’Здравих мисли‘ док се крај приближава

„Близу је крај ових ствари. Будите дакле мудри [’здравих мисли‘, NW]“ (1. ПЕТРОВА 4:7).

 1. Шта све обухвата бити ’здравих мисли‘?

ГОРЊЕ речи апостола Петра треба да имају дубок утицај на начин на који хришћани живе свој живот. Међутим, Петар није рекао својим читаоцима да узмакну од овоземаљских одговорности и брига живота; нити је унапређивао неки осећај хистерије због предстојећег уништења. Уместо тога, наложио је: ’Будите здравих мисли.‘ Бити ’здравих мисли‘ обухвата показивати добро расуђивање, бити разуман, разборит, рационалан у свом говору и поступцима. То значи дозволити Божјој Речи да управља нашим размишљањем и поступцима (Римљанима 12:2). Пошто живимо „усред неваљалога и покваренога нараштаја“, потребне су здраве мисли да бисмо спречили проблеме и тешкоће (Филипљанима 2:15).

 2. Од какве је користи Јеховино стрпљење за данашње хришћане?

² ’Здраве мисли‘ такође нам помажу да имамо трезвено, реално гледиште о себи (Титу 2:12; Римљанима 12:3). То је битно с обзиром на речи записане у 2. Петровој 3:9: „Не доцни Господ с обећањем, као што неки мисле да доцни; него вас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу на покајање.“ Запази да је Јехова стрпљив, не само с неверницима, већ и са ’вама‘ — члановима хришћанске скупштине. Зашто? Зато што „неће да ко погине“. Неки можда још увек треба да изврше промене и исправке да би испунили услове да добију дар вечног живота. Зато погледајмо нека подручја на којима су можда потребне извесне исправке.

’Здравих мисли‘ у нашим личним односима

 3. Која питања родитељи могу поставити себи што се тиче деце?

³ Дом треба да буде лука мира. Али код неких је он ’кућа пуна свађе‘ (Пословице 17:1). А како стоје ствари у твојој породици? Да ли у твојој кући нема ’срџбе, вриштања и погрдног говора‘? (Ефесцима 4:31, NW). Шта је с твојом децом? Да ли осећају да су вољена и цењена? (Упореди с Луком 3:22.) Да ли издвајаш време да их поучаваш и васпитаваш? Да ли их ’дисциплинујеш у праведности‘ уместо у бесу и љутњи? (2. Тимотеју 3:16, NW). Пошто су деца ’наслеђе од Јехове‘, он је јако заинтересован за то како се поступа с њима (Псалам 127:3).

 4. (а) Какве могу бити последице ако се муж грубо понаша према својој жени? (б) Како жене могу унапређивати мир с Богом и срећу у целој породици?

⁴ Како стоје ствари с нашим брачним другом? „Мужеви [треба] да љубе своје жене као своја телеса. Који љуби жену своју себе самога љуби. Јер нико не омрзну кад на своју пут, него је храни и греје као и Господ Цркву“ (Ефесцима 5:28, 29). Човек који вређа, тиранише или је неразуман, не само да угрожава спокојство свог дома већ поткопава свој однос с Богом (1. Петрова 3:7). Шта је са женама? Оне исто тако треба да буду „покорне својим мужевима као Господу“ (Ефесцима 5:22). Размишљање у смислу угађања Богу може помоћи жени да превиди мане свог мужа и да му се подложи без озлојеђености. Жена се понекад може осећати обавезном да изрази своје мишљење. Пословице 31:26 кажу о способној жени: „Уста своја паметно отвара, и љубазне науке су јој на језику.“ Понашајући се према свом мужу на љубазан начин пун поштовања, она чува мир с Богом и унапређује срећу целе породице (Пословице 14:1).

 5. Зашто млади треба да следе библијски савет што се тиче опхођења са својим родитељима?

⁵ Млади, како се опходите са својим родитељима? Да ли користите саркастичан говор пун непоштовања који се често толерише у свету? Или сте послушни библијској заповести: „Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је то право. Поштуј оца свога и матер своју (то је прва заповест с обећањем), да будеш срећан и да живиш дуго на земљи“ (Ефесцима 6:1-3).

 6. Како можемо тражити мир са суобожаваоцима?

⁶ Ми такође показујемо ’здраве мисли‘ кад ’тражимо мир и устрајемо у њему‘ са суобожаваоцима (1. Петрова 3:11). С времена на време искрсну разилажења и неспоразуми (Јаков 3:2). Ако се дозволи да нетрпељивост узме маха, може се довести у опасност мир целе скупштине (Галатима 5:15). Зато брзо решавај спорове; тражи мирољубива решења (Матеј 5:23-25; Ефесцима 4:26; Колошанима 3:13, 14).

’Здраве мисли‘ и породичне одговорности

 7. (а) Како је Павле подстакао на показивање ’здравих мисли‘ у овоземаљским стварима? (б) Какав став треба да имају хришћански мужеви и жене према кућним одговорностима?

⁷ Апостол Павле је саветовао хришћане ’да живе са здравим мислима‘ (Титу 2:12, NW). Занимљиво је да је у контексту Павле подстицао жене ’да воле своје мужеве, да воле своју децу, да буду здравих мисли, честите, домаћице у кући‘ (Титу 2:4, 5, NW). Павле је то написао у раздобљу од 61. до 64. н.е., неколико година пре краја јеврејског система ствари. Па ипак, овоземаљске ствари, као што су кућни послови, још увек су биле важне. Зато и мужеви и жене треба да задрже здраво, позитивно гледиште о својим кућним одговорностима тако да се „не хули на реч Божју“. Један поглавар породице се извињавао једном посетиоцу због срамног изгледа своје куће. Објаснио је да је запуштена „зато што је он пионир“. Похвално је кад се жртвујемо у корист Краљевства, али морамо пазити да то не буде на уштрб добробити наше породице.

 8. Како се поглавари породица могу бринути за потребе своје породице на један уравнотежен начин?

⁸ Библија налаже очевима да приоритет дају својој породици, тиме што каже да онај ко се не брине за своју породицу „одрекао [се] вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8). Мерила живљења варирају широм света, и зато је добро да материјална очекивања остану скромна. „Сиромаштво немој дати ми, ни богатство“, молио се писац Пословица 30:8. Међутим, родитељи не смеју игнорисати материјалне потребе своје деце. На пример, да ли би било мудро намерно оставити своју породицу без основних потрепштина за живот да би тежио за теократским предностима? Зар то не би могло огорчити децу? С друге стране, Пословице 24:27 кажу: „На посао свој пази на пољу, њиву своју уреди, па ћеш кућу своју подигнути.“ Да, премда брига за материјалне ствари има своје место, ’подизање своје куће‘ — у духовном и емоционалном смислу — преко је потребно.

 9. Зашто је мудро да поглавари породице размотре могућност своје смрти или болести?

⁹ Да ли си извршио припреме како би збринуо своју породицу у случају твоје преране смрти? Пословице 13:22 кажу: „Добар човек оставља наслеђе деци своје деце.“ Осим наслеђа у смислу спознања о Јехови и односа с њим, родитељи ће бити заинтересовани за то да материјално обезбеде своју децу. У многим земљама одговорни поглавари породице настојаће да имају извесну уштеђевину, законски тестамент и осигурање. На крају крајева, Божји народ није имун на ’време и непредвиђене догађаје‘ (Проповедник 9:11, NW). Новац је „заклон“, и брижљиво планирање често може спречити тешкоће (Проповједник 7:12, ДК). У земљама у којима држава не плаћа здравствену негу, неки могу одлучити да издвајају средства за здравствене потребе или да се побрину за неку врсту здравственог осигурања.a

10. Како хришћански родитељи могу ’скупљати‘ за своју децу?

¹⁰ Писмо такође каже: „Деца нису дужна родитељима имања стећи, него родитељи деци“ (2. Коринћанима 12:14). У свету је уобичајено да родитељи сакупљају новац за будуће образовање и брак своје деце, тако да би им пружили добар почетак у животу. Да ли сте и ви размишљали о томе да скупљате новац за духовну будућност своје деце? Претпоставимо, на пример, да одрасло дете тежи за пуновременом службом. Премда пуновремени слуга нити треба да тражи нити да очекује помоћ са стране, родитељи пуни љубави могу одлучити да ’деле потребе с њим‘ да би му помогли да остане у пуновременој служби (Римљанима 12:13, ДК; 1. Самуилова 2:18, 19; Филипљанима 4:14-18).

11. Да ли поседовање реалног гледишта о новцу указује на недостатак вере? Објасни.

¹¹ Поседовање реалног гледишта о новцу не указује на недостатак вере да је близу крај Сотониног злог система. То је једноставно ствар показивања ’практичне мудрости‘ и здравог расуђивања (Пословице 2:7; 3:21, NW). Исус је једном рекао да су у свом коришћењу новца ’синови овог система ствари мудрији на практичан начин... од синова светла‘ (Лука 16:8, NW). Онда није чудо што неки увиђају потребу да изврше корекције у начину на који користе своје поседе, тако да би се могли боље старати за потребе своје породице.

’Здраве мисли‘ у нашем гледишту о образовању

12. Како је Исус поучио своје ученике да се прилагоде новим околностима?

¹² „Пролази обличје овога света“, и нагло се дешавају знатне економске промене и технолошки развоји (1. Коринћанима 7:31). Међутим, Исус је поучио своје ученике да буду прилагодљиви. Кад их је послао у прву проповедничку акцију, рекао им је: „Не узимајте ни злата ни сребра, ни новца у појасеве своје, ни торбе на пут, ни по две хаљине, ни обуће, ни штапа; јер радник заслужује храну своју“ (Матеј 10:9, 10). Међутим, једном другом приликом Исус је рекао: „Који има кесу нека је узме, а тако и торбу“ (Лука 22:36). Шта се променило? Околности. Религиозна околина је постала одбојнија, и сада су морали да се сами побрину за себе.

13. Која је главна сврха образовања, и како родитељи могу подржавати своју децу у овом погледу?

¹³ Исто тако и данас, родитељи можда треба да узму у обзир данашњу економску стварност. На пример, да ли си се постарао да твоја деца добију адекватно школовање? Главна сврха образовања треба да буде да се млада особа оспособи да буде ефикасан Јеховин слуга. А најважније образовање је духовно образовање (Исаија 54:13). Родитељи се такође брину о способности своје деце да се финансијски издржавају. Зато пружите својој деци вођство, помозите им да изаберу одговарајуће предмете у школи, и дискутујте с њима да ли је мудро да теже за било којим додатним образовањем или није. Такве одлуке су породична одговорност, и други не треба да критикују предузети правац (Пословице 22:6). А шта је са онима који су одлучили да своју децу образују код куће?b Иако су многи урадили похвалан посао, неки су установили да је тај задатак тежи него што су мислили, и њихова деца пате. Зато, ако разматрате кућно школовање, засигурајте да сте прорачунали трошак, реално установите да ли имате вештине и самодисциплину који су потребни за то (Лука 14:28).

’Не тражи велике ствари‘

14, 15. (а) Како је Варух изгубио своју духовну равнотежу? (б) Зашто је било глупо од њега да ’тражи велике ствари‘?

¹⁴ Пошто крај овог система још није дошао, неки могу нагињати ка томе да траже оно што свет има да понуди — угледну каријеру, уносан посао и богатство. Размисли о Јеремијином секретару, Варуху. Он је јадиковао: „Тешко мени!, јер ми Господ дода жалост на тугу; изнемогох уздишући и не налазим мира“ (Јеремија 45:3). Варух је био уморан. Служити као Јеремијин секретар био је тежак, стресан посао (Јеремија 36:14-26). А на видику није било краја том стресу. Било је то 18 година пре него што је Јерусалим био уништен.

¹⁵ Јехова је рекао Варуху: „Све што сам градио разградићу, и што сам посадио ишчупаћу, то јест сву ову земљу. А ти ли ћеш тражити велике ствари! Не тражи их.“ Варух је изгубио равнотежу. Почео је да ’за себе тражи велике ствари‘, можда богатство, углед или материјалну сигурност. Пошто је Јехова намеравао да ’ишчупа сву земљу‘, каквог је имало смисла тражити те ствари? Јехова је зато дао Варуху ову отрежњавајућу опомену: „Ево ја ћу пустити зло на свако тело... а теби ћу живот твој за плен дати у свим местима куд будеш ишао.“ Материјални поседи нису преживели уништење Јерусалима! Јехова је гарантовао само спасење његовог ’живота као плена‘ (Јеремија 45:4, 5).

16. Коју лекцију Јеховин народ данас може извући из Варуховог искуства?

¹⁶ Варух је следио исправку од Јехове и, као што је Јехова и обећао, Варух је спасао свој живот (Јеремија 43:6, 7). Каква снажна лекција за Јеховин народ данас! Ово није време да ’за себе тражимо велике ствари‘. Зашто? Зато што „свет пролази, и с њим и жудње његове“ (1. Јованова 2:17).

Најбоље употребити преостало време

17, 18. (а) Како је Јона реаговао кад су се Ниневљани покајали? (б) Којој лекцији је Јехова поучио Јону?

¹⁷ Како онда можемо најбоље употребити преостало време? Учи из примера пророка Јоне. „Отиде у Ниневију... он викаше и говораше: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија бити уништена.“ На Јонино изненађење, Ниневљани су се одазвали на његову поруку и покајали! Јехова се уздржао од уништења тог града. Јонина реакција? „Сада, Господе, узми ми живот мој, јер ми је боље умрети него живети“ (Јона 3:3, 4; 4:3).

¹⁸ Јехова је потом научио Јону једној важној лекцији. Он „учини да израсте рицинус који израсте над Јоном, да му баци сенку на главу... Јона осети велику радост с рицинуса.“ Међутим, Јонина радост је била кратког века, пошто се биљка брзо осушила. Јона се ’наљутио‘ због те нелагодности. Јехова је истакао оно што је тиме хтео, рекавши: „Жао ти је рицинуса... А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који не знају да разликују десницу од левице своје, и животиња у великом броју“ (Јона 4:6, 7, 9-11).

19. Који след егоцентричног размишљања желимо да избегавамо?

¹⁹ Колико је само Јонино резоновање било егоцентрично! Жалио је за једном биљком, а није имао ни трунке самилости према народу Ниневије — људима који, у духовном смислу говорећи, нису знали да „разликују десницу од левице своје“. Ми можда исто тако чезнемо за уништењем овог злог света, и то с правом! (2. Солуњанима 1:8). Међутим, док чекамо имамо одговорност да помажемо људима искреног срца који, у духовном смислу говорећи, не знају да „разликују десницу од левице своје“ (Матеј 9:36; Римљанима 10:13-15). Да ли ћеш искористити преостало кратко време да помогнеш што већем броју људи да стекну драгоцено спознање Јехове? Који би се посао икада могао упоредити с радошћу помагања некоме да стекне живот?

И даље живи ’здравих мисли‘

20, 21. (а) Који су неки начини на које можемо показивати ’здраве мисли‘ током предстојећих дана? (б) Какви ће благослови проистећи из живљења са ’здравим мислима?

²⁰ Док Сотонин систем наставља да тоне ка уништењу, сигурно ћемо се суочавати с новим изазовима. Друга Тимотеју 3:13 предсказује: „Људи зли и заводљиви напредоваће увек у злу.“ Али ’немојте смалаксати и да не клону душе ваше‘ (Јеврејима 12:3, Ча). Ослони се на Јехову за снагу (Филипљанима 4:13). Научи да будеш флексибилан, да се прилагодиш тим погоршаним околностима, уместо да размишљаш о прошлости (Проповедник 7:10). Користи практичну мудрост, тиме што идеш у корак с вођством које пружа ’верни и разборити роб‘ (Матеј 24:45-47, NW).

²¹ Колико је још времена преостало ми не знамо. Па ипак, с поуздањем можемо рећи да је „близу крај ових ствари“. Док тај крај не дође, живимо ’здравих мисли‘ у међусобном опхођењу, у начину на који се старамо за нашу породицу и у нашим световним одговорностима. Чинећи то, сви можемо да будемо сигурни да ћемо на крају бити ’чисти и прави у миру‘! (2. Петрова 3:14).

[Фусноте]

Тачке за понављање

◻ Како можемо показати ’здраве мисли‘ у нашим личним односима?

◻ Како можемо показати равнотежу у извршавању породичних одговорности?

◻ Зашто родитељи морају бити заинтересовани за световно образовање своје деце?

◻ Које лекције учимо од Варуха и Јоне?

[Слика на 18. страни]

Кад муж и жена малтретирају једно друго, они поткопавају свој однос с Јеховом

[Слика на 20. страни]

Родитељи треба да се интересују за образовање своје деце