свештенике Садока и Авијатара, као и Хусаја Архијанина како би пратили шта Авесалом намерава и о свему га извештавали. У међувремену му је у пустињи дошао у сусрет Сива, Мефивостејев слуга, који му је рекао да његов господар очекује да се краљевство врати Сауловом дому. Док је Давид ишао даље путем, срео га је Симеј, из Сауловог дома, и почео да га проклиње и да баца камење на њега, али Давид није допустио својим људима да му се освете.

²¹ Бунтовник Авесалом вратио се у Јерусалим и на Ахитофелов предлог имао полне односе са очевим иночама „наочиглед целог Израела“. Тако се испунила Натанова пророчанска осуда (16:22; 12:11). Поред тога, Ахитофел је саветовао Авесалому да поведе војску од 12 000 људи и крене за Давидом у пустињу. Међутим Хусај, који је стекао Авесаломово поверење, саветовао му је да другачије поступи. Тада је била услишена Давидова молитва — Ахитофелов савет био је осујећен. Разочарани Ахитофел је отишао својој кући и тамо се обесио, као што је касније учинио и издајник Јуда. Хусај је потајно известио свештенике Садока и Авијатара о Авесаломовим намерама, а они су то пренели Давиду који се налазио у пустињи.

22. Због ког тужног догађаја је била умањена радост Давидове победе?

²² То је омогућило Давиду да пређе Јордан и изабере место за битку у шуми код Маханајима. Тамо је разместио своје војнике и заповедио им да пазе на Авесалома. Побуњеници су доживели тежак пораз. Док је Авесалом на својој мули бежао кроз густу шуму, запео је главом о ниске гране великог стабла и остао да виси у ваздуху. Затекавши га у тој неприлици, Јоав се уопште није обазирао на краљеву заповест, него га је убио. Када је Давид чуо да му је син погинуо, обузела га је велика туга, па је јадиковао: „Авесаломе, сине мој! Сине мој, сине мој, Авесаломе! Да сам барем ја умро уместо тебе, Авесаломе, сине мој, сине мој!“ (18:33).

23. Шта је Давид урадио када се вратио као краљ?

²³ Завршница Давидовог владања (19:1–24: 25). Давид је неутешно туговао за сином све док га Јоав није натерао да преузме краљевски положај који му је с правом припадао. Тада је поставио Амасу за војног заповедника уместо Јоава. На повратку га је поздравио сав народ, па и Симеј коме је Давид поштедео живот. Дошао је и Мефивостеј да одбрани своју недужност, а Давид му је дао једнак део наследства као и Сиви. Сав Израел и Јуда поново су били уједињени под Давидовом краљевском влашћу.

24. У које су даљње догађаје били укључени припадници Венијаминовог племена?

²⁴ Међутим, на помолу су биле нове невоље. Сава из Венијаминовог племена прогласио се краљем и одвратио многе Израелце од Давида. Тада је Давид заповедио Амаси да сакупи војску и угуши побуну, али Амаса је на путу наишао на Јоава, који га је подмукло убио. Јоав је потом преузео заповедништво над војском, пошао за Савом у Авел-Вет-Маху и опколио град. Становници града послушали су савет једне мудре суграђанке и погубили Саву, па се Јоав повукао. Будући да је Саул побио Гаваоњане и да то крвопролиће још увек није било освећено, у Израелу је три године трајала глад. Како би се уклонила кривица за крв, било је погубљено седам синова из Сауловог дома. После неког времена, у још једној бици с Филистејима Давидов сестрић Ависај је у последњи час спасао живот Давиду. Тада су се Давидови људи заклели да Давид више неће ићи с њима у бој „да не би угасио Израелову светиљку!“ (21:17). Потом су тројица његових храбрих ратника учинила јуначко дело побивши Филистеје дивовског раста.

25. Шта је Давид изразио у својим песмама?

²⁵ Овде је писац прекинуо историјски извештај како би пренео Давидову песму упућену Јехови, која је врло слична 18. псалму и у којој се изражава захвалност за избављење „из руку свих његових непријатеља и из Саулове руке“. Давид је радосно изјавио: ’Јехова је стена моја, тврђава моја и избавитељ мој. Он велике победе даје краљу своме и милост показује помазанику своме — Давиду и потомству његовом довека‘ (22:1, 2, 51). Потом следи последња Давидова песма, у којој он признаје: „Дух Јеховин говорио је преко мене, реч његова била је на мом језику“ (23:2).

26. Шта можемо сазнати о Давидовим јунацима и како је Давид показао да цени њихов живот?

²⁶ Затим се поново враћамо на историјски запис како бисмо сазнали имена Давидових јунака, од којих су се тројица посебно истицала. Они су учествовали у једном догађају који се одиграо у време када је филистејска стража била у Давидовом родном граду Витлејему. Наиме, Давид је пожелео: „О, да ми је да се напијем воде из витлејемског бунара који је код градских врата!“ (23:15). На то су та три јунака продрла у филистејски логор, захватила воду из бунара и донела је Давиду. Али Давид није хтео да је пије, него ју је пролио на земљу, рекавши: „Никада не бих тако нешто учинио! Зар да пијем крв ових људи који су своју душу изложили опасности?“ (23:17). Њему је та вода представљала крв људи који су довели у опасност свој живот да би му је донели. Затим су наведена имена тридесеторице најхрабријих јунака у његовој војсци и њихова јуначка дела.

27. Који је последњи Давидов грех о којем се извештава? Како је престала пошаст која је била последица тог греха?

²⁷ На крају следи извештај о томе како је Давид сагрешио пребројавши народ. Молио је Бога за милост и Бог му је дао да изабере између три казне: седам година глади, три месеца војних пораза или три дана пошасти у његовој земљи. Давид је одговорио: „Нека паднемо у Јеховине руке, јер је његово милосрђе велико, само да не паднем људима у руке!“ (24:14). Широм Израела, 70 000 људи је умрло од пошасти која је престала тек када је Давид, према Јеховиној заповести коју му је пренео Гад, купио од Орне гумно на којем је Јехови принео жртве паљенице и жртве заједништва.

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

28. Која озбиљна упозорења садржи Друга Самуилова?

²⁸ Друга Самуилова садржи многе поуке за данашње читаоце. У њој су изузетно упечатљиво описана готово сва људска осећања која проживљавамо у стварном животу. Тако нас, рецимо, озбиљно упозорава на страшне проблеме који су последица частољубивости и осветољубивости (3:27-30), неисправне жеље за туђим брачним другом (11:2-4, 15-17; 12:9, 10), издаје (15:12, 31; 17:23), љубави која се темељи искључиво на страсти (13:10-15, 28, 29), доношења непромишљених одлука (16:3, 4; 19:25-30) и омаловажавања поступака других људи којима они изражавају своју оданост Богу (6:20-23).

29. Које изванредне примере исправног понашања и добрих дела можемо наћи у Другој Самуиловој?

²⁹ Међутим, најважније поуке које можемо извући из Друге Самуилове садржане су у позитивним примерима многих изванредних особа које можемо опонашати због њиховог исправног понашања и добрих дела. Давид нам је добар пример због своје потпуне оданости Богу (7:22), понизности пред Богом (7:18), величања Јеховиног имена (7:23, 26), исправног начина размишљања у тешким тренуцима (15:25), искреног покајања због учињеног греха (12:13), извршавања својих обећања (9:1, 7), уравнотеженог размишљања у време невоље (16:11, 12), непоколебљивог поуздања у Јехову (5:12, 20) и дубоког поштовања према Јеховином теократском уређењу и његовим наименованим представницима (1:11, 12). Зато није никакво чудо што се за Давида каже да је био ’човек по Јеховином срцу‘ (1. Сам. 13:14).

30. Која начела су примењена у Другој Самуиловој?

³⁰ У Другој Самуиловој можемо видети како су примењена многа библијска начела. Нека од њих су следећа: колективна одговорност (2. Сам. 3:29; 24:11-15), Бог не мења своје захтеве због нечијих добрих намера (6:6, 7), треба поштовати постављени ауторитет у Јеховином теократском уређењу (12:28), крв треба сматрати светом (23:17), проливање крви је грех који се мора очистити (21:1-6, 9, 14), мудра особа може спречити пропаст многих људи (2. Сам. 20:21, 22; Проп. 9:15) и треба остати одан Јеховиној организацији и њеним представницима „било да се ради о животу или смрти“ (2. Сам. 15:18-22).

31. Како Друга Самуилова указује на Божје Краљевство, као што потврђује и грчки део Библије?

³¹ Што је најважније, Друга Самуилова указује на Божје Краљевство и садржи дивне предслике тог Краљевства којим ће владати ’син Давидов‘, Исус Христ (Мат. 1:1). Заклетва коју је Јехова дао Давиду у вези с трајањем његовог краљевства (2. Сам. 7:16) споменута је у Делима апостолским 2:29-36 и примењена на Исуса. У Јеврејима 1:5 можемо наћи потврду да пророчанство: „Ја ћу бити његов отац, а он ће бити мој син“ (2. Сам. 7:14) заправо указује на Исуса. О томе је посведочио и Јехова, када је с неба рекао: „Ово је мој Син, вољени, који је по мојој вољи“ (Мат. 3:17; 17:5). И на крају, Гаврило се осврнуо на савез за Краљевство склопљен с Давидом када је Марији рекао за Исуса: „Он ће бити велик и зваће се Син Свевишњега. Јехова Бог даће му престо Давида, његовог оца, и он ће владати као краљ над Јаковљевим домом заувек и његовом краљевству неће бити краја“ (Лука 1:32, 33). Заиста је узбудљиво проматрати како се пред нашим очима постепено разоткрива и испуњава обећање о Потомку који ће преузети Краљевство!

[Фусноте]