Може ли богобојажљивост бити од користи?
„Бој се правог Бога и држи његове заповести. Јер то је сва обавеза човечија“ (Проповедник 12:13, НС).
1, 2. а) На чему се треба заснивати наше обожавање? б) Шта Бог захтева још? (5. Мојсијева 10:12).
ЗВУЧИ ли израз „богобојажљивост“ страно за тебе? Можда многи мисле ако Бога заиста воле да би га се морали још и бојати. Да ли је заиста обоје потребно? Ако да, од какве је користи тада богобојажљивост за нас?
2 Свето писмо указује на то да се наше обожавање и наша служба за Јехову морају заснивати на љубави. То нам Исус разјашњава позивајући нас да љубимо Јехову свим нашим срцима, свом нашом душом, свим нашим мислима и свом нашом снагом (Марко 12:30). Али Божја реч такође наглашава значај богобојажљивости. Проповедник 12:13 нас одлучно позива: „Бој се правог Бога и држи његове заповести. Јер то је сва обавеза човечија.“ Да ли је Јехова непостојан ако од нас истовремено тражи да га се бојимо и да га љубимо?
3. Шта се код бојажљивости мора узети у обзир?
3 Збиља није. То нам постаје јасно када узмемо у обзир да постоје разне врсте бојажљивости. Обично код ове речи мислимо на страх или на суморни осећај који нам уништава нашу наду и који нас може обесхрабрити. Јехова очигледно не жели да према њему имамо такве осећаје. Он жели да му приђемо као што дете прилази свом оцу. Дете је уверено да га његов отац воли, али истовремено се боји да га разљути. Такав страх помоћи ће нам ако дођемо у кушњу да према нашем небеском Оцу постанемо непослушни. У томе се састоји умесна „богобојажљивост“ коју хришћани морају имати (Јеврејима 5:7; 11:7).
4. Коју врсту страха би љубав искључила?
4 Јехова не поступа као безосећајни судија. Он не кажњава своје слуге једноставно код сваког промашаја већ их воли и жели им успех. Зато ако направимо грешку или починимо грех богобојажљивост нас не би требала задржавати да о томе са њим разговарамо (1. Јованова 1:9; 2:1). Наша страхопоштовања пуна плашљивости пред Јеховом не значи да се бојимо да будемо одбијени или одбачени од њега. У 1. Јовановој 4:18 читамо: „У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку.“ „Савршена љубав“ ипак не искључује високо поштовање и умесан страх који би требали имати пред Јеховом, нашим творцем и животодавцем (Псалам 25:14).
Мислити на корист
5. а) Како се једино може постићи мудрост? б) Шта је покренуло једног ранијег наркомана да прекине свој неразумни начин живљења?
5 Осмотримо само какву корист поред осталог доноси „страх Јеховин“. На пример, помаже нам да постигнемо праву мудрост. Многи људи нису штедели труда и покушавали су на разне начине да стекну ову мудрост. Али није им успело јер су испустили из вида основни услов: „Почетак је мудрости страх Јеховин“ (Псалам 111:10; Приче Соломонове 9:10). Осмотримо како је овај страх помогао једном бившем наркоману да разумно поступи. Изјавио је: ,Док сам прикупљао спознање о Богу развио сам и страх да га повредим или разљутим. Знао сам да ме посматра и осећао сам потребу да му се допаднем. Зато сам дроге које сам још имао бацио у клозет и спрао водом.“ Овај човек из Јоханесбурга (Јужна Африка) надвладао је своје лоше навике, предао се Јехови и сада је Божји слуга.
6. Како нас „страх Јеховин“ чува од зла и чему нас води?
6 Желиш ли да избегаваш зло? „Страх је Јеховин мржња на зло“ (Приче Соломонове 8:13). Да, ова сходна бојажљивост може те сачувати од многих лоших навика које Бог осуђује, као пушење, уживање дрога, пијанство и полни неморал. Осим тога да се Јехови допадаш, ти штитиш и самога себе од ужасних ствари, као на пример од страшних болести којима се други излажу (Римљанима 1:26, 27; 12:1, 2; 1. Коринћанима 6:9, 10; 1. Солуњанима 4:3-8). Богобојажљивост те неће заштитити само од зла и од перверзија него ће те водити и према чистијем и разумнијем поступању, јер о томе стоји: „Страх је Јеховин чист“ (Псалам 19:9).
7, 8. а) Како је једна омладинка доживела да човек постаје срећнији ако се боји Јехове? б) Коју још корист имају они који се боје Јехове?
7 Већина људи жели бити срећна. Како можеш ти постићи овај циљ? Божја реч каже: „Благо човјеку који се боји Јехове“ (Псалам 112:1; 128:1). Искуство једне омладинке то потврђује. Она не само да се бавила свим могућим недозвољеним сексуалним поступцима него и са спиритизмом и крађом такође. Када је започела да студира Библију увидела је потребу да слуша Јехову и да га се боји. Рекла је: „Мени се није могло ништа боље десити него да упознам Јехову. Он ми је пуно помогао да пронађем истину и да постанем срећна. Знам да имам веома много да му захвалим јер он ми је отворио очи и пружио ми шансу тиме што ме стварно навео на размишљање, тако да сам га могла наћи. Сада ја желим да помогнем другим људима да исто тако буду срећни.“
8 Јехова је обећао да ће наградити оне који се ’боје његовог имена’ (Откривење 11:18). Уосталом: „страх од Јехове ка животу води; при њему су ноћи мирне и зло не долази“ (Приче Соломонове 19:23, БА). „Страх Јеховин делује да све наше потребе буду задовољене. Упарен са понизношћу он води према „богатству и слави и животу“ (Приче Соломонове 22:4; 10:27).
9. Како „страх Јеховин“ води до јединог начина живота који открива мудрост? (Јов 28:28; Михеј 6:9).
9 Не храбри ли нас то заиста да се бојимо правог Бога? Да, „страх Јеховин“ је вредан труда. Он нас води свему оном што доноси задовољство – права реткост у наше време! Како су само охрабрујуће инспирисане речи: „Иако грешник стопут чини зло, може потрајати много времена да он чини како му се допада, па ипак знам да ће добро проћи који се боје истинитог Бога, јер га се боје. А зли неће проћи добро нити ће продуљити своје дане, који су као сјена, јер се не боје Бога“ (Проповедник 8:12, 13, НС)! Који човек не би желео да ’и он добро прође’? Ово срећно искуство могу доживети само они који се Бога боје (Псалам 145:19).
10. Који су неки од важних разлога који нас покрећу да се бојимо Бога?
10 Не требамо ли зато бити чврсто одлучни да имамо дубоко страхопоштовање, свети страх пред нашим небеским оцем Јеховом? Заиста, требали би имати лековити страх да га не раздражимо. Ми смо веома захвални за сву љубазну доброту и љубазност коју нам је указао. Све што имамо добили смо од њега (Откривење 4:11). Осим тога он је највећи судија, Свемогући који има моћ да усмрти оне који га не слушају. Апостол Павле нас опомиње: „страхом и дрхтањем радите на томе да издејствујете своје властито спасење“ (Филипљанима 2:12, НС; Осија 3:5; Лука 12:4, 5).
11. а) Који став треба хришћани да избегавају у овим последњим данима? б) Које начело живота би требало развити?
11 Ништа не наговештава да можемо бити спашени ако заузмемо немаран став, тако да што мање радимо и да се надамо да ће већ некако изаћи на добро. Они хришћани који се данас, у последњим данима труде да имају добар однос према ономе који може видети њихова срца и који познаје њихове најдубље мисли и намере, не смеју бити тако настројени (Јеремија 17:10). Од Јехове ће бити признат само онај који му одаје достојно поштовање. Он каже: „Тада ћу гледати на потлаченога и на онога који је скрушена духа и оног који дрхти од моје речи“ (Исаија 66:2).
Морамо учити да се бојимо јехове
12. а) У ком погледу је нација Израел била повлашћена у односу на друге нације? б) Шта је Јехова очекивао за узврат?
12 Ако осмотримо Јеховин начин поступања са Израелом, спознаћемо још јасније потребу да га се бојимо. Ниједна друга нација није доживела такву бригу и пажњу од Суверена универзума (5. Мојсијева 4:7, 8, 32-36; 1. Самуилова 12:24). Израелци су сопственим очима видели шта је Јехова учинио са Египћанима који га се нису бојали и који су поробили и угњетавали његов народ. Шта је он очекивао за узврат? „Сабравши народ, људе и жене и децу и дошљаке, који буду у мјестима твојим, да чују и уче и да се боје Јехове Бога нашега, и држе и творе све ријечи овога закона; И синови њихови, који још не знају, нека чују и уче бојати се Јехове Бога вашега, докле сте год живи на земљи у коју идете преко Јордана да је наслиједите“ (5. Мојсијева 31:12, 13; 14:23).
13. Због чега би родитељи пре свега требали бити забринути?
13 Као Израелци тако и данашње Божје слуге „морају учити да се боје Јехове“. Какву ли одговорност ово свима нама намеће – посебно родитељима! Зато би се они требали питати: Како могу помоћи мојој деци да развијају срце које се боји Јехове? Једног дана када деца буду одрасла и напусте родитељски дом, да ли ће имати нешто што би их штитило у душевном, духовном или физичком погледу боље него „страх Јеховин“? Јехова наглашава важност ове чињенице тиме што каже: „О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповијести моје свагда, да би добро било њима и синовима њиховијем довијека!“ (5. Мојсијева 5:29; 4:10).
14. Наведи један чинилац који родитељи не смеју испустити из вида ако своју децу желе васпитати тако да се боје Јехове и објасни како се код тога треба поступити?
14 Сваки хришћанин који је одгајао децу без даљњега ће потврдити да то није лак задатак. Поред свега тога, Божја инспирисана реч скреће пажњу родитељима на неке важне чиниоце. Један чинилац је да се одгајање већ у младим годинама започне. Колико година би дете требало имати? Када су се Израелци састајали да од Јехове буду поучени са њима су били и „малишани“ (5. Мојсијева 29:10-13; 31:12, 13, НС). Очигледно је да су Израелке у оваквим приликама носиле своју одојчад са собом јер се захтевало да сви буду присутни. Тако су њихови синови и кћери „од раног детињства“ учили да на оваквим састанцима буду мирни и да морају слушати (2. Тимотеју 3:15). Дакле, поведите ваше „малишане“ са собом на састанке. Допустите им да учествују у служби проповедања чим за то буду спремни. Многа деца уче још у предшколској старости да понуде часопис или трактат. Започните благовремено и са малим стварима да учите ваше „малишане“ у „страху Јеховином“.
15. Који је други чинилац и како га родитељи могу постићи?
15 Даљњи чинилац је бити доследан. То се може постићи ако се код одгајања и поучавања наше деце стално држимо Божје речи. Чак када се рада о одмору или рекреацији требамо бити доследни и о томе шта је дозвољено у таквим приликама да се у свему управљамо по библијским темељним начелима (Ефесцима 6:4). То изискује срачунате напоре као што Божја реч јасно даје на знање: „Нека ове речи које ти ја данас заповедам буду у твом срцу; И усади их у свога сина и говори о њима кад седиш у кући, кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (5. Мојсијева 6:4-9 НС; 4:9; 11:1, 8-21). Тако упоран начин поступања биће за децу током времена од велике користи да развију срце које се боји Јехове.
16. а) 0 чему се ради код трећег чиниоца и зашто је то тако значајно? б) Шта би родитељи морали да се питају?
16 Родитељи требају такође настојати да својој деци усаде у срце и мисли да се они као родитељи исто тако боје Јехове (Псалам 22:23). Између осталог то могу постићи тако да код васпитавања своје деце следе теократски савет. Ово је трећи чинилац који се треба размотрити. Родитељи се могу питати: Спроводим ли редован библијски студиј са мојом децом? Црпим ли у потпуности, помоћ из књига као што су Моја књига библијских прича и Слушати великог Учитеља? Ако су деца старија употребљавам ли књигу Учини своју младост успешном као и чланке у Пробуди се! под рубриком „Млади питају“? Бринем ли за корисну рекреацију и забаву, за забаву која се неће штетно одразити на моју децу? Прихватам ли то што Јеховина организација каже о вишем школском образовању? Поучавам ли моју децу у складу с тим? Да ли ће циљеви које постављам својој деци помоћи њима да имају „богобојазност“? (Јеврејима 5:7, др Чарнић).
17. Коме користи ако деца уче да се боје Јехове? Опиши.
17 Неће само твоја деца имати корист и радост него и ти ако си учинио све што је у твојој моћи да их поучаваш у „страху Јеховином“. На пример, једна Јеховина сведокиња осећала се на крају дана „сасвим утучена“, али код молитве њене седмогодишње кћерке поново је увидела да је то све вредно труда. Сузе су јој удариле на очи и осећала је као да има кнедлу у грлу када је чула своју кћерку да се моли: ,Драги Боже Јехова, много ти хвала за све добро што си данас учинио за мене. И много хвала за храну. Помози свој браћи у затворима и у концентрационим логорима да имају шта јести, Јехова, такође и свој мршавој браћи и сестрама у другим државама. Помози њима такође да добију довољно хране, Јехова. И онима који су болесни, помози им да се боље осећају да би могли доћи на састанке. Пусти анђеле молим те, да стражаре надамном док ноћу спавам, и такође над мамом и татом и мојим братом и мојом бабом и мојим дедом и над свом браћом и сестрама у истини. Преко твог сина Исуса. Амин.“
18. Како утичемо један на другог што се тиче „страха Јеховиног“?
18 Не би смели заборавити да са нашим примером што се тиче „страха Јеховиног“ утичемо један на другог. Родитељи утичу на своју децу. Старешине и слуге помоћници утичу на скупштину. Путујући надгледници утичу на оне којима служе. Очигледно је то био разлог зашто су цареви у Израелу били упућени да све дане свог живота читају Божји закон и тако ’уче бојати се Јехове’ (5. Мојсијева 17:18-20). Пример који је цар дао у односу на „страх Јеховин“ могао је утицати на читаву нацију.
19. Шта доказује историја у односу на Израелце?
19 Историја доказује да се Израел као нација није држао страха Јеховиног. Израелци су мислили да им храм у Јерусалиму служи као једна врста заштитне амајлије, свеједно слушали они Божје законе или не (Јеремија 7:14; Михеј 3:11, 12). Али преварили су се. Јерусалим и његов храм били су разорени. Касније када су Израелци као нација поново враћени опет су допустили да им недостаје богобојажљивост (Малахија 1:6). Из овог искуства које ће бити обрађено у следећем чланку можемо много научити.
20. Обухватајући једном речју, шта можемо казати о томе зашто се требамо бојати Јехове?
20 Запамтимо дакле да „страх Јеховин“ не слаби нашу љубав према њему него је јача и изграђује. Нашом послушношћу према свим његовим заповестима не доказујемо само да се бојимо Јехове већ такође да га и волимо. Обоје је потребно. Једно без другог није могуће. Како ли је само значајно да родитељи својој деци усаде овај „страх Јеховин“ и ту љубав према њему! И колику велику радост то доноси са собом за старе и младе! Према томе требали би бити тако настројени као псалмиста који је рекао: „Уједини срце моје да се боји имена твога“ (Псалам 86:11, НС).
Врхунци за размишљање
◻ Како можемо Јехову волети а и бојати га се?
◻ Од какве је користи „страх Јеховин“ поред осталог?
◻ С обзиром на која три чиниоца могу родитељи својој деци бити од користи да развију срце које се боји Јехове?
◻ Што се тиче „страха Јеховиног“, како ми утичемо један на другог?
[Слика на 8. страни]
„Страх Јеховин“ помоћи ће младима да одоле искушењима
[Слика на 10. страни]
Родитељи треба да помогну својој деци да развију лековити страх пред Јеховом