Млади питају...

Како могу да имам више личне слободе?

„Мама!” узвикујеш, док посежеш за одећом. „Замолила сам те сто пута да прво куцаш!” Али, мами је, изгледа, та твоја непријатна ситуација смешна. Да би долила уље на ватру, она још једном препипава по твојим фиокама с одећом, правећи се да „ти је поравнава”. Затим, ту је и та твоја сестра, која мисли да има неоспорно право да позајмљује све твоје ствари — уз дозволу или без ње.

’Поштује ли ико моју личну слободу?’ питаш се.

МАЛО је ствари тако непријатно као упад у нечију личну слободу. О, није у питању чињеница да родитељи имају право да те надгледају. Али, да ли морају да буду радознали у вези сваке појединости твог живота? Исто тако, иако немаш ништа против да делиш собу с братом или сестром, зар немаш право бар понекад сам(а) да уживаш у својој соби?

На срећу, слика можда и није тако црна као што изгледа. Ти уз мало вештине и маште можеш у свом животу да оствариш доста личне слободе.

Твоји родитељи — брину или су само радознали?

Родитељи имају право да знају шта се догађа у животу њихове деце. Они желе да ’бежиш од жеља својствених младости’ и да тако будеш поштеђен(а) невоља (2. Тимотеју 2:22, НС). Увиђају колико су других младих живота уништили промискуитет и злоупотреба дрога, а теби желе да боље прођеш.

Сасвим је, дакле, природно да брину о томе како се понашаш кад си ван њиховог видокруга. Дакле, кад родитељ непозван упадне у твоју собу, или кад завирује у твој дневник, то није само обична радозналост, него је то вероватно израз праве љубави и бриге. Кад се једна девојка жалила саветнику једног часописа да њена мајка захтева од ње да остави врата отворена кад је насамо с неким припадником супротног пола, тај саветник јој је одговорио: „Захвали својој ’досадној’ мами што брине о теби и чини оно што мајка треба да чини — на најмању меру да сведе људска искушења с којима се сви млади коначно сусрећу”.

Варљиво заваравање

Како ћеш, дакле, реаговати кад ти родитељи наметну оно што ти изгледа као неразумно ограничење твоје личне слободе? Књижевница Андреа Иган примећује: „Викати на мајку зато што сматраш да је неразумна можда неће бити баш најкорисније. И ти вероватно не реагујеш најбоље кад неко виче на тебе, и не би требало да очекујеш да ће твоја мајка реаговати другачије”.

Исто може да се каже за неискреност или лагање. „Неискрена особа је одвратна ствар Јехови” (Приче Соломунове 3:32, НС). Надаље, неискреност се често освећује. Једна млада девојка, којој су родитељи забранили романтичну везу с једним тинејџером, покушала је тајно да се дописује с њим, користећи се притом адресом једне своје пријатељице. Није очекивала да ће родитељи те пријатељице прегледати пошту своје кћерке!

Ауторке Диана Шо и Каролин Франклин Бери у својој књизи Избори пружају здрав савет кад кажу: „Лагати [родитеље], а у исто време хтети да ти верују, је исто што и красти да би доказао колико си поштен. Кад те ухвате, вероватно ће се још више окомити на тебе, само зато што си подлац”.

’Дај им своје срце’

„Сине мој, дај ми срце своје”, рекао је писац Прича Соломунових 23:26. И твоји родитељи би несумњиво ценили твоју искреност и да мирно с њима разговараш. Ако ти је потребно мало слободе за учење или једноставно за опуштање, немој плакати или викати. Помози својим родитељима да разумеју колико ти је важна лична слобода. Отклони од њих сваки страх који можда имају тако да им потанко објасниш како намераваш да проведеш то време. Ако знају да су у раздобља твоје самоће укључене корисне активности, као што је то писање домаћег задатка, спремање собе или размишљање са сврхом, тада ће више да буду склони да на то гледају као на корисно утрошено време.

’Дати своје срце’ укључује отворено са својим родитељима разговарати о својим бригама и проблемима. Ако то увек чиниш, мање ће бити склони да сумњају да нешто од њих кријеш, а више склони да ти омогуће више личне слободе. Наравно, солидан стаж исправног понашања много ће допринети томе да увериш родитеље да могу да ти верују. „И дијете се познаје по ономе што чини, је ли чисто и праведно дјело његово” (Приче Соломунове 20:11, Ст).

Коначно, ’дати им срце’ значи да радиш како то они желе. На пример, да ли твоја мајка долази у ненајављене прегледе твоје собе — и одмах после тога држи лекцију о уредности? У књизи Приватни живот америчког тинејџера примећује се: „Многи родитељи не поштују слободу дечје собе све док није спремљена”. Истина, ти можда више волиш подстанарски изглед собе него мајчин антисептични стил. Али, зар није више личне слободе циљ вредан тога да учиниш како мама жели?

Кад мораш да делиш собу

Кад делиш собу с братом или сестром нарочито је тешко да се оствари одређена мера личне слободе. Ситуација може да буде посебно осетљива кад мораш да делиш с новим братом или новом сестром кад се отац или мајка поново венчају. Међутим, Библија потиче хришћане: „Не чините ништа из себичности или из таште славе, него у понизности сматрајте један другога већим од себе. Не гледајте поједини само на своју властиту корист него и на корист других” (Филипљанима 2:3, 4, Ст). Да, хришћани треба да буду „заједнични” („спремни да деле”, НС) (1. Тимотеју 6:18).

Дакле, уместо да се препиреш, покушај да преговараш са својим братом или сестром с којима делиш собу. Можда ћете моћи да направите распоред, када ће ко кога за неко време оставити самог у соби. Разложите јасно које ствари се могу користити или позајмити, а које немају ограничења. Једноставним преуређењем намештаја (можда и да се стави преграда у соби) може да се створи више животног простора или бар пружи утисак личне слободе. Многи млади су такође утврдили и то да им рано устајање пружа могућност за учење, неки хоби или чак вежбање у пријатној самоћи.

Примена златног правила

Стварни кључ за остварење личне слободе је показивање обзира. Библија каже: „Све ... што желите да људи вама чине, тако исто ви морате да чините њима” (Матеј 7:12, НС). Кад показујемо обзир према личној слободи других, највероватније ће и нама бити показан обзир.

Дакле, ако су врата која воде у собу твојих родитеља затворена, куцај пре него што уђеш, можда ће и они теби тако узвратити. Ако твоја сестра жели да учи или размишља, слушај музику неке друге вечери ако желиш да се и према теби једном покаже иста љубазност. Замераш ли кад други загледају у твој дневник? Тада поштуј оно што припада другим члановима породице. Што више поверења своје породице стекнеш више ћеш имати личне слободе”, пише часопис Севнтин (Седамнаест).

Користи конструктивно личну слободу!

Како ћеш, дакле, искористити своју новостечену слободу? Зашто не би одлучио(ла) да своје време добро искористиш? Има много корисних ствари које можеш да учиниш. Самоћа може да пружи могућност да развијеш нове вештине, као што је свирање неког музичког инструмента или учење неког језика. За осамнаестогодишњу Лин приватност значи „бити у могућности забавити нечим своје мисли и осећаје или донети неку одлуку без других који би то покушали да учине за тебе”. Двадесетогодишња Паула додаје да „лична слобода такође значи да имаш време и место да нешто учиниш насамо, као на пример да размишљаш и молиш се Јехови без ометања”.

Узми у обзир пример Исуса Христа. Био је учитељ и јавна личност који је свакодневно био са мноштвом људи. Али, знао је како корисно да употреби личну слободу. У Марку 1:35 (Ст) читамо: „Рано ујутро, док је још био мрак, [Исус] устаде, изиђе, те оде на самотно мјесто, и ту је молио”. Молитва насамо је ојачала Исусову веру и припремила га за искушења с којима је требало да се суочи. Наша вера у Бога и цењење његове љубави коју нам указује такође могу бити ојачани ако тражимо време за размишљање и молитву.

Да, постоје бројне могућности. Напрезањем, спремношћу да разговараш и показивањем искреног обзира према другима, можеш врло вероватно да оствариш толико личне слободе колико ти буде потребно.

[Истакнути текст на 17. страни]

Надутошћу и бесом не постиже се ништа. Кроз миран разговор помози својим родитељима да разумеју твоје осећаје

[Слике на 17. страни]

Преуређење собе, можда уз додавање преграде, један је начин да се повећа лична слобода