Гледиште Библије
Окрутност према животињама — да ли је погрешна?
У ЈЕДНОЈ спортској арени у Средњој Америци, сви погледи су упрти у два петла, једног црвеног и другог белог. Гомила урла док црвени петао, сечивом оштрим као бритва које му је привезано уз ногу, удара белог петла. Судија узима две птице. Бела је млитава, мртва, и с ње капље крв. Борба петлова је завршена.
На југу Филипина, два пастува су нахушкана један на другога. Гледаоци посматрају стравичан призор док коњи трпе угризе за уши, врат, губицу и друге делове тела. Иако је могуће да оба изађу из борилишта жива, барем један од њих може остати сакат или слеп, или задобити повреде које би на крају могле довести до смрти.
Два пса у Русији нападају један другог. За кратко време, ископаних очију и покиданих ушију, крећу се уоколо осакаћених ногу, док им крв липти из раздераног тела.
Вековима људи хушкају животињу против животиње у име забаве, док им је мотив често био клађење. Овој листи се придодају борбе с биковима, лов на лисице, па чак и борбе паукова. Осим тога, многе животиње трпе патње у име науке. Надаље, безброј животиња пати јер их њихови власници занемарују, било да то чине намерно или не.
У неким земљама постоје закони који регулишу однос према животињама и забрањују окрутне поступке. Још давне 1641, Колонија масачусетског залива је формулисала „Скуп слобода̂“, у којем је наведено: „Нико не сме чинити никоје злостављаније нити тлаченије према неком скоту који се обичајно држи човеку на корист.“ Од тада, доношени су прописи и оснивана су удружења чији је задатак спречавање окрутности према животињама.
Ипак, многи који унапређују горе споменута насилна такмичења не сматрају себе кривима за окрутност према животињама. Неки тврде да воле животиње којима брутално узрокују патње или смрт. Љубитељи борби петлова тврде да њихове птице живе дуже од просечног пилета које је намењено за лонац — што је заиста слаба утеха!
Зашто је окрутност погрешна?
Бог нам дозвољава да извлачимо корист од животиња. Библијска начела нам допуштају да убијамо животиње да бисмо себи обезбедили храну и одећу или да бисмо се заштитили (Постање 3:21; 9:3; Излазак 21:28). Међутим, живот је за Бога свет. Наше владање над животињама мора се вршити на уравнотежен начин, којим се показује поштовање према животу. Библија негативно говори о човеку по имену Неврод, који је очигледно убијао животиње, а можда и људе, чисто ради узбуђења (Постање 10:9).
Исус је следећим речима говорио о Божјој бризи за животиње: „Не продаје ли се пет врабаца за два аса? И ни један од њих није заборављен пред Богом“ (Лука 12:6). Исто тако, када је ипак одлучио да не уништи град који је био пун људи који су чинили зло али који су се покајали, сам Бог је рекао: „А мени да не буде жао Ниневије, великога града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи... и животиња у великом броју!“ (Јона 4:11). Очигледно, он не сматра да су животиње само за једнократну употребу, да се могу одбацити по жељи.
Када је Израелцима дао законе, Бог их је поучио како да се прикладно брину о животињама. Тражио је од њих да врате залуталу животињу њеном власнику и да помогну животињама у невољи (Излазак 23:4, 5). Требало је да и животиње извлаче корист из Сабатног одмора, баш као и људи (Излазак 23:12). Било је закона који су одређивали исправно опхођење према стоци (Поновљени закони 22:10; 25:4). Очигледно, требало је бринути за животиње и пазити их, а не искориштавати их.
Приче Соломунове 12:10 (ДК) јасно изражавају Божје гледиште: „Праведник се брине за живот својега живинчета, а у безбожника̂ је срце немилостиво.“ Један коментар Библије овако се осврће на тај стих: „Праведникова доброта се простире и на неме животиње, али зао човек је окрутан, чак и када мисли да је крајње благ.“ (Believer’s Bible Commentary, од Вилијама Макдоналда.)
Праведан човек поступа према животињама с добротом и настоји да упозна њихове потребе. Зла особа може на речима волети животиње, али и у најбољем случају, њено „срце“ је у ствари окрутно. Њени поступци откривају себичан мотив који има на уму. Како ли је то само истинито у случају оних који хушкају једну животињу против друге у нади да ће зарадити!
Олакшање за животиње
Истина, Божја првобитна намера била је да човек има „власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу“ (Постање 1:28). У тој намери нема места за окрутност према животињама. Нехумано поступање са животињама неће се наставити до у недоглед. Имамо разлог да верујемо да ће Бог прекинути све непотребне патње. Али како?
Он обећава да ће уклонити све зле и окрутне људе (Пословице 2:22). Што се тиче животиња, Осија 2:18 каже: „И тог ћу дана направити... савез са зверима пољским и с птицама небеским и с гмизавцима земаљским... и учинићу да се без страха одмарају.“ Како ће само бити дивно живети у то време, када ће мирни услови користити не само праведним људима већ и животињама!
[Слика на 26. страни]
„Борба с биковима у селу“, од Франсиска Гоје