Врхунске тачке Библије Псалам 107 до 150

Срећан Бог, срећан народ

Срећа је циљ којег већина људи никада не достигне. Међутим, за једну малу групу људи срећа је начин живота. Какав кључ за то они поседују? Право обожавање! Псалми нас уверавају да је Јехова срећан Бог, па према томе и ми можемо бити срећни обожавајући га. Као доказ тога размотримо пету књигу псалама, то јест Псалме 107 до 150.

Јехова је избавитељ

Прочитај Псалме 107 до 119. Услишена је молитва Јевреја за ослобођење из вавилонског заробљеништва и они „које је избавио Јехова“славе тај повратак песмом (Псалам 107). Већ раније избављен, Давид је спевао песму Богу и његовој доброти и љубави (Псалми 108 и 109). Давидов Господ, а то је Исус Христ, Јеховином снагом треба да покори Божје непријатеље (Псалам 110). Уз то што ослобађа свој народ, Јехова благосиља честитог човека који га се боји (Псалми 111 н 112). Након свог ослобођења из Вавилона, Јевреји певају Халел Псалме, односно песме хвале, на великим годишњим свечаностима (Псалам 113—118). Псалам 119 је најдужи и сви, осим два, од његових 176 стихова односе се на Божју реч или закон.

◆ 107:27 — Како им ’све мудрости нестаје’?

Слично морепловцима у разорној олуји, мудрост Јевреја се показала узалудна за време њиховог заробљеништва у Вавилону, јер су сва људска средства за њихово ослобађање нестала. Али, окренувши се Јехови усред те олујне ситуације добили су ослобођење. Он је проузроковао да се симболична олуја стиша, те их је одвео у сигурно ,,пристаниште“ у Јудеју (Псалам 107:30).

◆ 110:3 — Шта значи ’младост као роса’?

Роса је повезана с благословом, продуктивношћу и обиљем (1. Мојсијева 27:28). Росне капи су благе, освежавајуће и бројне. У ово време војне силе месијанског краља, његови поданици се брзо и радосно нуде, и то у тако великом броју да се могу упоредити с росним капима. Управо као освежавајућа роса, данас у Јеховиној организацији бројни млади мушкарци и жене служе Богу и својим друговима у вери.

◆ 116:3 — Шта су „ужета смрти“ (СТ)?

Изгледало је да је смрт толико стегла псаламисту својом нераскидивом ужади да је било немогуће избећи јој. Ужад која је јако стиснута око удова проузрокује оштру бол, па грчка Септуагинта преводи хебрејску реч за „ужад“ као „боли“. Зато је Исус кад је умро, био у парализованом стиску, или болима, смрти. Према томе, кад је Бог васкрснуо Исуса, он га је ’раздрешио смртних свеза’ (Дела апостолска 2:24).

◆ 119:83 — Зашто је псалмиста био као мех“?

Док је чекао на Јехову да га утеши, псалмиста је био попут меха који се обеси кад није у употреби. Због дима у шатору или кући која нема димњака, тај мех постепено потамни, осуши се и смежура. Тако је било и са псалмистом у рукама прогонитеља (ставак 84 Пс 119). Његово невољно стање вероватно се видело у његовом тужном изгледу и избораном лицу, а његово је читаво тело можда изгледало као да се сасушило (Упореди Псалам 32:4). На тај начин се он можда осећао тако безвредним као осушени мех којег су други одбацили као неподесног да се у њега стави течност. Ипак, он није ’заборавио Божје прописе’.

◆ 119:119 — На који начин Бог уклања безбожнике попут гара (шљаке, НС)?

Шљака која се обликује на растопљеном металу или у пећи за топљење, безвредан је отпад, нешто нечисто што треба одбацити. Тако рафинер одваја метале попут злата или сребра од такве „шљаке“. Слично томе, Јехова сматра безбожнике прикладнима само за то да се баце на гомилу шљаке, па их уклања, одвајајући их од оних који су вредни и који уживају његову наклоност (Упореди Језекиљ 22:17—22).

Поука за нас: Слично старим Јеврејима, и Јеховини сведоци данас чекају избављење — овог пута кроз олују Армагедона (Откривење 16:14, 16). У од Бога одређено време овај ће састав ствари бити збрисан у том великом рату. Они који не траже спасење од Јехове биће у потпуно безнадежном положају док их буду разбацивали таласи овог великог уништења. Преживели ће, међутим, ’хвалити Јехову за милост његову’. Према томе, у овим последњим данима, и Исусови помазани следбеници и „велико мноштво“ могу своје пуно поверење ставити на Јехову (Псалам 107:31; Откривење 7:9).

’Песме за пењање’

Прочитај Псалме 320 до 134. Ових 15 псалама назива се песмама ’за пењање’ (или ’оних који се пењу’). Истраживачи се не слажу око тачног значења речи ’пењање’, али вероватно су ове псалме певали Израелци који су ишли, или пењали се у узвишени град Јерусалим на своје три годишње свечаности (Псалам 122:1).

◆ 120:4 — Какве су то ’оштре стреле’ и ’горуће угљевље’?

Увредљив (клеветнички) језик може бити тако разоран као неко оружје или ватра (Приче Соломунове 12:18; Јаков 3:6). У одмазди ће Јехова клеветнички језик ућуткати, и то као ратним стрелама. Занимљиво је да дрвени угаљ начињен од грмолике жутиловке врло снажно сагорева, што указује на жестину божанске осуде над ’лукавим језиком’ (Псалам 120:2, 3).

◆ 131:2 — Како душа постаје слична „детету“?

Пре него што је одбијено од прсију, дете тражи своју мајку да би задовољило своју жељу да буде нахрањено. У рукама своје мајке дете налази задовољство, сигурност и утеху. Задовољан због своје понизности, псалмиста се осећа ’смирено и умирено’ (НС) слично детету у рукама мајке. Понизно чекање на Јехову и вршење његове воље доноси сигурност и богате благослове.

Поука за нас: Мада Јехова може избавити свој народ из невоље, он их не штити од сваке недаће. Недаће су заправо потакле на састављање ових псалама. Међутим, Бог „неће допустити да будете кушани преко ваших снага, него ће вам заједно с кушњом дати срећан исход, да је можете поднети“ (1. Коринћанима 10:13, СТ). Јехова нас штити од духовне пропасти. Он може тако управљати догађајима да отклони саму невољу или да нас ојача како бисмо одолели притиску. У том правцу је врло утешно и корисно јединство које уживамо на нашим хришћанским састанцима (Псалам 133:1—3).

Хвале вредан Бог

Прочитај Псалме 135 до 145. У супротности с идолима, чији творци постају сличан њима, Јехова је хвале вредан Бог и Избавитељ (Псалми 135, 136). Чак и кад је био у Вавилону, његов народ није заборавио „песму сионску“ (Псалам 137). Давид каже да ће краљеви славити Јехову и кличе како је дивно створен (Псалми 138, 139). Он моли за Божју заштиту и хвали његову доброту, знајући да само добар однос с Јеховом доноси праву срећу (Псалми 140—145).

◆ 138:2 — Како Бог узвисује своју реч изнад свог имена?

Кад Јехова објави нешто на темељу свог имена, ми очекујемо да ће се то испунити. Међутим, он увек надмаши наша очекивања. Бог узвисује своју „реч“ тако што њено испуњење чини већим од онога што смо очекивали.

◆ 139:9 — Шта значи „на крилима зоре“?

Овај израз описује светлост у зору, као да има крила, брзо се шири преко неба од истока према западу. Да Давид узме „крила зоре“ и пресели се на најдаљи западни део, и тамо ће бити под Јеховином бригом и надзором (Псалам 139:10; упореди Амос 9:2, 3).

◆ 141:3 — Зашто је Давид желео да се чувају ’врата његових уста’?

Давид је знао какву штету може направити језик и како је за несавршене људе кушња да говоре брзоплето, пренагљено, нарочито онда кад су испровоцирани. Мојсије је био најкроткији човек на Земљи, а ипак је погрешио својим језиком у вези воде на Мериви (4. Мојсијева 12:3; 20:9—13). Потребно је дакле имати контролу над устима да би се избегле речи које наносе штету и да би се сачувало добро срце (Јаков 3:5—12).

◆ 142:7 — Зашто је Давид мислио да је његова душа у „тамници“?

Он се осетио тако усамљеним са својим проблемима као да је био у мрачној, опасној тамници, несхваћен и одвојен од свих људи. Кад имамо сличне осећаје и мислимо да нам је „десница“ отворена за напад, ми можемо с поуздањем позвати Јехову у помоћ (Псалам 142:3—7).

Поука за нас: У Псалму 139 Давид изражава одушевљење што Бог ’куша и зна’ њега и његове путеве. Уместо да гледа како да то избегне, Давид се желео још више предати Јеховином водству и надзору. Он је знао да га Бог стално посматра. Такво сазнање не само да одвраћа некога од погрешног поступања, него и пружа највећу утеху. Чињеница да Јехова види наша дела, разуме наше проблеме и увек је спреман помоћи нам, ствара дубоки осећај сигурности и мира, који је од битне важности за нашу срећу.

Славите Јах!

Прочитај Псалме 146 до 150. Ови псалми истичу тему читаве књиге Псалама — „Славите Јах, народе!“ Сваки од тих псалама почиње и завршава овим узвишеним речима. Све то доводи до великог крешенда у 150. псалму који позива све што је створено да ’слави Јах’.

◆ Псалам 146:3 — Зашто се не треба уздати у људске вође?

Људске вође су смртне. Они не могу спасити ни себе ни оне који се у њих уздају. Тако је поуздање у људске вође коначно уздрмано смрћу. Али, „благо ономе... којему је надање у Јехови Богу његову“ (Псалам 146:5, 6). Псалмиста је увидео потребу за вођством које је изнад онога што људи могу пружити.

◆ 148:4 — Шта је ’вода над небесима’?

Псалмиста је очигледно мислио на водоносне облаке изнад Земље који се празне с времена на време у облику кише, која онда опет отиче у мора и океане. Тај циклус је битан за живот, а његово постојање одаје славу Створитељу. Пошто се о атмосферском простору између земље и облака може говорити као о небесима, псалмиста се осврнуо на облаке као на ’воде над небесима’.

Псалми потврђују следећу истину: Да би били истински срећни, потребан нам је добар однос са Јеховом. Тако се циљ читавог Божјег народа и сврха нашег постојања може сажети у псалмистовом закључном позиву: „Све што дише нека слави Јах. Слави Јах, народе!“ (Псалам 150:6, НС).