Твој живот — шта је његова сврха?

„Срцем својим управљао сам мудро докле нисам видео шта би било добро синовима људским... док су живи“ (ПРОПОВЈЕДНИК 2:3, ДК).

 1, 2. Зашто није неисправно бити разумно заинтересован за себе?

ТИ СИ заинтересован за себе, зар не? То је нормално. Зато и једемо сваки дан, спавамо када смо уморни и волимо да будемо с пријатељима и вољеним особама. Повремено се играмо, пливамо или радимо друге ствари у којима уживамо, одражавајући уравнотежену заинтересованост за себе.

² Таква самозаинтересованост у складу је са оним што је Бог покренуо Соломона да напише: „Радост коју човек може имати, то је да се наједе и напије, и да му душа ужива у задовољству усред рада његова.“ На основу искуства, Соломон је додао: „Али сам ја видео да је и то од Божје руке. Јер ко може да се наједе и да ужива, ако то ја не могу?“ (Проповедник 2:24, 25).

 3. На која збуњујућа питања већина сматра да не постоји одговор?

³ Ти ипак знаш да није све у томе да се само једе, пије, спава и ради нешто добро. Ми имамо боли, разочарања и бриге. И изгледа да смо и сувише заузети да бисмо размишљали о смислу нашег живота. Није ли то случај и с тобом? Вермонт Роистер, бивши уредник The Wall Street Journala, након запажања нашег проширеног спознања и вештина, написао је: „Има једна чудна ствар. У промишљању о самом човеку, његовим дилемама, његовом месту у овом свемиру, мало смо даље него када је време почело. Још увек смо остављени с питањима о томе ко смо ми и зашто смо овде и куда идемо.“

 4. Зашто свако од нас треба да жели да буде у стању одговорити на питања у која смо укључени?

⁴ Како би одговорио на питања: ко смо ми? зашто смо овде? и куда идемо? Прошлог јула, г. Роистер је умро. Мислиш ли да је до тада нашао задовољавајуће одговоре? Што је још важније, постоји ли начин на који то можеш учинити? И како ти то може помоћи да се радујеш срећнијем, смисаонијем животу? Да видимо.

Главни Извор увида

 5. Зашто треба да гледамо на Бога када тражимо увид у питања о смислу живота?

⁵ Да смо били препуштени личној потрази за сврхом живота, можда бисмо имали мало или нимало успеха, као што је то случај с већином људи и жена, чак и оних с врло великим знањем и искуством. Али ми нисмо препуштени себи. Наш Створитељ је обезбедио помоћ. Када размислиш о томе, није ли он основни Извор увида и мудрости, који је „од искона и довека“ и који има потпуно спознање о свемиру и историји? (Псалам 90:1, 2). Он је створио људе и посматрао све људско искуство, тако да је он Онај на кога треба да гледамо за увид, а не несавршени људи, с њиховим ограниченим спознањем и опажањима (Псалам 14:1-3; Римљанима 3:10-12).

 6. (а) Како је Створитељ пружио потребан увид? (б) Како је Соломон укључен?

⁶ Мада не можемо очекивати да нам Створитељ шапне на уво неко откривење о смислу живота, он је пружио један извор увида — своју надахнуту Реч (Псалам 32:8; 111:10, NW). Књига Проповедника је нарочито вредна у том погледу. Бог је надахнуо њеног писца, тако да „мудрост Соломонова беше већа од мудрости свих синова Истока“ (1. Краљевима 3:6-12; 4:30-34). „Мудрост Соломонова“ је тако импресионирала једну монархињу која је била у посети да је она казала да пола није било речено и да ће они који слушају његову мудрост заиста бити срећниa (1. Краљевима 10:4-8). И ми можемо стећи увид и срећу из божанске мудрости нашег Створитеља пружене преко Соломона.

 7. (а) Шта је Соломон закључио о већини активности под небом? (б) Шта илуструје Соломонове реалне процене?

⁷ Књига Проповедника одражава од Бога дану мудрост, која је утицала на Соломоново срце и на његов мозак. Имајући времена, средстава и увида да то уради, Соломон је истражио ’све оно што је под небом бивало‘. Он је видео да је већина тога била „таштина и ловљење ветра“, што је надахнута процена коју треба да имамо на уму када размишљамо о сврси свог живота (Проповедник 1:13, 14, 16). Соломон је био отворен, реалан. На пример, размисли о његовим речима које се налазе у Проповеднику 1:15, 18. Ти знаш да су људи вековима пробали различите облике владавина, понекад искрено покушавајући да реше проблеме и да побољшају људску судбину. Поред свега тога, да ли је иједна стварно исправила све ’криве‘ ствари овог несавршеног система? И можда си видео да што је веће спознање особе, то она дубље схвата да је у кратком животном веку немогуће потпуно исправити ствари. Таква свесност доноси фрустрираност многима, али не мора и нама.

 8. Који циклуси дуго постоје?

⁸ Још једна тачка коју треба осмотрити јесу циклуси који се стално понављају и који утичу на нас, као што су излазак и залазак сунца или кретања ветра и воде. Они су постојали у данима Мојсија, Соломона, Наполеона и наших прадедова. И они се настављају. Слично томе, „један нараштај одлази, други долази“ (Проповедник 1:4-7). С људског становишта, мало тога се променило. Древни и савремени људи имали су упоредиве активности, наде, амбиције и достигнућа. Чак и ако је у неком људском друштву нека особа стекла знаменито име или је била изванредна у лепоти или способности, где је та особа сада? Нема је и вероватно је заборављена. Ово није морбидно. Већина људи не може чак ни именовати своје прадеде и прабаке или рећи где су се они родили и где су сахрањени. Можеш видети зашто је Соломон реално видео таштину у људским подухватима и напорима (Проповедник 1:9-11).

 9. Како нам може помоћи стицање реалног увида у ситуацију човечанства?

⁹ Уместо да нас учини фрустриранима, овај божански увид у основну ситуацију човечанства може имати позитиван ефекат, наводећи нас да избегавамо придавање неоправданих вредности циљевима или тежњама који ће ускоро нестати и бити заборављени. Он треба да нам помогне да проценимо шта добијамо од живота и шта настојимо да постигнемо. Да илуструјемо, уместо да будемо аскете, ми можемо наћи радост у уравнотеженом јелу и пићу (Проповедник 2:24). И, као што ћемо видети, Соломон долази до врло позитивног и оптимистичног закључка. А укратко, он је такав да треба дубоко да ценимо свој однос с нашим Створитељем, који нам може помоћи да имамо вечно срећну, смисаону будућност. Соломон је нагласио: „Слушајмо крај говора: Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (Проповедник 12:15).

Сврха с обзиром на животне циклусе

10. На који је начин Соломон упоредио животиње и људе?

¹⁰ Божанска мудрост која се одражава у Проповеднику може нам надаље помоћи у осматрању сврхе нашег живота. Како? Тако што се Соломон реално усредсредио на друге истине о којима можда ретко размишљамо. Једна укључује сличности између људи и животиња. Исус је упоредио своје следбенике с овцама, премда људи иначе не уживају у томе да их упоређују са животињама (Јован 10:11-16). Па ипак, Соломон је изнео извесне беспоговорне чињенице: „Бог [ће] окушати [синове човечје], па ће сами увидети да нису ништа друго него животиње. Јер је судбина синова човечјих и судбина животиња за њих једна и иста. Како умире једно умире и друго... и претежност човека над животињом ништава је, јер је све таштина... Све је од праха произишло, и све се у прах враћа“ (Проповедник 3:18-20).

11. (а) Како се може описати типични животни циклус једне животиње? (б) Шта ти мислиш о таквој анализи?

¹¹ Помисли на животињу коју уживаш да гледаш, можда планинског дамана или зеца (Поновљени закони 14:7; Псалам 104:18; Пословице 30:26). Или можеш замислити веверицу; постоји преко 300 врста широм света. Какав је њен животни циклус? Након што се роди, њена мајка је доји неколико седмица. Ускоро има крзно и може се усудити да изађе напоље. Можеш је видети како трчкара унаоколо учећи да нађе храну. Али она често изгледа као да се само игра, да ужива у својој младости. Након што расте отприлике једну годину, проналази партнера. Затим мора изградити гнездо или јазбину и бринути се за потомство. Уколико нађе довољно бобица, лешника и семења, веверичја породица може успети и имати времена да увећа свој дом. Али за само неколико година, животиња постаје стара и склонија незгодама и болестима. Са отприлике десет година угине. Уз малу разлику између типова веверица, то је њен животни циклус.

12. (а) Реално гледано, зашто је животни циклус многих људи попут животног циклуса просечне животиње? (б) О чему бисмо могли размишљати следећи пут када будемо видели животињу коју смо имали на уму?

¹² Већина људи не би приговорила овом циклусу за животињу, и тешко да очекују да веверица има неку промишљену сврху живота. Међутим, живот многих људи не разликује се пуно од тога, зар не? Они се рађају и око њих се брину док су бебе. Једу, расту и играју се док су млади. Не задуго, они одрастају, налазе брачног друга и траже место за живот и средства да би обезбедили храну. Уколико им то пође за руком, они могу успети и проширити свој дом (гнездо) у ком ће одгојити потомство. Али деценије брзо пролазе и они старе. Ако не пре, они можда умиру након 70 или 80 година пуних „мука и невоља“ (Псалам 90:9, 10, 12). Могао би размишљати о овим отрежњавајућим чињеницама када следећи пут будеш видео веверицу (или другу животињу коју си имао на уму).

13. Који се исход показује тачним и за животиње и за људе?

¹³ Можеш видети зашто је Соломон упоредио живот људи са животињама. Он је писао: „Све своје време има... време рођења и време смрти.“ Ова последња могућност, смрт, слична је за човека и животињу, „како умире једно умире и друго“. Он је додао: „Све је од праха произишло, и све се у прах враћа“ (Проповедник 3:1, 2, 19, 20).

14. Како неки људи настоје да прекроје уобичајени животни циклус, али с каквим успехом?

¹⁴ Ми не треба да сматрамо ову реалистичну процену као негативно размишљање. Додуше, неки настоје да промене ту ситуацију, на пример тако што раде додатно да би побољшали своју материјалну ситуацију изнад онога што су имали њихови родитељи. Можда теже за тиме да имају више школе да би омогућили виши животни стандард, док настоје да прошире своје разумевање живота. Или се можда концентришу на режиме вежбања или дијете да би стекли боље здравље и малкице дужи живот. И ови напори могу донети извесне користи. Али ко може бити сигуран да ће се такви напори показати као успешни? Чак и да се покажу као такви, за колико дуго би то било?

15. Која је искрена процена живота већине људи оправдана?

¹⁵ Соломон је упитао: „Кад дакле има много ствари које умножавају таштину, кака је корист човјеку? Јер ко зна што је добро човјеку у животу, за мало дана таштега живота његова, који му пролазе као сјен? или ко ће казати човјеку шта ће бити послије њега под сунцем?“ (Проповједник 6:11, 12, ДК). Пошто смрт некако брзо прекине нечије напоре, да ли стварно има много предности у борби да се стекне више материјалних ствари или у тежњи за дугим годинама школовања првенствено да би се стекло више поседа? И пошто је живот тако кратак, и пролази као сенка, многи кад постану свесни промашаја схватају да нема времена да се преусмере напори према неком другом људском циљу; нити човек може бити сигуран шта ће се десити његовој деци „послије њега“.

Време да се стекне добро име

16. (а) Шта ми треба да радимо што животиње не могу? (б) Која друга истина треба да утиче на наше размишљање?

¹⁶ За разлику од животиња, ми људи имамо способност да размишљамо: ’Шта је смисао мог постојања? Је ли то само устаљен циклус, с временом када да се родимо и временом када да умремо?‘ У погледу тога, присети се истине у Соломоновим речима о човеку и животињи: „Све се у прах враћа.“ Да ли то значи да са смрћу апсолутно престаје нечије постојање? Па, Библија показује да људи не поседују бесмртну душу која надживљава тело. Људи су душе, а душа која згреши умире (Језекиљ 18:4, 20). Соломон је потанко написао: „Живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају, и њима нема више ни плате, јер се на успомену њихову заборавља [„јер им се спомен заборавио“, ДК]. Све што рука твоја твојом снагом може учинити, учини; јер нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти у који идеш“ (Проповедник 9:5, 10).

17. О чему Проповедник 7:1, 2 треба да нас натера да размишљамо?

¹⁷ С обзиром на ту неизбежну чињеницу, осмотри ову изјаву: „Добар глас [’Име‘, ДК] вреди више од доброг мириса, и више вреди дан смрти него дан рођења. Боље је ићи у кућу где је жалост, него у кућу где је гозба, јер је ту крај сваког човека, и ко је жив к срцу прима“ (Проповедник 7:1, 2). Морамо се сложити да је смрт „крај сваког човека“. Ниједан човек не може да попије било какав еликсир, поједе било какву мешавину витамина, држи било какву дијету или да се бави било каквом вежбом што би довело до вечног живота. И обично им се „спомен заборавио“ недуго након њихове смрти. Стога, зашто име „вреди више од доброг мириса, и више вреди дан смрти него дан рођења“?

18. Зашто можемо бити сигурни да је Соломон веровао у ускрсење?

¹⁸ Као што је примећено, Соломон је био реалан. Он је знао за своје претке Аврама, Исака и Јакова, који су свакако стекли добро име код нашег Створитеља. Будући да је добро познавао Аврама, Јехова Бог је обећао да ће благословити њега и његово семе (Постање 18:18, 19; 22:17). Да, Аврам је имао добро име код Бога, и био је његов пријатељ (2. Дневника 20:7, ДК; Исаија 41:8, ДК; Јаков 2:23). Аврам је знао да његов живот и живот његовог сина нису били једноставно део бескрајног циклуса рађања и умирања. Сигурно је постојало више од тога. Они су имали засигуран изглед на понован живот, не зато што су поседовали бесмртну душу већ зато што ће бити ускрснути. Аврам је био уверен да је „Бог моћан [Исака] и из мртвих ускрснути“ (Јеврејима 11:17-19).

19. Који увид можемо добити од Јова што се тиче значења Проповедника 7:1?

¹⁹ То је кључ за разумевање како „добар глас [„име“, ДК] вреди више од доброг мириса, и више вреди дан смртни него дан рођења“. Као и Јов пре њега, Соломон је био уверен да Онај ко је створио људски живот може и да га обнови. Он може вратити у живот људе који су умрли (Јов 14:7-14, ДК). Верни Јов је рекао: „Зазваћеш [Јехова], и ја ћу ти се одазвати; дјело руку својих пожељећеш“ (Јов 14:15, ДК). Помисли на то! Својих слугу које су умрле, наш Створитељ се ’зажели‘. („Још једном би желео да видиш дело својих руку“, The Jerusalem Bible.) Примењујући откупну жртву Исуса Христа, Створитељ може ускрснути људе (Јован 3:16; Дела апостолска 24:15). Јасно је да се људи могу разликовати од пуких животиња које умиру.

20. (а) Када је то дан смрти бољи него дан рођења? (б) Како је Лазарево ускрсење сигурно утицало на многе?

²⁰ То значи да дан смрти може бити бољи него дан нечијег рођења, уколико је особа до тада изградила добро име код Јехове, који може ускрснути верне који умру. Већи Соломон, Исус Христ, доказао је то. На пример, он је вратио у живот верног човека Лазара (Лука 11:31; Јован 11:1-44). Као што можеш замислити, многи од оних који су били сведоци Лазаревог повратка у живот били су и те како дирнути, и положили су веру у Божјег Сина (Јован 11:45). Мислиш ли да су се осећали да им живот нема сврху, да нису имали представу ко су и куда иду? Насупрот томе, могли су видети да нема потребе да буду пуке животиње које се роде, живе неко време и онда умру. Њихова сврха живота била је директно и уско повезана са спознањем Исусовог Оца и вршењем Његове воље. Како је с тобом? Да ли ти је ово разматрање помогло да видиш, или да видиш јасније, како твој живот може и треба имати стварну сврху?

21. Који аспект налажења смисла нашег живота желимо да испитамо?

²¹ Ипак, имати истинску и смисаону сврху живота значи далеко више него размишљати о смрти и поновном живљењу након тога. У то спада оно што радимо са својим животом на свакодневној основи. Соломон је и то разјаснио у Проповеднику, као што ћемо видети у наредном чланку.

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ На које су начине животиње и људи упоредиви?

◻ Зашто смрт наглашава да је већина људских напора и активности таштина?

◻ Како дан смрти може бити бољи него дан рођења?

◻ Од ког односа зависи да ли ћемо имати смисаону сврху живота?

[Слика на 10. страни]

Како се твој живот значајно разликује од живота животиња?