Да ли чезнеш да потпуније служиш?

„БИЛА сам љута на Јехову“, каже Лора. „Молила сам се и молила да нам помогне да решимо наше финансијске проблеме како бих и даље могла бити пионир — али узалуд. На крају сам морала да прекинем с пионирењем. Морам још признати да сам била љубоморна на оне који су могли да продуже.“

Погледај такође случај Мајкла, слуге помоћника у једној скупштини Јеховиних сведока. Он је сезао за службом надгледника (1. Тимотеју 3:1). Када се његове тежње нису испуниле неколико година, постао је толико огорчен да више није желео да буде узет у обзир за ту предност. „Једноставно нисам могао да поново поднесем бол разочарања“, каже он.

Да ли си и ти имао неко слично искуство? Да ли си морао да се одрекнеш неке драге теократске предности? На пример, да ли си морао да престанеш да служиш као пионир, пуновремени објавитељ Краљевства? Или чезнеш за неким скупштинским одговорностима које су поверене другима? Можда чак жарко желиш да служиш у Бетелу или као мисионар, али ти твоје околности то не дозвољавају.

„Одложена нада срце мори“, признаје књига Пословица (Пословице 13:12). То је можда нарочито случај кад други добију баш оне предности којима се ти надаш. Да ли Божја Реч пружа увид, утеху и наду за све који доживљавају таква разочарања? Да, пружа. У ствари, 84. псалам изражава осећања једног Јеховиног слуге који је имао сличне неиспуњене жеље у вези с Јеховином службом.

Цењење једног Левита

Састављачи 84. псалма били су синови Корејеви, Левити који су служили у Јеховином храму и који су високо ценили своје предности службе. „Мили ли су станови твоји, Господе над војскама!“, кличе један од њих. „Гине душа моја и уздише за дворима Господњим. Срце моје и пут моја радосно кличу Богу живоме“ (Псалам 84:2, 3).

Тај Левит је толико чезнуо да служи у Јеховином храму да му је чак и обичан пејзаж дуж пута за Јерусалим изгледао привлачно. „Идући долином плача“, каже он, „у изворе је претварају“ (Псалам 84:7). Да, једно обично сушно подручје било је попут добро наводњаване области.

Пошто је овај псалмиста био несвештенички Левит, могао је да служи у храму само недељу дана сваких шест месеци (1. Летописа 24:1-19; 2. Летописа 23:8; Лука 1:5, 8, 9). Остало време проводио је код куће у једном од левитских градова. Зато је певао: „И врабац кућу нађе и ластавица гнездо себи, где но птиће своје леже... Ја за олтарима твојим уздишем, Господе над војскама, краљу мој и Боже мој!“ (Псалам 84:4). Како би тај Левит био срећан кад би био попут птица које имају трајније боравиште у храму!

Том Левиту би било лако да се препусти огорчености зато што није могао чешће служити у храму. Међутим, било му је драго да служи колико може, и сигурно је схватио да је предање Јехови целим срцем вредно труда. Шта је помогло овом верном Левиту да буде задовољан својим предностима службе?

Научи да будеш задовољан

„Бољи је један дан у дворима твојим од хиљада на другоме месту“, каже Левит. „Волим бити на прагу дома Бога свога, него живети у шаторима бездушника“ (Псалам 84:11). Он је схватио да је само један дан боравка у Јеховином дому непроцењива предност. А Левит је могао да служи у храму далеко више него само један дан. Певао је од радости зато што је био задовољан својим предностима.

А шта је с нама? Да ли пребројавамо наше благослове или нагињемо ка томе да заборављамо оно што већ имамо у Јеховиној служби? Зато што му је његов народ одан, Јехова му је поверио широко поље предности и дужности. Оне обухватају теже одговорности надгледања, пастирења, поучавања и различите облике пуновремене службе. Али оне обухватају и друге драгоцене ствари које су повезане са обожавањем Јехове.

На пример, размисли о хришћанској служби. Апостол Павле упоређује нашу предност проповедања добре вести са ’благом у земљаним судовима‘ (2. Коринћанима 4:7). Да ли на ту службу гледаш као на непроцењиво благо? Исус Христ, који је предводио у проповедању о Краљевству, тако је гледао на њу, поставивши тиме пример (Матеј 4:17). „Имајући ову службу... ми не малаксавамо“, рекао је Павле (2. Коринћанима 4:1, Ча).

Хришћански састанци су такође једна света припрема коју не треба олако схватати. На нашим састанцима добијамо преко потребну поуку и имамо потребно заједништво. На састанцима такође можемо јавно изразити нашу веру и наду тиме што редовно коментаришемо и на друге начине учествујемо у програму (Јеврејима 10:23-25). Наши састанци су заиста једна припрема коју треба ценити!

Мајкл, споменут раније, високо је ценио те благослове и дубоко их уважавао. Али његово разочарање зато што није могао да служи као старешина привремено је гурнуло у позадину његово цењење према њима. Концентришући се опет на њих, могао је да поврати равнотежу и да стрпљиво чека на Јехову.

Уместо да осећамо незадовољство зато што немамо неку предност, добро је да преиспитамо начине на које нас Јехова благосиља, као што је то учинио псалмиста.a Ако не успемо да видимо много, треба да гледамо поново, молећи Јехову да нам отвори очи како бисмо видели наше предности и начине на које нас благосиља и користи на своју хвалу (Пословице 10:22).

Такође је важно схватити да посебне предности, као што је служба надгледника, захтевају посебне квалификације (1. Тимотеју 3:1-7; Титу 1:5-9). Зато треба да испитујемо себе, тражећи било која подручја на којима је потребно побољшање и затим улажући искрени труд да се побољшамо (1. Тимотеју 4:12-15).

Немој се обесхрабрити

Ако не добијемо неку предност службе, не треба да закључимо да Јехова има више љубави према онима који уживају ту предност, нити да нам ускраћује неко добро. Наравно, не би требало да завидно претпоставимо да су други незаслужено добили своје предности путем људског повлађивања уместо путем теократског наименовања. Мозгање о таквим идејама може водити до љубоморе, свађе и чак до тога да се сасвим предамо (1. Коринћанима 3:3; Јаков 3:14-16).

Лора, споменута на почетку, није се предала. Коначно се ухватила у коштац са својим осећањима гнева и љубоморе. Лора се увек изнова молила Богу да јој помогне да превазиђе своју негативну реакцију на то што не може да буде пионир. Потражила је и помоћ квалификованих мужева у скупштини и поново је била уверена у Божју љубав. „Јехова ми је дао душевни мир“, рекла је. „Иако мој супруг и ја сада не можемо да будемо пионири, ценимо време када смо то могли и извлачимо снагу из искустава која смо имали. Такође помажемо нашем одраслом сину у његовом пионирењу.“ Пошто је задовољна, Лора сада може да се ’радује са онима који су радосни‘ у својој пионирској служби (Римљанима 12:15).

Поставити достижне циљеве

То што смо задовољни садашњим предностима службе не значи да не постављамо даљње теократске циљеве. Дискутујући о небеском ускрсењу, Павле је говорио о ’посезању за оним што је напред‘. Он је такође рекао: „Али од тачке коју достигосмо, једнаким кораком да напредујемо“ (Филипљанима 3:13-16). Теократски циљеви нам могу помоћи да посежемо за оним што је напред. Међутим, изазов је да они остану реални.

Реални циљеви су разумни и достижни (Филипљанима 4:5, NW). То не значи да је један циљ који захтева неколико година напорног рада нереалан. Такав дугорочан циљ може се постићи постепено постављањем једног низа прелазних циљева, то јест корака. Они могу служити као оријентири у духовном напретку. Успешно довршавање сваког корака дуж тог пута пружиће осећај задовољства уместо разочарања.

Добра равнотежа

Међутим, важно је схватити да због наших околности и ограничења неке предности се не могу добити. Поставити их као циљеве води само до разочарања и фрустрације. Такве циљеве треба ставити на страну, барем засад. То неће бити тешко ако се молимо да будемо задовољни на Богу допадљив начин и ако вршење Јеховине воље буде наша главна брига. Кад посежемо за предностима оно што је важно јесте Јеховина слава — а не признање наших личних достигнућа (Псалам 16:5, 6; Матеј 6:33). Библија нам прикладно каже: „Дела своја Богу препоручи, и намисли твоје ће успети“ (Пословице 16:3).

Разматрањем 84. псалма можемо видети да је псалмиста показао такав став према предностима службе, и Јехова га је богато благословио. Штавише, овај псалам и даље користи Јеховином народу све до дан-данас.

Ослањањем на Јехову у молитви, можеш уравнотежити своју чежњу за додатним предностима са задовољством због оних које сада уживаш. Никада не дозволи да те жеља да учиниш више лиши цењења за оно што сада имаш и радости служења Јехови заувек. Уздај се у Јехову, јер то доводи до среће, као што показују речи Левита: „Господе над војскама, благо човеку који се у те узда“ (Псалам 84:13).

[Фусноте]

[Оквир на 11. страни]

Циљеви који се могу поставити

Свакодневно читање Библије (Исус Навин 1:8; Матеј 4:4).

Побољшавање нашег разумевања кроз библијско обучавање (Јеврејима 5:14).

Развијање приснијег односа с Богом (Псалам 73:28).

Развијање свих плодова духа (Галатима 5:22, 23).

Побољшавање квалитета наших молитви (Филипљанима 4:6, 7).

Постајање ефикаснијим у проповедању и поучавању (1. Тимотеју 4:15, 16).

Читање сваког издања часописа Куле стражаре и Пробудите се! и медитирање о томе (Псалам 49:3, NW).

[Слике на 9. страни]

Приликом постављања личних циљева, вршење Божје воље стави на прво место