’Ко је мудрост у слојеве облака ставио?‘

„КАД видите облак да се диже од запада, одмах кажете: биће киша, и бива тако; а кад југ дува кажете: биће врућина, и бива тако.“ Ове Исусове речи, које је записао јеванђелиста Лука, примери су временске прогнозе у древној Палестини (Лука 12:54, 55). Под извесним околностима, народи старог века могли су читати знакове и давати тачне краткорочне прогнозе.

Да би измерили временске обрасце на дуже периоде, метеоролози данас користе врло сложене инструменте, као што су сателити који круже око Земље, Доплеров радар и моћни компјутери. Али, њихове прогнозе су често погрешне. Зашто?

Многи чиниоци отежавају тачну временску прогнозу. Примера ради, непредвиђене промене температуре, влажности, ваздушног притиска и брзине и правца ветра могу закомпликовати ствари. Поред тога, ту су сложене интеракције сунца, облака и океана које научници још увек у потпуности не разумеју. Из тог разлога, временско прогнозирање и даље није егзактна наука.

Човеково ограничено спознање о времену, подсећа нас на питања која је поставио Јов: „Ко је капље росе родио? Из чијег ли крила лед излази... Дижеш ли ти глас свој до облака да потоке водене дозовеш... Ко је мудрост у срце метнуо, ко је разум духу дао? [„Ко је мудрост у слојеве облака ставио, или ко је разум небеским феноменима дао?“, NW] Ко може памећу облаке пребројити и излити мехове небеске?“ (Јов 38:28-37).

Одговор на сва ова питања јесте: Јехова Бог, а не човек. Да, ма како људи изгледали мудри, мудрост нашег Створитеља је далеко, далеко надмашнија. Заиста је љубазно с његове стране што нам је своју мудрост учинио доступном на страницама Библије, тако да свој пут можемо учинити успешним (Пословице 5:1, 2).