Проучавање Библије — у зоолошком врту!
ПРЕ извесног времена изабрали смо прилично необично место за наш седмични породични библијски разговор — зоолошки врт Емен, близу нашег дома у Холандији. То је било из веома доброг разлога, који ће вам убрзо постати јасан.
Попут многих хришћанских породица широм света и ми имамо седмични библијски студиј. Током тог студија често читамо о животињама које се користе у Библији као симболи добрих и лоших особина. Питали смо се да ли бисмо могли боље упознати животиње и одлучили смо да се као породица потрудимо око тога. Сваком члану породице је била додељена посебна животиња и свако је био замољен да потражи информације о тој животињи у публикацијама као што су Insight on the Scriptures и увезана годишта Куле стражаре и Пробудите се!
Док се приближавамо капији зоолошког врта Емен, очи наше деце, Мари-Клер, Карисе и Пепејна, светлуцају у ишчекивању. Видећемо крокодиле, медведе, зебре, мраве и можда чак још више животиња о којима смо читали у Библији. Али најпре, дозволите да вам испричамо нешто о овом јединственом зоолошком врту.
Нема кавеза, нема ограда
Нордер Диренпарк, како се зоолошки врт Емен зове на холандском, јесте веома посебан парк за животиње, постављен према савременим нормама. Овде нећете наћи животиње у кавезима или иза ограда. Насупрот томе, у Емену је све урађено како би се животињама омогућила средина која би што је могуће више личила на њихово природно обитавалиште. „Уместо животиња, посетиоци су они који се налазе иза ограде“, каже насмејани Вејбрен Ландман, један од биолога у том парку.
„Животиње нису организоване према врстама већ према њиховом месту порекла. Зато се у пространој афричкој савани коју овде видите, заједно чува што је могуће више животиња које заједно живе и у дивљини.“ Да, видимо их — највише животиње на свету, дуговрате жирафе које могу порасти у висину до 6 метара. Заједно су са газелама, импалама, зебрама, гнуима, антилопама и чак са неколико носорога.
Али Вејбрен има још више да нам исприча о еменској савани: „Животиње овде имају толико пуно простора да се никада не осећају скучено. Ипак смо обезбедили и неке путеве за спасавање. Да ли видите тамо оно велико камење? Између њих се газеле могу заклонити тако да их носорози не могу ометати. И то брдо тамо омогућује животињама да се потпуно склоне једна другој с видика. Али углавном животиње једва да запажају међусобну присутност. Ово стварно није изненађујуће будући да су хиљадама година делиле обитавалиште у Африци.“
Жедне зебре
„Погледајте! Зебре!“ Кариса је сва усхићена. Она је истражила неке интересантне ствари о зебрама. „Пруге толико пуно искривљују облик и склад зебрине контуре да чак и оштровидни домороци често нису свесни њихове присутности кад су само 40 до 50 метара удаљене. Осетљива чула вида и мириса као и њихова способност да брзо трче — чак и више од 60 километара на час — зебри служе као заштита од месождера̂. Као што Псалам 104:11 (NW) запажа, зебре ’редовно гасе жеђ своју‘. Зато су оне ретко удаљене више од 8 километара од воде.“ Затим је додала: „И ми морамо редовно гасити своју духовну жеђ тако што ћемо бити блиски са скупштином, проучавати Библију и присуствовати састанцима.“
За собом остављамо афричку савану и идемо у правцу једне од најкрволочнијих звери на земљи, мрког медведа. Овај највећи медвед може нарасти и до три метра и тежити до 780 килограма. Да би њихово ограђено земљиште овде било што је могуће природније, оно је дивно направљено с потоцима и великим камењем. Мрки медвед је велики брат сиријском браон медведу, који је живео у Израелу у библијска времена. Као што је Мари-Клер сазнала, медведи имају разнолику исхрану. Хране се лишћем и корењем биљака, као и воћем, бобицама, орасима, јајима, инсектима, рибом, глодарима и томе слично, а нарочито воле мед. У древном Израелу кад су вегетаријански елементи за исхрану медведа били оскудни, пастири су морали да буду на опрезу због крађа које су медведи чинили. Давид је у својој младости морао да се храбро суочи с медведом да би заштитио очево стадо (1. Самуилова 17:34-37).
„Дим излази из ноздрва његових“
Али има још животиња које свакако желимо да видимо. Прошли пут смо у нашем библијском студију наишли на „левијатана“, крокодила. Најпре га је Пепејн описао као ’једну врсту рибе, а онда као једну веома велику рибу!‘ Будући да су крокодили веома осетљиви на температурне промене, смештени су у афричкој кући где се одржава тропска клима. Кад смо ушли, топлота и влажност су нас удариле у лице, што нам је замаглило наочаре. Осим тога, морали смо да се привикнемо на мрак. Ходајући преко дрвеног висећег моста, изненада смо се нашли очи у очи с паром огромних крокодила који су имали превласт над мочваром с друге стране моста. Они леже тако непомично да је Пепејн подстакнут да каже: „Они нису стварни.“
Крокодили су међу највећим постојећим гмизавцима. Неки могу достићи дужину од 6 метара и могу тежити и до 900 килограма. Запањујућа је снага њихових вилица — чак и релативно мали крокодил који је тежак 50 килограма може употребити силу једнаку тежини од преко 700 килограма. Кад крокодил изађе на површину након неког времена роњења, брзо издисање ваздуха кроз његове ноздрве може произвести млаз воде који на бљештавилу јутарњег сунца може и те како бити ’блесак светла‘ и ’дим који излази из његових ноздрва‘ које описује књига Јова (Јов 41:1, 18-21, NW).
„Опрезни као змије“
Само што смо оставили крокодиле за собом кад смо у мраку опазили — срећом иза стакла — бројне примерке створења која се у Библији користе као симбол и пожељних и непожељних особина. Говоримо о змији, првој животињи која је именом споменута у Библији (Постање 3:1). Исус је употребио њену опрезност као пример кад је саветовао своје ученике у вези с њиховим понашањем међу противницима сличним вуковима (Матеј 10:16, NW). Али, наравно, змија се обично идентификује са ’празмијом‘, Сотоном Ђаволом, који је у 2. Коринћанима 11:3 описан као заводљив и лукав попут змије (Откривење 12:9, NW).
„Иди к мраву, ... и постани мудар“
Неочекиван призор у парку за животиње јесте велики мравињак који видимо, где живе три колоније мрава секача лишћа. Ово су баштовани међу мравима. Иза стакла можемо видети колонију мрава; то нам омогућава да проучавамо животне навике ових малих створења. Мрави нас интересују јер се у Библији користе као пример марљивости и инстинктивне мудрости (Пословице 6:6, NW).
Вејбрен Ландман је стручњак за инсекте. Он објашњава: „Процењује се да милион пута милијарду мрава напорно ради на земљиној површини, што значи да на сваког човека долази ништа мање него 200 000 мрава! Од 15 000 врста за које смо установили да су разбацане по свим континентима осим у поларним областима, нема два иста мрава. Сви они граде различите врсте гнезда и једу другачије врсте хране, али су сви мање или више организовани на исти начин.
„Мрави секачи лишћа гаје јестиве гљивице, баш као што људи гаје печурке. Као што видите, то гајење се обавља под земљом али храна за гљивице долази са површине земље. По читав дан мрави радници хитро преносе лишће до гнезда. Пењу се уз дрво или жбун и бирају лист. Затим користећи вилице као маказе, брзо сецкају лист на полукружне парчиће и носе их један за другим до њиховог гнезда, држећи их као врсту сунцобрана изнад глава. То објашњава њихово друго име, мрави сунцобрани. Сецкање се одвија тако брзо да у Јужној и Централној Америци, за само неколико сати потпуно оголе читаво жбуње или дрвета. Није ни чудо што тамо нису веома популарни! У гнезду други радници пажљиво чисте парчиће лишћа пре него их сажваћу. Затим се настала каша помеша са ензимима и амино-киселинама које излучују мрави. Тек онда је каша спремна да се користи као храна за гљивице, чиме се обезбеђује стална залиха за целу колонију.“
Дубоко импресионирани мудрошћу и креативношћу које су очигледне у бескрајној разноликости стварања, одлазимо из мрављег града. Касно је поподне и морамо се вратити кући. Али тамо има још много тога да видимо. Нисмо посетили сове (Исаија 13:21, ДК), фоке (Излазак 35:23, NW), нилске коње („бехемот“, Јов 40:15, NW), нојеве (Јеремија 50:39) или многе друге животиње које овде живе а споменуте су у Библији. Свака је вредна проучавања. Свакако ћемо поново доћи у зоолошки врт Емен! (Приложено).
[Извор слике на 16. страни]
Ostrich: Yotvatah Nature Reserve