Стеци мудрост и прихвати дисциплину
ЈЕХОВА БОГ је Величанствени Инструктор свог народа. Он га поучава не само о себи већ и о животу (Исаија 30:20, NW; 54:13; Псалам 27:11). Примера ради, Јехова је израелској нацији дао пророке, Левите — нарочито свештенике — и друге мудре људе који су служили као учитељи (2. Летописа 35:3; Јеремија 18:18). Пророци су поучавали народ о Божјим намерама и особинама, и излагали су који је исправан правац који треба заузети. Свештеници и Левити су имали одговорност да поучавају Јеховином закону. Мудраци, то јест старешине, пружали су здрав савет у погледу свакидашњег живота.
Давидов син Соломон био је истакнут међу израелским мудрацима (1. Краљевима 4:30, 31). Када је видела његову славу и богатство, једна његова чувена гошћа, краљица од Сабе, признала је: „Ни пола ми није казано. Твоја мудрост и твоја срећа надвисују гласове које сам слушала“ (1. Краљевима 10:7). У чему је била тајна Соломонове мудрости? Када је 1037. пре н. е. постао израелски краљ, Соломон се молио за „мудрост и разборитост“. Пошто је био задовољан оним што је Соломон тражио, Јехова му је дао знање, мудрост и разумно срце (2. Летописа 1:10-12; 1. Краљевима 3:12). Није ни чудо онда што је Соломон „изговорио три хиљаде пословица“ (1. Краљевима 4:32). Неке од њих, заједно с ’речима Агура‘ и речима „краља Лемуила“, забележене су у библијској књизи Пословица (Пословице 30:1; 31:1). Истине изнесене у овим пословицама одражавају Божју мудрост и вечно трају (1. Краљевима 10:23, 24). Сваком човеку који данас жели срећан и успешан живот, оне су исто тако неопходне као што су биле и онда кад су први пут изречене.
Успех и морална чистоћа — како?
Сврха књиге Пословица објашњена је у уводним речима: „Пословице Соломона, сина Давидова, краља Израелова. За познање мудрости и васпитања, за схватање израза разума и примање науке памети [„дисциплине које даје увид“, NW], правичности, правде и поштења; за давање простима разбора [„неискуснима оштроумности“, NW], знања и размишљања младоме човеку“ (Пословице 1:1-4).
Каква узвишена сврха којој ’Соломонове пословице‘ треба да послуже! Оне су „за познавање мудрости и дисциплине“. Мудрост значи видети ствари онаквим какве оне јесу и употребити то знање да би се решили проблеми, постигли циљеви, избегле или спречиле опасности, или да би се у томе помогло другима. „У књизи Пословица“, наводи једно реферално дело, „’мудрост‘ означава вештину живљења — способност да се доносе мудре одлуке и да се успешно живи“. Колико је онда важно стећи мудрост! (Пословице 4:7).
Соломонове пословице пружају дисциплину. Да ли нам је потребно такво школовање? Дисциплина у Писму носи мисао о исправљању, укоравању односно кажњавању. Према једном библичару, она „означава школовање моралне природе, укључује исправљање својеглавог нагињања ка лудости“. Дисциплина, било да смо је сами себи наметнули или је примамо од других, не само што нас спречава да се упуштамо у погрешно поступање већ нас и мотивише да се побољшавамо. Да, дисциплина нам је стварно потребна ако желимо да останемо морално чисти.
Стога је сврха пословица двострука — да преноси мудрост и пружа дисциплину. Дисциплина у погледу морала и ментална способност имају многобројне фасете. На пример, праведност и правда су моралне одлике и оне нам помажу да се држимо Јеховиних високих мерила.
Мудрост је спој многих чинилаца, у које спадају и разумевање, увид, оштроумност и размишљање. Разумевање је способност да се завири у ствар и разабере њен састав тако што се похватају везе између њених делова и целине, те се тако схвати њен смисао. За увид је потребно знати разлоге и схватити зашто је одређени правац исправан или погрешан. Рецимо, човек који има разумевање распознаће кад неко вуче у погрешну страну, и може га одмах упозорити на опасност. Али, потребно је да има увид да би схватио зашто особа нагиње на ту страну и да би дошао до најделотворнијег начина да је спасе.
Оштроумни људи су обазриви, а не лаковерни (Пословице 14:15). Они могу да предвиде зло и да се припреме на њега. Мудрост нам омогућава да формулишемо здраве мисли и идеје које нам пружају смисаон правац у животу. Проучавање библијских пословица је заиста наградоносно зато што су оне записане да бисмо ми спознали мудрост и дисциплину. Чак ће и ’неискусни‘ који обраћају пажњу на ове пословице, стећи оштроумност, а ’млад човек‘ знање и размишљање.
Пословице за мудре
Међутим, библијске пословице нису само за неискусне и младе. Оне су за све они који су довољно мудри да слушају. „Мудар ће слушати и више ће знати“, каже краљ Соломон, „и разуман ће стећи мудрост, да разумије приче и значење, ријечи мудријех људи и загонетке њихове“ (Приче Соломунове 1:5, 6, ДК). Особа која је већ стекла мудрост повећаће своје знање кад придаје пажњу пословицама, а разуман човек ће изоштрити своју способност да успешно управља својим животом.
Пословице износе дубоку истину обично у само неколико речи. Библијска пословица може имати облик неке загонетне приче (Пословице 1:17-19). Неке пословице су загонетке — компликоване и замршене изјаве које треба да се одгонетну. Пословица може да садржи и поређења, метафоре и друге стилске фигуре. Да би се оне разумеле потребно је време и медитација. Соломон, који је саставио толико много пословица, сигурно је похватао нијансе у разумевању неке пословице. У књизи Пословица, он преузима задатак да ту способност саопшти својим читаоцима, што је нешто чему ће мудра особа желети да поклони пажњу.
Почетак који води до циља
Где је почетак трагања за мудрошћу и дисциплином? Соломон одговара: „Страх од Јехове почетак је знања; безумни презиру мудрост и науку [„дисциплину“, NW]“ (Пословице 1:7). Спознање почиње са страхом од Јехове. Без спознања не може бити ни мудрости ни дисциплине. Тако је страх од Јехове стартна линија мудрости и дисциплине (Пословице 9:10; 15:33).
Страх од Бога није морбидан страх. Уместо тога, то је дубоко поштовање и страхопоштовање. Без оваквог страха не може бити истинског спознања. Живот потиче од Јехове Бога и, наравно, живот је неопходан да бисмо имали било какво спознање (Псалам 36:10; Дела апостолска 17:25, 28). Поред тога, Бог је све створио, тако да је целокупно људско спознање засновано на изучавању његове творевине (Псалам 19:2,3; Откривење 4:11). Бог је такође надахнуо своју писану Реч, која је ’корисна за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за васпитавање у праведности‘ (2. Тимотеју 3:16, 17). Стога је Јехова жижна тачка целокупног истинског спознања, а особа која тражи спознање мора да има страхопоштовање пред њим.
Од какве је користи људско спознање и светска мудрост без страха од Бога? Апостол Павле је написао: „Где је мудрац? Где писмозналац? Где расправљач овог система ствари? Зар није Бог мудрост света учинио лудом?“ (1. Коринћанима 1:20). Пошто јој недостаје страх пред Богом, светски мудра особа извлачи из познатих чињеница погрешне закључке и завршава као ’безумник‘.
„Украс око врата твога“
Мудри краљ се затим обраћа младима: „Слушај сине, поучења оца свога, и наук мајке своје не напуштај; јер то ти је венац милости за главу твоју, а и украс око врата твога“ (Пословице 1:8, 9).
Бог је родитељима у древном Израелу дао одговорност да поучавају своју децу. Мојсије је очеве снажно подстицао: „Ове заповести које ти ја данас дајем држи у срцу своме. Објаснићеш их синовима својим, и говорићеш о њима кад седиш у кући својој и кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш“ (Поновљени закони 6:6, 7). И мајке су имале значајан утицај. Унутар граница ауторитета свога мужа, Јеврејка је могла да примењује породични закон.
У ствари, у целој Библији породица је главна јединица за преношење знања (Ефешанима 6:1-3). Деца која су послушна родитељима који су верници, у фигуративном смислу су украшена привлачним декоративним венцем и украсом части.
’Она носи пропаст онима који јој се подају‘
Пре него што је свог шеснаестогодишњег сина послао у Сједињене Државе ради вишег образовања, један Азијац га је саветовао да се не петља с рђавим људима. Тај савет одражава Соломоново упозорење: „Маме ли те, сине, грешници, не дај ти да те намаме“ (Пословице 1:10). Међутим, Соломон указује на мамац који они користе: „Реку ли ти: ’Иди с нама да замке мећемо и крв проливамо, и ономе који се лудо у невиност своју узда заседе правимо; прождиремо их као Шеол живе, и целе као оне који у јаму слазе; добићемо блага свакојаког, пленом ћемо куће напунити, део свој ћеш с нама ти имати; један сам тоболац свима ће нам бити!‘“ (Пословице 1:11-14).
Мамац је очигледно богатство. На основу богаћења на брзину, „грешници“ маме друге да се укључе у њихове насилне или непоштене планове. Да би остварили материјални добитак, ови зли појединци се не устежу да проливају крв. Они ’своју жртву живу прождиру као Шеол, као јама‘ одузимајући јој све што има, као што се у гроб ставља цело тело. Они позивају на каријеру криминалаца — желе да ’куће пуне пленом‘ и желе да тај неискусни ’има свој део с њима‘. Колико је само правовремено ово упозорење за нас! Зар тинејџерске банде и растурачи дроге не користе сличне методе врбовања? Зар није обећање о богаћењу преко ноћи изазов у многим сумњивим пословним подухватима?
„Сине мој“, саветује мудри краљ, „не иди с њима, чувај ногу своју од њихове стазе; јер њихове ноге на зло трче и журе се да крв проливају.“ Предвиђајући њихов кобни завршетак, он додаје: „Ал’ се залуд мрежа баца на очи свему што год крила има. Они својој крви замке мећу, и заседе својој души праве. Тако бива сваком лакомом човеку, јер лакомост пропаст носи онима који јој се продају“ (Пословице 1:15-19).
’Сваки лаком човек‘ погинуће на свом путу. Заседа коју зли људи постављају другима постаће замка за њих саме. Хоће ли намерни злочинци променити свој пут? Не. Мрежа може бити потпуно видљива, али птице — створења која ’имају крила‘ — у сваком случају лете право у њу. На сличан начин и зли, заслепљени својом похлепом, настављају с криминалом, иако ће пре или касније бити ухваћени.
Ко ће слушати глас мудрости?
Да ли су грешници у ствари свесни да је њихов пут кобан? Да ли су били упозорени на исход својих путева? Незнање никако није изговор, јер се сама кључна порука објављује на јавним местима.
Соломон објављује: „Мудрост усред улица, гле, виче, и глас свој по трговима диже, у највећој се вреви она чује, пред капијама градским речи своје збори“ (Пословице 1:20, 21). Гласно и јасно, мудрост виче на јавним местима тако да могу сви да је чују. У древном Израелу су старешине на градским вратима давале мудар савет и доносиле судске одлуке. Јехова је за нас дао да се истинска мудрост забележи у његовој Речи, Библији, која је на располагању у великој мери. А његове слуге су данас заузете објављивањем њезине поруке посвуда. Бог заиста даје да се мудрост свима објављује.
Шта каже истинска мудрост? Следеће: „Докле ћете, безумници, лудост ви љубити? докле ли ће пакосници у ругању уживати?... Пошто зазвах, ал’ се ви не одазвасте, и пружах вам руку своју, ал’ је нико не прихвати.“ Они који су луди не придају нимало пажње гласу мудрости. Зато ће „јести плод путева својих“. Њихова ’упорност и поуздање [„отпадништво и немарност“, NW] ће их уништити‘ (Пословице 1:22-32).
Међутим, шта је с оним ко издвоји време да слуша глас мудрости? „Спокојан ће бити, и живеће мирно, зла се не бојећи“ (Пословице 1:33). Буди и ти међу онима који стичу мудрост и прихватају дисциплину тиме што придају пажњу библијским пословицама.
[Слика на 15. страни]
Права мудрост је у великој мери на располагању