Помозите својој деци да напредују

КАД је у питању одгајање деце, многи родитељи копају и рукама и ногама за одговорима који су им, у ствари, лако доступни у властитом дому. Безбројне породице поседују Библију, али она на полици скупља прашину уместо да се употреби у подизању деце.

Истина, многи су данас скептични у погледу коришћења Библије као водича у породичном животу. Они је одбацују као застарелу, старомодну или престрогу. Али једно поштено испитивање откриће да је Библија практична књига за породицу. Погледајмо како.

Право окружење

Библија говори оцу да на своју децу гледа као на „гране маслинове око трпезе“ (Псалам 128:3, 4). Нежне младице не би израсле у дрвета која носе плод без пажљивог узгајања, то јест, исправног прехрањивања, земљишта и влаге. Исто тако и успешно одгајање деце захтева рад и старање. Деци је потребно здраво окружење да би одрасла до зрелости.

Први састојак једног таквог окружења јесте љубав — међу супружницима и између родитеља и деце (Ефесцима 5:33; Титу 2:4). Многи чланови породице воле једни друге, али не виде потребу да ту љубав изразе. Ипак, размислите: да ли бисте с правом могли говорити да сте комуницирали с неким пријатељем ако сте му писали писма која никада нисте адресирали, на која никада нисте налепили маркицу, нити их послали? Слично томе, Библија показује да је права љубав далеко више од осећања које греје срце; она се изражава путем речи и поступака (Упоредите с Јованом 14:15 и са 1. Јовановом 5:3). Бог је дао пример, када је своју љубав према Сину преточио у речи: „Ово је син мој љубљени, у коме је моје благовољење“ (Матеј 3:17).

Похвала

Како родитељи могу својој деци показивати такву љубав? За почетак, трагајте за добрим. Лако је деци наћи грешку. Њихова незрелост, неискуство и себичност појављиваће се на безброј начина, дан за даном (Пословице 22:15). Али, она ће сваког дана учинити и многе добре ствари. На шта ћете се усредсредити? Бог не премишља о нашим грешкама него се сећа добра које чинимо (Псалам 130:3; Јеврејима 6:10). Исто тако треба ми да поступамо с нашом децом.

Један младић запажа: „У целом свом животу код куће, не могу се сетити ниједног облика похвале — било за резултате код куће или у школи.“ Родитељи, не занемарујте ову виталну потребу код своје деце! Сву децу треба редовно похваљивати за добре ствари које чине. То ће умањити опасност да одрастају „малодушни“, убеђени да ништа што ураде не може бити довољно добро (Колошанима 3:21).

Комуникација

Још један добар начин да изразите љубав према вашој деци јесте да следите савет из Јакова 1:19 (Ча): „Сваки човек нека буде брз чути, спор говорити, спор на гнев.“ Да ли наводите своју децу да се отворе, и заиста слушате шта имају да кажу? Ако ваша деца знају да ћете им држати придику још пре него што заврше, или да ћете се разљутити кад сазнате како се стварно осећају, тада она могу задржати своја осећања за себе. Али, ако знају да ћете их стварно саслушати, далеко је вероватније да ће вам се отворити. (Упоредите с Пословицама 20:5.)

Ипак, шта ако вам открију осећања за која знате да су неисправна? Да ли је онда време за љутиту реакцију, придику, или неку дисциплину? Истина, неки детињи изливи могу јако отежати то да сте ’спори на говору и спори на срдњи‘. Али, узмите опет у обзир Божји пример с његовом децом. Да ли он ствара атмосферу морбидног страха, тако да се његова деца плаше да му кажу како се заиста осећају? Не! Псалам 62:8 (NW) каже: „Уздај се у [Бога] у свако доба, о народе. Пред њим изливај срце своје. Бог нам је уточиште.“

Тако, кад је Аврам био забринут због Божје одлуке да уништи градове Содом и Гомор он није оклевао да свом небеском Оцу каже: „Незамисливо је да ти поступиш на тај начин... Зар Судија целе земље неће учинити оно што је исправно?“ Јехова није укорио Аврама; Он га је саслушао и умирио његове страхове (Постање 18:20-33, NW). Бог је изузетно стрпљив и нежан, чак и кад његова деца изливају осећања која су у потпуности неоправдана и неразумна (Јона 3:10–4:11).

Родитељи слично треба да створе окружење у којем се деца осећају безбедно да открију своја најдубља осећања, без обзира на то колико би она могла бити узнемиравајућа. Дакле, ако ваше дете успламтело излива осећања, слушајте. Уместо да грдите, признајте дететова осећања и извуците узроке. На пример, могли бисте казати: ’Изгледа да се љутиш на тог и тог. Да ли желиш да ми кажеш шта се догодило?‘

Управљати гневом

Наравно, ниједан родитељ није толико стрпљив као Јехова. А деца засигурно могу искушавати стрпљење својих родитеља до крајњих граница. Ако сте с времена на време гневни на своју децу, немојте се бринути да вас то чини лошим родитељем. Каткад, сасвим оправдано ћете бити гневни. Сам Бог се с правом разгневи на своју децу, чак и на неке који су му веома драги (Излазак 4:14; Поновљени закони 34:10). Ипак, Његова Реч нас учи да свој гнев контролишемо (Ефесцима 4:26).

Како? Понекад помаже ако направите паузу неколико тренутака, како бисте свом гневу дали шансу да се охлади (Пословице 17:14). И упамтите, ради се о детету! Не очекујте понашање својствено одраслима или зрело размишљање (1. Коринћанима 13:11). Ако разумете због чега ваше дете поступа на одређени начин, то може ублажити ваш гнев (Пословице 19:11). Никада не заборавите на ту велику разлику између чињења нечег лошег и бивања лошим. Викање на дете да је лоше може га навести да се пита: ’Зашто да уопште покушавам да будем добар?‘ Али укоравање детета с пуно љубави помоћи ће детету да се идући пут поправи.

Одржавање реда и поштовања

Један од великих изазова с којима се родитељи суочавају јесте поучавати децу осећају реда и поштовања. У данашњем попустљивом свету, многи се питају чак да ли је уопште исправно да ограничавају своју децу. Библија одговара: „Мудрост дају прут и опомене, али дете самом себи остављено матер своју осрамоти“ (Пословице 29:15). Неки се згражавају на реч „прут“, сматрајући да она подразумева неку врсту злостављања детета. Али то није тако. Хебрејска реч за „прут“ означавала је штап, попут оног који је пастир употребљавао да своје овце води, а не да их напада.a Дакле, прут представља дисциплину.

У Библији, дисциплиновати првенствено значи поучавати. Због тога књига Пословица неких четири пута каже: ’Слушај дисциплину‘ (Пословице 1:8, NW; 4:1; 8:33; 19:27). Деца треба да науче да чињење онога што је исправно доноси награду и да чињење онога што је неисправно доноси лоше последице. Казна може помоћи да се негативне лекције утисну, баш као што награде — на пример, похвала — могу нагласити позитивне. (Упоредите са Поновљеним законима 11:26-28). Родитељи добро чине ако опонашају Божји пример у погледу кажњавања, јер је он рекао да ће их казнити „с мјером“ (Јеремија 46:28, ДК). Некој деци је потребно само неколико строжих речи да би се упристојила. Другој су потребне чвршће мере. Али кажњавање „с мјером“ никада не би укључило било шта што би дете заиста емоционално или физички повредило.

Уравнотежена дисциплина треба да обухвати поучавање деце границама и ограничењима. Много тога јасно је дефинисано у Божјој Речи. Библија учи о поштовању граница око приватног власништва (Поновљени закони 19:14). Она поставља физичка ограничења, карактеришући као неисправно љубав према насиљу или намерно повређивање других (Псалам 11:5; Матеј 7:12). Она успоставља сексуална ограничења, осуђујући инцест (Левитска 18:6-18). Чак признаје лична и емоционална ограничења, забрањујући нам да друге називамо погрдним именима или да користимо друге облике вербалног злостављања (Матеј 5:22). Поучавање деце о тим границама и ограничењима — како речима тако и примером — од суштинске је важности за стварање здравог породичног окружења.

Још један кључ за одржавање реда и поштовања у породици лежи у разумевању породичних улога. Данас, у многим породицама су такве улоге нејасне или помешане. У неким породицама, родитељ ће своје тегобне проблеме поверити детету, проблеме за чије решавање дете није опремљено. У другим, деци се дозвољава да буду мали диктатори, који доносе одлуке за читаву породицу. То је погрешно и штетно. Родитељи су обавезни да се брину о потребама своје мале деце — било физичким, емоционалним или духовним — а не обрнуто (2. Коринћанима 12:14; 1. Тимотеју 5:8). Осмотри пример Јакова, који је прилагодио корак читаве породице и пратње, како не би био претежак за малецке. Он је разумео њихове границе и поступио у складу с тим (Постање 33:13, 14).

Старање за духовне потребе

За здраво породично окружење, ништа није важније од духовности (Матеј 5:3, NW). Деца имају велики капацитет за духовност. Она су пуна питања: зашто постојимо? ко је направио земљу и животиње, дрвета и океане на њој? зашто људи умиру? шта се дешава после? зашто се добрим људима дешавају лоше ствари? Списак изгледа бескрајан. Често, родитељи су ти који више воле да не размишљају о тим стварима.b

Библија снажно подстиче родитеље да проводе време пружајући својој деци духовну подуку. Она о тој подуци говори са срдачним изразима, као о сталном дијалогу између родитеља и деце. Родитељи могу поучавати своју децу о Богу и његовој Речи када ходају заједно, седе заједно у кући, пред спавање — кад год је то могуће (Поновљени закони 6:6, 7; Ефесцима 6:4).

Библија чини и више од тога да препоручује такав један духовни програм. Она такође обезбеђује материјал који вам је потребан. На крају крајева, како бисте одговорили на горе поменута дечја питања? Библија садржи те одговоре. Они су јасни, они очаравају и пружају много наде у овом безнадном свету. Што је још боље, схватање библијске мудрости може вашој деци пружити најотпорније сидро, најсигурније вођство у данашњем конфузном времену. Пружите им то, и она ће заиста напредовати — сада и у будућности.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 11. страни]

Трагајте за неким начином да свом детету редовно пружате специфичне похвале

[Оквир на 9. страни]

Како деци помоћи да напредују

• Обезбедите једно сигурно окружење у којем ће се осећати вољено и жељено

• Редовно их похваљујте. Будите специфични.

• Будите добар слушач.

• Направите паузу када се гнев распламса

• Поставите јасна, доследна ограничења и границе

• Прилагодите дисциплину потребама сваког детета

• Не очекујте од свог детета више него што је разумно

• Старајте се за духовне потребе путем редовног студија Божје Речи

[Оквир на 10. страни]

Пре свог времена

БИБЛИЈСКЕ поуке су народу древног Израела помагале да се радује далеко супериорнијем нивоу породичног живота у односу на ниво околних народа. Историчар Алфред Едершајм коментарише: „Изван граница Израела, тешко да би било могуће са икаквом подесношћу говорити о неком породичном животу, или чак о породици, онако како ми разумемо те термине.“ На пример, међу древним Римљанима закон је оцу давао апсолутну власт у оквиру породице. Он је могао своју децу продати у ропство, натерати их да раде као радници или чак да их убије — и то некажњено.

Неки Римљани су Јевреје сматрали чуднима што су се према својој деци опходили нежно. У ствари, римски историчар из првог века, Тацит, написао је против Јевреја један одломак пун мржње, говорећи да су њихови обичаји „одмах перверзни и одвратни“. Међутим, он је изјавио: „Међу њима је злочин убити било које новорођено одојче“, навео је.

Библија је пружала један узвишени ниво. Она је учила Јевреје да су деца драгоцена — у ствари да се на њих гледа као на наслеђе лично од Бога — и да се с њима требало у складу с тим и поступати (Псалам 127:3). Очигледно су многи живели по том савету. У повезаности с тим, чак је и њихов језик нешто откривао. Едершајм примећује да је поред речи за сина и кћерку, древни хебрејски језик поседовао девет речи за децу, и свака се примењивала на другачији узраст. На пример, постојала је реч за дете које се још увек дојило мајчиним млеком, и једна друга за дете које је одбијено од сисе. За мало старију децу, постојала је реч која је указивала да она постају чврста и снажна. А за старију омладину, постојала је реч која је дословно значила ’ослободити се‘. Едершајм коментарише: „Сигурно, они који су тако дубоко посматрали дечји живот како би пружили сликовито одређење за сваку даљњу фазу његовог постојања, мора да су били нежно привржени својој деци.“