12. библијска књига — 2. Краљевима
Писац: Јеремија
Место писања: Јерусалим и Египат
Писање завршено: 580. пре н. е.
Обухваћено раздобље: од отприлике 920. до 580. пре н. е.
1. Који су догађаји описани у Другој о краљевима и шта је тиме доказано?
ДРУГА књига о краљевима наставља да прати бурне догађаје у израелском и Јудином краљевству. Јелисеј је узео Илијин огртач и био благословљен двоструким делом Илијиног духа, тако да је извршио шеснаест чуда у поређењу са осам Илијиних. Наставио је да прориче пропаст отпадничког Израела, у ком је само Јуј накратко ревновао за Јехову. Израелски краљеви су све више тонули у зло, док на крају Асирија није разорила северно краљевство 740. пре н. е. У јужном краљевству Јуди неколико добрих краљева, посебно Јосафат, Јоас, Језекија и Јосија, једно време је успевало да задржи продор отпадништва, али на крају је 607. пре н. е. Навуходоносор извршио Јеховину осуду разоривши Јерусалим и његов храм и опустошивши целу Јуду. Тако су се испунила Јеховина пророчанства и доказала се истинитост његових речи.
2. Шта се може рећи о писцу Друге о краљевима и о њеној припадности библијском канону и које раздобље она обухвата?
2 Будући да је Друга о краљевима првобитно сачињавала један свитак с Првом о краљевима, све што је било речено о Јеремији као писцу Прве о краљевима важи и за ову књигу, а исто је и с доказима о њеној припадности библијском канону и о веродостојности. Друга о краљевима завршена је отприлике 580. пре н. е. и обухвата раздобље које почиње Охозијиним краљевањем у Израелу отприлике 920. пре н. е., а завршава се 37. године Јоахиновог изгнанства, односно 580. пре н. е. (1:1; 25:27).
3. Који изванредни археолошки проналасци потврђују тачност Друге о краљевима?
3 Археолошки проналасци који потврђују тачност Друге о краљевима представљају још један доказ њене веродостојности. Један од њих је чувени Моавски камен, на ком се налази натпис који описује рат између Моава и Израела како га је приказао моавски краљ Миса (3:4, 5). У Британском музеју у Лондону налази се обелиск од црног кречњака асирског краља Салманасара III, на ком се спомиње име израелског краља Јуја. Пронађени су и натписи асирског краља Теглат-Феласара III (Фула) у којима се спомињу неки израелски и Јудини краљеви, међу њима и Менајим, Ахаз и Фекај (15:19, 20; 16:5-8).a
4. Шта доказује да је Друга о краљевима саставни део надахнуте Библије?
4 Потпуна искреност којом се у књизи описује извршење Јеховиних осуда над његовим народом пружа јасан доказ да је она заиста веродостојна. Пропашћу израелског, а после и Јудиног краљевства, јасно нам је предочено колико су биле снажне Јеховине пророчанске осуде записане у Поновљеним законима 28:15–29:28. Приликом уништења тих краљевстава „Јехова [се] жестоко разгневио на ову земљу и пустио је на њу сва проклетства записана у овој књизи“ (П. зак. 29:27; 2. Краљ. 17:18; 25:1, 9-11). Неки догађаји записани у Другој о краљевима разјашњени су у другим библијским књигама. На пример, у Луки 4:24-27 Исус је споменуо Илију и удовицу из Сарепте, а затим се осврнуо на Јелисеја и Намана како би објаснио зашто га људи у његовом завичају нису прихватили као пророка. Из свега тога можемо закључити да су и Прва и Друга о краљевима саставни део Библије.
САДРЖАЈ ДРУГЕ КЊИГЕ О КРАЉЕВИМА
5. Како је Илија укорио Охозију, какву му је осуду објавио и зашто?
5 Израелски краљ Охозија (1:1-18). Овај Ахавов син је једном приликом пао у својој кући и повредио се. Послао је своје гласнике да упитају Велзевула, акаронског бога, да ли ће се опоравити. Илија је пресрео гласнике и вратио их краљу. Укорио је краља што није тражио савет од правог Бога и рекао му је да ће умрети зато што се није обратио Израеловом Богу. Тада је краљ послао заповедника над педесеторицом с његовим људима да ухвате Илију и доведу му га, али је Илија призвао ватру с неба која их је прогутала. Исто се догодило и другом заповеднику с његовом педесеторицом људи. Краљ је послао и трећег заповедника с педесеторицом, али им је Илија овог пута поштедео живот јер га је заповедник с пуно поштовања молио за милост. Илија је отишао с њима пред краља Охозију и поновио му да је осуђен на смрт. Краљ је на крају умро, како је Илија и рекао. Пошто Охозија није имао сина који би га наследио, његов брат Јорам је постао краљ.
6. Како је Илија отишао од Јелисеја и како је убрзо било јасно да је „Илијин дух“ сишао на Јелисеја?
6 Илијин наследник Јелисеј (2:1-25). Дошло је време да Илија буде узет у вихору. Јелисеј га је пратио на његовом путовању од Галгала до Ветиља и до Јерихона, и на крају је прешао с њим на другу страну Јордана. Илија је разделио воду Јордана ударивши по њој својим пророчким огртачем. Јелисеј је угледао ватрена бојна кола с ватреним коњима која су стала између њега и Илије. Видео је Илију како у олујном ветру узлази на небо. Тада је примио обећани двоструки део Илијиног духа. Врло брзо је показао да је „Илијин дух“ сишао на њега (2:15). Подигао је са земље Илијин огртач и њиме поново разделио воду. Након неког времена чудом је учинио да лоша вода у Јерихону постане здрава и питка. На путу за Ветиљ почели су да му се ругају неки дечаци: „Пењи се, ћело! Пењи се, ћело!“ (2:23). Јелисеј је призвао Јехову и из шуме су изашле две медведице које су растргле четрдесет и двоје неваљале деце.
7. Зашто је Јехова спасао Јосафата и Јорама?
7 Израелски краљ Јорам (3:1-27). Краљ Јорам је ишао трагом Јеровоамових греха и чинио је оно што је зло у Јеховиним очима. Моавски краљ је плаћао данак Израелу, али после се побунио, па је Јорам затражио помоћ од Јудиног краља Јосафата и од едомског краља како би напао Моавце. Идући према бојном пољу, њихове војске су дошле у безводно подручје где им је претила смрт. Тада су три краља отишла код Јелисеја да чују шта ће рећи његов Бог Јехова. Због верног Јосафата, Јехова их је спасао и дао им победу над Моавцима.
8. Која је још чуда извршио Јелисеј?
8 Јелисејева друга чуда (4:1–8:15). Удовица једног од пророчких синова дошла је да тражи помоћ од Јелисеја јер су њени повериоци хтели да јој оба сина узму за робове. Јелисеј је чудом умножио малу количину уља коју је имала у кући, тако да је могла продати довољно уља да отплати дугове. Једна Сунамка је увидела да је Јелисеј пророк истинитог Бога, па су му она и њен муж припремили собу коју је могао да користи кад год је био у Сунаму. Јехова ју је због њене доброте благословио подаривши јој сина. Али дечак се након неколико година разболео и умро. Жена је одмах потражила Јелисеја. Он је отишао с њом у њен дом и, добивши моћ од Јехове, вратио дечака у живот. Јелисеј се потом вратио пророчким синовима у Галгал и чудом уклонио ’смрт из лонца‘, учинивши да отровне тиквице постану јестиве. Затим је нахранио сто људи с двадесет јечмених хлебова, и „још им је остало“ (4:40, 44).
9. Које је чудо Јелисеј извршио на Наману и шта се догодило са секиром?
9 Заповедник сиријске војске Наман боловао је од губе. Једна млада заробљена Израелка рекла је Намановој жени да у Самарији живи пророк који га може излечити. Наман је отишао код Јелисеја, али он га није лично примио, него му је само поручио да се седам пута окупа у Јордану. Наман се разљутио јер му се чинило да се пророк не односи према њему с поштовањем. Размишљао је: Зар реке у Дамаску нису боље од израелских вода? Међутим, када су га слуге на крају наговориле да ипак послуша Јелисеја, Наман је оздравио. Јелисеј није хтео да прими Наманов дар, али касније је његов слуга Гијезије отрчао за Наманом и у Јелисејево име тражио дар. Када се вратио и покушао да превари Јелисеја, Гијезије се разболео од губе. Јелисеј је направио још једно чудо када је учинио да сечиво секире исплива на површину воде.
10. Како је Јехова показао своју надмоћну војску и како је Јелисеј отклонио опасност од Сиријаца?
10 Када је Јелисеј упозорио израелског краља да Сиријци желе да га убију, сиријски краљ је послао војску у Дотан да ухвати Јелисеја. Угледавши сиријску војску која је опколила град, Јелисејев слуга се уплашио. Међутим, Јелисеј га је бодрио: „Не бој се, јер наших има више него њихових!“ Тада је Јелисеј молио Јехову да његов слуга види силну војску која је била уз њега. И заиста, слуга је „видео брда пуна пламених коња и кола свуда око Јелисеја“ (6:16, 17). Када су Сиријци напали, пророк се поново помолио Јехови, који је учинио да га они не препознају иако су га видели. Јелисеј их је одвео код израелског краља. Међутим, рекао му је да их не побије, него да их нахрани и затим пошаље кући.
11. Како су се испунила Јелисејева пророчанства о Сиријцима и Вен-Ададу?
11 После неког времена, сиријски краљ Вен- -Адад је опколио Самарију и у граду је завладала велика глад. Израелски краљ је за ту невољу окривио пророка Јелисеја, али он је прорекао да ће већ сутрадан људи имати обиље хране. Јехова је те ноћи проузроковао да Сиријци чују тутњаву која је личила на кретање велике војске, тако да су побегли и оставили Израелцима све што су имали. Након неког времена Вен-Адад се разболео. Када је чуо да је Јелисеј дошао у Дамаск, послао је Азаила да упита пророка хоће ли се опоравити. Из Јелисејевог одговора могло се закључити да ће краљ умрети и да ће га на престолу наследити Азаило. Азаило се побринуо да тако и буде, па је убио краља и преузео краљевство.
12. Какав је краљ био Јосафатов син Јорам?
12 Јудин краљ Јорам (8:16-29). За то време, у Јуди је краљевао Јосафатов син Јорам. Он није био ништа бољи од израелских краљева и чинио је што је зло у Јеховиним очима. Жена му је била Ахавова ћерка Готолија, чији је брат, који се такође звао Јорам, краљевао у Израелу. Када је умро Јудин краљ Јорам, његов син Охозија наследио га је у Јерусалиму.
13. У који је поход Јуј кренуо одмах након свог помазања?
13 Израелски краљ Јуј (9:1–10:36). Јелисеј је послао једног од пророчких синова да помаже Јуја за краља над Израелом и овласти га да побије сав Ахавов дом. Јуј није губио време. Одмах је пошао код израелског краља Јорама, који се у Језраелу опорављао од рана задобијених у рату. Стражар је видео да се граду приближава мноштво људи, па је јавио краљу: „Онај што вози, вози махнито као Јуј, Нимсијев унук“ (9:20). Израелски краљ Јорам и Јудин краљ Охозија изашли су у сусрет Јују како би сазнали зашто долази. Јуј им је одговорио питањем: „Како може бити мир док је блуда твоје мајке Језавеље и њеног силног врачања?“ (9:22). Тада се Јорам окренуо да побегне али је Јуј одапео стрелу и погодио га у срце. Његово тело било је бачено на Навутејеву њиву, и тако је једним делом била освећена невина крв коју је пролио Ахав. Касније је Јуј са својим људима кренуо у потеру за Охозијом и ранио га, па је овај на крају умро у Мегиду. Два краља су погинула у Јујевом првом муњевитом походу.
14. Како се испунило Илијино пророчанство о Језавељи?
14 Потом је дошло време за обрачун с Језавељом. Док је Јуј победоносно улазио у Језраел, Језавеља се врло дотерана појавила на свом прозору. Међутим, није оставила утисак на Јуја. „Баците је доле!“, упутио је позив њеним слугама. Они су то и учинили. Њена крв је попрскала зид, а затим су је прегазили коњи. Када су отишли да је сахране, нашли су само њену лобању, стопала и шаке. Тако се испунило Илијино пророчанство да ће је ’пси појести и да ће бити као ђубриво на језраелском пољу‘ (2. Краљ. 9:33, 36, 37; 1. Краљ. 21:23).
15. Кога је Јуј све срео на путу за Самарију?
15 Јуј је затим заповедио да се погуби седамдесет Ахавових синова, после чега је њихове главе наслагао код језраелских врата. Побио је све Ахавове присталице у Језраелу. Затим је кренуо у израелску престоницу Самарију. Путем је наишао на четрдесет и двојицу Охозијине браће који су путовали у Језраел не знајући шта се догодило. Наредио је да их похватају и побију. А онда је дошло до сасвим другачијег сусрета! Пред Јуја је изашао Јонадав, Рихавов син. Јуј га је упитао: „Јеси ли свим срцем са мном као што сам ја свим срцем с тобом?“ Јонадав је одговорио: „Јесам!“ Тада га је Јуј узео код себе у кола да из прве руке види како неће „дозволити да ико буде супарник Јехови“ (2. Краљ. 10:15, 16).
16. Опиши како је Јуј затро Ахавов дом и Валов култ.
16 Стигавши у Самарију, Јуј је побио све који су преостали од Ахавовог дома, како је Јехова и рекао Илији (1. Краљ. 21:21, 22). Али, шта је било са одвратним верским обредима којима се поштовао Вал? Јуј је рекао: „Ахав је мало обожавао Вала. Јуј ће га обожавати више“ (2. Краљ. 10:18). Затим је позвао све који су обожавали демоне да дођу у Валов храм, обукао им је хаљине по којима су се могли препознати и проверио је да ли међу њима има који Јеховин слуга. Затим је послао унутра своје људе да их побију — ниједан није смео да побегне. Разрушили су Валов храм и претворили га у нужнике, који су постојали још и у Јеремијино време. „Тако је Јуј истребио Вала из Израела“ (10:28).
17. У чему је Јуј затајио и како је Јехова почео да кажњава Израел?
17 Међутим, чак је и ревни Јуј затајио. У чему? Поштовао је златну телад коју је Јеровоам начинио у Ветиљу и Дану. „Није пазио да целим срцем поступа по закону Јехове, Израеловог Бога“ (10:31). Ипак, пошто је истребио Ахавов дом, Јехова је обећао да ће четири нараштаја његових потомака владати Израелом. За време његовог живота, Јехова је почео да комада источни део краљевства тако што је довео Сиријца Азаила да нападне Израел. Јуј је владао 28 година, а након смрти га је наследио његов син Јоахаз.
18. Како је осујећена Готолијина завера у Јуди и шта се догађало за време Јоасовог владања?
18 Јудин краљ Јоас (11:1–12:21). Краљица мајка Готолија била је и у духовном погледу Језавељина ћерка. Када је чула да јој је погинуо син Охозија, наредила је да се побије цела краљевска породица, а она је преузела престо. Спасао се само Охозијин мали син Јоас, којег су успели да сакрију. Седме године Готолијиног владања свештеник Јодај је помазао Јоаса за краља и Готолија је била погубљена. Јодај је усмеравао народ да служи Јехови, поучавао је младог краља о његовим обавезама према Богу и организовао је обнову Јеховиног дома. Касније је Јоас послао дарове сиријском краљу Азаилу како овај не би напао Јерусалим. Након 40-годишњег краљевања у Јерусалиму, Јоаса су убиле његове слуге, а на његово место је дошао његов син Амасија.
19. (а) Којим лажним боговима су служили Јоахаз и Јоас у Израелу? (б) Како је Јелисеј завршио своју службу као Јеховин пророк?
19 Израелски краљеви Јоахаз и Јоас (13:1-25). Јујев син Јоахаз наставио је да се клања идолима и Израел је потпао под сиријску власт, премда Јоахаз није био свргнут с престола. После неког времена, Јехова је ослободио Израелце, али они су и даље обожавали телад коју је начинио Јеровоам. Када је умро Јоахаз, краљ у Израелу је постао његов син Јоас, док је други Јоас владао у Јуди. Израелски краљ Јоас наставио је да се клања идолима попут свог оца. Након његове смрти наследио га је његов син Јеровоам. Током Јоасовог владања Јелисеј се разболео и умро, али пре тога је изрекао своје последње пророчанство да ће Јоас три пута поразити Сиријце, што се и испунило. Последње чудо које се приписује Јелисеју догодило се након његове смрти. Наиме, када су леш неког човека бацили у исти гроб у ком је био сахрањен Јелисеј, човек је оживео када је дотакао Јелисејеве кости.
20. Опиши Амасијино владање у Јуди.
20 Јудин краљ Амасија (14:1-22). Амасија је чинио оно што је исправно у Јеховиним очима, али није уништио узвишице на којима су се вршили верски обреди. Поразио га је израелски краљ Јоас. Након што је владао 29 година, против њега је скована завера и био је убијен. На престо је дошао његов син Азарија.
21. Шта се догодило током владања Јеровоама II у Израелу?
21 Израелски краљ Јеровоам II (14:23-29). Израелски краљ Јеровоам II наставио је да се клања лажним боговима попут свог праоца Јеровоама I. Владао је у Самарији 41 годину и успео је да поврати територију коју је Израел изгубио. Наследио га је његов син Захарија.
22. Шта сазнајемо о Азаријином владању у Јуди?
22 Јудин краљ Азарија (Озија) (15:1-7). Азарија је владао 52 године. Био је честит пред Јеховом, али није уништио обредне узвишице. У каснијим годинама га је Јехова казнио губом, а његов син Јотам је преузео краљевске дужности и постао краљ након његове смрти.
23. Која су се зла догађала у време када је Израелу све више претила опасност од Асирије?
23 Израелски краљеви Захарија, Салум, Менајим, Факија и Фекај (15:8-31). Према Јеховином обећању, на израелском престолу су остала четири нараштаја Јујевог дома — Захарија је био последњи краљ из те лозе (10:30). Захарија је постао краљ у Самарији, али шест месеци касније убио га је Салум, који је владао само месец дана. За време краљева Менајима, Факије и Фекаја у Израелу је владало велико зло — обожавали су се лажни богови, било је много убистава и сплетки. Током Фекајевог краљевања Асирија је почела да осваја неке израелске градове. Осија је убио Фекаја и постао последњи израелски краљ.
24. Какав је грех учинио Јотамов наследник, Јудин краљ Ахаз?
24 Јудини краљеви Јотам и Ахаз (15:32–16:20). Јотам је обожавао Јехову, али није уништио обредне узвишице. Његов син Ахаз поступао је попут краљева суседног Израела чинећи оно што је зло у Јеховиним очима. Када су га напали израелски и сиријски краљ, тражио је помоћ од асирског краља. Асирци су му помогли и освојили Дамаск. Ахаз је отишао у Дамаск како би се састао са асирским краљем. Тамо је видео олтар на којем су се вршили пагански обреди. Направио је исти такав олтар у Јерусалиму и почео да приноси жртве на њему, уместо на бакарном олтару у Јеховином храму. Његов син Језекија наследио га је као краљ Јуде.
25. Како су Израелци отишли у заробљеништво и зашто се то догодило?
25 Последњи израелски краљ, Осија (17:1-41). Израел је потпао под власт Асирије. Осија се побунио и тражио помоћ од Египта, али девете године његовог краљевања Асирија је победила Израел и одвела народ у заробљеништво. Тако је престало да постоји десетоплеменско израелско краљевство. Зашто се то догодило? „Зато што су Израелови синови згрешили Јехови, свом Богу... Служили [су] одвратним идолима иако им је Јехова говорио да то не чине. Зато се Јехова много разгневио на Израел и одбацио га од себе“ (17:7, 12, 18). Асирци су довели људе са истока да населе земљу, а ти људи су „обожавали... Јехову, али су се клањали и својим боговима“ (17:33).
26, 27. (а) Како је Јудин краљ Језекија чинио оно што је исправно у Јеховиним очима? (б) Како је Јехова услишио Језекијину молитву и отклонио асирску претњу? (в) Како се испунило Исаијино пророчанство?
26 Јудин краљ Језекија (18:1–20:21). Језекија је чинио оно што је исправно у Јеховиним очима, све је чинио као и његов праотац Давид. Искоренио је обожавање лажних богова и уништио обредне узвишице. Уништио је чак и бакарну змију коју је Мојсије направио, јер је народ почео да јој се клања. У његово време асирски краљ Сенахирим је напао Јуду и освојио многе утврђене градове. Језекија је покушао да га одврати од освајања плативши му велики данак, али Сенахирим је послао свог гласника равсака (високог службеника у царству), који је дошао под јерусалимске зидине и пред целим народом захтевао од Језекије да се преда, а уз то се и ругао Јехови. Пророк Исаија је охрабрио верног Језекију рекавши му да је Сенахирим осуђен на пропаст. „Овако каже Јехова: ’Не бој се‘“ (19:6). Сенахирим је наставио да прети, а Језекија је преклињао Јехову: „А сада, Јехова, Боже наш, избави нас, молим те, из његове руке, да би сва краљевства на земљи знала да си ти, Јехова, једини Бог“ (19:19).
27 Да ли је Јехова услишио ту несебичну молитву? Прво му је преко Исаије поручио да ће „ревност Јехове над војскама“ одвратити непријатеља (19:31). Затим је, још исте ноћи, послао анђела који је побио 185 000 Асираца у њиховом логору. Ујутру су у логору „били све сами лешеви“ (19:35). Сенахирим се поражен вратио кући и остао у Ниниви. Тамо га је његов бог Нисрок још једном изневерио. Наиме, док се клањао пред њим, убили су га рођени синови. Тако се испунило Исаијино пророчанство (19:7, 37).
28. По чему је Језекија био познат, али у чему је погрешио?
28 Након неког времена, Језекија се на смрт разболео, али Јехова је поново услишио његову молитву и продужио му живот за петнаест година. Вавилонски краљ му је послао гласнике с даровима, а Језекија им је непромишљено показао сву своју ризницу. Тада је Исаија прорекао да ће све што се налази у његовом дому једног дана бити однето у Вавилон. Језекија је касније умро. Био је познат по својим подухватима и по тунелу који је изградио како би довео воду у Јерусалим.
29. Које је идолопоклоничке обичаје Манасија обновио, коју је невољу Јехова прорекао и како је Манасија још грешио?
29 Јудини краљеви Манасија, Амон и Јосија (21:1–23:30). Манасија је наследио свог оца Језекију и краљевао 55 година, и чинио је много зла пред Јеховом. Обновио је обредне узвишице на којима су се обожавали лажни богови, подигао олтаре ликовима Вала, начинио обредно дебло, као што је то учинио и Ахав, и поштовао идоле у Јеховином дому. Јехова је прорекао да ће довести на Јерусалим невољу какву је довео и на Самарију и да ће избрисати Јерусалим „као што се брише чинија — обрише се па се преврне“. Осим тога, Манасија је пролио „много недужне крви“ (21:13, 16). Наследио га је његов син Амон, који је наставио да чини оно што је зло, али је након две године био убијен.
30. Како и зашто се Јосија вратио Јехови свим срцем?
30 Народ је за краља поставио Амоновог сина Јосију. Он је владао 31 годину и за то време је накратко успео да заустави Јудино срљање у пропаст, јер је „у свему... ходио путем Давида, свог праоца“ (22:2). Када је Јосија почео да обнавља Јеховин дом, првосвештеник је пронашао књигу Мојсијевог закона. У њој је било потврђено да ће народ бити уништен јер је непослушан Јехови, али једна пророчица је обећала Јосији да се то неће догодити током његовог живота јер је био веран Јехови. Он је очистио Јеховин дом и целу земљу од обожавања демона, а уништио је идоле и у Ветиљу, где је разорио Јеровоамов олтар и тако испунио пророчанство из 1. Краљевима 13:1, 2. Поново је увео прославу Пасхе у част Јехови. „Пре Јосије није било таквог краља који се вратио Јехови свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом, и чинио све према Мојсијевом закону“ (23:25). Ипак, Јехова је и даље био гневан због Манасијиних злодела. Јосија је погинуо у сукобу са египатским краљем код Мегида.
31. Који су догађаји погоршали стање у Јуди након Јосијине смрти?
31 Јудини краљеви Јоахаз, Јоаким и Јоахин (23:31–24:17). Јосијин син Јоахаз владао је само три месеца када га је заробио египатски краљ, који је поставио на престо његовог брата Елијакима и променио му име у Јоаким. Он је чинио зло попут својих праочева, па га је покорио вавилонски краљ Навуходоносор, али Јоаким се три године касније побунио против њега. Након Јоакимове смрти почео је да влада његов син Јоахин. Навуходоносор је опколио Јерусалим, освојио га и однео у Вавилон благо из Јеховиног дома „као што је рекао Јехова“ (24:13; 20:17). Јоахин и хиљаде његових поданика били су одведени у изгнанство у Вавилон.
32. Који су потресни догађаји довели до тога да су Јерусалим и Јуда остали потпуно напуштени?
32 Јудин последњи краљ Седекија (24:18–25: 30). Навуходоносор је за краља поставио Јоахиновог стрица Матанију и променио му име у Седекија. Он је владао једанаест година у Јерусалиму и чинио је оно што је зло у Јеховиним очима. Побунио се против Вавилона, тако да је девете године његовог владања Навуходоносор дошао са свом својом војском и подигао опсадни зид око Јерусалима. Након осамнаест месеци опсаде у граду је харала глад. Тада је војска пробила градске зидине, а Седекија је био ухваћен у бегу. Вавилонци су погубили пред Седекијом његове синове, а њега су ослепили. Следећег месеца су спалили све важније куће у граду, међу осталима и Јеховин дом и краљевски двор, а градске зидине су срушили. Већина преживелих одведена је у заробљеништво у Вавилон. Навуходоносор је поставио Годолију за управитеља међу сиромашним народом који је остао у Јуди. Међутим, Годолија је био убијен, а народ је побегао у Египат. Тако је од седмог месеца 607. пре н. е. земља била потпуно напуштена. Закључне мисли Друге о краљевима говоре о милости коју је вавилонски краљ исказао Јоахину 37. године његовог заробљеништва.
ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА
33. Које изванредне примере из Друге о краљевима можемо опонашати?
33 Друга о краљевима описује пропаст израелског и Јудиног краљевства, али истовремено говори о многим особама које је Јехова благословио због тога што су волеле њега и његова праведна начела. Тако је Сунамка, као и удовица из Сарепте пре ње, била богато благословљена јер је указала гостопримство Божјем пророку (4:8-17, 32-37). Јехова увек може задовољити све наше потребе, као што показује догађај из Јелисејевог живота када је с двадесет хлебова нахранио сто људи. Касније је и Исус извео слична чуда (2. Краљ. 4:42-44; Мат. 14:16-21; Мар. 8:1-9). Присетимо се како је Јонадав био благословљен позивом да се придружи Јују у његовим колима и да види како ће бити истребљени Валови обожаваоци. Зашто је добио тај позив? Зато што је изашао у сусрет ревном Јују да би га поздравио (2. Краљ. 10:15, 16). И на крају, ту су Језекија и Јосија, који нам служе као одличан пример због своје понизности и доличног поштовања које су осећали према Јеховином имену и његовом Закону (19:14-19; 22:11-13). Све су то изванредни примери које можемо опонашати.
34. Шта можемо научити из Друге о краљевима о показивању поштовања према наименованим слугама и о кривици за крв?
34 Јехова не допушта да ико показује непоштовање према његовим наименованим слугама. Када су се неки дечаци ругали његовом пророку Јелисеју, Јехова их је одмах казнио (2:23, 24). Поред тога, Јехова не заборавља проливену крв недужних људи. Он је оштро казнио Ахавов дом не само због обожавања Вала него и због крвопролића које је тиме било проузроковано. Зато је Јуј био помазан да ’на Језавељи освети крв свих Јеховиних слугу‘. Када је извршио осуду над Јорамом, Јуј се сетио Јеховиних речи — то се догодило због ’Навутејеве крви и крви његових синова‘ (9:7, 26). Слично томе, Манасијина кривица за крв на крају је запечатила Јудину пропаст. Манасија је сагрешио јер се клањао лажним боговима, али поред тога је ’напунио Јерусалим недужном крвљу од једног краја до другог‘. Иако се Манасија касније покајао због својих злодела, кривица за крв је остала (2. Лет. 33:12, 13). Чак ни добри краљ Јосија, који је уклонио сваки траг идолопоклоничке религије, није могао да избрише колективну кривицу за крв која се преносила још од времена Манасијиног владања. Када је неколико година касније Јехова довео на Јерусалим непријатеље како би извршили његову пресуду, рекао је да се то догађало зато што је Манасија „недужном крвљу напунио Јерусалим. Зато Јехова није хтео да му опрости“ (2. Краљ. 21:16; 24:4). Надаље, Исус је у првом веку н. е. рекао да ће Јерусалим бити разорен јер су његови свештеници били потомци оних који су проливали пророчку крв, ’како би на њих дошла сва праведна крв проливена на земљи‘ (Мат. 23:29-36). Бог је упозорио свет да ће осветити невину крв која је проливена, посебно крв „побијених због речи Божје“ (Откр. 6:9, 10).
35. (а) Како је потврђено да су Илија, Јелисеј и Исаија прави пророци? (б) Шта је Петар рекао о пророчанској речи, а повезано је са Илијом?
35 У Другој о краљевима јасно се види да Јехова увек непогрешиво испуњава своје пророчанске осуде. Отуда нашу пажњу посебно привлаче три водећа пророка — Илија, Јелисеј и Исаија. Пророчанства свакога од њих испунила су се до најситнијих детаља (2. Краљ. 9:36, 37; 10:10, 17; 3:14, 18, 24; 13:18, 19, 25; 19:20, 32-36; 20:16, 17; 24:13). Илија се појавио током преображења на гори заједно с пророком Мојсијем и Великим Пророком Исусом Христом, чиме је још једном било потврђено да је прави пророк (Мат. 17:1-5). Осврћући се на тај величанствени догађај, Петар је рекао: „Тако је пророчанска реч коју имамо још поузданија, и добро чините што на њу пазите као на светиљку која светли на тамном месту, у вашем срцу, док не сване дан и не појави се звезда даница“ (2. Петр. 1:19).
36. Зашто је Јехова био милосрдан према свом народу и како јачамо наше поуздање у долазак Краљевства којим ће владати обећани Потомак?
36 Догађаји записани у Другој о краљевима јасно показују да Јехова осуђује на смрт све који поштују лажне богове и све који намерно проливају недужну крв. Ипак, Јехова се смиловао свом народу и био му је милосрдан „ради свог савеза с Аврахамом, Исаком и Јаковом“ (2. Краљ. 13:23). Штитио их је „због Давида, свог слуге“ (8:19). Исто тако ће бити милосрдан према онима који му се данас обрате. Библијски извештај и обећања о којима читамо јачају наше поуздање док очекујемо долазак Краљевства „сина Давидовог“ Исуса Христа, обећаног Потомка, Краљевства у којем више неће бити крвопролића ни зла (Мат. 1:1; Иса. 2:4; Пс. 145:20).
[Фуснота]
a Insight on the Scriptures, 1. том, стране 152 и 325; 2. том, стране 908 и 1101.