Упознај Јехову — Бога који је особа
ПОРЕДЕЋИ хиндуски појам о Богу, са оним у другим религиозним системима, др Радакришнан из Индије запажа: „Хебрејски Бог је неке другачије врсте. Он је особа и у историји активан и заинтересован за промене и прилике овог света у развоју. Он је Биће које с нама комуницира.“
Хебрејско име за Бога Библије јесте יהוה, обично преведено „Јехова“. Он надмашује све друге богове. Шта знамо о њему? Како је поступао с људима у библијска времена?
Јехова и Мојсије „лицем к лицу“
Иако Мојсије није могао дословно видети Бога, блискост „лицем к лицу“ постојала је између Јехове и његовог слуге Мојсија (Поновљени закони 34:10; Излазак 33:20). Када је Мојсије био млад, његово срце је било уз Израелце, који су у то време били поробљени у Египту. Окренуо је леђа томе да живи као члан фараоновог домаћинства, „хтео је радије да страда са народом Божијим“ (Јеврејима 11:25, Ча). Због тога је Јехова Мојсију дао многе нарочите предности.
Као члан фараоновог домаћинства, „Мојсије научи сву науку Египатску“ (Дела апостолска 7:22). Али да би водио нацију Израел, исто је морао развијати особине понизности, стрпљења и кротости. И то је чинио током 40 година када је био пастир у Мадијаму (Излазак 2:15-22; 4. Мојсијева 12:3, ДК). Јехова, иако је остао невидљив, себе и своју намеру открио је Мојсију, и преко анђела му је поверио Десет заповести (Излазак 3:1-10; 19:3-20:20; Дела апостолска 7:53; Јеврејима 11:27). Библија нам говори да „Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу, као што говори човек с пријатељем својим“ (Излазак 33:11). Заиста, са̂м Јехова је рекао: „Њему говорим из уста к устима.“ Какав је драгоцен, лични однос, Мојсије имао са својим невидљивим а ипак Богом који је особа! (Бројеви 12:8).
Поред ране историје нације Израел, Мојсије је забележио кодекс Закона са свим његовим огранцима. Такође му је била поверена још једна непроцењива предност — да напише књигу Постање. Последњи део те књиге, била је историја коју је његова породица тачно познавала, и стога је било релативно лако забележити је. Али одакле је Мојсије добио детаље о човековој најранијој историји? Могуће да је Мојсије поседовао древна писана документа која су сачували његови праоци, која је користио као изворни материјал. С друге стране, детаље је могао добити усменим преношењем или директно божанским откривењем од Јехове. У свим епохама људи пуни поштовања дуго су потврђивали лични однос који је Мојсије у овом погледу имао са својим Богом.
Јехова — Илијин Бог као особа
Такође је и пророк Илија знао Јехову као Бога који је особа. Илија је био реван за чисто обожавање, и служио је Јехови упркос томе што је постао мета огромне мржње и противљења обожавалаца Вала, врховног бога хананског пантеона (1. Краљевима 18:17-40).
Израелски краљ Ахав и његова жена Језавеља, гледали су да убију Илију. Страхујући за свој живот, Илија је побегао у Вирсавеју, западно од Мртвог мора. Тамо је лутао по пустоши и молио се да умре (1. Краљевима 19:1-4). Да ли је Јехова напустио Илију? Да ли више није био заинтересован за свог верног слугу? Можда је Илија тако мислио, али како ли је само погрешио! Касније, Јехова је потихо разговарао с њим, питајући га: „Шта радиш ту Илија?“ Након импозантног испољавања натприродне силе, „глас му [поново] рече ове речи: Шта радиш ту Илија?“ Јехова је показао лично занимање за Илију да би охрабрио свог поузданог слугу. Бог је за њега имао још посла, и Илија је горљиво одреаговао на тај позив! Илија је верно испунио своје дужности, посветивши Јеховино име, име свога Бога (1. Краљевима 19:9-18).
После одбацивања израелске нације, Јехова се није више лично обраћао својим слугама на земљи. Али то не значи да је ишчезао његов лични интерес за њих. Посредством свог светог духа, он их је и даље усмеравао и јачао у својој служби. Узми на пример апостола Павла, раније знаног као Савла.
Свети дух усмерава Павла
Павле је био родом из Тарса, једног истакнутог киликијског града. Родитељи су му били Јевреји, али је он рођен као римски грађанин. Међутим, Савле је био одгајан према стриктним фарисејским правилима. Касније је, у Јерусалиму, имао могућност да буде поучаван „код ногу Гамалилових“, једног истакнутог учитеља Закона (Дела апостолска 22:3, 26-28).
Због Савлове погрешно усмерене ревности за јеврејску традицију, постао је део злобне акције усмерене на следбенике Исуса Христа. Чак је одобрио убиство Стефана, првог хришћанског мученика (Дела апостолска 7:58-60; 8:1, 3). Касније је признао да, иако је пре био хулник и гонитељ и силеџија, сада је ’помилован, јер је то чинио из незнања, у неверству‘ (1. Тимотеју 1:13).
Савле је био покренут истинском жељом да служи Богу. Након разговора на путу за Дамаск, Јехова га је силно користио. Ускрснули Христ је Ананију, једног раног хришћанског ученика, упутио да му помогне. Након тога је Јеховин свети дух водио Павла (римско име по којем је Савле постао познат као хришћанин) да изврши дугу и верну службу по многим деловима Европе и Мале Азије (Дела апостолска 13:2-5; 16:9, 10).
Да ли се исто вођство светог духа може установити и данас? Да, може.
Атеизам није брана Јеховиној личној заинтересованости
Џозеф Ф. Ратерфорд био је други председник Watch Tower Societyja. Крстио се 1906. као Истраживач Библије — што је име под којим су Јеховини сведоци тада били познати — а наредне године је наименован за законског заступника Заједнице и јануара 1917. постао њен председник. Па ипак, некада је тај млади адвокат био атеиста. Како је постао један тако мотивисани хришћански Јеховин слуга?
Јула 1913, Ратерфорд је служио као председавајући на конгресу Међународних истраживача Библије, који је одржан у Спрингфилду, Масачусетс, САД. Један репортер локалних новина, The Homestead, интервјуисао је Ратерфорда, и та изјава је прештампана као извештај за успомену на тај конгрес.
Ратерфорд је објаснио да је у време када је намеравао да се ожени, имао религиозна становишта баптистичке деноминације, а његова будућа супруга презбитеријанске. Када је Ратерфордов пастор рекао да ће „она отићи у паклену ватру зато што није крштена а он право у рај зато што јесте, његов логичан начин размишљања се опирао и он је постао атеиста“.
Ратерфорду је било потребно неколико година детаљног истраживања да поново изгради своју веру у Бога као особу. Резоновао је, каже он, на основу претпоставке да „нешто што не може да задовољи ум нема права да задовољи срце“. Хришћани „морају бити сигурни да је Писмо у које верују истина“, објаснио је Ратерфорд, додајући: „Они морају знати темељ на ком стоје.“ (Види 2. Тимотеју 3:16, 17.)
Да, чак и данас је могуће да неки атеиста или агностик истражује Писмо, изгради веру и развије јак лични однос с Јеховом Богом. Након брижљивог проучавања Библије помоћу публикације Watch Towera, Спознање које води до вечног живота, један младић је признао: „Када сам почео с овим проучавањем нисам веровао у Бога, али сада видим да је спознање Библије потпуно променило моје размишљање. Почињем да упознајем Јехову и да му верујем.“
„Глупан“ и Бог
„Никада се није десило да иједан писац СЗ [Хебрејских списа] доказује или расправља о постојању Бога“, каже др Џејмс Хејстингс у делу A Dictionary of the Bible. „Духу древнога света у глобалу није својствено да пориче постојање Бога, нити да користи аргументе да то докаже. Веровати је било нормално људском мозгу и уобичајено сваком човеку.“ Наравно, то не значи да су сви људи у то време били богобојазни. Далеко од тога. И Псалам 14:1 и 53:2 помињу ’безумника‘, или како King James Version каже „глупана“, који у свом срцу каже: „Нема Бога!“
Каква је особа тај глупан, човек који пориче постојање Бога? Он није интелектуално неук. Уместо тога, хебрејска реч навал истиче моралну мањкавост. Професор С. Р. Драјвер, у својим белешкама за The Parallel Psalter, каже да мана није „недостатак разума, већ морална и религиозна неосетљивост, некакав несавладив мањак свести, то јест перцепције“.
Псалмиста наставља да описује морални слом који је последица таквог става: „Неваљали су, гадна су дела њихова, никог нема да добро чини“ (Псалам 14:1). Др Хејстингс сумира: „Рачунајући на то да у свету не постоји Бог и да неће бити кажњени, људи су постали изопачени и чине гнусна дела.“ Отворено оберучке прихватају безбожна начела, и не обазиру се на Бога који је особа, пред ким не желе бити одговорни. Али, такво размишљање је исто тако глупаво и бесмислено данас, као што је било и пре 3 000 година када је псалмиста записао своје речи.
Упозорења од нашег Бога који је особа
Хајде да се сада вратимо на питања која су изникла у нашем уводном чланку. Зашто данас толико много људи не могу ускладити једног Бога који је особа, с патњом која прожима данашњи свет?
Библија садржи писане информације од људи који су ’проговорили покренути Духом Светим‘ (2. Петрова 1:21). Она сама нам открива Бога који је особа, Јехову. Такође, она нас упозорава на злу особу, невидљиву људима, која је моћна у управљању и контролисању људског размишљања — на Сотону Ђавола. Логично је да ако не верујемо у Бога који је особа, како онда можемо веровати да постоји и Ђаво који је особа, то јест Сотона?
Апостол Јован је под надахнућем написао: ’Онај који се зове ђаво и сотона обмањује целу земљу‘ (Откривење 12:9). Касније је Јован рекао: „Ми знамо да смо од Бога и да је сав свет под влашћу лукавога“ (1. Јованова 5:19). Ове изјаве одражавају Исусове речи, које је лично Јован забележио у свом Јеванђељу: „Долази кнез овога света. У мени он ништа нема“ (Јован 14:30).
Колико је само ово библијско учење удаљено од онога што људи сада верују! „Говорити о Ђаволу данас је изразито старомодно. Наше скептично и научно доба, пензионисало је Сотону“, каже Catholic Herald. Па ипак, Исус је без устезања онима који су имали убилачке намере према њему рекао: „Ваш је отац ђаво, и ви жудње свога оца хоћете да испуните“ (Јован 8:44).
Библијско објашњење Сотонине моћи има смисла. Оно расветљује зашто је, упркос жељи већине људи да живи у миру и хармонији, свет преплављен мржњом, ратовима, бесмисленим насиљем, као што је показано оним у Данблејну (поменутом на 3. и 4. страни). Штавише, Сотона није једини непријатељ против ког се морамо борити. Библија даје додатна упозорења у погледу ђавола̂, то јест демона — злих духовних створења која су давно ујединила снаге са Сотоном, како би заводили и злостављали човечанство (Јуда 6). Исус Христ се много пута суочио са силом ових духова, и могао је да их надјача (Матеј 12:22-24; Лука 9:37-43).
Прави Бог, Јехова, намерава да очисти ову земљу од злоће и да на крају оконча деловање и Сотоне и његових демона. На основу нашег спознања Јехове, можемо чврсто веровати и имати поверења у његова обећања. Он каже: „Пре мене није Бога било нити ће га после мене бити. Ја сам, ја сам Господ, осим мене нема спаситеља.“ Јехова је заиста Бог који је особа за све оне који га познају, обожавају и служе му. Једино од њега, и то само од њега, можемо очекивати спасење (Исаија 43:10, 11).
[Слика на 7. страни]
Једна гравура која приказује како Мојсије под надахнућем записује Постање 1:1
[Извор]
Из дела The Holy Bible од J. Baskett, Oxford
[Слика на 8. страни]
Исус Христ је много пута надвладао демоне