Древно клинасто писмо и Библија

НАКОН што су у Вавилону настали многи језици, развиле су се различите форме писма. Древни Сумери и Вавилонци, који су живели у Месопотамији, користили су клинасто писмо. Та реч потиче из латинског и у основи значи „заоштрен попут клина“. Она указује на троугласте симболе који су се помоћу писаљке урезивали у влажну глину.

Археолози су пронашли текстове писане клинастим писмом, у којима се налазе описи људи и догађаја из Библије. Шта знамо о том древном писму? Како такви текстови потврђују тачност Библије?

Записи стари вековима

У једном делу, које постоји на нашем језику стоји: ’У Месопотамији се користио пиктографски образац у којем слика (пиктограм) представља један предмет, радњу или појам.‘a На пример, симбол за вола је првобитно изгледао попут главе вола. Како је расла потреба за трајним записом, развијен је клинопис. ’Слике су убрзо постале стилизоване, а недуго потом су неке од њих почеле да се користе као фонеме и да графички приказују гласове или слогове‘, наводи се у истој књизи. С временом је помоћу неких 200 симбола било могуће да се клинастим писмом верно ’пренесу сви елементи по реду како су се јављали у говору. Са све већом фонетизацијом, писмо је почело да изражава сложене саставе језика. Тако су записивана приповедања и искази‘.b

До времена када је живео Аврахам, негде око 2 000. пре н. е., клинасто писмо је било веома развијено. У наредних 20 векова, око 15 језика је прихватило то писмо. Преко 99 посто откривених текстова, који су писани клинастим писмом, налази се на глиненим таблицама. У последњих 150 година, велики број тих таблица је пронађен у Уру, Уруку, Вавилону, Нимруду, Нипуру, Асуру, Ниниви, Марију, Ебли, Угариту и Амарни. У једном часопису се наводи: „Истраживачи процењују да је ископано од милион до два милиона плочица писаних клинастим писмом, а да се сваке године пронађе отприлике 25 000.“c

Широм света, изучаваоци клинастог писма имају тежак задатак да то писмо преведу на данашње језике. Према једној процени, „у савремено доба је прегледано само око 1/10 постојећих текстова писаних клинастим писмом“.

Важан фактор у дешифровању клинастог писма било је откриће двојезичних и тројезичних текстова. Изучаваоци су схватили да ти текстови имају исти садржај писан клинастим писмом на неколико језика. Оно што је помогло у дешифровању ових текстова јесте чињеница да се у њима налазе иста имена владара, њихове почасти, родословља, па чак и почасне титуле.

До 50-их година XIX века, изучаваоци су могли растумачити акадски, то јест асирско-вавилонски, који је на древном Блиском истоку био лингва франка, то јест језик који су знали многи тадашњи народи. У једној енциклопедији стоји: „Када је акадски дешифрован, одгонетнута је сама суштина тог система и створен је прототип за тумачење и других језика писаних клинастим писмом.“d Какве везе ти записи имају с Библијом?

Потврда библијског текста

Библија наводи да су Јерусалимом владали ханански краљеви, све док га краљ Давид није освојио, око 1070. пре н. е. (Ис. Нав. 10:1; 2. Сам. 5:4-9). Али неки изучаваоци су то доводили у питање. Међутим, 1887. у Амарни у Египту једна сељанка је пронашла једну глинену таблицу. Тамо је пронађено око 380 текстова, за које се на крају установило да су били дипломатска преписка између египатских краљева (Аменхотепа III и Ехнатона) и хананских краљева. Шест писама су била од Абди-Хепе, који је био владар у Јерусалиму.

У једном часопису стоји: „То што глинене таблице, пронађене у Амарни, наводе да Јерусалим није био само нека насеобина, већ град у ком је била смештена чета од 50 египатских војника и да је Абди-Хепа био владар који је живео у њему указује да је Јерусалим био мала брежуљкаста краљевина.“e У истом часопису се наводи: „На основу писама из Амарне, можемо бити сигурни да је Јерусалим у то време постојао и да је био значајан.“

Имена у асирским и вавилонским записима

Асирци, а касније и Вавилонци, записивали су своју историју на глиненим таблицама, као и на цилиндрима, призмама и споменицима. Када су изучаваоци дешифровали акадско клинасто писмо, открили су да су текстови писани тим писмом помињали и неке личности из Библије.

У једној књизи о древним списима стоји: „У свом говору 1870. године, др Самјуел Берч је пред тек основаним Лондонским друштвом библијских археолога поменуо да је успео дешифровати имена [писана клинастим писмом] јеврејских краљева Амрија, Ахава, Јуја, Азарије... Менајима, Фекаја, Осије, Језекије и Манасије, асирских краљева Теглат-Феласара... [III], Саргона, Сенахирима, Есарадона и Асурбанипала... и сиријских владара Венадада, Азаила и Ресина.“f

Једна књига, која говори о утврђивању древних датума, упоређује библијску историју Израела и Јуде с древним текстовима писаним клинастим писмом. И шта то упоређивање показује? „Укупно 15 односно 16 краљева, који се помињу у изворима ван Библије, у потпуности одговарају именима и времену живљења краљева у Јуди и Израелу, који се помињу у библијским књигама Првој и Другој краљевима. У ванбиблијским изворима се не спомиње ниједан краљ на ког се не указује у Библији.“g

Један чувени натпис на клинастом писму пронађен 1879, такозвани Киров цилиндар, говори о томе како је Кир, након што је заузео Вавилон 539. пре н. е., дозволио својим заробљеницима да се врате у домовину. Међу њима су били и Јевреји (Језд. 1:1-4). Многи изучаваоци из XIX века, доводили су у питање аутентичност тог декрета који се помиње у Библији. Међутим, документи писани клинастим писмом из персијског периода, укључујући и Киров цилиндар, пружају јасан доказ да је библијски извештај тачан.

У Нипуру, близу Вавилона, 1883. пронађена је збирка од преко 700 текстова писаних клинастим писмом. Од 2 500 имена, за око 70 се може рећи да су јеврејска. Историчар Едвин Јамаучи каже да су у питању имена „странака у неким уговорима, заступника, сведока, порезника и краљевске свите“. Значајно је то што се у тим текстовима из персијског периода помињу и неки Јевреји који су тада живели у близини Вавилона. Све то поткрепљује пророчанску изјаву из Библије да ће се за разлику од многих Израелаца само остатак вратити у Јуду из заробљеништва у Асирији и Вавилону (Иса. 10:21, 22).

Током првог миленијума пре н. е., клинасто писмо је постојало упоредо с алфабетским писмом. Међутим, Асирци и Вавилонци су га на крају заменили алфабетским начином писања.

Остаје да се истражи на стотине хиљада глинених таблица које се налазе у музејима. Текстови на тим таблицама, које су стручњаци успели да дешифрују, говоре снажно у прилог тачности Библије. Ко зна до каквих ћемо још сазнања доћи када се дешифрују и остали текстови?

[Фусноте]

[Извор слике на 21. страни]

Photograph taken by courtesy of the British Museum