Примери вере

Заузела се за Божји народ

ЈЕСТИРА је покушавала да буде смирена док је прилазила дворишту палате у Сусану. Није јој било лако. Све што је чинило ову тврђаву — разнобојни рељефни украси крилатих бикова, стрелаца и лавова од глазиране цигле, избраздани камени стубови и велелепне статуе, па чак и сам положај на пространој висоравни у близини снегом прекривених Загроских планина и поглед на кристално чисте воде реке Хоаспес — било је осмишљено тако да сваког посетиоца подсети на огромну моћ човека коме се Јестира управо упутила, онога ко је себе називао „великим краљем“. То је такође био њен муж.

Муж? Колико се само краљ Асвир разликовао од мужа каквог је свака млада Јудејка замишљала!a За њега нису постојали узори као што је Аврахам, човек који је понизно прихватио Божји савет да послуша своју жену Сару (Постанак 21:12). Краљ готово ништа није знао о Јестирином Богу, Јехови, и његовом Закону. Међутим, врло добро је познавао персијски закон, који је забрањивао управо оно што ће Јестира учинити. О чему се радило? У закону је стајало да је свако ко би се непозван појавио пред персијским владарем могао бити кажњен смрћу. Јестира није била позвана, а ипак се упутила код краља. Док се приближавала унутрашњем дворишту, одакле ће је краљ видети са свог престола, можда је имала осећај да иде у сусрет смрти (Јестира 4:11; 5:1).

Зашто се Јестира изложила таквој опасности? И шта можемо научити од ове изузетне жене која је за нас пример вере? Осмотримо најпре како је Јестира доспела у тако необичне околности и постала краљица Персије.

„Лепог стаса и лепог лица“

Јестира је рано остала без родитеља. О њима не знамо много осим да су јој дали име Адаса, што на хебрејском значи „мирта“ — прелеп жбун с белим цветовима. Када су они умрли, на девојчицу се сажалио један рођак, добар човек по имену Мардохеј. Био јој је брат од стрица, али много старији од ње. Довео ју је у свој дом и прихватио као рођену ћерку (Јестира 2:5-7, 15).

Мардохеј и Јестира су били јудејски изгнаници у персијској престоници, где су вероватно морали да подносе известан презир због њихове религије и Закона ког су се држали. Али Јестира се сигурно зближила са својим рођаком док ју је поучавао о Јехови, милосрдном Богу који је у прошлости много пута избављао свој народ из невоље — и који ће то поново учинити (Левитска 26:44, 45). Међу њима се без сумње развила снажна приврженост.

Мардохеј је очигледно био запослен у краљевој служби у тврђави Сусан, будући да је седео на краљевим вратима заједно с другим слугама (Јестира 2:19, 21; 3:3). Не знамо тачно како су Јестири пролазили дани док је одрастала, али слободно можемо рећи да је добро бринула о свом старијем рођаку и њиховом дому. Највероватније су живели у сиромашнијем делу града који је од краљевске тврђаве одвајала река. Можда је радо одлазила на пијацу у Сусану, где су златари, сребрари и други трговци излагали своју робу. Није могла ни да замисли да ће такве луксузне ствари једног дана за њу постати део свакодневице, нити је сањала о томе каква је будућност чека.

Краљица је замењена

Једног дана, Сусаном се пронео глас о пометњи у краљевом дому. На раскошној гозби, Асвир је угађао великашима најскупоценијом храном и пићем и одлучио да позове своју прелепу краљицу Астину, која је за то време одржавала гозбу за жене. Али она није желела да дође. Понижен и веома љут, краљ је упитао своје саветнике како да казни Астину. Који је био исход? Одлучено је да она буде замењена. Његове слуге су кренуле у потрагу за лепим, младим девојкама од којих ће краљ изабрати нову краљицу (Јестира 1:1–2:4).

Можемо замислити како Мардохеј с наклоношћу посматра Јестиру и испуњен поносом и бригом запажа како његова мала рођака израста у изузетну лепотицу. За њу је речено: „Девојка је била лепог стаса и лепог лица“ (Јестира 2:7). Лепота је диван украс, али важно је да особа уз то буде мудра и понизна. Иначе би се могла развити сујета, понос и друге ружне особине (Пословице 11:22). Можда сте већ видели да се тако нешто дешава. Да ли ће се Јестирина лепота показати као предност или слаба тачка? Време ће показати.

Краљеве слуге су запазиле Јестиру. Одвели су је у краљеву палату преко реке, раздвојивши је од Мардохеја (Јестира 2:8). Растанак им је сигурно тешко пао јер су били попут оца и ћерке. Мардохеј никако није желео да се његова Јестира уда за неверника, па био то и краљ, али није могао да утиче на догађаје. Како ли је само Јестира упијала сваку реч савета коју је Мардохеј изговорио пре него што су је одвели! Док је ишла ка тврђави у Сусану, безброј питања јој је пролазило кроз главу. Какав ли је живот чека?

Стицала је наклоност „свих који су је виђали“

Јестира се затекла у свету који је био потпуно нов и непознат за њу. Била је међу ’многим девојкама‘ које су доведене из целог Персијског царства. Њихови обичаји, језици и ставови сигурно су се веома разликовали. Под надзором слуге по имену Игај, девојке су прошле кроз раздобље улепшавања које је трајало годину дана и обухватало масаже мирисним уљима (Јестира 2:8, 12). Због таквог окружења и начина живота, те младе жене су лако могле постати опседнуте изгледом, што потхрањује сујету и такмичарски дух. Да ли је тако било с Јестиром?

Нико на целом свету није био више забринут за њу од Мардохеја. Читамо да је из дана у дан гледао да се нађе што ближе кући за жене не би ли сазнао како је Јестира (Јестира 2:11). Понека вест која је успевала да стигне до њега, вероватно преко слугу спремних на сарадњу, на његовом лицу сигурно је измамила осмех задовољства. Због чега је имао разлога да буде поносан на њу?

Јестира се толико допала Игају да је према њој имао велику наклоност и дао јој седам слушкиња и најбоље место у кући за жене. У запису чак стоји: „Све то време Јестира је стицала све већу наклоност свих који су је виђали“ (Јестира 2:9, 15). Да ли би сама лепота оставила тако снажан утисак на све? Не, њу је красило нешто много вредније.

На пример, „Јестира није помињала ни свој народ ни своје порекло, јер јој је Мардохеј заповедио да о томе не говори“ (Јестира 2:10). Мардохеј јој је рекао да буде дискретна у вези са својим јудејским пореклом; вероватно је видео да међу персијским великашима има пуно предрасуда према њиховом народу. Сигурно је за њега било велико задовољство када је сазнао да је Јестира, иако више није била под његовим будним оком, и даље једнако мудра и послушна!

Данашњи млади исто тако могу донети радост својим родитељима и старатељима. Када су далеко од њих, па чак и ако су окружени површним, неморалним и злобним људима, млади се могу одупрети лошим утицајима и држати се мерила за која знају да су исправна. Када по узору на Јестиру тако чине, они радују срце свог небеског Оца (Пословице 27:11).

Када је дошло време да Јестира буде одведена краљу, могла је да узме шта год је хтела како би се још више улепшала. Међутим, она је показала скромност не тражећи ништа осим онога што јој је Игај саветовао (Јестира 2:15). Вероватно је разумела да самом лепотом неће освојити краљево срце; скромност и понизност су права реткост која ће се далеко више ценити. Да ли је била у праву?

Одговор налазимо у следећим речима: „Краљ је заволео Јестиру више од свих других жена, и она је стекла његову наклоност и љубав више од свих других девојака. Ставио јој је на главу краљевски турбан и учинио ју је краљицом уместо Астине“ (Јестира 2:17). Овој понизној младој Јудејци вероватно је било тешко да се прилагоди на ту промену у начину живота — постала је нова краљица, супруга најмоћнијег владара на земљи у то време! Да ли се понела због свог новог положаја?

Далеко од тога! Јестира је остала послушна свом поочиму Мардохеју. Сачувала је тајну о свом јудејском пореклу. Поред тога, када је Мардохеј сазнао да се спрема убиство Асвира, Јестира је послушно пренела његово упозорење краљу и завера је осујећена (Јестира 2:20-23). И даље је показивала веру у Бога својом скромношћу и послушношћу. У данашње време се на послушност углавном не гледа као на врлину; уобичајени су непослушност и бунтован став. Али људи који су искрено одани Богу цене послушност, као што је то и Јестира чинила.

Јестирина вера на испиту

Човек по имену Аман стекао је велики углед на двору краља Асвира. Краљ га је узвисио одмах до себе, учинивши га главним саветником и управитељем целог царства. Чак је наредио да се сви поклоне пред њим када га виде (Јестира 3:1-4). Тај закон је представљао проблем за Мардохеја. Сматрао је да треба да буде послушан краљу, али не по цену непослушности Богу. Аман је био ’Агагеј‘. То очигледно значи да је био потомак Агага, амаличког краља ког је погубио Божји пророк Самуило (1. Самуилова 15:33). Амаличани су толико далеко отишли у свом злу да су постали непријатељи Јехове и Израела. Бог је изрекао осуду том народуb (Поновљени закони 25:19). Како би се онда један верни Јудејац могао поклонити пред Амаличанином на високом положају? Мардохеј то није желео. Он је остао при свом ставу. И дан-данас су верни мушкарци и жене спремни да ризикују свој живот како би се држали овог начела: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела апостолска 5:29).

Аман је био ван себе од беса. Али није му било довољно да смисли како да убије Мардохеја. Желео је да истреби цео његов народ! Аман је разговарао с краљем у намери да прикаже Јудејце у најгорем светлу. Не рекавши о ком народу је реч, указао је да је то неважан народ, „расејан и издвојен међу другим народима“. Што је још горе, рекао је да они не слушају краљеве законе и да су зато опасни бунтовници. Понудио је да у краљеву ризницу приложи огромну суму новца како би покрио трошкове покоља свих Јудејаца у царству.c Асвир је дао Аману свој печатни прстен да озакони сваку одредбу коју је имао на уму (Јестира 3:5-10).

Ускоро су гласници на коњима јурили до сваког дела огромног царства, односећи смртну пресуду јудејском народу. Како ли је страшан био тренутак када је та објава стигла до далеког Јерусалима! Тамо се остатак Јудејаца, који су се вратили из вавилонског ропства, мучио да обнови град који је још увек био без одбрамбених зидина. Када је чуо ове ужасне вести, Мардохеј се можда сетио сународника у Јерусалиму, као и пријатеља и рођака у Сусану. У очајању је раздерао одећу, обукао кострет, посуо се пепелом и усред града јадиковао на сав глас. За то време је Аман седео и пио са краљем и уопште га није дотицала жалост коју је изазвао међу многим Јудејцима и њиховим пријатељима у Сусану (Јестира 3:12–4:1).

Мардохеј је знао да мора нешто да предузме. Али шта је то могло бити? Јестира је сазнала да је он у жалости и послала му одећу, али Мардохеј је одбијао утеху. Можда се већ дуго питао зашто је његов Бог Јехова дозволио да драга Јестира буде одведена и постане краљица паганског владара. Сада се разлог могао наслутити. Мардохеј је послао поруку краљици, молећи је да се обрати краљу и заузме се „за свој народ“ (Јестира 4:4-8).

Јестирино срце је сигурно устрептало када је примила ту поруку. Пред њом је стајао највећи испит вере. Била је уплашена, што је отворено рекла у одговору Мардохеју. Подсетила га је на краљев закон. Појавити се пред њим непозван било је равно потписивању смртне пресуде. Онај ко би то учинио могао је бити поштеђен само ако краљ према њему пружи своје златно жезло. Да ли је Јестира имала иједан разлог да се нада таквој милости, посебно када се узме у обзир како је прошла краљица Астина када је одбила да се појави пред краљем?d Јестира је рекла Мардохеју да је краљ није звао тридесет дана! Због тога је имала много разлога да се пита да ли је можда изгубила наклоност хировитог владара (Јестира 4:9-11).

Мардохеј јој је одговорио одлучно како би учврстио њену веру. Уверио ју је да ако не буде ништа предузела, Јудејцима ће избављење доћи из неког другог извора. Али како би она могла очекивати да ће бити поштеђена када прогонство узме маха? Мардохеј је показао своју снажну веру у Јехову, који никада не би дозволио да његов народ буде истребљен и да његова обећања остану неиспуњена (Исус Навин 23:14). Затим је упитао Јестиру: „Ко зна ниси ли управо због часа као што је овај дошла до краљевског достојанства?“ (Јестира 4:12-14). Он се потпуно уздао у свог Бога, Јехову. Да ли је тако и с нама? (Пословице 3:5, 6).

Вера снажнија него страх од смрти

Стигао је одлучујући тренутак за Јестиру. Тражила је од Мардохеја да сакупи њене сународнике како би јој се придружили у тродневном посту, а своју поруку је закључила једноставном изјавом вере и храбрости која ни после много векова није изгубила своју снагу: „Ако треба да погинем, нека погинем“ (Јестира 4:15-17). Током та три дана сигурно се молила усрдније него икада у животу. Напокон је стигао тај час. Обукла се у најлепшу краљевску одећу, све с циљем да придобије милост свога мужа. А онда је пошла.

Као што је описано у уводу овог чланка, Јестира се упутила ка краљевом двору. Можемо само замислити све те неспокојне мисли и усрдне молитве у њеном уму и срцу. Закорачила је у двориште, одакле је могла видети Асвира на престолу. Можда је покушала да протумачи израз његовог лица — лица уоквиреног пажљиво негованим, симетричним увојцима косе и четвртасте браде. Ако је морала да чека, тај тренутак је сигурно изгледао као вечност. Али напокон је прошао, и њен муж ју је угледао. Засигурно је био изненађен, а затим је његово лице смекшало. Пружио је своје златно жезло! (Јестира 5:1, 2).

Јестира је наишла на ухо које је спремно да слуша и добила је прилику да се изрази. Заузела се за свој народ и за свог Бога, пружајући предиван пример вере свим Божјим слугама до дан-данас. Али пред њом је тек стајао велики задатак. Како ће убедити краља да његов омиљени саветник Аман злобно кује заверу? Шта да учини да се спасе њен народ? Та питања ћемо осмотрити у неком од наредних чланака.

[Фусноте]

[Слика на 19. страни]

Мардохеј је с добрим разлогом био поносан на своју рођаку

[Слика на 20. страни]

Јестира је знала да су понизност и мудрост далеко важнији од изгледа

[Слика на странама 22, 23]

Јестира је ризиковала живот да би спасла Божји народ