„Јехова мудрост даје“

НА КОЈЕ тежње трошиш своје време и своју енергију? Да ли ти је битно да стекнеш добро име? Да ли си се посветио згртању богатства? Шта је с тежњом за звањем у некој делатности или развијањем стручности у једној или више грана науке? Да ли ти је важно да развијаш добре односе с другима? Да ли ти је главна брига да сачуваш добро здравље?

Све горе наведене ствари можда имају неку вредност. Али шта је главно у животу? Библија одговара: „Мудрост је главно, прибави мудрост“ (Приче Соломунове 4:7, ДК). Како онда можемо стећи мудрост и која је корист од ње? Друго поглавље библијске књиге Пословица пружа одговоре.

’Пази на мудрост‘

Љубазним, очинским речима, мудри краљ Соломон из древног Израела каже: „Ако примиш, сине, речи моје, поучења моја ако чуваш, и научиш ухо своје да на мудрост пази, и к разуму [„разборитости“, NW] срце своје пригнеш, да, ако призовеш мудрост и к разуму [„разумевању“ NW] глас обратиш; ако их као сребро тражиш и као благо сакривено добро истражујеш осетићеш тада страх од Јехове, и познање наћи ћеш ти Бога“ (Пословице 2:1-5).

Да ли видиш где лежи одговорност за стицање мудрости? У овим стиховима израз „ако“ појављује се три пута. Јасно је да свако од нас мора тражити мудрост и њене помоћнице — разборитост и разумевање. Међутим, најпре морамо ’примити‘ и у свом сећању ’чувати‘ речи мудрости записане у Писму. Зато треба да проучавамо Библију.

Мудрост је способност да се исправно употреби спознање које долази од Бога. А како само Библија дивно омогућује да дођемо до мудрости! Да, она садржи речи мудрости, као што су речи записане у књигама Пословица и Проповедника, и зато треба да обраћамо пажњу тим речима. На страницама Библије налазимо и многе примере који показују које су користи од примене божанских начела и које су клопке када их игноришемо (Римљанима 15:4; 1. Коринћанима 10:11). На пример, погледај извештај о похлепном Гијезију, слузи пророка Јелисеја (2. Краљевима 5:20-27). Зар нас то не учи да је мудро избегавати похлепу? А шта је с трагичним исходом на изглед безазлених посета Јаковљеве кћерке Дине ’девојкама тог краја‘ у Ханану? (Постање 34:1-31). Зар ту јасно не видимо колико је сулудо ићи у лоше друштво? (Пословице 13:20; 1. Коринћанима 15:33).

Пазити на мудрост укључује потребу да стекнемо разборитост и разумевање. Према делу Webster’s Revised Unabridged Dictionary, разборитост је „моћ или способност разума којом неко разликује једну ствар од друге“. Божанска разборитост је способност да разликујемо исправно од погрешног и да затим изаберемо прави пут. Уколико не ’пригнемо срце‘ разборитости или ако нисмо горљиви да је стекнемо, како можемо остати на ’путу који води у живот‘? (Матеј 7:14; упореди с Поновљеним законима 30:19, 20). Проучавањем и применом Божје Речи ми долазимо до разборитости.

Како можемо ’призвати разумевање‘ — способност да видимо како су аспекти неке теме повезани и међу собом и као целина? Наравно, године и искуство су фактори који нам могу помоћи да побољшамо разумевање — али не и обавезно (Јов 12:12; 32:6-12). „Мудрији сам [’Имам више разумевања‘, NW] од стараца“, рекао је псалмиста, „јер ја твоје [Јеховине] заповести чувам.“ Он је такође певао: „Објављење речи твоје просветљује, даје разум простима [„даје да неискусни разумеју“, NW]“ (Псалам 119:100, 130). Јехова је ’старешина дана‘ и има разумевање које је бескрајно супериорније у односу на разумевање људи (Данило 7:13). Бог може неискусном дати разумевање и оспособити га да у овој особини буде бољи чак и од оних који су старији од њега. Према томе, треба да будемо марљиви у проучавању и примењивању Божје Речи, Библије.

Након речи „ако“, која се више пута понавља у уводном одломку другог поглавља Пословица, следе изрази као што су ’примити‘, ’чувати‘, ’призвати‘, ’тражити‘, ’истраживати‘. Зашто писац користи ове изразе све већег интензитета? Једно реферално дело каже: „Мудрац [овде] наглашава да је у потрази за мудрошћу потребна усрдност.“ Да, ми морамо усрдно трагати за мудрошћу и с њом повезаним особинама — разборитошћу и разумевањем.

Хоћеш ли уложити напор?

Један битан фактор у потрази за мудрошћу јесте марљиви студиј Библије. Међутим, тај студиј треба да буде далеко више од читања чисто ради стицања информација. Садржајно медитирање о ономе што читамо суштински је део проучавања Писма. Стицање мудрости и разборитости укључује и размишљање о томе како оно што учимо можемо употребити у решавању проблема и доношењу одлука. Стицање разумевања захтева промишљање о томе како се нови материјал уклапа у оно што већ знамо. Ко неће признати да такав концентрисани студиј Библије изискује време и енергично напрезање? Улагање времена и енергије слично је као кад неко ’тражи сребро и сакривено благо‘. Хоћеш ли уложити потребни напор? Хоћеш ли ’искупити повољно време‘ за то? (Ефешанима 5:15, 16).

Погледај колико нас велико благо чека ако искреног срца дубоко копамо по Библији. Тада ћемо пронаћи ’познање Бога‘ — дубоко, стабилно, животодајно спознање о нашем Створитељу! (Јован 17:3). „Страх од Јехове“ је такође једно благо до којег треба доћи. Како је само драгоцено то страхопоштовање према њему! Здрави страх да му не угодимо мора нас водити у сваком аспекту живота, што ће додати једну духовну димензију свему што радимо (Проповедник 12:15).

Снажна жеља да тражимо духовно благо и да копамо за њим треба да гори у нама. Да би нам олакшао ту потрагу, Јехова је обезбедио изврсне алатке за копање — правовремене часописе истине Кулу стражару и Пробудите се!, као и друге на Библији засноване публикације (Матеј 24:45-47). Да бисмо учили о његовој Речи и његовим путевима, Јехова је обезбедио и хришћанске састанке. Треба да редовно посећујемо те састанке, да слушамо шта се тамо говори, улажемо искрене напоре да се концентришемо и сачувамо кључне мисли, и да дубоко размишљамо о нашем односу с Јеховом (Јеврејима 10:24, 25).

Бићеш успешан

Потрага за закопаним драгуљима, златом или сребром често буде узалудна. То не мора бити случај с потрагом за духовним благом. Зашто не мора? „Јехова мудрост даје“, уверава нас Соломон, „из његових уста знање и разум долазе“ (Пословице 2:6).

Краљ Соломон је био чувен по својој мудрости (1. Краљевима 4:30-32). Писмо открива да је он имао знање о разним темама, укључујући и биљке, животиње, људску природу и Божју Реч. Разборитост коју је показао кад је као млад краљ решавао препирку између две жене, од којих је свака тврдила да је мајка истог детета, помогла му је да стекне међународну славу (1. Краљевима 3:16-28). Који је био извор његовог великог знања? Соломон се молио Јехови за ’мудрост и разборитост‘ и за способност да ’распозна добро и зло‘. Јехова му је то и подарио (2. Летописа 1:10-12; 1. Краљевима 3:9).

И ми треба да се молимо Јехови да нам помогне при марљивом проучавању његове Речи. Псалмиста се молио: „Покажи ми, Јехова, пут свој, и ићи ћу по истини твојој. Учини да се срцу моме мили бојати се имена твога“ (Псалам 86:11). Јехова је одобрио ову молитву, јер је дао да се она запише у Библији. Можемо бити уверени да наше честе и горљиве молитве за његову помоћ да пронађемо духовно благо из Библије неће остати неуслишене (Лука 18:1-8).

Соломон истиче: „Он спасење праведнима храни и штит је онима који поштено ходе, чувајући стазе правде и бранећи пут верника својих. Тад ћеш разумети правду и праведност, поштење и путе који добру воде“ (Пословице 2:7-9). Какво охрабрење! Јехова не само што даје праву мудрост онима који је искрено траже, већ је такође одбрамбени штит праведнима зато што показују праву мудрост и лојално се придржавају његових праведних мерила. Будимо и ми међу онима којима Јехова помаже да разумеју „путе који добру воде“.

Кад ’знање омили‘

Лични студиј Библије — суштински захтев за тражење мудрости — за многе баш и није неки пријатан задатак. На пример, 58-годишњи Лоренс каже: „Увек сам радио физички посао. Тешко ми је да проучавам.“ А 24-годишњи Мајкл, који није волео да учи у школи, каже: „Морао сам да присилим себе да седнем и проучавам.“ Па ипак, жеља за проучавањем се може развити.

Погледај шта је Мајкл урадио. Он прича: „Дисциплиновао сам себе да проучавам пола сата сваког дана. Ускоро сам видео како то утиче на мој став, на моје коментаре на хришћанским састанцима и на разговоре с другима. Сада једва чекам кад ћу проучавати, и мрзим да ме било шта омета у томе.“ Да, кад видимо свој напредак, лични студиј је нешто у чему на крају уживамо. Лоренс је такође прионуо на проучавање Библије, и с временом је почео да служи као старешина у једној скупштини Јеховиних сведока.

Да би нам лични студиј био пријатно искуство, потребно је доследно напрезање. Међутим, користи су огромне. Соломон каже: „Јер ће мудрост ући у срце твоје и знање ће души твојој омилети. Разборитост [„размишљање“, NW] ће пазити на те и разум ће те чувати“ (Пословице 2:10, 11).

„Да те избаве од зла пута“

На који ће нас начин мудрост, спознање, размишљање и разборитост чувати? „Да те избаве од зла пута“, каже Соломон, „од човека који зло говори, од оних што скрећу с правог пута, и стазама мрачним иду; који у злим делима уживају и радују се злочину; чији пути јесу странпутице и који криве стазе изабиру“ (Пословице 2:12-15).

Да, они који цене праву мудрост избегавају да се друже са оним ко ’говори зло‘, то јест, оно што је супротно од истинитог и исправног. Размишљање и разборитост пружају заштиту од оних који одбацују истину само зато да би ишли путевима таме и од оних који су на странпутици и налазе задовољство у злим делима (Пословице 3:32).

Како само можемо бити захвални што нас права мудрост и с њом повезане особине штите и од злог пута неморалних особа! Соломон додаје да те особине могу „да те избаве од жене туђинке, од туђинке која слатко збори, која друга своје младости напушта и свог Бога савез заборавља; јер дом њезин ка смрти је сагнут, и к мртвима стазе њене воде. Не враћа се који јој прилази, нити на пут излази живота“ (Пословице 2:16-19).

’Жена туђинка‘, проститутка, приказана је као жена која оставља „друга своје младости“ — вероватно мужа кога је узела као млада жена.a (Упореди с Малахијом 2:14.) Она је заборавила да је део савеза Закона била и забрана прељубе (Излазак 20:14). Њене стазе воде к смрти. Они који се друже с њом можда више никада неће ’изаћи на пут живота‘, јер пре или касније могу доћи до тачке одакле нема повратка, наиме до смрти, из које не могу да се врате. Човек који је разборит и који размишља свестан је мамаца неморала и мудро избегава да се у те мамце заплете.

’Праведни ће живети на земљи‘

Сажимајући циљ свог савета о мудрости, Соломон каже: „Иди зато путем добрих људи, и стаза се праведника држи“ (Пословице 2:20). Каквој дивној сврси служи мудрост! Она нам помаже да имамо срећан и задовољавајућ живот који наилази на Божје одобравање.

Осмотри и величанствене благослове који чекају оне што ’иду путем добрих људи‘. Соломон наставља: „Јер у земљи живеће праведни и поштени [„беспрекорни“, NW] у њој ће остати. Бездушници ће се истребити из земље, неверници ће се ишчупати из ње“ (Пословице 2:21, 22). Буди и ти међу беспрекорнима који ће заувек живети у Божјем праведном новом свету (2. Петрова 3:13).

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Соломон се молио за мудрост. И ми треба то да чинимо