28. библијска књига — Осија
Писац: Осија
Место писања: покрајина Самарија
Писање завршено: након 745. пре н. е.
Обухваћено раздобље: пре 804. — након 745. пре н. е.
1, 2. (а) Како се понекад назива 12 последњих књига хебрејског дела Библије? (б) Шта се зна о самом Осији и коме су упућена његова пророчанства?
ДВАНАЕСТ последњих књига хебрејског дела Библије обично се називају „мали пророци“ јер су мале по количини текста. Када би се све саставиле у једну књигу, још увек би биле краће од Исаије или Јеремије, али сасвим сигурно нису мале по свом значењу. Јевреји су их некада сврставали у једну књигу, коју су називали „Дванаесторица“, вероватно да би све те књиге остале сачуване, јер су се њихови појединачни мали свици лако могли загубити. Свих тих 12 књига названо је по својим писцима, а тако је и са Осијином књигом, првом из те групе. „Осија“ је облик имена „Ошаја“, које значи „спасење је Јах; Јах је спасао“.
2 У књизи која носи Осијино име мало тога се говори о самом Осији. Сазнајемо једино да је био Веиријев син. Скоро сва његова пророчанства упућена су Израелу, док се Јуда само успутно спомиње. И док Осија ниједном не спомиње Јерусалим, Јефрема као водеће племе у Израелу спомиње 37 пута, а на Самарију као главни град Израела указује 6 пута.
3. Колико дуго је Осија пророковао и који су још пророци служили током тог раздобља?
3 Први стих у књизи показује да је Осија необично дуго служио као Јеховин пророк — од краја владавине израелског краља Јеровоама II, па све до времена када је владао Јудин краљ Језекија. Његова служба је започела најкасније 804. пре н. е., а завршила се тек након 745. пре н. е., што значи да је трајала најмање 59 година. Његово пророковање је вероватно трајало и неколико година током владавине Јеровоама II и Језекије. У то време су служили и други верни Јеховини пророци: Амос, Исаија, Михеј и Одид (Ам. 1:1; Иса. 1:1; Мих. 1:1; 2. Лет. 28:9).
4. Који цитати и испуњена пророчанства потврђују надахнутост Осијине књиге?
4 Надахнутост ове пророчанске књиге потврђује чињеница да су је хришћански писци грчког дела Библије више пута цитирали. Лично Исус је цитирао Осију 10:8 када је изрекао осуду Јерусалиму: „Тада ће говорити горама: ’Падните на нас!‘ и бреговима: ’Покријте нас!‘“ (Лука 23:30). Исти цитат делимично се понавља и у Откривењу 6:16. Матеј цитира Осију 11:1 указујући на испуњење пророчанства: „Из Египта сам позвао свог сина“ (Мат. 2:15). Осијино пророчанство о обнови целог Израела испунило се тако што су се многи из десетоплеменског краљевства придружили Јуди пре одласка у ропство, а њихови потомци су били међу повратницима из изгнанства (Ос. 1:11; 2. Лет. 11:13-17; 30:6-12, 18, 25; Језд. 2:70). Од Јездриног времена, ова књига с правом заузима место у јеврејском канону као књига у којој је ’Јехова говорио преко Осије‘ (Ос. 1:2).
5. Због ког облика невере је Јехова одлучио да казни Израел?
5 Зашто је Јехова послао Осију да пророкује Израелу? Зато што је Израел постао неверан и упрљао се обожавањем Вала, чиме је прекршио савез који је склопио с Јеховом. У Обећаној земљи, Израелци су постали земљораднички народ, али при том нису само прихватили ханански начин живота него и хананску религију и обожавање Вала, бога који је предочавао плодоносне природне силе. У Осијиним данима Израелци су у потпуности одбацили обожавање Јехове и прихватили развратне обреде који су се састојали од опијања и неморалних полних односа с храмским проституткама. Израел је своје благостање приписивао Валу. Био је неверан Јехови, недостојан његове љубави и зато је требало да буде укорен. Јехова је одлучио да покаже Израелу да његово материјално богатство не потиче од Вала, па је послао Осију да упозори Израел на последице које ће доживети ако се не покаје. Након смрти Јеровоама II, за Израел је наступило најгоре раздобље. Владавина страха, током које је више краљева убијено у заверама, трајала је све до 740. пре н. е., када су Асирци одвели Израелце у ропство. У том раздобљу су се међусобно бориле две фракције, једна која је заговарала савез са Египтом и друга која је хтела да склопи савез са Асиријом. Ниједна од њих није се уздала у Јехову.
6. Какав је Осијин стил писања?
6 Осијин стил писања је прилично изражајан. Често се служи дирљивим и осећајним речима и стално истиче да Јехова показује милост, доброту и милосрђе. Он уочава и најмањи знак покајања. Али на другим местима Осијин начин изражавања је оштар и импулсиван. Оно што му недостаје у ритму, надокнађује садржајним и снажним мислима. Осећања су врло снажно изражена и мисли се брзо смењују.
7. Шта је предочавала Гомерина невера и њен повратак мужу?
7 Када је Осија почео да служи као пророк, Јехова му је рекао да се ожени „женом која ће починити блуд“ (1:2). Јехова је то сигурно рекао са одређеним циљем. Израел је био Јехови попут жене која је постала неверна и чинила блуд. Међутим, рекао је да ће јој ипак показати љубав и покушати да је врати к себи. Та ситуација се могла добро предочити односом Осије и његове жене Гомере. Сматра се да је након рођења првог детета Гомера постала неверна, те да је другу децу родила из прељубничке везе (2:5-7). То се може закључити зато што пише да је Гомера „затруднела и родила му [Осији] сина“, док се у вези с рођењем друга два детета пророк не спомиње (1:3, 6, 8). У прва три стиха трећег поглавља, по свему судећи се описује како је Осија вратио к себи Гомеру, откупивши је као да је робиња, што је предочавало како ће Јехова вратити к себи свој народ након што се он покаје за своју прељубу.
8. Која се два имена у Осијиној књизи користе за северно израелско краљевство?
8 Десетоплеменско северно израелско краљевство, којем су Осијина пророчанства првенствено била упућена, називало се и Јефрем, по имену свог највећег племена. У књизи се за то краљевство користе оба имена — Израел и Јефрем.
САДРЖАЈ КЊИГЕ ПРОРОКА ОСИЈЕ
9. Како је Јехова, у складу са значењем имена Гомерине деце, обећао да ће поступити са Израелом?
9 Приказивање Израеловог прељубништва (1:1–3:5). Осији је његова ’жена која ће починити блуд‘ најпре родила сина Језраела. Након неког времена родила је још двоје деце, ћерку Лорухаму (што значи „она којој није указана милост“) и сина Лоамију (што значи „није мој народ“). Јехова им је дао та два имена како би показао да ’више неће бити милостив Израеловом дому‘ и како би истакао да ће их сасвим одбацити као свој народ (1:2, 6, 9). Ипак, обећао је и да ће Јудини и Израелови синови, као ’синови живог Бога‘, бити уједињени и да ће над њима бити један поглавар, „јер ће језраелски дан бити велик“ (1:10, 11). Када се очисти од прељубничког обожавања Вала, Божји народ ће се вратити Јехови и прихватити га као свог мужа (2:16). Јехова ће омогућити Израелу да буде без страха и веридбом ће га довека везати за себе у праведности, правди, милости, милосрђу и верности. У складу са именом Језраел (које значи „Бог ће посејати семе“), Јехова је обећао: „Посејаћу је себи као семе по земљи... и рећи ћу онима који нису мој народ: ’Мој си народ‘, а они ће рећи: ’Ти си мој Бог!‘“ (2:23). Попут жене која се каје за своју прељубу, „Израелови синови [ће се] вратити и тражити Јехову, свог Бога, и Давида, свог краља“ (3:5).
10. Како ће народ проћи зато што је одбацио знање о Богу?
10 Пророчанске осуде Јефрема (и Јуде) (4:1–14:9). Први стих четвртог поглавља уводи нас у пророчанске опомене које следе: „Јехова води парницу против становника земље, јер у земљи нема истине, ни доброте, ни знања о Богу.“ Како ће се све то завршити? „Пошто си ти одбацио знање, ја ћу одбацити тебе да ми више не служиш као свештеник. И пошто ти заборављаш закон свог Бога, ја ћу заборавити твоје синове“, поручио је Јехова (4:1, 6). Дух блуда завео је Израелце, па су залутали. Јехова је рекао да ће се обрачунати с блудницама — Израелом и Јудом. Међутим, „кад се нађу у невољи“, тражиће га (5:15).
11. Коју је молбу Осија упутио народу и зашто их је чекала невоља?
11 Осија је молио народ: ’Вратимо се Јехови, он ће нас излечити!‘ Јехови је милија доброта и познавање Бога од паљеница и других жртава, али Јефремова и Јудина доброта је „попут росе која рано нестаје“ (6:1, 4). „Јефрем је као лаковерна голубица, неразумног срца.“ Уместо да се поуздао у Јехову, народ је тражио помоћ Египта и Асирије (7:11). Тешко њима. Зашто? Скитали су около, смишљали зло, преступали Јеховин савез и кршили његов закон. Зато је Јехова рекао: „Сеју ветар, пожњеће олују“ (8:7). Јехова ће се сетити њиховог преступа и казниће их за њихове грехе. „Постаће бегунци међу народима“ (9:17). Израел је постао покварена лоза, а срце му је постало лицемерно. Уместо да је сејао семе у праведности и да је жео милост, орао је зло и жео неправду. Јехова га је подсетио: „Из Египта сам позвао свог сина“ (11:1). Да, он је волео Израел још када је овај био дечак, али Израел га је окружио лажима и преваром. Јехова му је зато саветовао: „Ти се врати свом Богу, поступајући по доброти и по правди, и увек се уздај у свог Бога“ (12:6).
12. (а) Шта је Осија сажео у 13. поглављу? (б) Какву је обнову Јехова обећао?
12 У 13. поглављу, Осија је сажео сва дотадашња збивања и осврнуо се на обећање које је Израел дао у почетку, на Јеховину бригу и љубав и на то како је Израел заборавио Јехову и на крају се окренуо против њега. Јехова је зато рекао: „Дао сам ти краља у свом гневу и узећу га у својој јарости“ (13:11). Али, доћи ће време обнове: „Ја ћу их откупити из руку гроба, избавићу их од смрти. Смрти, где су твоје жаоке? Гробе, где је твоја разорна моћ?“ (13:14). Па ипак, оно што ће снаћи бунтовну Самарију биће заиста страшно.
13. Којом молбом се завршава Осијина књига и ко ће ићи Јеховиним путевима?
13 Књига се завршава дирљивом молбом: ’Израеле, врати се Јехови, свом Богу, јер си у свом преступу посрнуо. Тражи опроштење и принеси за узврат плод својих усана. Јехова ће ти исказати милост и љубав. Биће ти као роса која освежава, па ћеш процветати као љиљан и као маслина.‘ Мудри и разборити разумеће све то: „Јер су прави Јеховини путеви и праведни су они који њима ходе, али преступници посрћу на њима“ (14:1-6, 9).
ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА
14. Која испуњена Осијина пророчанства вреди посебно истаћи?
14 Осијина књига јача нашу веру у Јеховина надахнута пророчанства. Обистинило се све што је Осија прорекао о Израелу и Јуди. Израел су његови љубавници, околни идолопоклонички народи, напустили и он је ’пожњео олују‘ када га је поробила Асирија 740. пре н. е. (Ос. 8:7-10; 2. Краљ. 15:20; 17:3-6, 18). Међутим, Осија је прорекао да ће Јехова бити милостив према Јудином дому и да ће га спасти, али не војном силом. То се и догодило када је Јеховин анђео побио 185 000 Асираца који су запретили Јерусалиму (Ос. 1:7; 2. Краљ. 19:34, 35). Па ипак, осуда из Осије 8:14 односила се и на Јуду: „Ја ћу послати ватру у његове градове и она ће у свакоме од њих прождрети утврђене дворе.“ То пророчанство се на застрашујућ начин испунило када је Навуходоносор опустошио Јуду и Јерусалим у раздобљу од 609. до 607. пре н. е. (Јер. 34:6, 7; 2. Лет. 36:19). Бројна Осијина пророчанства о обнови испунила су се када је Јехова ујединио Јуду и Израел и када су 537. пре н. е. ’отишли из земље‘ у коју су били прогнани (Ос. 1:10, 11; 2:14-23; 3:5; 11:8-11; 13:14; 14:1-9; Језд. 2:1; 3:1-3).
15. Како су хришћански писци грчког дела Библије применили неке делове Осијине књиге?
15 Веома је корисно размотрити и како су хришћански писци грчког дела Библије указивали на Осијина пророчанства. На пример, Павле је у расправи о ускрсењу на упечатљив начин описао примену Осије 13:14: „Смрти, где је твоја победа? Смрти, где је твој жалац?“ (1. Кор. 15:55). Желећи да истакне милост коју је Јехова показао посудама милосрђа, Павле је цитирао из Осије 1:10 и 2:23: „Тако и у Осији каже: ’Оне који нису мој народ зваћу „својим народом“ и ону која није вољена зваћу „вољеном“. И на месту где им је било речено: „Ви нисте мој народ“, тамо ће се назвати „синовима живог Бога“‘“ (Римљ. 9:25, 26). Петар је парафразирао исте те реченице из Осијине књиге када је рекао: „Јер некад нисте били народ, а сад сте Божји народ. Раније вам није била показана милост, а сада вам је показана милост“ (1. Петр. 2:10).
16. Које је Осијине речи Исус поновио како би показао шта Јехова очекује од својих слугу?
16 Дакле, јасно је да се Осијина пророчанства нису испунила само повратком остатка у Зоровавељево време него и тиме што је Јехова милосрдно окупио духовни остатак, чији су припадници постали ’вољени синови живог Бога‘. Осија је под надахнућем навео шта Бог очекује од њих. Формално обожавање Бога и испразне церемоније ништа не значе. Како стоји у Осији 6:6 (што је и Исус поновио у Матеју 9:13 и 12:7), Јехова им је поручио: „Мени је доброта мила, а не жртва, и познавање Бога, а не жртве паљенице.“
17. (а) Шта би морали да учине сви они који су починили духовну прељубу? (б) Које дивно обећање повезано с Божјим Краљевством садржи Осијина књига?
17 Поређење о жени прељубници, каква је била и Осијина жена, показује да су Јехови мрски они који одлазе од њега и приклањају се обожавању идола и лажних богова, чиме чине духовну прељубу. Сви који су посрнули у свом преступу, морали би да се врате к Јехови и искрено се покају и да ’за узврат принесу плод својих усана‘ (Ос. 14:2; Јевр. 13:15). Они ће заједно с преосталим духовним Израеловим синовима моћи да се радују испуњењу обећања из Осије 3:5, које је повезано с Божјим Краљевством: „Затим ће се Израелови синови вратити и тражити Јехову, свог Бога, и Давида, свог краља, и дрхтећи доћи ће к Јехови и к његовој доброти у последњим данима.“