Веровати или не веровати

МОЖЕ бити тешко знати да ли веровати или не. Оба пута имају своје опасности, поготово у свету где обмана и издајство тако преовладавају. Ипак свима нама су потребни поуздани пријатељи који ће нас подржати у времену потешкоћа (Пословице 17:17). Пре отприлике две хиљаде година, римски писац Федар изразио је ту дилему овако: „Опасно је веровати или не веровати.“

Поверење може бити опасно

Зашто би веровати некоме било опасно? Па, осмотрите упозорење дато у часопису Psychology Today. Оно неке који искоришћавају поверење људи описује као „грабежљивце“ који „користе шарм и камелеонску камуфлажу не би ли обманули оне око њих, манипулисали њима и упропастили им живот“. Очито, кад има таквих обмањивача, превише веровати је несумњиво опасно.

Неко ко и сувише верује можда је лаковеран и, као последица тога, можда га је лако обманути и манипулисати њиме. Један класичан пример лаковерности јесте Артур Конан Дојл, творац оштроумног експертног детектива Шерлока Холмса. Године 1917. две младе девојке, Елси Рајт и њена рођака, Франсес Грифитс, тврдиле су да су се играле с ви́лама у башти њиховог дома у Котинлеју, у Енглеској. Чак су направиле и фотографије тих ви́ла како би покушале да то докажу.

Конан Дојл, који је после смрти свог сина био дубоко заинтересован за спиритизам, поверовао им је и веровао је њиховим причама о ви́лама — као и многи људи у том времену. Тек након отприлике 55 година ове две девојке су признале да је све то била подвала и да су те „ви́ле“ исекле из једне књиге пре него што су их фотографисале. Франсес Грифитс је изразила запањеност да је ико веровао њиховој причи. Рекла је: „За мене је увек била тајна како је забога ико могао бити толико лаковеран па да верује да су оне стварне“ (Hoaxers and Their Victims).

Можете ли видети клопку у коју је Конан Дојл упао? Он је слепо веровао тој причи просто зато што је желео да она буде истинита. Аутор Норман Мос каже: „Можемо бити насамарени једноставно зато што је навика отупела нашу моћ опажања, и ми ствари посматрамо кроз полузатворене очи. ... Понекад, неку ствар прихватамо као истиниту зато што је то нешто што желимо да је истина“ (The Pleasures of Deception). Ово понавља упозорење које је дао познати грчки оратор Демостен отприлике 350 година пре наше ере: „Најлакше од свега јесте преварити себе, јер оно што човек жели то уопштено и верује да је истинито.“ Веровати само својим осећањима може бити опасно.

Наравно, можда мислите да је ово екстреман пример и да је Конан Дојл био луцкастији него што ћете ви икада бити. Али нису само лаковерни у опасности да буду обманути. Људи, на изглед достојни поверења, насамарили су и обманули многе опрезне и обично смотрене људе.

Неповерење може бити опасно

Међутим, постоје опасности и у не веровању никоме или ничему. Неповерење је слично нагризајућој рђи. Оно може разјести и уништити оно што би иначе могао бити срећан, близак однос. Дубоко укорењени цинизам и непопустљиво неповерење може вас учинити јако несрећном особом без пријатеља. То може бити толико штетно за односе с другим људима да је енглески писац Семјуел Џонсон написао: „срећније је бити понекад преварен него не веровати“.

Неповерење чак може нарушити ваше телесно здравље. Можда сте свесни да вас јаке емоције попут гнева могу изложити опасности од срчаног напада. Али, јесте ли знали да извесна истраживања наводе на помисао да бити неповерљив може учинити то исто? Часопис Chatelaine каже: „Људи који лако плану нису једини који могу увећати своје шансе да добију срчано обољење због свог понашања. Ново истраживање указује да вас чак и суптилни облици непријатељства, као што је нагињање ка цинизму и неповерљивости, могу изложити ризику.“

Брижљиво водите рачуна о својим корацима

Шта можете учинити? Библија даје неке добре савете у овој ствари. „Свако ко је неискусан верује у сваку реч“, кажу Пословице 14:15 (NW). Ово није деструктивни цинизам. Ово је реални подсетник на потребу за опрезношћу. Само ће врло наивна, неискусна особа слепо веровати у сваку реч коју чује. С добрим разлогом библијска пословица наставља: „Али проницљиви води рачуна о својим корацима.“ Као што је енглески драмски писац Вилијам Шекспир написао: „Не веруј даскама трулим.“ Свако ко мисли да су даске неког моста преко дубоке провалије можда труле био би врло будаласт да стане на њих. Како, онда, можете ’водити рачуна о својим корацима‘ тако да своје поверење не укажете погрешно?

Библија нас охрабрује да испитујемо оно што људи кажу уместо да једноставно слепо прихватамо све што чујемо. „Ухо разабире речи, ко што језик јело куша“, каже она (Јов 34:3). Зар то није истина? Не пробамо ли обично храну пре него што је прогутамо? Исто тако треба да испитамо речи и поступке људи пре него што их прогутамо. Нико ко је исправан неће се увредити уколико проверимо његове акредитиве. Шкотска пословица пружа подршку томе да треба да проверимо да ли је нешто истинито кад каже: „Срам било онога ко ме једанпут обмане; а ако ме обмане и други пут, срам било мене.“

Апостол Павле је саветовао: „Све испитујте“ (1. Солуњанима 5:21, ДС). Реч коју је апостол Павле употребио за „испит“ такође се употребљава у повезаности са испитивањем племенитих метала да би се видело да ли су прави. Смотрена особа ће увек испитивати да би установила да ли је оно што је купила право. Иначе би могла завршити како се каже с мачком у џаку — нечим што је изгледало вредно, али је у ствари безвредно.

Будите разумни и уравнотежени

Наравно, ми желимо бити разумни у овој ствари и не бити прекомерно сумњичави према другима (Филипљанима 4:5, NW). Не будите брзи било коме да припишете лоше потицаје. Погрешно тумачење потицаја може бити најбржи начин да се упропасте добри, блиски односи. Обично је најбоље претпостављати да ваши пријатељи желе учинити оно што је за вас најбоље него им пришити лоше потицаје кад настану тешке ситуације.

Направите места за несавршености и грешке других. „Издајство од стране пријатеља значи повреду поверења“, каже писац Кристин фон Крајслер. Међутим, такво издајство би могло бити ненамерно или би могло бити резултат слабости због које сада постоји дубоко жаљење. Према томе, она наставља: „Немојте премишљати о издајству — или допустити да вас оно спречи да верујете другима.“ Не допустите да вас горка, негативна искуства лише радости које могу произаћи из грађења поверљивих односа с другима.

Будите уравнотежени. Не морате носити амове када процењујете људе; опрезна особа остаје будна. С друге стране, доктор Редфорд Вилијамс предлаже да покушамо претпоставити да други чине најбоље што могу, да покушамо разумети њихово гледиште, и да „практикујемо веровање другима“ кад год је то могуће. Може бити боље веровати одвише него никада не веровати.

Писац библијске књиге Пословица ставља до знања да „постоје компањони настројени да се међусобно раскомадају“ — то јест, људи који ће покушати да искористе ваше поверење. Свет их је пун. Али дајте другима времена и могућности да покажу да су достојни поверења, и наћи ћете пријатеље који су, у ствари, ’од брата вернији‘ (Пословице 18:24, NW).

Постоји ли, онда, неко или нешто коме или чему би се могло потпуно веровати, без икакве бојазни да ће ваше поверење бити искоришћено или издато? Да, свакако постоји. Наредни чланак ће укратко осмотрити коме или чему можете с потпуним поуздањем указати поверење.

[Истакнути текст на 6. страни]

„Свако ко је неискусан верује у сваку реч, али проницљиви води рачуна о својим корацима“ (Пословице 14:15, NW)

[Слика на 7. страни]

Направите места за несавршености и грешке других